Драги мој пријатељу (-ице)....пуно те волим....:)

[JESSY]

                                                            

[JESSY]

                                                                 

[JESSY]

                                 

[JESSY]

Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge.
Pa ipak to cinim, makar samo zato da još jednom pomenem covjeka koji je unio toliko radosti u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav… A ništa ja nisam poklonio tebi vec sebi…

[JESSY]

ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА Пријатељева и пријатељичина љубав.

1. Соломунова пјесма над пјесмама.

2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.

3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.

4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.

5. Црна сам, али лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.

6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.

7. Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?

8. Ако не знаш, *најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.

*Пјес. 5, 9.

9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.

10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.

11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.

12. Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.

13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.

14. Драги ми је мој грозд кипров из винограда Енгадских.

15. *Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.

*Пјес. 4, 1.

16. Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се.

17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.

[JESSY]

...драга моја пријатељице.....сваким делом себе поклањала си ми несебично своје поверење...радовала си се мојој срећи, плачу и када су мени сузе лиле и теби су у очима биле.....зато ти хвала......

[JESSY]

dragi moj prijatelju.....znacile su mi nase price.....i jednog posebnog dana bio si tu, sto mi je mnogo znacilo.....zato te volim.....

[JESSY]

naravno da mozete i vi ovde uputiti vase reci ljubavi svojim prijateljima (-cama).....

[JESSY]

                                                   

[JESSY]

                                                                                          

[JESSY]

                                         

 

 

                   ...хвала Господу који ми те подарио.....ти носиш део мог крста....са тобом је све много лакше...са тобом и ћутање је лек.....

[JESSY]

Mojoj prijateljici...

Ovo mi je mailom poslala prijateljica, a ja darujem svim ženama magicusa, vi darujte kome želite.

 

Mlada žena koja se tek udala je jednog vrelog ljetnjeg dana došla u posjetu svojoj majci. Sjela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj, pričale su o životu, o braku, o odgovornostima i obvezama zrelih ljudi. Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je jasno pogledala svoju kćerku.

''Nemoj zaboraviti svoje prijateljice", rekla je

dok su listići čaja polako padali na dno čaše. "One će ti biti sve važnije, kako budeš starila. Koliko god budeš voljela svog muža, koliko god budeš voljela svoju djecu, one će ti biti potrebne. Sjeti se povremeno izaći negdje s njima, da se i dalje družiš sa njima. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci.

Biti će ti potrebne druge žene! Ženama su uvjek potrebne druge žene!"

"Kakav blesav savjet ", pomislila je mlada žena. "Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svijet parova? Za ime Boga, ja sam udana žena, odrasla! Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja obitelj će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao."

Ali, ipak je poslušala svoju majku i nastavila održavati kontakte sa svojim prijateljicama.

Kako su godine prolazile jedna za drugom,

ona je polako počela uviđati da je njena majka, ustvari, točno znala što govori.

Kako vrijeme i priroda donose

promjene i misterije u životu svake žene, prijateljice joj ostaju najveći oslonac.

Nakon 40-ak godina života u ovom svijetu, evo što je naučila:

Vrijeme prolazi.

Život se događa.

Distanca razdvaja.

Djeca odrastaju.

Ljubav blijedi.

Srca se slamaju.

Poslovi dođu i prođu.

Karijere se završavaju.

Roditelji umiru.

Kolege zaborave usluge.

Muškarci imaju svoj svijet.

Ali, prijateljice ostaju uz tebe,

koliko god vremena i milja

bile daleko od tebe.

Prijateljica nikad nije toliko daleko,

da ne može biti uz tebe, kada je ti potrebna.

Dok budeš morala ići tim usamljenim putem koji se zove život i kad budeš morala ići sama, tvoje prijateljice će biti tu, pored puta, navijajući za tebe, moleći se za tebe, trudeći se oko tebe, intervenirajuci u tvoje ime i čekajući te na kraju puta širom raširenih ruku. Pokad će one čak i prekršiti pravila zbog tebe.

Moje prijateljice su blagoslovile moj život!

Svijet ne bi bio isti bez njih, ja ne bih bila ja.

Kad smo započele ovu avanturu zvanu ženskost, nismo imale pojma o nevjerojatnim radostima i tugama koje su nas čekale na tom putu. Niti smo znale koliko ćemo biti potrebne jedna drugoj. I svakog dana smo si sve potrebnije!

Proslijedi ovu poruku ženama koje daju smiso tvom životu. Ja sam to upravo učinila!

 

http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=61146

[JESSY]