Одломци из књига и комада који ће вас насмејати...:)

[JESSY]

ŽIVKA (vraćajući se sa vrata): Daro, dete moje, meni je čisto došlo da plačem. (plače) A ti... ti ništa?

DARA: Kako ništa, zaboga, još kako sam uzbuđena; samo pravo da vam kažem, ja čisto ne verujem u toliku sreću.

ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije, da čekamo.

DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide!

ŽIVKA: Pa jeste da ne ide, pravo kažeš; jer ako je on već ministar, onda nema smisla da ja idem peške.

DARA: Ama nije to, nego zbog sveta.

ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je, molim te, sad ovaj tvoj, što ne dolazi? (odlazi na prozor) Zabio se izvesno u kafanu, a što mi ovde gorimo na žeravici, to se njega ne tiče. (nervozno šeta i krši prste) Uh, da li ja da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: »Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!;

A onaj moj šmokljan, mesto da kaže: »Hvala, Vaše Veličanstvo!, sigurno će početi da muca. Ubio ga bog sa suklatom, sigurna sam da će mucati.

DARA (prekoravajući je): Ali, zaboga, mama!

ŽIVKA: Uh, kćeri, sve drugo ne marim, ali samo da mi je da gospa-Daru svučem sa državnog fijakera, pa makar za dvadeset i četiri sata. Prilepila se za fijaker kao taksena marka, pa misli niko je ne može odlepiti. E, odlepićeš se, sinko. Još posle podne ćemo se voziti na ministarskom fijakeru.

DARA: Ali čekaj, zaboga, majka, treba najpre skočiti...

ŽIVKA: Naposletku i ne marim za gospa-Dragu. Bar je žena vaspitana, otac Joj je bio činovnik Glavne kontrole. Ali gospa Nata! No, teško zemlji kad je doživela da ona bude ministarka! Majka joj izdavala kvartire za samce, a opa nameštala krevete tim samcima...

DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti možeš postati ministarka.

ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate. Moja majka je šila u vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala. Ja sam svršila tri razreda osnovne škole i, da sam htela, mogla sam još da svršim. Da ja nisam bila takva, ne bi mene tvoj otac uzeo. On je već bio činovnik kad me je uzeo.

DARA: Pa jest, samo kažu morao je da te uzme.

ŽIVKA: To tebi valjda tvoj muž kaže. Bolje bi bilo kad bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (seti se) — Čekaj... gde su karte?... Ti si ih sinoć razmeštala.

DARA: Eto ih u fioci.

ŽIVKA (vadi ih i meša): Baš da vidim kako u kartama stoji. (razmeštajući) Kad je poslednji put Sima avanzovao, pogodile su mi, ne možeš čisto da veruješ kako su mi sve pogodile. Šta se utrpala između mene i Sime ova udovica! (broji) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam... Glas (broji u sebi) kuća... brzo... novac s večeri... (govori) Znam, to će tetka Savka da mi donese... Cela istina... krevet! (skupi dva donja reda i počne pokrivati karte)

DARA: A što pokrivaš sebe?

ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka?

DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar...

ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, ćerko... ako je po kartama.

 

B.Nusic, Gospodja ministarka

[JESSY]

RAKA (uleti): Mama, znaš li šta je novo? Tata postao ministar.

ŽIVKA (ljubi ga): E, a ko ti jo kazao, čedo?

RAKA: Kažu mi deca i mene su odmah prozvali ministarsko prase.

ŽIVKA: Mangupska posla. Više se nećeš družiti sa tim mangupima.

RAKA: Nego s kim ću?

ŽIVKA: Družićeš se odsad s decom engleskog konzula.

RAKA: A nije to ništa što su me nazvali prase, nego su mi pozvali i majku.

ŽIVKA: A znaju li oni da je tvoj otac ministar?

RAKA: Znaju, pa baš zato i psuju!

ŽIVKA: Zapisaćeš mi tu bezobraznu decu, pa ćemo ih premestiti u unutrašnjost; i decu i razred i učitelja. U ovoj zemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se sme psovati mater, a kome ne sme.

RAKA: Jaoj, da znaš, mama, što volim što je tata postao ministar!

ŽIVKA: E?! ... A zašto?

RAKA: Pa, odsad, kad me tata istuče, ja samo skupim demonstracije, pa se razderemo: dole vlada!

ŽIVKA: Pregrizo jezik ti, dabogda!. .

RAKA: Dole vlada! ...

ŽIVKA: Kuš, kad ne umeš da govoriš kao pametno dete!

RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac!

ŽIVKA: Ide? Pa što ne govoriš, marvo jedna, nego brbljaš koješta. (zbuni sv.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza mene. Bože moj, ko bi to reko: otišo jutros od kuće kao običan čovek, a vraća se ministar? Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati!

[JESSY]

PERA (uđe, i kad spazi Popovića, zbuni se):Izvinite... ja, ovaj... ja sam došao da vam javim da ste postali ministar.

POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero.

PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim.

POPOVIĆ: Hvala, hvala!

ŽIVKA: Hoćete li vi, gospodine Pero, sad u ministarstvo?

PERA: Na službi, gospođo ministarka.

ŽIVKA: Naredite da odmah posle podne, u četiri sata, dođe ovde ministarski fijaker.

POPOVIĆ: Šta će ti to?

ŽIVKA: Pusta me, molim te! Hoću da se provozam triput od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!

PERA: Razumem, gospođo ministarka. (klanja se izlazeći) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!...

[JESSY]

ŽIVKA (Raki): Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio?

RAKA: Ništa!

ŽIVKA: Ama, kako ništa kad si razbio pos sinu engleskog konzula! I 'ajde što mu razbi nos, naposletku — omakne se pesnica, pa desi se, ali što mu opsova oca?

RAKA: I on je meni!

ŽIVKA: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete.

RAKA: Opsovao mi je. Ja mu lepo kažem: »Skloni mi se s puta ili ću da te haknem«, a on meni: »Olrajt!« a »olrajt«, to znači na engleskom jeziku da mi psuje oca.

ŽIVKA: Nije istina.

RAKA: Jeste, ja sam to učio u lekciji.

ŽIVKA: Pa kad je on tebi kazao »olrajt«, što nisi i ti njemu kazao »olrajt«?

RAKA: E, ne bi me razumeo. A posle, ne bih ja, nego ja njemu sasvim učtivo kažem: »Kuš, svinjo jedna!« A on meni opet: »Olrajt!« E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem i ja njemu oca.

ŽIVKA: Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to engleski otac? To nije naš otac pa da ga opsuje ko stigne, nego je to engleski otac! Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju!

[JESSY]

Одломак из комедије Жике Ранковића “Жена од песка”

 

Глумац:

У јеботе… Шта је бре ово?

( Поново звоно. Пали се светло. На сцени Баки обучен делимично у костим пингвина. Седи на двоседу и звуњено гледа око себе. Звоњава телефона га је пробудила.На чивилуку иза виси пушка, црвени цилиндар. Крај двоседа отворен кофер, у њему набацана гомила реквизита за представу.. У углу се види нешто што личи на фрижидер на коме је ТВ. На телевизији утакмица. Не види се. Само чујемо пренос. На сточићу испред разбацане оловке и папири. Тикет из кладионице и отворено пиво.. Коначно се Баки расанио и узима мобилни са стола)

Баки:

Ало. Мали! Па ти си кретен на квадрат. Где си бре!? Видиш колико је сати. Како си кренуо? А Ја већ сат џеџим као пингвин овде у соби. И!? Заспао сам бре морону!!! Замало да погинем у сну. Шта си кренуо. Знам биће као у Лапову. Јуриће нас деца и родитељи низ улицу. Ма шта ти бре знаш. Е мали….. каснимммооооооо алоооо. Колико ти треба. Двадесет минута.Двадесет година. Слушај, кад трепнем да си овде иначе ћеш стварно да летиш. Разумеш ти бре. Колико има до тог места. Откуд ја знам ти возиш. Ко вози? Цоби!! Јаооооо. Па синко јесмо ли га прошли пут уносили на задње седиште. Добро. Ти га плаћаш ти гарантујеш.А Шта ја имам од тога. Лудило у глави. Има сат дебилу клиначки. Најмање сат. И више. Знаш бре где је Петровац… Јаооооо Дрогбаа мајку ти јебем. Ма не теби него Дрогби кретену. Божееее узми ми душу. Ја сам бре Хамлет у телу пингвина алкохоличара…. Е, трепнем ту си. Може? Ајде звижди бре.

(Седа на двосед. Пије пиво, гледа утакмицу, упоређује резултате. Скаче: “Па шутирај коњу… јеееботеее”. Претура по коферу са реквизитима. Вади пилотску капу наочаре. Проба их… У том тренутку чује се неко како отвара врата у ходнику. Саплиће се о ципеле, удара у ормар… гунђа неке псовке… Зачуђени Баки у једном скоку се пребацује иза двоседа. Пружа руку и скида пушку са чивилука… у собу улази неугледан тип, разбарушене косе,наочари. Кошуља, фармерке, новине у руци. Рекло би се да је мало под гасом. Осврће се око себе. Нешто му није јасно…)

Троле:

Који неред. Цццццц. Све укључено, тв ради. чек,чек…

(Гледа утакмицу и из џепа на кошуљи вади тикет. Окреће се, скида јакну и баца на двосед, отвара фрижидер, вади пиво,тражи отварач, седа и пије из флаше. У том трентку угледа листић на столу. Загледа га и упоређује са својим.

Па овај је луд, из двојке у кеца…ц ц ц, е свако ли данас игра.

Узима даљинац и појачава тон на тв-у. У том тренутку иза двоседа излази Баки, кога Троле новинар не види, и упери пушку у њега.

Када Троле окреће главу цев пушке му је на слепоочници.)

Баки:

Руке у вис!

( Послушно, муњевито, Троле диже руке у вис. У једној руци му је пиво у другој даљинац и тикет )

Троле:

Али

Баки:

Ћут! Ко си бре ти

( Троле покушава да окрене главу. Баки одскочи корак уназад. Троле пред собом има Пингвина са пилотском капом и наочарима и пушком у руци. Запањен је.)

Троле:

Ко сам ја!? Ти мене питаш ко сам ја!? А ко си ти бре? Видиш на шта личиш. Са које си планете.

Баки: (Заборавио је да је у костиму летећег пингвина.)

Ја ко сам. Ја!!! Руке горе. Ја сам Хамлет, Агатон, Лир, Бодлер, оћеш још… Живојин Мишић, Краљ Александар… Оћеш још… Пилот Мића, Меда Гришка… Карењин, Григорије… Мићенка… Толстој бре. А ти? Обијач врата, пивокрадица… лопуга. Не мрдај. Устани. Удаљи се од ас – талчета. Тааако. Е саћу да зовем твоје ортаке. Тј милицију. Они те нааајбоље познају.

Троле:

Еј бре. Прикочи мало. Па ти си Веричин муж. Слушај мене лупам глупости. Ти си Бане, Баки. Глумац. А? Па шта си то обуко црни црњанко. Ви глумци се изгледа претварате у пингвине код куће.

Прво милиција. Те форе прескочи.

Баки: ( узима мобилни телефон и зове) Халоооооо

Троле:

Бане немој кеве ти. Погледај боље, знаш ме. Ја сам Троле, Троца, новинар из кладионице. Па Браниславе, забога Бане. МИ СМО ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ!

Баки: (Зазвони му бежични фиксни који је на поду)

Јао – ооооо. (Спушта мобилни на сто) Не мрдај или пуцам. Алооооооооо мали. па јеси ти бре луд. Имаш ли сат, срце, мозак. Закаснићемо бре. Тезга одлази у пиииии, ми губимо углед, могу да нас туже. Шта? У таксију си. Па ето ништа. Ја снимам филмове у стану. Не порниће кретену. Снимам инспектора Клузоа… (Троле покушава да седне) Не мрдај или пуцам. Не кажем теби мали. Лети овамо иначе ћеш стварно да будеш отписани. Ево почињем да бројим до три…. само не мој да буде до три милиона… Јаоооо ко с децом ради упишан се буди. (Седа на двосед) СЕ – ДИ! Остав. Поново. Ма седи бре који мој. Сад сам те познао. Ти си онај као неко велико мудо од новинара.

Троле:

Бивше

Баки:

Шта бивше

Троле:

Мудо. Сад сам само обични пилићар

Баки:

Па? Шта ћеш у мом стану.

Троле:

Па то се и ја питам. Грешка…

Баки: ( Упери пушку у њега)

Шта?

Троле:

Грешка у времену и простору, јебига. Тооооооо!!!

Баки: (Скаче)

Кој ти мој јеси ли луд.

Троле:

Дали смо го. Ако овако остане пада сто иљадарке.

Баки:

У мајку им јебем. Док се ја замајавам са тобом они на кварно из офсајда дају го. Јаооооо ко ми рече да играм из двојке у кеца јебо ме Пантелија. Седи доле. Ти ћеш да ми платиш.

(Опет му звони телефон)

Баки:

Свети Сисоје. Па ко би био мајке ти. Нисам у Петровцу. Очигледно. Мали мало касни па ето. Шта? Остајеш дуже на колегијуму. Ауууу баш сам се изненадио. Док ја изигравам мајмуна по неким вукојебинама ти уз кафицу и виски са колегама… Знам да је важно. И да знаш, живот ми је био угрожен. Само захваљујући мојој присебности… Оћеш кратко. Откад то. Е па кратко – имамо лопова у кући!

Троле:

Али ја…

Баки:

Ћут или пуцам! И то познат. Познат а већ пропао. Нећу да зовем милицију прво ћу да га лично испитам. Добро.Ћаооо. Седи доле руке у вис и причај.

Троле:

Шта

Баки: (иронично)

Пааа ако могу да бирам ја бих почео са Црвенкапом.

(Звони телефон. Баки узима мобилни али не звони његов него Тролетов.)

Троле:

Да се јавим?

Баки:

Кратко. Можда ти мајка брине где си.

Троле:

Да молим. Касније. Касније. Касније молим те у гужви сам!

Баки:

Опааа. Оштро нема шта. Пријатељица, љубавница, швалерка.

(Троле запањено буљи у њега).

Види ово. Види ово кеве ти. Шта си ти играо. Нерешено. Ако дају гол лова је твоја ако не дају моја.Ако изгубим зовем милицију ако добијем видећемо. Држи ово.

( Гура му пушку у руке. Троле као да се заледио)

И без зезања.

(Одлази у тоалет. Троле стоји како га је оставио само прати утакмицу очима)

Баки:

( Излази из тоалета. Свукао је костим пингвина сад је у тренерци и мајици. Окреће се узима пушку од тролета. Узима даљинац са стола окреће се у правцу тоалета и притиска дугме. чује се вода из казанчета)

А? Шта кажеш?

Троле: (смеје се)

Добра фора

[JESSY]

 

Zvezdana prašina

Marko: (…) I da znaš da necu da pipnem tu ribetinu! Samo riba, samo riba! Kao da sam doživeo brodolom! Kod toliko razne stoke, ja jedem samo neke ribetine… To što je tvoj otac bio ribar, i što te ukus ribe podseca na srecno detinjstvo, to je tvoj problem; moj otac je bio pastir, pa ti nikad nisam tražio svaki dan jagnjetinu! Treba da navucem neku riblju bolest – da se ospem krljuštima! Šta me gledaš tako? Je l’ si cula za beri-beri?!
Kaca: Jesam…
Marko: Jesi, kad ste brali šljive, pa ti deda vikao beri-beri! (…) Same kosti, svaki moj rucak se svede na komadic ribe i dve kile hleba: odmah mi zastane kost u grlu, onda, da bih proterao kost, pojedem dve kile hleba… Od cega ti je otac umro?
Kaca: Od starosti.
Marko: A zašto je tako brzo ostario?
Kaca: Kako brzo?
Marko: U pedesetoj je imao osamdeset godina. A zašto? Zato što je jeo ribu… (…) Ja, kad idem ulicom, onda me prati bar deset macaka: osete miris ribe… Sve mi se uvuklo u odelo. Moji prijatelji u preduzecu lepo mirišu na sarmu, podvarak, jagnjetinu… Kad sednu kraj tebe – voda ti pode na usta, tako je to jedan lep miris… Mile kurir i ne diže glavu kad ja prolazim kraj portirnice. Samo kaže: plivaj dalje…

 

Dusan Kovacevic

[JESSY]

Klaustrofobicna komedija

Sava: Ne znam odakle ovolike mušice, leptirice, bubašvabe, smrdibube, komarci, žuti mravi, miševi, pacovi… Da se ne skupljaju na bivši narod.

Milicioner: U mome kraju se zbog stoke skupljaju muve… zbog muva gušteri… a zbog guštera zmije.

Sava: Jesu otrovne?

Milicioner: Ne mora da te ujede, dosta je da te pogleda… Sve su zmije otrovne, samo se neke prave da nisu.

Sava: I pecurke su vam otrovne.

Milicioner: Jesu, ali više stradamo od bombi i mina dok beremo pecurke. Cudo jedno kako pecurke rastu oko zaostalih mina. Kao da ih metal privlaci… Neki put, nocu, dok sedimo uz vatru, samo cujemo, tamo negde u planini – eksplozija! Kurjaci nalete na minu. Sutradan ih nademo po tri-cetiri… ako ih orlušine ne odnesu.

Sava: Ima puno vukova?

Milicioner: Pa… selo nam se zove Vukovo… Ja sam, kao što znaš. Vule Vucic… Kod nas sela i ljudi dobijaju imena ili po nekoj telesnoj mani ili po zverinju. Moj ujak je Macan Guzina iz Zmijuka.

Sava: Odakle toliki vukovi?

Milicioner: E… ako cemo pravo, mi smo sami krivi. Jedne godine potamanismo sve medede. Kako pobismo medede, tako navališe copori vukova.

Sava: Nije gori kurjak od mededa?

Milicioner: Kako nije… Meded je carska, gospodstvena životinja. Kurjak je opak, podmuko zver. Da ne pricam što meded spava kad je nama najteže. Kurjak samo ceka sneg i mecavu. Što coveku gore – to kurjaku bolje. Nocu utabaju staze kroz planinu kao da je vojska prolazila. Kako smrkne, ceka te pred vratima.

Sava: Što onda pobiste medede?

Milicioner: Što… Što mi nama stalno radimo o glavi. Neprijatelj nam, s vremena na vreme, samo malo pripomogne. Sava: Bili ste dobri lovci.

Milicioner: I!… U lov smo nosili samo po jedan metak. Jedan lovac – jedan metak. Jedan metak – jedna zver… Ovi danas kad krenu u lov, ne vidiš ih od redenika i oružja. Ko u rat.

 

Dusan Kovacevic

[JESSY]

Jelence: Narod je porucio Radovanu da ce ga živog odrati.
Radovan: Narod iz Zavicaja?
Jelence: I okoline.
Radovan: A zašto? Zato što sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato što sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad vec ovde znaju jezik. Nezahvalnici!
Jelence: Spremaju se da ti se strašno osvete. Ta fabrika je uništila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zavicaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Medutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre puštanja u pogon. Onda su, da bi izvadili štetu, isušili jezero i ostavili samo mulj, da ljudi seju pirinac koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru; hteli su da stvore zimski turisticki centar. Da ne bi planina bila neiskorišcena, bez snega, kad vec nema para od skijanja, rešili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima, dok nisu naišli na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odlucili da sruše fabriku i ponovo zasade žito i kukuruz.
Radovan (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: žito – kukuruz, kukuruz – žito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci!

 

Radovan III – Dusan Kovacevic

[JESSY]

Ilija Cvorovic, gazda kuce, okucnice, žene i ideje o slobodnom coveku i slobodnoj zemlji.
Djura Cvorovic, Ilijin brat blizanac

Djura: Ubistvo u lovu ne podleže Krivicnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrecan slucaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se toga nagledali, Ilija?
Ilija: Ih!
Djura: Vracaju se lovci iz lova, a mi decurlija istrcimo na sokak da i sacekamo. Prvo idu nji trojica-cetvorica, nose zeceve i fazane za pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima neg divljaci. Tacno se znalo koje se godine lovi koja famIlija. Je l se secaš kad su Markovici pozvali Babice u lov na divlje svinje?
Ilija: U novembru, cetres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.
Djura: Odu jedno jutro, a uvece se vratiše Markovici: nose jedno prase i sve Babice. Šta je bilo? Opalila puška slucajno. Kako jedna puška da ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledece zime, Babici u lovu na divlje guske, ubiše jedno gušce i šestoricu Markovica…

 

Balkanski spijun – Dusan Kovacevic

[JESSY]

Jelence: Narod je porucio Radovanu da ce ga živog odrati.
Radovan: Narod iz Zavicaja?
Jelence: I okoline.
Radovan: A zašto? Zato što sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato što sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad vec ovde znaju jezik. Nezahvalnici!
Jelence: Spremaju se da ti se strašno osvete. Ta fabrika je uništila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zavicaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Medutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre puštanja u pogon. Onda su, da bi izvadili štetu, isušili jezero i ostavili samo mulj, da ljudi seju pirinac koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru; hteli su da stvore zimski turisticki centar. Da ne bi planina bila neiskorišcena, bez snega, kad vec nema para od skijanja, rešili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima, dok nisu naišli na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odlucili da sruše fabriku i ponovo zasade žito i kukuruz.
Radovan (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: žito – kukuruz, kukuruz – žito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci!

 

Radovan III – Dusan Kovacevic

[JESSY]

Ilija Cvorovic, gazda kuce, okucnice, žene i ideje o slobodnom coveku i slobodnoj zemlji.
Djura Cvorovic, Ilijin brat blizanac

Djura: Ubistvo u lovu ne podleže Krivicnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrecan slucaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se toga nagledali, Ilija?
Ilija: Ih!
Djura: Vracaju se lovci iz lova, a mi decurlija istrcimo na sokak da i sacekamo. Prvo idu nji trojica-cetvorica, nose zeceve i fazane za pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima neg divljaci. Tacno se znalo koje se godine lovi koja famIlija. Je l se secaš kad su Markovici pozvali Babice u lov na divlje svinje?
Ilija: U novembru, cetres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.
Djura: Odu jedno jutro, a uvece se vratiše Markovici: nose jedno prase i sve Babice. Šta je bilo? Opalila puška slucajno. Kako jedna puška da ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledece zime, Babici u lovu na divlje guske, ubiše jedno gušce i šestoricu Markovica…

 

Balkanski spijun – Dusan Kovacevic

[JESSY]

Ilija Cvorovic, gazda kuce, okucnice, žene i ideje o slobodnom coveku i slobodnoj zemlji.
Djura Cvorovic, Ilijin brat blizanac

Djura: Ubistvo u lovu ne podleže Krivicnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrecan slucaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se toga nagledali, Ilija?
Ilija: Ih!
Djura: Vracaju se lovci iz lova, a mi decurlija istrcimo na sokak da i sacekamo. Prvo idu nji trojica-cetvorica, nose zeceve i fazane za pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima neg divljaci. Tacno se znalo koje se godine lovi koja famIlija. Je l se secaš kad su Markovici pozvali Babice u lov na divlje svinje?
Ilija: U novembru, cetres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.
Djura: Odu jedno jutro, a uvece se vratiše Markovici: nose jedno prase i sve Babice. Šta je bilo? Opalila puška slucajno. Kako jedna puška da ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledece zime, Babici u lovu na divlje guske, ubiše jedno gušce i šestoricu Markovica…

 

Balkanski spijun – Dusan Kovacevic

[JESSY]

Zvezdana prašina

Marko: (…) I da znaš da necu da pipnem tu ribetinu! Samo riba, samo riba! Kao da sam doživeo brodolom! Kod toliko razne stoke, ja jedem samo neke ribetine… To što je tvoj otac bio ribar, i što te ukus ribe podseca na srecno detinjstvo, to je tvoj problem; moj otac je bio pastir, pa ti nikad nisam tražio svaki dan jagnjetinu! Treba da navucem neku riblju bolest – da se ospem krljuštima! Šta me gledaš tako? Je l’ si cula za beri-beri?!

Kaca: Jesam…

Marko: Jesi, kad ste brali šljive, pa ti deda vikao beri-beri! (…) Same kosti, svaki moj rucak se svede na komadic ribe i dve kile hleba: odmah mi zastane kost u grlu, onda, da bih proterao kost, pojedem dve kile hleba… Od cega ti je otac umro?

Kaca: Od starosti.

Marko: A zašto je tako brzo ostario?

Kaca: Kako brzo?

Marko: U pedesetoj je imao osamdeset godina. A zašto? Zato što je jeo ribu… (…) Ja, kad idem ulicom, onda me prati bar deset macaka: osete miris ribe… Sve mi se uvuklo u odelo. Moji prijatelji u preduzecu lepo mirišu na sarmu, podvarak, jagnjetinu… Kad sednu kraj tebe – voda ti pode na usta, tako je to jedan lep miris… Mile kurir i ne diže glavu kad ja prolazim kraj portirnice. Samo kaže: plivaj dalje…

Dusan Kovacevic