Икона "Распеће Христово", са промењеном перспективом гледања.

[Дејан-Марковић]

 

Иконописац је Алексеј Довнар из Белорусије.

[Guest]

NIsam do sada video ovakvu ikonu.

 

Ima li u vecoj rezoluciji?

[Саша од Москве]

Ne sviđa mi se, uopšte (inače ne komentarišem tehniku nego kako prikazuje Hrista)

[Volim_Sina_Bozjeg]

meni se sviđa poruka sa ikone

[Јелина]

Мени је скроз ок, баш видим како гледа људе - гомилу. Даје идеју за целу серију са тим становиштем, и не само икона.

[Дејан-Марковић]

Та гомила (боље рећи утваре) је градско становништво. Неки одређен град? Или мисли уопштено на све градове. Не знам да ли му је то била идеја.

И издвојен храм, такође окружен утварама.

Мада, ово је више слика, сликана византијском техником него икона. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 8. 2. 2015. at 16:46, Дејан-Марковић рече

Та гомила (боље рећи утваре) је градско становништво. Неки одређен град? Или мисли уопштено на све градове. Не знам да ли му је то била идеја.

И издвојен храм, такође окружен утварама.

Мада, ово је више слика, сликана византијском техником него икона. 

Мисли на цивилизацију и сваки њен грех узима на себе, како би човеку остало само оно добро и добробит човечанства, којег не прекида и за то и страда. Велики је Отац,

 

А онда Васкрснуће а да није укинуо ниједан закон. Наравно да цивилизација има Њега као Градитеља а на Крсту је показао да га немамо као рушитеља.

 

Мени се свиђа.

[Снежана]

Мени се свиђа, као слика, урбана, јасна, једноставна али не и проста приказује пролазност времена, али не и Времена

[Paladije]

Svidja mi se ikona, jedno realno prikazivanje stvari...

[Batman]

Iz mnogo razloga ovo ne moze biti ikona (a nisam siguran da je autor na to i pretendovao)... sto ne znači da je ova slika losa i da nema snaznu poruku.

Meni lično iz raznih razloga ovo predstavlja jednu ikonu pakla.....ne samo zbog krstova tj."krstenih duša" koji je autor smestio u ad.

U svakom slucaju ovo je autorsko delo savremene umetnosti, a ono što zbunjuje laike je neo-vizantijski stil sa pripadajućim jezikom koji se izvorno vezuje za ikonografiju, kao i sama "religiozna" tematika.

[Дејан-Марковић]

Нашао сам шта аутор каже о слици:

 

"Немного поясню. Идея в том, что люди в каждую эпоху, даже в настоящее время, время достатка и золотых городов, своими поступками, своими "благородными" решениями, своими оправданиями и ложью распинают Христа. Человечеству всегда всё мало. И оно, превращаясь в серую , крысиную массу идет толпой друг на друга и при этом несет в своих руках хоругви и кресты. И не одно поколение этих серых существ распинало Христа. И свидетельство тому - брошенные в темную яму кресты под Распятием."

[Снежана]

  On 8. 2. 2015. at 21:02, Дејан-Марковић рече

Нашао сам шта аутор каже о слици:

 

"Немного поясню. Идея в том, что люди в каждую эпоху, даже в настоящее время, время достатка и золотых городов, своими поступками, своими "благородными" решениями, своими оправданиями и ложью распинают Христа. Человечеству всегда всё мало. И оно, превращаясь в серую , крысиную массу идет толпой друг на друга и при этом несет в своих руках хоругви и кресты. И не одно поколение этих серых существ распинало Христа. И свидетельство тому - брошенные в темную яму кресты под Распятием."

може ли превод?

[Дејан-Марковић]

  On 8. 2. 2015. at 21:09, Снежана рече

може ли превод?

"Мало појашњење. Идеја је у томе, што људи у свакој епохи, чак и у овом времену, времену благостања и златних градова, својим поступцима, својим "благородним" решењима, својим оправдањима и лажима распињу Христа. Човечанству је увек свега мало. И оно, се претвара у сиву гомилу, која као пацови иду један на другог и притом у својим рукама носе транспаренте и крстове. И није само једно поколење таквих сивих створења распињало Христа. А сведочанство томе су одбачени крстови у тамној јами испод Распећа"

[Снежана]

  On 8. 2. 2015. at 21:32, Дејан-Марковић рече

"Мало појашњење. Идеја је у томе, што људи у свакој епохи, чак и у овом времену, времену благостања и златних градова, својим поступцима, својим "благородним" решењима, својим оправдањима и лажима распињу Христа. Човечанству је увек свега мало. И оно, се претвара у сиву гомилу, која као пацови иду један на другог и притом у својим рукама носе транспаренте и крстове. И није само једно поколење таквих сивих створења распињало Христа. А сведочанство томе су одбачени крстови у тамној јами испод Распећа"

Хвала

[Тања1]

  On 8. 2. 2015. at 21:02, Дејан-Марковић рече

Нашао сам шта аутор каже о слици:

 

"Немного поясню. Идея в том, что люди в каждую эпоху, даже в настоящее время, время достатка и золотых городов, своими поступками, своими "благородными" решениями, своими оправданиями и ложью распинают Христа. Человечеству всегда всё мало. И оно, превращаясь в серую , крысиную массу идет толпой друг на друга и при этом несет в своих руках хоругви и кресты. И не одно поколение этих серых существ распинало Христа. И свидетельство тому - брошенные в темную яму кресты под Распятием."

 

Нашла сам нешто о аутору:

Проба пера

В 1980-х годах Виктор Довнар и его супруга Наталья успешно работали режиссерами мультипликационных фильмов на киностудии «Беларусьфильм». В то время они еще не догадывались, что богословие и роспись храмов станут неотъемлемой частью их жизни.

— Для меня византийские и древнерусские иконы стали настоящим открытием. Во время рабочих поездок в Москву заходили в музей полюбоваться работой известного мастера иконописи Анд­рея Рублева. Это прекрасно! Мы и не мечтали тогда о возможности трудиться в храмах и украшать их, — вспоминает Виктор. — Спустя год после венчания на свет появился долгожданный ребенок. Наша вера подарила нам чудо…

Событие стало кульминационным: увлечение церковным искусством превратилось в дело всей жизни четы Довнар. А первенец Алексей его продолжает.

— Когда отец работал, я всегда был рядом. Трогал кисти, пачкался красками, пробовал делать прориси (контурное изображение на бумаге). И все время что-то сам рисовал, — рассказывает Алексей.

— Сразу осознали, что пойдете по стопам родителей?

Алексей: Впервые попробовал себя в роли иконописца в 12 лет — помогал отцу, когда тот расписывал в Минске храм в честь святой равноапостольной Марии Магдалины. Позже и в течение всей жизни я открывал для себя новые увлечения: изготавливал изделия из венецианского стекла, занимался велосипедостроением, играл на различных музыкальных инструментах, осваивал видео, дизайн, фотографию. Но только иконопись подарила мне чувство творческой самодостаточности…

http://mk.by/2012/09/26/69902/