Жена у свету мушкараца

[Марио Токовић]

Изгнани Адам је ридао и радио. А Ева је ридала, рађала и радила. У доба Илије мушкарци просише хлеб, жена хлебом нахрани Илију. Јован чекаше Христа, Бог чекаше Марију. Јован је држао главу на грудима Бога, Бог је држао главу на грудима Марије. Мушкарци су јели пили са Исусом, Марија је седела крај ногу Бога. Мушкарци хтедоше да камењем дотуку жену, жена се сузама дотаче Бога. Мушкарци који живеше далеко од бунара се мучише да поверују, жена која беше крај бунара поверова без муке. Узети мушкарац чекаше да му дође човек, крвоточива жена сама приђе Богу. Апостоли се причестише и побегоше, жене се наситише мрвицама и осташе.

Mушкарци све ове догађаје ставише у књиге - у небројане томове књига, жене су то исто ставиле у срце - једно једино. Човек започиње живот кроз Жену, завршава живот кроз Девојку - Цркву.

[звончица]

И ко је ту јачи пол?

[Марио Токовић]

И ко је ту јачи пол?

У нашем случају ми, жена моја и ја, ми смо јачи пол.

[Плутон]

И ко је ту јачи пол?

 

„Већ у“ Постању је присутна идеја о једнакости мушкарца и жене. Бог, изагнавши човека из врта, говори жени да ће јој од сада муж бити господар. Иако је делом присутно оправдање патријархата, текст поручује и да је стање власти мужа над женом неприродно и позива на његово укидање - долазак Месије то захтева.

[kirios1]

Autor?

[Тања1]

 Човек започиње живот кроз Жену

Можеш објаснити своје гледиште?

 

Друго питање, зашто си написао "човек" а не "мушкарац"? Кроз целу поруку пишеш "мушкарац".

 

Наслов теме  је "жена у свету мушкараца".

[Снежана]

Можеш објаснити своје гледиште?

 

Друго питање, зашто си написао "човек" а не "мушкарац"? Кроз целу поруку пишеш "мушкарац".

 

Наслов теме  је "жена у свету мушкараца".

Жена је увек жена, а мушкарац је човек тек кад се ожени.

[Марио Токовић]

 

У свету доминира искривљена свест, а и савест, о односу мушкараца и жена. И тако је готово кроз сву историју: зла Ева и наивни Адам. А шта Бог мисли о овом ставу најлепше и најпоучније сведоче жена Хананејка мрвицама и Марија Магдалина течењем ка празном Гробу - Хананејки се Бог задиви; Марији се, после Мајке, првој јави, а не Апостолима. Овим догађајима је Бог понудио мушкарцима лек од мушког шовинизма а свима од предрасуда. Бог створи Адама као икону Епископа, надзирача, а Еву као икону свештеника, саслужитељку; Адам је глава Еви а Ева је сасуд Адамов. Јер Литургију не може да служи један, јер није добро да је човек сам. Њих двоје служише Богу као иконе Епископа и свештеника; али не издржаше терет службовања до краја, падоше у замку самообожења. Након тога се положај жене погоршава из века у век до данашњих дана; положај жене никада није био опаснији: жена жели да постане „епископ“ у духу овога света - надзирач.

Резиме – жена може бити свештеник, макар ђакониса, али не може бити епископ; јер глава Еви је Адам; Адам је икона Оца Ева икона Сина, љубав њих двоје икона Духа. Адам је источник Еве, а не обрнуто. На жалост, мушкарци озбиљно болују од инфантилизима и предрасуда: убеђени су да благодат долази кроз пол а не кроз личност. У личности нема пола, јер личност потиче од Бога а не од природе. Можда ће потоњи Хришћани имати више мужевности а мање мушкости. 

П.С. Човек је општи појам, људи се рађају кроз жену. И зато је жена најузвишеније биће у свим световима, зар Богородица није Владичица, Она која надзире све Анђеле, све људе, еве светове, сву Творевину љубављу својом.