Evharistija u ranoj Crkvi.

[Марјанн]

1. KOrinćanima, 11. glava

 

²⁰A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.

²¹ Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.

Juda 1:12

²²Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.

3 Moj. 19:30, Ps. 89:7, 1 Kor. 11:17

²³ Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.

Gal. 1:1

²⁴ I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.

1 Kor. 14:16

²⁵ Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.

Jev. 9:15

²⁶ Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.

Jn. 21:23, Dela 1:11, 1 Kor. 4:5, Jev. 9:28

²⁷ Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.

4 Moj. 9:10, Mt. 22:11

²⁸ Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;

2 Kor. 13:5, Gal. 6:4

²⁹ Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.

³⁰ Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.

³¹ Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili.

1 Jn. 1:9

³² Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.

Jev. 12:5

³³ Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.

³⁴Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.

Са болдом хочеш да кажеш да ап. Павле заговара неки индивидуализам, практична решења у то време или ...?

[Марио Токовић]

Многи Хришћани само присуствују Литургији, не причешћују се. Оваквом праксом се евхаристијски етос и савест своде на довољност присутва на Литургији, а у Литургији се завршавају исповедањем знања о Христу, понављањем знања о Христу, певањем Христу, упућивањем треба Христу ... Такав однос, авај, потуно замагљује главно – није Тајна Евхаристије у : знати о Христу, понављати знања о Христу, молити Христа за нешто, певати Христу. Тајна је бити у Христу примајући Христа. Јер ништа од побројаних метода не уводи причасног Христа у нас, а тиме ни нас у Христа.

Евхаристијском Христу није потребно само наше знање, певање, прозба ... Њему смо пре свега потребни МИ руинирани Храмови - али гладни и жедни Тајне; МИ похаране Црквице - које Он једењем и пијењем од Тајне Његове обнавља, осликава, преображава, спасава. И то 7 пута 70. Јер није Литургија чин нашег делања у знању пред Тајном, Богом, него у нама тајанствено делање причасног Бога. Делање Тајинства које са чежњом и трепетом чека у кашичици, какве ли тајне, да зађе под наше небце ... да опет и опет тајанствено припрема Нови Јерусалем у срцима нашим.