Отац Симеон о тзв. "новотаријама"

[ЛазарД]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetiNektarijeEginskiBesmrtnostDuse.htm#17

[Guest O.Ugrin]

Jedna primedba Smajliju na iznesenoj misli, koja je veoma dobra interpretacija Pravoslavnog poimanja Zivota - ne predhodi licnost prirodi nego priroda licnosti i to je ta bioloska ipostas koju prevazilazimo Krstenjem ostvarujuci se u eklisioloskoj ipostasi koja se, opet, temelji na Evharistijskoj ipostasi, garantu Zivota. Sa druge strane, upravo ta bioloska ipostas izrazava nasu stvorenu prirodu opterecenu nuznostima i neslobodama a zato Krstenje ima i tu egzistencijalnu dimenziju kojom se oslobadjamo zivota kao nuznosti ostvarujuci se u Zivotu kao daru ali i kao izboru jer bivamo i izabiramo da zivimo, odnosno, upodobljavamo se na taj nacin Bozanskom postojanju gde Licnost predhodi prirodi a Bog postoji jer zeli da postoji, odlucuje da postoji a nije uslovljen prirodom ili bilo kojim drugim ciniocem Njegovog postojanja. Adamov izbor da prekrsi zapovest jeste upravo pokazatelj njegovog odbijanja zajednice sa Bogom kao izvora zivota i Zivota po sebi i, dalje, prepustanju materiji i zakonima materije kao relevantnim ciniocima njegovog postojanja te taj prvorodni greh nasledjuju svi ljudi a prevazilazimo ga Krstenjem, odnosno, nasim izborom zajednice sa Bogom kao izvora zivota i Zivota po sebi. Ja Sam Put, Istina i Zivot - jeste upravo potvrda recenog posto, ostvarujuci se u Telu Hristovom (Crkvi/Liturgiji), imamo ucesce u Bozanskom nacinu postojanja bivajuci prepoznati od Oca posto On sagledava svet i celokupnu tvorevinu kroz Sina a u Duhu Svetome a zato Liturgija i ima taj Zivotni, dakle, egzistencijalni, karakter i bitnost i Ona jeste Crkva a Crkva to smo mi, okupljeni oko episkopa na dogadjaju Evharistijskog sabranja i tu vidimo takodje bitnost tog prvog - Episkopa - nacalstvujuceg mimo kojeg je nemoguc Evharistijski skup te su zato i bezpredmetne rasprave oko autoriteta u Crkvi posto autoritet u Crkvi se meri opsegom njegove sluzbe u Crkvi a jedino episkop ima punocu sluzenja, jerej po blagoslovu episkopa i u episkopovo ime, djakon samo sasluzivanja a laos/mirjani/narod Boziji - Carsko svestenstvo - ucestvovanja, svojim Amin, mimo kojeg, nije moguc Liturgijski zbor... Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[Solomon Kane]

Такође, један професор је добро приметио да Христос када каже разбојнику на крсту: "Данас ћеш са Мном бити у Рају", то "данас" није временски "исправно", јер Христос Васкрсава у трећи дан а они су били разапети у петак.

Да,да...баш је интересантна та реченица твог професора који ваљда жели да каже да Господ није знао шта прича и шта мисли у тој својој реченици упућеној покајаном разбојнику,већ да "он зна" шта је Господ подразумевао под њом...много је паметан тај твој професор.Бог као Свеприсутни и Свемоћни не може бити истовремено где год жели у сваком трену,јер је тако рекао твој професор и из још тога извлачи, закључак какав изводи? Ма,важи,како да не!  :smiley: DA LI JE OVAKAV TON NEOPHODAN? ZAR NE MOZE DA SE KAZE SVOJE MISLJENJE NA DRUGACIJI NACIN I AKO JE U SUPROTNOSTI SA NECIJIM DA SE TAJ NEKO NE IZVRCE RUGLU? DA LI JE MOGUCE!!!

PRVA OPOMENA!

Mir Vam - Ugrin

Што ли онда безвезе ђакон изговара ону молитву приликом кађења свете трпезе:

"Телом си био у гробу а душом у аду као Бог, у рају са разбојником, а на престолу, Христе, са Оцем и Духом, ти који се не даш описати све испуњаваш.",када  Бог очигледно не може бити свуда присутан по речима твог препаметног професора? Требало би и ова молитва да се избаци,јер ето,Бог не може,по "премудрим речима" твог професора,бити истовремено свуда где год и када год пожели,Свашта ћу још да чујем у животу.  :smiley: Извини,не љути се,али ова речница твог професора је крајње несувисла...у други део приче не улазим јер све што сам имао да кажем по овом питању,већ сам,крајње јасно,прецизно и до краја дефинисано,рекао у овом топику.Поздрав!

[Искушеник]

Међутим, онај ко је умро нема свест о себи, баш као што ни човек док спава не размишља о себи ко је и где је. Неко ко је умро пре 1000 година, када наступи свеопште васкрсење не може знати колико је година прошло, њега ће од последњег догађаја смрти делити само један тренутак сећања.

Ово је драги брате чист протестантизам,колико ја разумем,ако грешим праштај.

Хоћеш рећи да је смрт (раздвајање душе од тела пре Васкрсења мртвих и Живота Будућег Века) неко спавање,а да телом умрли човек није свестан ни где је ни шта је (то јест да његова душа није свесна и разумна )?

Тачно је да човек (то јест душа као носилац његове личности) после одвајања од тела није свестан времена,јер у времену не борави али је и те како његова душа - свесна,словесна и разумна - трпећи муке у аду или уживати непотпуно блаженство у рају.

Уосталом Свети Атанасије каже :

"Тело је као харфа, на којој душа, разумна и бесмртна свира као музичар... Јер душа се не подвргава смрти, него умире тело, услед раздвајања душе од њега... Приводећи себе у покрет, она (душа) ће по неопходности живети и по смрти тела..." (Против варвара 32,33)

[Искушеник]

Човек није ни душа а ни тело него личност. На крсту је умрла личност Исуса Христа а не само његово тело и због тога долази до поремећаја у природи (помрачење сунца, итд...).

Да, човек је састављен од душе и тела и само душа и тело чине потпуног човека.

Али душа је носилац човекове личности. 

Сасвим нетачно,чак и по мом мишљењу богохулно рећи да је на Крсту "умрла личност Христова". То је велики апсурд рећи,јер Христос на Крсту није умро и Телом и Душом,већ само телом -јер душу човек не може убити другом човеку,а камоли Богочовеку.

[ЛазарД]

Међутим, онај ко је умро нема свест о себи, баш као што ни човек док спава не размишља о себи ко је и где је. Неко ко је умро пре 1000 година, када наступи свеопште васкрсење не може знати колико је година прошло, њега ће од последњег догађаја смрти делити само један тренутак сећања.

Ово је драги брате чист протестантизам,колико ја разумем,ако грешим праштај.

Хоћеш рећи да је смрт (раздвајање душе од тела пре Васкрсења мртвих и Живота Будућег Века) неко спавање,а да телом умрли човек није свестан ни где је ни шта (то јест да његова душа није свесна и разумна )?

Тачно је да човек (то јест душа као носилац његове личности) после одвајања од тела није свестан времена,јер у времену не борави али је и те како његова душа - свесна,словесна и разумна.

Трпећи муке у аду или уживати непотпуно блаженство у рају.

Уосталом Свети Атанасије каже :

"Тело је као харфа, на којој душа, разумна и бесмртна свира као музичар... Јер душа се не подвргава смрти, него умире тело, услед раздвајања душе од њега... Приводећи себе у покрет, она (душа) ће по неопходности живети и по смрти тела..." (Против варвара 32,33)

Ово исто прича и Мирољуб Петровић,а ја сам се јуче уплашио када сам чуо да слично ово прича и онај ђакон.Тотално сам збуњен од јуче.

[Solomon Kane]

DA LI JE OVAKAV TON NEOPHODAN? ZAR NE MOZE DA SE KAZE SVOJE MISLJENJE NA DRUGACIJI NACIN I AKO JE U SUPROTNOSTI SA NECIJIM DA SE TAJ NEKO NE IZVRCE RUGLU? DA LI JE MOGUCE!!!

PRVA OPOMENA!

Mir Vam - Ugrin

Ваљда сарказам и иронија не спада у "недозвољени" вид комуникације,или ћемо и то забранити? Ако неко каже нешто што као професор и теолог не би смео никако да каже,зар није дозвољено бар бити саркастичан и назвати ствар њеним правим именом? Значи ли то одмах да имам апсолутно лоше мишљење о самој тој особи? Мислим да не,али нека вам буде.Поздрав! :smiley:

[Искушеник]

Идеја загробног живота је опозиција Христовом васкрсењу. Научници су доказали да када човек умре, његово тело се разлаже а честице настоје да опет после одређеног времена дођу у целину - што је опет икона васкрсења. Такође, у складу са тим, неко други је рекао да тело, дакле и душа, не напушта границе овога света.

Брате,какве су ово хуле и учења страна Православној Цркви?

Зар Свети Оци и сама Православна Црква исповеда "опозицију Христовом Васкрсењу" ?!?

Такође у складу са тим,баш би волео да знам који је тај други који је изрекао такву јерес да душа не напушта границе овога света???

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Mislim da tesko neko ko je medju zivima moze da da makar i priblizan odgovor sta se desava nakon smrti ! Ja cu da sacekam dan kad me BOG pozove pa cu tad ako On da valjda i da vidim ! HRISTOS je PUT ISTINA i ZIVOT !Tacnije neprestani i neprekidni Zivot pa u to i treba imati poverenja ! Smrt je pobedjenja ,HRISTOS je VASKRSAO , znaci treba samo sacekati a ne slusati toliko price o tome sta je posle jer covek samo moze da se zbuni !

[Искушеник]

Где је душа до Другог Христовог доласка? Нигде, нема свест о себи.

Шта би рекли Свети Оци на овакву јерес и хулу,питам се?

Св. Григорије Богослов: "Јер, ако, по њиховим речима, оно што има крај, има и почетак, онда оно што нема крај, свакако нема ни почетак. Шта онда рећи о души или о ангелској природи? Ако имају почетак, имаће и крај. А ако немају крај, онда, као што се види из њиховог тврђења, нису имали ни почетак. Но оне (душа и Ангелска природа) имају почетак, али немају крај. Дакле, нетачна је њихова тврдња да оно што има крај, има и почетак." (29. беседа, 13)

Св. Иринеј Лионски: "Дајући живот телу, сама душа не престаје живети." (Против јереси 11,4)

Св. Григорије Богослов : "Душа је дах Божији и, будући да је небеска, она трпи зато што је помешана са прашином. То је светлост затворена у пећини, али још увек божанствена и неугасива.." (Омилија 7, О души)

[Искушеник]

Међутим, онај ко је умро нема свест о себи, баш као што ни човек док спава не размишља о себи ко је и где је. Неко ко је умро пре 1000 година, када наступи свеопште васкрсење не може знати колико је година прошло, њега ће од последњег догађаја смрти делити само један тренутак сећања.

Ово је драги брате чист протестантизам,колико ја разумем,ако грешим праштај.

Хоћеш рећи да је смрт (раздвајање душе од тела пре Васкрсења мртвих и Живота Будућег Века) неко спавање,а да телом умрли човек није свестан ни где је ни шта (то јест да његова душа није свесна и разумна )?

Тачно је да човек (то јест душа као носилац његове личности) после одвајања од тела није свестан времена,јер у времену не борави али је и те како његова душа - свесна,словесна и разумна.

Трпећи муке у аду или уживати непотпуно блаженство у рају.

Уосталом Свети Атанасије каже :

"Тело је као харфа, на којој душа, разумна и бесмртна свира као музичар... Јер душа се не подвргава смрти, него умире тело, услед раздвајања душе од њега... Приводећи себе у покрет, она (душа) ће по неопходности живети и по смрти тела..." (Против варвара 32,33)

Ово исто прича и Мирољуб Петровић,а ја сам се јуче уплашио када сам чуо да слично ово прича и онај ђакон.Тотално сам збуњен од јуче.

Не знам на ког ђакона мислиш?

[Искушеник]

Да видимо шта каже свети Нектарије Егински :

"Разумна душа човекова бави се умним размишљањем, трага за разлогом свога постојања, уздиже се ка идеји Бога и неопходности постојања Бога. Ова размишљања, будући мислена, морају имати и мислени узрок. Тај мислени узрок мора бити потпуно различит од свега материјалног. А будући да свет у коме човек обитава јесте материјалан, нужно је да порекло разумне душе доведемо у везу са другим, нематеријалним светом. Ово нас, пак, обавезује да признамо бесмртност душе као такве, јер смрт влада само над телесношћу материјалнога света, док душа, будући да није саздана од материје овога света, није подложна смрти.[5]"

(Напомена) 5. Ово место би требало прецизирати читалаца ради. Св. Григорије Палама богословствује да је и душа смртна, јер је створена, а све што је створено јесте смртно јер нема у себи сопственога живота, већ га прима од нестворених енергија Божијих. Св. Нектарије Егински, нема сумње, овде доказује да је душа бесмртна, у смислу да, за разлику од тела, не потпада под власт трулежности као видивог знака смртности. Смрт душе је духовна и мистичка последица огреховљености и непокајаности, а умрла душа јесте она која се удаљи од Бога и лиши животворних енергија Божијих. Душа је смртна по природи, а бесмртна по Љубави и Вољи Божијој, а за ту бесмртност је неопходна сарадња човекове љубави и воље са Божијом Љубављу и Вољом. Св. Теофан Затворник говори о "вечној смрти душе", тј. стању свецеле погружености непокајане душе у адске муке богоостављености и апсолутне самоће. По овоме се хришћанско схватање бесмртности душе радикално разликује од паганско-античког схватања бесмртности душе (прим. прев).

[Guest O.Ugrin]

Pre svega, zapitajmo se koliko znamo o bezvremenom, vecnom i nematerijalnom svetu? Koliko? E, toliko onda znamo i o tome sta se desava nakon smrti coveka. Hristos je rekao da ce doci i da ce tada suditi, dakle, nije pominjao nikakve preliminarne sudove pre konacnog suda koji bi uputili dusu u tranzitnu zonu raja ili pakla do tog konacnog odredista. Da li je neko upotrebio rec cekanje, da dusa ceka?!?!? Sta ceka i gde za miloga Boga ako shvatamo da u kosmosu ne postoji vreme kao pojam a kamo li u realnosti u kojoj Bog obitava i koja je nama sustinski strana. Hristos je razorio Ad i rekao da ce doci i da ce tada ''razdvojiti ovce od jaradi'' tek tada, tek tada, ne zaboravite to kao ni fenomen vremena koji je iskljucivo vezan za nas oblik postojanja i vec u kosmosu on ne vazi tako da se gotovo nikako ne moze upotrebiti za opsivanje tranzitne zone cekanja duse, kojoj je preliminarno vec sudjeno, do konacnog, za nju ponovnog, Suda Hristovog. Zar ne vidite neke nelogicnosti, hajde malo se udubimo svi ne u ono sto mislimo da znamo vec u ono sto ne znamo predhodno priznavsi sebi da ne znamo u jednom suptilnom dijalogu ne prepucavanju i dokazivanju. Uostalom, neka se jave oni sa diplomama fakulteta teoloskog kako bi imali neke relevantne cinioce dijaloga jer ne moze svako samo zato sto misli da nesto zna to proglasavati opsteobaveznim ucenjem Crkve. Dakle, budimo oprezni da bismo naucili nesto a uz obostrano postovanje i strpljenje jer se misao tesko i jezikom prenosi a tek slovima. Zato zastanimo sa zakljuccima a krenimo sa razmisljanjima. Zar je to toliko tesko.

Sto se vas tice Solomone ili kako vec, obostrano postovanje bi trebalo da se razume po sebi a ne da bude nametnuta kategorija ponasanja...

Bog vas blagoslovio - Ugrin

P.S. Vec smo govorili o ovim temama i imate i dve vec postojece Teme - Dusa je smrtna ili besmrtna - test logike - na pdf-u Duhovna aristokratija gde je ova tema solidno pretresena od strane nekoliko teologa i svestenika tako da, onima kojima je stalo da saznaju nesto a ne da se prepucavaju, mozete otici tamo i citati i citati.... Pitanje je, pak, kako cemo ziveti a to ce nas On i pitati... ne sta smo citali vec kako smo ziveli, ne zaboravite to!

[uros]

Pre svega, zapitajmo se koliko znamo o bezvremenom, vecnom i nematerijalnom svetu? Koliko? E, toliko onda znamo i o tome sta se desava nakon smrti coveka.

[Искушеник]

Pre svega, zapitajmo se koliko znamo o bezvremenom, vecnom i nematerijalnom svetu? Koliko? E, toliko onda znamo i o tome sta se desava nakon smrti coveka.

И ја бих се осврнуо на ово : Ми знамо о безвременом,вечном и нематеријалном онолико колико нам о том сведочи Предање,то јест св. Оци.

Иако се њихова учења често разликују у већој и мањој мери (углавом у мањој) сви они исповедају да душа не престаје да живи после телесне смрти (и ако је по својој природи смртна) и да до коначног суда обитава или у рају или у паклу.