Првенство у Цркви и улога теологије у његовом ријешавању

[александар живаљев]

Примат у Цркви поставио се као главна препрека у римокатоличко-православном богословском дијалогу. Митрополит пергамски Јован (Зизјулас) добро се осврнуо на папину и својевремено патријарх Атинагорину скепсу према учешћу богослова и богословља у овим питањима. Без њих, наиме, нема јединства у истини. (Изјава митрополитова налази се на сајту Поуке).

У том контексту непријатно ме је изненадио теолошки годишњак "Саборност", епархије браничевске. Овај часопис који је квалитетом прилога, међународном редакцијом и настојањем да се створи један истински научни часопис, придобио је моје симпатије.

Међутим текст, замјеника уредника, ђакона Златка Матића са ПБФ у Београду, о документу РПЦ-Московске патријаршије о првњенству у Цркви, оставио ме је зачуђеног својом површношћу, коју би радије крстио као "осврт" а не као "оригиналан научни рад". Наиме, да би утврдио у закључку да Равенски документ одговара теолошким а руски документ политичко-социолошким захтјевима, аутор је мора да постави такву хипотезу и да је јасно докаже:

http://casopis.sabornost.org/files/sabornost_VIII_2014_5.pdf

 

Још више ме је изненадило објављивање самопревода Јоакима Глинка "Петрова служба, новозаветне основе". То је танак, римокатоличком традицијом скучен рад, не на много вишем нивоу од пуке пропаганде. Уосталом, нека читаоци просуде:

http://casopis.sabornost.org/files/sabornost_VIII_2014_10.pdf

 

За мене се овдје постављају слиједећа питања: ако од наше Помјесне цркве нијесмо извјештени о ставу који наши представници заузимају у односу на РКЦ и Помјесне православне цркве, не би ли теолози требало, у свијетлу става митрополита пергамског, да изађу са јаснијим, историјско-богословски утемељенијим научним ставом. Разумије се, увијек се поставља питање богословствовања ван званичне црквене политике, али њихова одговорност према Богу и народу Божијем као Цркви, захтјева, чини ми се, другачији приступ.

[Guest]

Волео бих да се јаве озбиљни саговорници на ову тему. Мене такође интересује.

[kopitar]

Примат у Цркви поставио се као главна препрека у римокатоличко-православном богословском дијалогу. 

Moje mišljenje je da je crkva uvijek ista od apostola do danas.

Među apostolima je izabran na poseban način Petar kao  čuvar tog jedinstva.

Tako vjerujem da je i sada posloženo :

Papa kao simbol jedinstva i način funkcioniranja i primanja milosti za sve kršćane bez obzira da li ga priznavali , voli ili mrzili.