Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[berđajev bijeli]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

У том смислу себе одлучујеш од Живота, а неће те нико терати из храма, не бој се.

Ako ti tako kažeš...Evo, već se ne bojim. Doduše ni sveštenika Dubovickog nisu najurili iz hrama, naprotiv zaključali su ga i pozvali psihijatriju. To mu dođe mnogo efikasnije. Nije pametno držati na otvorenom one koji smetaju.

Ја стварно не схватам шта ти хоћеш да кажеш са овим инцидентом? Имаш невероватно лош дар да екстремним ситуацијама дајеш опште важење и њима тумачиш реалност.

Ne, samo hoću da pokažem do kakvih ekstremnih situacija dovodi ideologija koju propagirate. Georgij Kočetkov je i danas kao rehabilitovan aktivan učesnik panela o čestom prićešćivanju, liturgijskoj obnovi i svemu onome što vi ovdje pišete. Ukratko, vaš istomišljenik. Incident koji se desio u Uspenskom hramu je samo dobar primjer kako je zajednica na zapovjest svog gurua spremna da vlastitog sveštenika otpravi u ludnicu. Knjige Kočetkova mogle su se naći u spisku literature na sajtu Mitropolije crnogorsko primorske, isto kao što se knjige mitropolita Amfilohija mogu naći na njihovom sajtu. Da ne spominjemo naravno Pariski institut svetog Sergija kao polazište svega.

[Evgenik]

Нема већег служења сатани од проповиједања да се вјерни народ не причешћује,

у што спада јеретичко учење о лажноименој демонској "достојности, приступању не по покајању но "по осјећају", затим магијско учење о посебној улози дијета (што је сваки пост у дане непрописане од стране Свете и Саборне Цркве), те гомила манихејских јеретичких учења о томе како су неке врсте хране "нечисте" и сличне хуле.

Демонско дјело у сваком случају.

[Александар Милојков]

Могао бих и ја теби да наведем примере где "чувари вере прадедовске" прекидају Литургију, обарају свештеника на земљу, итд. Па да онда кажем: видиш докле може да доведе фанатична непросвећеност, верска неписменост, примитивност и непослушање свом епископу? Треба ли да ти постављам видео оца Симеона где он позива вернике да не иду на "новотарске" Литургије, нити да примају у кућу "новотарске" свештенике? Где то може да води? И Ко им то говори? Човек који исповеда Савелијеву тријадологију? А брани Цркву од "јеретика"! -smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='facenew22222222' />  И где су речи осуде таквих доказаних роватора у Цркви, који не знају шта ће са својим несмирењем, гордошћу и непомирљивим комплексом незнања и незнавености?

Дакле, оставимо се екстрема, ма ко да су. Екстреми не нису и не смеју да нам буду узор и мера којом меримо и ценимо стварност.

[Александар Милојков]

  Цитат

Нема већег служења сатани од проповиједања да се вјерни народ не причешћује,

у што спада јеретичко учење о лажноименој демонској "достојности, приступању не по покајању но "по осјећају", затим магијско учење о посебној улози дијета (што је сваки пост у дане непрописане од стране Свете и Саборне Цркве), те гомила манихејских јеретичких учења о томе како су неке врсте хране "нечисте" и сличне хуле.

Демонско дјело у сваком случају.

Коначно нешто паметно на овој теми.  facenew22222222

[Guest - . . .-]

  Цитат

  Цитат

Ово што сада покушаваш није Твоја воља и жеља да нешто научиш и сазнаш већ да и свештенике и теологе и Епископе исправљаш и да их, тобож, враћаш "правој вери". Хвала пуно, ту "праву веру" без причешћа нећу. Ту "праву веру" са повременим причешћивањем када будем "достојан" (по не знам којим мерилима) нећу.

Ama čovječe, pričešćuj se kad hoćeš, koliko hoćeš, ja   ne namjeravam nikome da određujem kad će se, koliko često pričešćivati, svako se pričešćuje po SOPSTVENOJ SAVJESTI. Ali ne prihvatam tu ideologiju koja ljude uslovljava da se pričešćuju ne svojom voljom ako hoće da budu dio zajednice. Ovo što vi iznosite na ovom forumu mi govori da vi nećete trpiti nikoga ko se ne pričešćuje svake nedelje na liturgiji tj. da ćete ga smatrati odlučenim iz zajednice, ako sam pravilno shvatio ono što govorite. Definišite to: odlučen iz zajednice, šta pod tim podrazumijevate. Nažalost kad čujem riječ zajednica, ja jasno vidim riječ sekta i tu vidim svako odsustvo lične slobode. Sa ovakvim krutim i nezrelim tumačenjem zajednice vi dezavuišete sam taj termin. Vi ste Crkvu sveli na pričest, čineći da je automatsko uzimanje pričešća dovoljno za spasenje. To je opasan nauk. Nisam bogoslov, ali mi zdrava logika, govori da tu nešto debelo ne štima. Gdje je tu čovjek, njegova savjest, osjećaj krivice, sloboda, odnos sa Bogom. Vi između Boga i čovjeka stavljate obavezu redovnog pričešćivanja i pripadnost zajednici, svodeći na to da je dovoljno da čovjek uzme pričest i riješio je sve svoje probleme. Pa to je mnogo lakši put, ali da li je ispravan. Samo pričest  čovjeka koji je u miru sa Bogom i sa samim sobom kako su jasno rekli sveti apostoli može se smatrati istinskim svetim Pričešćem. Nije svako pričešćivanje automatski spasonosno. Da li je spasonosno ili ne, to znaju samo čovjek koji se pričešćuje i Bog. Zajednica mu tu ne može pomoći. Ali ako čovjek pomisli da će mu grijesi biti oprošteni samo zato što pripada zajednici i što se redovno pričešćuje, a srcu zna da se nije pokajao i da nije dostojan pričesti, da li može očekivati išta dobro od pristupanja svetim Tajnama?

I još nešto...Čudna je vaša šutnja povodom slučaja Kočetkov? Da li nije oprtuno izjašnjavati se o tom slučaju? Da li je opasno? Da li je to epizoda koju biste željeli da zaboravite? Ne morate da odgovorite, samo mi je interesantna ta vaša tišina...

Први пут чујем за Кочеткова, немам појма о коме се ради. Ко је он и какве везе има он са овом темом? Иначе, ја се повлачим из ове дискусије јер видим да нема никакве сврхе разговарати са Тобом по овим питањима. И све време идеш са тим: овај форум, овај форум... па бре и Ти си на "овом форуму"! Ниси ми одговорио ни на једно питање а позиваш се на свете Оце који управо супротно говоре од онога што желиш да им подвалиш. Баш ме брига шта каже неки Кочетов, мени је веома битно шта каже мој Господ Исус Христос. Ради Ти како год хоћеш, али на "на овом форуму" сви Твоји аргументи падају у воду јер нису утемељени на Евахристији већ на протестантском схватању Цркве. Зато није ни чудо што ти Цркву тумачиш као неку "имагинарну литургијску заједницу". Исто тако на Литургију гледају протестанти- зато код њих и нема причешћивања сем неколико пута годишње.

И шта је циљ овог Твог писања? Да одвојиш људе од Литургије? Или можда да дубе на трепавицама да би дошли у Цркву и причестили се? Схваташ ли Ти да ово што радиш заправо чиниш услугу онима који руше Цркву?

Мени је једини циљ као свештенику да што више људи приведем Литургији и чинићу све да то и остварим. Знам да ћу на том путу имати искушења јер непријатељу Цркве- ђаволу је најважније да људе одвоје од Евхаристије. Он ће то покушавати на разне начине, но све је то слабо пред једним аргументом за оне који у Христа верују: "Ко једе Моје Тело и пије Моју Крв, Ја сам у Њему и он у Мени и васкрснућу га у последњи дан". То је Господ обећао онима који га воле. Причешће није присила, како Ти све време гледаш да подметнеш нама у уста. Не, то је највећи одраз вере и љубави у Бога. То све литургијске молитве говоре (које "бранитељи верте прађедовске" бране да се читају наглас јер им руше све њихове аргументе као куле од карата).

Ако је причешће само понекад, када будемо достојни ( а јасно молитва испре "Иже херувими" каже да нико није достојан), зашто се свештеник причешћује сваке Литургије? Зато што мора? Зато што се тако ваља? По службеној дужности? Ако се он причешћује јер је то смисао Литургије, зашто то не чини и народ? Или нам је ипак мио клирикализам који је и учинио све ове поделе међу браћом?

Иначе, баш ме брига шта прича о. Симеон. То је његова ствар, то могу да слушају његова духовна чеда. Но, нека не заборави да нису сви његови. Има нас који смо духовна чеда и неких других духовника.

Како видим, Ти све време Цркву поистовећујеш са нечим другим што није Евхартистија. У реду,то је Твоје мишљење- имаш право. Но, Црква је, веровао или не управо Литургија. Н

[nishizawa]

Има ли смисла било шта даље дискутовати после текстова Св. Никодима Агиорита које је Меда поставио?

[Guest - . . .-]

  Цитат

Има ли смисла било шта даље дискутовати после текстова Св. Никодима Агиорита које је Меда поставио?

Нема, све је тамо речено, али је опет и добро још мало то појаснити, јер многи мисле да се то тицало неких тамо људи који су живели једном давно, у давна, прадавна времена.

[Александар Милојков]

Ово што се данас код нас заступа као "исправна пракса причешћивања", једноставно, НЕМА потпору у учењу Светих Отаца. Довољно је, рецимо, навести једног Светог Кавасилу, најутицајнијег тумача Свете Литургије, који каже да причешћиу приступају "Свети и они који су на путу да постану свети", а од причешћа се одлучују људи са "смртним гресима". Нигде ни помена ове данашње "праксе" и "учења" обавезног поста пред причешће.

[feeble]

Шта је смртни грех? Овде су људи помињали да такво нешто не постоји.

Да ли причешће може да буде на суд и осуду?

[Evgenik]

Смртни гријех је мислити да си без гријеха.

Смртни гријех је кад мислиш да си бољи од других.

Смртни гријех је спречавати људе да се причешћују и тако сједињују са Господом.

Смртни гријех је мислити да се достојно причешћујеш.

(и своју фарисејску "праведност" поредиш са Христовим страдањем)

Сваки непокајани гријех је смртни, и ниједан гријех за који се човјек покаје није смртни.

[Александар Милојков]

  Цитат

Шта је смртни грех? Овде су људи помињали да такво нешто не постоји.

Да ли причешће може да буде на суд и осуду?

Кавасила се позива на Прву Јованову који каже да "има греха на смрт", али не прецизира који су то греси. Из Предања можемо закључити да се ту ради о оним најтежим гресима као што су: убиство, чедоморство, прељуба, итд.

Наравно, причешће може да буде на суд и осуду. Међутим, да ли је на "суд и осуди" када сецрквени човек причести у току мрса? Ја се бојим да већина нас ово разумева као причешће на "суд и осуду". Дакле, нас интересује: дали човек који живи у послушању Цркви (молитва, пост и све остало што се подразумева) може или не може да се причести у току мрса? Немојмо сад, ко отац Симеон, да наводимо жене које су са пијацесвратиле у Цркву па хоће, ето успут, да се причесте. Говоримо и расуђујемо о ЦРКВЕНИМ људима,

[Guest - . . .-]

Ја не знам које су то жене које свраћају са пијаце на причешће. То је његово исмејавање обнове литургијског живота. Нема везе са истином, чак је толико ниско да и не треба коментарисати. Друго, то је омаловажавање жена па и то не бих да коментаришем.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Kako njima nije palo na pamet da reformišu "nepravo" pravoslavlje sv. Pajsija Veličkovskog, sv. Amvrosija Optinskog, sv. Ignjatija Brjnčaninova, sv. Jovana Šangajskog i drugih kojima nisu radili tako kako ti sada govoriš.

рецимо, колико си неупућен а бусаш се именима: свети Пајсије Величковски припада покрету Кољивара, светитеља који су вратили праксу Цркве редовног причешћивања тамо где треба да буде.

Кољивари и пракса честог причешћивања

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168214.html#msg168214

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Има ли смисла било шта даље дискутовати после текстова Св. Никодима Агиорита које је Меда поставио?

.hvala.

ај па још једном:

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Добро, хајде нас ти онда просветли. Како да будемо хришћани без причешћа Телом и Крвљу Христовом? Наравно, све је то "приватна", односно боље рећи "слободна" ствар. Мене интересује како је могуће бити хришћанин а дато није везано за причешће? Свети Кавасила каже, у тумачењу Свете Литургије, да смисао свих наших радњи и молитава јесте ПРИЧЕШЋЕ. Сад, код тебе видимо да је то нека "приватна", секундарна ствар. Јеси ли прочитао каноне које сам навео?

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ НЕКО НАЗОВЕ ХРИШЋАНИНОМ А ДА СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ.

Ja govorim da pričešće nije uslov da se neko nazove hrišćaninom.

prstgore 0409_feel :cheesy: prstgore :butt: :229229229:

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava%201

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ

СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

ГЛАВА 1

О томе да је православним хришћанима неопходно често причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

Свим хришћанима се заповеда да се често причешћују, и то као прво према Владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, а као друго у Делима и Правилима светих Апостола, светих Сабора, а такође и сведочанствима божанских Отаца, а треће самим речима, чином и свештенослужењем Свете Литургије, и коначно четврто самим Светим Причешћем.

1. Господ наш Исус Христос нам је пре свега оставио Тајну Причешћа, рекавши: “Хљеб који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета” (Јн.6, 51). То јест храна коју Ја желим да вам дам, - то је Тело Моје, које Ја желим да дам за живот целог света. То значи да је Божанско Причешће за вернике неопходан саставни део духовног живота по Христу. и пошто тај духовни живот у Христу не треба да се гаси и прекида (како каже Апостол, духа не гасите (1Тес. 5, 19)), већ треба да буде одлучан и непрекидан, да живи не би живели за себе, већ за Онога Који је за њих Умро и Васкрсао (по том истом Апостолу1), то јест да живи верници више не би живели сопстевним и телесним животом, већ животом Христа, Који је за нас умро и васкрсао – уз неопходност се захтева да буде непрекидно и то што њега чини, то јест Божанско Причешће.

И на другом месту Господ заповеда: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи” (Јн.6, 53). Из ових речи следи да је Божанско Причешће неопходно за хришћане исто толико колико им је потребно и свето Крштење, пошто је ту исту двоструку заповест коју је рекао за Крштење рекао и за Божанско Причешће. Он је о светом Крштењу рекао: “Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије” (Јн. 3, 5). И о Божанском Причешћу говори слично: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи”. Дакле, како нико без Крштења не може живети духовним животом нити се спасти, тако нико не може да живи ни без Божанског Причешћа. Међутим, пошто се те две Тајне разликују по томе што се Крштење врши само једном, а Божанско Причешће непрекидно и свакодневно, одатле произилази да за Божанско Причешће постоје две неопходне ствари: прво, треба се пришешћивати, а друго, треба се непрекидно причешћивати.

Поред тога, када је Господ предавао ту Тајну Својим ученицима, Он им није рекао у облику савета: “Ко хоће нека једе Моје Тело, и ко хоће нека пије Моју Крв”, већ је Он рекао: “Ако неко хоће да иде за Мном” (Мт. 16:24) и “ако хоћеш да будеш савршен” (Мт. 19, 21). Али је заповеднички узвикнуо: “Узмите, једите, ово је Тијело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја” (погл. Мт.26, 26-2). То јест ви непрекидно треба да једете Моје Тело и обавезни сте да пијете Моју Крв. и поново говори: “Ово чините у Мој спомен” (Лк.22:19). То јест ту Тајну. Ја вам је предајем и то не да се она врши само једном, двапут, или трипут, већ свакодневно (како то објашњава божанствени Златоуст) у спомен на Моја Страдања, Моју Смрт и цео Мој домострој спасења. Те Господње Речи јасно одређују два неопходна [момента] у Причешћивању: један је садржан у обавезној заповести, а други – у постојаности, на коју указује реч “чините”, што разумљиво означава да нам се не заповеда да се просто само причешћујемо, већ и да то чинимо непрестано. Дакле свако сада види да православном хришћанину није дозвољено да наруши ту заповест, без обзира који чин поседује, већ то представља његов дуг и обавезу коју треба непрекидно да испуњава као Владикине заповести и поставке.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Нема већег служења сатани од проповиједања да се вјерни народ не причешћује,

у што спада јеретичко учење о лажноименој демонској "достојности, приступању не по покајању но "по осјећају", затим магијско учење о посебној улози дијета (што је сваки пост у дане непрописане од стране Свете и Саборне Цркве), те гомила манихејских јеретичких учења о томе како су неке врсте хране "нечисте" и сличне хуле.

Демонско дјело у сваком случају.

prstgore