Osnovi ekonomije

[Grizzly Adams]

Ево још један графикон који пуно тога говори, слика вреди 1000 речи:

[Grizzly Adams]

@Аурор

 

[Аурор]

[Ћириличар]

@Grizzly Adams Enjoy

 

[Аурор]

пре 1 сат, Ћириличар рече

@Grizzly Adams Enjoy

 

Bez otvaranja klipa, vidim Prokopijevića da sedi. On je jedan od boljih ekonomskih umova koje imamo i jedan od domaćih nam favorita. 

[Ћириличар]

1 hour ago, Аурор рече

Bez otvaranja klipa, vidim Prokopijevića da sedi. On je jedan od boljih ekonomskih umova koje imamo i jedan od domaćih nam favorita. 

Ма шути туј и гледај богоца Бегија како доминира буквално са градивом за испит "Основи економије за правнике", што је јако кондензовано и поједностављено градиво са Економског. И опет доминира. То је Беги 

[εργασία]

Борис Беговић и даље наставља да се игра економије уз махање идеолошке заставе либерализма и ваљда све нас треба да васпитава шта је то економски несташлук. Као и увек површно или још горе не објасни никад ништа и онда добијамо ноћ у којој су све краве црне. Но, кренимо редом:

1. Не знамо ко је редовни професор економије, који је дао баналне тезе о насртајима запада на сиромашне земље али ни господин либерал Беговић није много бољи. Готово и деца знају да су кроз целокупну историју капитализма, империјалистичке државе Запада спроводиле колонијалне ратове и свирепу екслпоатацију домородаца. Најтрагичнија прича јесу у једном моменту 13 милиона црначких робова широм британских плантажа и рафинерија шећера, које су биле први капиталистички монополи на којима су се уздизали берзански послови и лудила 18. и 19. века. И данас је тако, мало више увијено у цивилизацијске тековине "права", иначе не би постојала 6. америчка флота и разасуте касарне широм континената. Тржиште је мирољубиво али ипак уз милионске тоне оружја и експлозива, који се и повремено, гле чуда и баца на људе, и то на оне на другом крају света у некој недођији.
2. Никако да посумњамо да постоји узрок финансијских криза изван државних интервенција. И никако да нам Беговић објасни откуд рецесије у капитализму када није било нагомиланих регулација. Рецимо, откуд то да су се појављивале просечно на сваких 8-10 година кроз цели 19. век и откуд онај хаос из 1929-те. И никако да се позабави мало социологијом и које су групе гурале причу интервенционизма. Вероватно би смо нагазили на мину коју се зове крупна буржоазија и разграната структура монополистичког капитала. Али нећемо да се вређамо, морамо да пронађемо социјалисте и тамо где их нема... 
3. Банке су, дакле, кристали прорачунате штедње и пласмана капитала тамо где је потребан. Истина, теорија заостаје за праксом али Беговић би требало да прати, на крају то му је и професија, шта кажу и пишу барони Bank of England, и како се кредитна мутлипликација врши преко сваке мере и ван сваке границе положених депозита. Иначе, банка присваја камату и неће бити да дугује свој живот само депозитима. Но, то је мање битно, битније је да камата не пада са неба него представља облик присвајања вишка вредности, а њега неко треба да створи, а стварају га радници друштвено потребним временом за израду огромног низа роба и услуга. Ризик? Па, ризик стварају сами капиталисти бесмисленим комешањем понуде и потражње, а математичко линеарно програмирање одавно постоји. Али авај, капитализам је светиња. Кога још брига за маскимални учинак уз оптимални утрошак природних ресурса, енергија и машина. Капитализам почива на оплодњи вредности, а не на реалним људским потребама и физичким квантитативним јединицама. Да није тако не би постојао новац као прва и крајња тачка капитала.

[Grizzly Adams]

Шта ли ти причаш ...

Бабе & жабе


Sent from my iPad using Tapatalk

[Ћириличар]

пре 13 часа, εργασία рече

Не знамо ко је редовни професор економије, који је дао баналне тезе о насртајима запада на сиромашне земље али ни господин либерал Беговић није много бољи. Готово и деца знају да су кроз целокупну историју капитализма, империјалистичке државе Запада спроводиле колонијалне ратове и свирепу екслпоатацију домородаца. Најтрагичнија прича јесу у једном моменту 13 милиона црначких робова широм британских плантажа и рафинерија шећера, које су биле први капиталистички монополи на којима су се уздизали берзански послови и лудила 18. и 19. века. И данас је тако, мало више увијено у цивилизацијске тековине "права", иначе не би постојала 6. америчка флота и разасуте касарне широм континената. Тржиште је мирољубиво али ипак уз милионске тоне оружја и експлозива, који се и повремено, гле чуда и баца на људе, и то на оне на другом крају света у некој недођији.

Апсолутно небитно у критици капитализма, јер империјализам је постојао и прије савременог капитализма. Чак штавише, фашистичке земље су имале чисте империјалне претензије ( ако их узмемо као нелибералне и корпоративистичке - тј. супротне савременој идеји слободног капиталистичког друштва ) као и Совјетски савез који је слао "војне савјетнике" и војну опрему, као и финансије у перфиерна бојишта, те је империјалистички контролисао источну Европу и империјалистички са САД-ом подијелио Кореју.

Биће прије свега да империјализам нема претјеране везе са капитализмом ( иако му капитализам можда даје много више горива због финансијских подстицаја за поробљавање јефтине радне снаге - али са друге стране фашистичком и комунистичком империјализму је гориво давала идеологија ). Дакле, империјализам Запада уопште није аргумент релевантан за критику капитализма.

пре 13 часа, εργασία рече

Никако да посумњамо да постоји узрок финансијских криза изван државних интервенција. И никако да нам Беговић објасни откуд рецесије у капитализму када није било нагомиланих регулација. Рецимо, откуд то да су се појављивале просечно на сваких 8-10 година кроз цели 19. век и откуд онај хаос из 1929-те. И никако да се позабави мало социологијом и које су групе гурале причу интервенционизма. Вероватно би смо нагазили на мину коју се зове крупна буржоазија и разграната структура монополистичког капитала. Али нећемо да се вређамо, морамо да пронађемо социјалисте и тамо где их нема... 

Прије 1929. године финансијске кризе нису биле глобалне и нису имале капацитета да читав свијет оборе на кољена. Скокови и падови су свакодневница тржишне динамике. Проблем настаје када су превелике и преопасне - а такве су када држава својим подстицајима направи мјехуре који пукну када агрегатна понуда премаши реалну и вјештачку агрегатну тражњу. А што се тиче конкретно кризе из 1929., она је узрокована претјераним шпекулативним пословима на берзи које су шпекуланти предузимали због постојања моралног хазарда. Имали су пуно новца и нису мислили да ће сносити лоше посљедице лоше инвестиције ( или макар не претјерано лоше посљедице ) и нису се понашали одговорно са својим новцем. А како је дошло до такве климе да постоје подстицаји за морални хазард? Због огромне неједнакости у распрострањености богатства у САД-у које је узроковано постојањем мањег броја огромних корпорација које су се понашале као олигопол ( који фактички има ефекте монопола, а монопол фактички има ефекте државне интервенције - стварање моралног хазарда. Разлика је само у томе што држава ствара морални хазард јер користи туђе паре, а огромне корпорације стварају морални хазард јер имају превише сопственог новца - што је објашњиво опадајућом граничном корисношћу новца. Тј. што више новца имаш, мање ти вриједи па га више разбацујеш и трошиш, јер ако си милијардер - шта ти фали ако изгубиш милионче-два?  ).

Цикличне рецесије капиталистичке економије су лоша страна, али лако контролисана лоша страна - када држава не би погоршавала ствари покушавајући да вјештачки подигне економију. С обзиром на то да је алтернатива константно стање сиромаштва у комунизму, које је једнако најгорој рецесији, или корпоративистичка фашистичка диктатура - онда ови циклични падови капиталистичке привреде не звуче толико лоше. 

пре 13 часа, εργασία рече

Банке су, дакле, кристали прорачунате штедње и пласмана капитала тамо где је потребан. Истина, теорија заостаје за праксом али Беговић би требало да прати, на крају то му је и професија, шта кажу и пишу барони Bank of England, и како се кредитна мутлипликација врши преко сваке мере и ван сваке границе положених депозита. Иначе, банка присваја камату и неће бити да дугује свој живот само депозитима.

Та мултпликација се свакако врши. Ако се врши превише, то се ради јер банке издају превише кредита. А издају превише кредита јер је централна банка одредила ниску каматну стопу. А то је приступ који Беговић критикује. Ето, слажете се!

Него, банка итекако дугује свој живот депозитима. Фора је што то долази до изражаја само ако довољан број људи тражи своје депозите натраг ( и тада долази до колапса јер банке ни у једном тренутку немају код себе реалног новца да свима врате све депозите ). А то се дешава када се пољуља повјерење у банкарски сектор. И шта се онда дешава? Немаи нвестиција, нема одржавања и раста привреде. Но, није проблем то што банке издају више кредита него што имају депозита код себе. Проблем је ако се то ради превише ( тј. ако се превише кредита издаје ) или ако је критична маса кредита лоша, тј. ненаплатива. А зашто би кредит био ненаплатив? Јер га је банка издала без своје дужне пажње. А зашто га је издала без дужне пажње, не пазећи да ли клијент може вратити тај кредит? Због ниске каматне стопе коју одређује централна банка и тиме ствара морални хазард.

пре 13 часа, εργασία рече

то је мање битно, битније је да камата не пада са неба него представља облик присвајања вишка вредности, а њега неко треба да створи, а стварају га радници друштвено потребним временом за израду огромног низа роба и услуга.

Апсолутно нетачно. Вриједност предмета је субјективна, јер људи дају вриједност стварима. Зато обична марамица може да вриједи милијарду долара ако има неку историјску вриједност. Вриједност је субјективна, а не објективна, тј. материјалистичка. Ту имаш апсолутно погрешну премису, захваљујући Марксу.

пре 13 часа, εργασία рече

Ризик? Па, ризик стварају сами капиталисти бесмисленим комешањем понуде и потражње, а математичко линеарно програмирање одавно постоји. Али авај, капитализам је светиња. Кога још брига за маскимални учинак уз оптимални утрошак природних ресурса, енергија и машина. Капитализам почива на оплодњи вредности, а не на реалним људским потребама и физичким квантитативним јединицама. Да није тако не би постојао новац као прва и крајња тачка капитала.

Новац је начин на који људи квантификују своје преференције. Куд ћеш јасније и боље да се покажу људске потребе и жеље. Уосталом, не желе сви исто и не цијене сви људи исте ствари исто. Опет, вриједност је субјективна, не објективна. 

[εργασία]

пре 3 часа, Ћириличар рече

Апсолутно небитно у критици капитализма, јер империјализам је постојао и прије савременог капитализма.

Али Борис Беговић се прави наиван.

пре 3 часа, Ћириличар рече

Цикличне рецесије капиталистичке економије су лоша страна, али лако контролисана лоша страна - када држава не би погоршавала ствари покушавајући да вјештачки подигне економију.

Пад индустијске производње Немачке 1929.-32. био је 50 % са 7 милиона незапослених, а национални доходак је пао са 73,4 милијарди марака на 42,5 милијарде марака. У САД је национални доходак тада пао за више него половину од 87,5 на 41,7 милијарди долара, а 16 милиона незапослених значило је смањење индустријске производње за 50 %. Да, да, лако контролисана страна са застрашујућим друштвено-економским последицама и социјалиним бунтом који би имао несагледиве политичке последице. Ето објашњења откуд се појавио Кејнз. Вероватно му је било досадно код куће...

 

пре 3 часа, Ћириличар рече

Та мултпликација се свакако врши. Ако се врши превише, то се ради јер банке издају превише кредита. А издају превише кредита јер је централна банка одредила ниску каматну стопу. А то је приступ који Беговић критикује. Ето, слажете се!

Питање о висини каматне стопе овде може да се занемари. Расправљамо много приницпијелније питање: јесте или није депозит граница издавању кредита?

пре 3 часа, Ћириличар рече

Апсолутно нетачно. Вриједност предмета је субјективна, јер људи дају вриједност стварима. Зато обична марамица може да вриједи милијарду долара ако има неку историјску вриједност. Вриједност је субјективна, а не објективна, тј. материјалистичка. Ту имаш апсолутно погрешну премису, захваљујући Марксу.

Не слажем се. Емпиријска истраживања Anwar Sheik-a, Paul Cockshott-a, Ochoa, David Zachariah-a и других показала су интересантну корелацију између тржишних цена за десетине индустријских сектора и уложених радних часова за разне земље света, затим пробабилизам сјајних математичара Emanuela Fourjoun-а и Moshe Machover-а упућује на блиску повезаност радне теорије вредности и емпиријских цена и напокон радови компјутерског научника Ian Wright-a са његовим компјутерским симулацијама тржишних актера, који могу слободно да процењују цене производа у позадини уложеног рада за њихову израду, показале су како закон вредности делује испод површине тржишног хаоса онако како је то назначио Маркс.  А могао бих на ту тему са резултатима из неких других области које упућују на основаност радне теорије вредности али за сада је ово довољно да разбијемо мит о вредности као субјективној категорији палој са неба.

Напокон, субјективистичке и маргиналистичке теорије пате од озбиљних методолошких проблема и емпиријских промашаја. Нису ствари тако једноставне, а економија је одавно поцепана на идеолошке таборе. Чему Борис Беговић придоноси. Свака му част.

 

[Grizzly Adams]

Много брате мешаш бабе и жабе... Капитализам оптужујеш за појаве које са слободном трговином немају никакве везе. Прво, те кризе није изазвало слободно тржиште него централне банке монетарном политиком, тј. штампањем пара итд. Ратовање и империјализам опет са слободним тржиштем немају никакве везе него са суманутим политичарима.

За Велику депресију није крив капитализам. За светске и друге ратове није крив капитализам. Криви су политиканти, а не Стив Џобс и Бил Гејтс.

[εργασία]

пре 4 часа, Grizzly Adams рече

Много брате мешаш бабе и жабе... Капитализам оптужујеш за појаве које са слободном трговином немају никакве везе. Прво, те кризе није изазвало слободно тржиште него централне банке монетарном политиком, тј. штампањем пара итд. Ратовање и империјализам опет са слободним тржиштем немају никакве везе него са суманутим политичарима.

За Велику депресију није крив капитализам. За светске и друге ратове није крив капитализам. Криви су политиканти, а не Стив Џобс и Бил Гејтс.

Гледано из угла теорије коју си прихватио и сматраш да је валидна. Али у економији никада није владао консензус по многим питањима, а поготову не у разумевању тако сложеног феномена као што су периодичне и повратне кризе у капитализму. Ја не морам да прихватим твоју причу, а своје гледиште и морам и хоћу да оправдам. Могу да будем у праву, а могу и да не будем. 

Сматрам да постоје основани разлози да се прихвати да је узрок цикличних кретања у капиталистичкој привреди тенденцијски пад просечне профитне стопе изазван непрестаном акумулацијом у константни део капитала (машине, опрема, зграде репро-материјали, енергија итд.), а коју врше капиталисти у међусобној конкуренцији за што већом продуктивношћу. Иако се запошљава додатна радна снага, која једина може да створи нову вредност, у једној тачки маса вишка вредности (маса профита) више није довољна да се настави акумулација капитала и додатно улагање у средства за производњу и даљну запосленост. Наступа стангација иза које следи и рецесија, све док се не обезвреди константни капитал кроз многобројне банкроте, распродаје итд. Такво стање релаксира профитну стопу, она се увећава и тиме се ствара основица за нови полет у капитализму.

Ево табеле и графикона у Екселу које сам сачинио да би то било мало јасније.

 

Овде немој да те збуни ставка капиталистова потрошња, мрзело ме да предефинишем категорије, сматрај да је то укупан вишак вредности. Обратни пажњу како математика може у дугим серијама да покаже неочекиване обрте. Иако профитна стопа континуирано пада, вишак вредности у почетку расте да би у некој години почео да пада. Даљна акумулација може да се настави само из доступног вишка вредности, не може да падне с неба. Кредит ту може само да пролонгира ствари, не може да их укине. Зато се може и сматрати да финансијске кризе могу бити само окидаш за свеукупну привредну рецесију али не и њен основни узрок. Према томе, ја не кажем да оне немају ама баш никакву улогу али оне нису главни узрок.

А сад ево и емпиријског доказа како у производном сектору Сједињених Држава опада просечна профитна стопа од Другог светског рата и поново расте у Реганово време, па поново пада итд.

 

Обрати пажњу како је продуктивност производног сектора расла непрекидно деценијама и како теорије које инсистирају на међусобној вези пораста профита и пораста продуктивности падају у воду. Профитна стопа јако варира али тренд линија показује упечатљив пад. То изазива велике проблеме, повремене рецесионе ударе после којих се просечна профитна стопа диже али по цену многобројних изгубљених послова, затим у повећаној експлоатацији рада барем за неко време, уз неугодности прекида производње, а за све то време друштво трпи због незадовољених потреба.

Обрати веома добро пажњу на количиник C/V, тј. оргнаски састав капитала, који представља однос између константног и варијабилног капитала (варијабилни капитал представља изадату најамнину за радну снагу која једина може да произведе нову додатну вредност), како непрекдино расте. То подупире тезу о тенденцијском паду профитне стопе коју изазива непрестана акумулација у константни капитал.

Прихватам да монетарна експанзивна политика може да створи инфлаторна кретања и поремећаје на тржишту али не сматрам да је она главни узрок криза у капитализму. Поготову не у 19. веку, када је новац био везан за злато.

Ево још једног графикона који показује непрекидни раст монетарне масе и креатања профитне стопе. Не видим корелацију. И не могу да прихватим да је узрок криза у штампању пара. То не значи да нема утицаја али није основни механизам за привредне циклусе.

Ако било шта није јасно врло радо стојим на располагању. Ово је веома сложена тема и веома ми је тешко да некоме ко не познаје ни основне термине и појмове радне теорије вредности објасним читав концепт али хајде бацио сам коцку, па шта буде.

А сад да одговорим на друге тврдње.

Што се тиче империјализма, да у теорији може се замислити капитализам који не би био агресиван у међународним односима али у историја нас учи да то није случај. Рећи да су за то криви "политичари" не значи стварно ништа, јер политичари се регрутују из редова буржоазије, разгранате мреже лобија, интересних група, затим група за притисак , наравно ту су партије које финансирају моћне групе олигарха, итд.

Капитализам не чине само Стив Џобс и Бил Гејтс, већ и локалне ћевапџинице, трговинске радње, бензинске пумпе, пољопривредна друштва и велика и мала, затим банке, осигуравајућа друштва али и радници, мање паметни, више паметни, ту су и инвалиди, али ту је и војска, полиција, здравствени систем итд. итд. Ако хоћемо да дискутујемо о овом друштвеном поретку морамо да разматрамо целокупни његов живот и структуру, а не само шта су чинили Стив Џобс и хај-тек сектори. Мислим да си исувише интелигентан човек да би расправу спустио на ниво појаве Commodora 64. Знам шта хоћеш да кажеш, да капитализам води у технолошки прогрес али он са собом носи и врло лоше последице у горе споменутим привредним кризама, затим неизбежној експлоатацији рада на којој заправо и почива, даље ту је неједнака размена због поремећених цена производње, ту су и екстерналије, а и не морамо да дискутујемо само о економији, капитализам има своја обележја и у политичком систему и политичким борбама које су саставни део сваког људског друштва, па тако и овог друштвеног поретка, а у коме никако нису решени проблеми демократије и заштита мањина и где има много ауторитарности итд, итд.

Извињавам се због евентуалних словних грешака.

[Grizzly Adams]

Стварно нема потребе да се трудиш толико јер то ништа није тачно...

На пример, капитализам не може да буде "агресиван". Капитализам је економски процес који се одвија на слободном тржишту. Држава може да буде агресивна, али држава није капитализам него његова супротност.

Друга ствар, војска и полиција свакако не спадају у капитализам већ су државне институције које се финансирају из пореза, нису слободно-тржишне фирме које пружају услуге на тржишту.

Што се бизнис циклуса тиче, ништа није спорно да привредна активност осцилује у времену, сасвим је нормално и чак корисно. Проблем су глобалне финансијске кризе које не би биле уопште могуће без државних папирних валута и монетарно-централно-банкарског система. Тај систем спречава тржишне механизме који би кризе локализовали и изоловали већ их увећавају и шире.

Даље, далеко од тога да само "радна снага једина може да произведе нову вреднист", то је потпуна бесмислица. Нову вредност производе технологија, унапређење процеса, инвестиције тј. капитал и сл. Нова машина данас производи много већу вредност него радник.

Итд итд итд

Sent from my iPad using Tapatalk

 

[εργασία]

пре 24 минута, Grizzly Adams рече

Држава може да буде агресивна, али држава није капитализам него његова сипротност.

Капитализам је пре свега ознака за друштво, а друштво има различите институције или подсистеме. Међу њима и државу која мења свој облик кроз историју и она као појам и као конкретни феномен у стварности није фиксирана за сва времена и све просторе. 

На страну што је држава у капитализму неопходна институција у стабилизацији класног поретка, успостављању правног оквира, омогућувању да се тржиште одвија на једној територији, итд.

И напокон капитализам није само економски процес. Капитализам је посебан тип друштва, које може да се критикује са разних аспеката, не само економских.

пре 24 минута, Grizzly Adams рече

Друга ствар, војска и полиција свакако не спадају у капитализам већ су државне институције које се финансирају из пореза, нису слободно-тржишне фирме које пружају услуге на тржишту.

Али бране капиталистички поредак и споља и изнутра. Не бране ваљда Стари Рим кога више нема?

пре 24 минута, Grizzly Adams рече

Проблем су глобалне финансијске кризе које не би биле уопште могуће без државних папирних валута и монетарно-централно-банкарског система.

Настајале су као пратећи феномен рецесија и у 19. веку када централно банкарство није било оваквог типа као данас.

пре 24 минута, Grizzly Adams рече

Даље, далеко од тога да само "радна снага једина може да произведе нову вреднист", то је потпуна бесмислица. Нову вредност производе технологија, унапређење процеса, инвестиције тј. капитал и сл. Нова машина данас производи много већу вредност него радник.

Машина диже продуктивност и смањује вредност по јединици производа, па се роба може јефитније продати у већем обиму. Технологија не може да произведе нову вредност него је кроз амортизацију може само пренети на добра која се производе. И даље полазите од субјективне теорије вредности. Али нисам сигуран да је она баш тачна. С друге стране, навео сам ауторе који су вршили емпиријска истраживања која су показала да су одступања просечних тржишних цена заправо јако мала од претпостављених вредности на основу друштвено потребних радних часова за производњу роба. Напокон, вршене су и компјутерске симулације у којима је пирсонов коефицијент готово приближан 1 када се достигне стање статистичког еквилибријума просечних тржишних цена и размештаја радне снаге по секторима на оптималан ниво. Због чега би толико упадљиво корелисале просечне тржишне цене са радним временом по секторима, ако оно нема ама баш никакве везе за разменским вредностима добара?

 

[Grizzly Adams]

Капитализам није ознака за друштво, већ за економски процес који се одвија на слободном тржишту. Држава може да буде монархија или парламентарна република, ако има слободно тржиште имаће капитализам. Те две ствари нису строго повезане.

И у капитализму не постоји никакав "класни поредак" у ствари влада велика "класна неуређеност" јер људи стално прелазе из једне "класе" у другу, постају богатији или сиромашнији. У суштини уопште не постоје фиксиране "класе", то је застарео појам који је могао да се примени на феудализам и сл. где се класна припадност одржавала силом. У капитализму нема тога, ако радиш добро и паметно можеш врло лако да пређеш у "вишу класу" и обрнуто.

Значи да цела та прича има погрешне премисе.


Sent from my iPad using Tapatalk