Да ли је успјела "обојена револуција" у РС и БиХ?

[александар живаљев]

Након избора у РС и БиХ почело је надметање за интерпретацију резултата и, што је важније, за конституисање нове власти. Одмах након избора, Центар за конзервативне студије, организација која је у Србији најнепристрасније пратила изборни ток, огласила се приједлогом да се образује тзв. велика коалиција партије г. Додика и СДС-а:

 

http://stanjestvari.com/2014/10/13/%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d0%b0%d1%80-%d0%b7%d0%b0-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d0%b7%d0%b5%d1%80%d0%b2%d0%b0%d1%82%d0%b8%d0%b2%d0%bd%d0%b5-%d1%81%d1%82%d1%83%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b7%d0%b0/

Аргументација која је стајала иза овог приједлога била је, чини ми се логична: и бирачко тијело СДС јесте за очување надлежности Српске, г. Додик је направио грешку лошим третманом СДСа док је имао апсолутну власт, његова побједа над г. Тадићем је била тијесна ( а ја додајем постигнута интервенцијом Свјатејшег Патријарха); са друге стране, СДС је испала највећи губитник подмећући леђа и бирачко тијело г. Иванићу и Драгану Човићу, за чијег је мандата изгубљена већина дејтонских овлашћења РС. Иза идеје о "великој коалицији" стајали су, сада у Печату пише Предраг Николић и бањалучки интелектуалци

У интерпретацију изборних резултата (узгред да напоменем да се у Босни неким чудима западне технологије резултати избора сазнају се много касније него у Украјини) укључио се г. Стефан Каргановић прослављајући пораз "обојене револуције" у РС:

http://stanjestvari.com/2014/10/19/%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0

%b3%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d0%b7%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%b8-%d1%83-%d1%80%d1%81-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%ba/

Да, подсјетим, "обојена револуција" или "босанско прољеће", протумачена је као потајни напад на Српску, мада је мени много ближа интерпретација Мухарема Баздуља да се радило о прављењу de facto скраћене Југославије у којој би на власти био тријумвират Фахрудин Радончић, Ђукановић и Вучић:

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1173530

Истина је, да сам наклоњен Баздуљу као ријетком интелектуалцу и Југословену који је кроз одличан специјал часописа Градац рехабилитовао Младу Босну, а, нарочито кроз проналазак оне спомен плоче Гаврилу Принципу, готово илегално постављене под Александром Карађорђевићем, а за рођендан као највећи дар поклоњене Хитлеру (И други текстови М. Баздуља оптуженог "Тамо Гдје Треба" у Е- новинама да је четник одишу тим духом заједништва наших младих-старих:http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1192334).

Било како било са "обојеном револуцијом" на поновљену тезу С. Каргановића о пропалом преврату (http://stanjestvari.com/2014/11/08/%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b3%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bf%d0%b0%d0%bb%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b2%d1%80%d0%b0%d1%82/)  оштро је реаговао проф. Емил Влајки, тврдећи да је то најуспјешнији западни пројекат који је готово потпуно успио и, ако се не предузму хитне мјере довешће до потпуне демонтаже РС:

http://stanjestvari.com/2014/11/11/%d0%b5%d0%bc%d0%b8%d0%bb-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d1%98%d0%ba%d0%b8-%d0%be%d0%b4%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80-%d1%81-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b3%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b%d1%83-%d0%b8%d0%bb%d0%b8/

Каргановић смиреније одговара да њих двојица представљају "срећну синтезу" јер један указује на очување континуитета власти у РС, а други говори о успјеху западног плана на нивоу цијеле БиХ (предсједништво по њиховој мјери) и тражи од Влајкија више разумијевања за нијансе:http://stanjestvari.com/2014/11/12/%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b3%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%be%d0%b4%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d1%98%d0%ba%d0%b8%d1%98%d1%83-%d0%b8/

Моја маленкост се у коментарима сложила са том "срећном синтезом", ипак подсјећајући на несрећне околности када је Караџићев СДС 1991. препустио мјесто предједника владе БиХ, на наговор Милошевића јер му је Изетбеговић старији дао лажно објећање да ће Богића Богићевића у Предсједништву СФРЈ замјенити кадром СДС-а. Овај детаљ је слабо анализиран у историји босанског рата, а имао је ту посљедицу да Срби у Бих по њеном признању у УН нијесу имали легалног представника и да су лако означени као "побуњеници". (Овога се добро сјећам јер сам тада упозоравао високог функционера СДС, сада СНДС-а, да се рат у Либану, некадашњој блискоисточној Швајцарској, толико дуго водио, између осталог и због расподјеле функција међу вјерским заједницама. Тада ми је лаконски одговорено да "шеф (Милошевић) зна шта ради" и да "смо добили министарство шума, а шуме су Србима најважније".)

У то се захуктала прича о формирању нове власти у БиХ, г. Додик се надао у подршку ХДЗа Драгана Човића, а у њу није сумњао ни уважени познавалац прилика проф. Ненад Кецмановић: http://www.politika.rs/pogledi/Nenad-Kecmanovic/Nova-strateska-partnerstva.sr.html. Истог дана га је разувјерио, Изетбеговић млађи:http://www.politika.rs/rubrike/region/Izetbegovic-nudi-HDZ-u-ulazak-u-vlast.sr.html. Разлоге поузданости Бакира Изетбеговића објашњава Предраг Николић у најновијем Печату:http://www.pecat.co.rs/2014/11/predizborna-obecanja-i-postizborne-slagalice/

Садашња ситуација коју медији у Србији прећуткују (говорећи доста о ставу званичне Србије) јесте да г. Додик тврди да ће намаћи три посланика за већину у Народној скупштини РС, да је СДС постигао договор о коалицији на нивоу РС са СДА групацијом (која негира РС) "Домовина", коју је тренутно ставио у други план потписујући споразум са г. Изетбеговићем и Комшићем, којем се под притиском странаца приклонио и ХДЗ о формирању савезне власти из које је искључена странка г. Додика. Тим споразумом предвиђа се исто што и "британско-њемачком иницијативом" централизација БиХ, укључење у НАТО итд. Планира се и смањење просјечне плате (која је у БиХ ратом разореној већа него у Србији и износи око 400 евра, изгледа да неолиберални кројачи све хоће да нас сведу на бугарску мјеру).

Постоје претпоставке да је СДС уцијењен вјероватном пресудом Караџићу за геноцид, због чега би његова партија лако могла бити забрањена, а о ширим посљедицама за Србе у БиХ да и не говоримо:http://stanjestvari.com/2014/11/21/%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b3%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%81%d1%83%d1%92%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d1%83-%d0%ba%d0%b0/

Неке науке из свега можемо, чини ми се да извучемо, а мене занима Ваше мишљење о њима.

Г. Додик је поновио грешку Радована Караџића према Хрватима, сјетимо се Караџић се уздао да ће му Туђман дати излаз на море, а једва му је остатке источне Херцеговине сачувао храбри Предраг Булатовић. У праву је проф. Кецмановић да интерес херцеговачких Хрвата лежи у сараддњи са Србима, али њихови ментори ће увијек на крају одлучити другачије. Даље, Додик је прецијенио плаћену аналитичарску подршку, као некада Караџић подршку мање или више добрих пјесника (књижевника и фарисеја) који су колико обилазили ратишта, још више се бавили испијањем "мученице". Умјесто тога морао је више да се бави незавидним социо-економским и демографским стањем у РС. Таламбасило се да је изласност на изборима у РС била процентуално већа него у Федерацији, али је у Федерацији гласало 1 200 000 људи колико у РС има укупно бирача.

У тој ситуацији тешко је очекивати подршку званичног Београда, уосталом и премијер министар Србије је изјавио Кристијани Аманпур на CNN да "ми знамо да смо изазвали Први светски рат". Шта онда очекивати од премијера Црне Горе, који се не одриче само Принципа, већ и историјске интересне сфере ЦГ у источној Херцеговини и Метохији?

У ситуацији када су узаврели и споља подстицани балкански "национализми Судњег дана" (израз М. Екмечића), треба једанпут отворити дијалог са Бошњацима и муслиманима уопште. Један сарајевски интелектуалац написао је прошле године на сајту ИЗ БиХ: " Ми Бошњаци никада нисмо боље стајали по питању идентитета, језика итд, а никада нисмо горе живјели. Знам да је тешко водити овакав дијалог када међународни посредници са обје стране стола воле да виде своје а не народне представнике.

О. Иларион Ђурица, дао је сем ове о Шешељу, и другу важну објаву претходних дана, с којом завршавам:

Прави муслимани живе за славу Божју

Неизмерно велику штету исламу, као природној, највиталнијој и веома мирољубивој религији, поред екстремистичке организације Исламска држава (IS), код нас, у Србији и на Балкану, наноси муфтија Муамер Зукорлић. Злоупотребљени ученици медресе су нам саопштили: сви смо ми Аћиф-ефендија Хаџиахметовић! У свету се, пак, опиру и затварају очи, пред очигледним геноцидом Јевреја над Палестинцима. Муслимани у Сирији сатиру православне и друге хришћане. Зачуђујуће су то појаве!? Непријатељско лице ислама одбија, јер је без љубави.

Ја сам упознао ислам и муслимане који чезну за молитвом, за добродетељима и за Богом. Упознао сам муслимане који живе за славу Божју. Оне љубазне, срдачне, предусретљиве, умерене, искрене и веома моралне. Оне који су гајили искрену љубав према хришћанима. Сам Мухамед је гајио неизмерно поштовање према Господу нашем Исусу Христу. Признавао га је највишим пред Богом.

Савремени ислам је тешко прихватљив и разумљив. Зукорлићев ислам је на само марксистички, већ и атеистички. Егоцентрици верују само у себе. Он није ни пут тражења Бога; далек је традиционалном босанском-бошљачком исламу. Прави муслиман никада не губи наду у чињењу добра. Он чува оптимистичку визију васељене. Прави ислам је извор радости и духовног усхићења за муслимане. Помирење са судбином би морало бити оптимистичко (M.A. Lahhabi). Човек који се одао материјализму није у стању да верује у Бога и не зна ни један одговор о питањима јеврејства, ислама и хришћанства.

 

[Ћириличар]

У БиХ се ништа није промијенило и ништа ни неће, јер не може. Макар не може у неко догледно вријеме. Задњих 20 и кусур година на власти су само националистичке странке које своје гласове добијају реториком граничном са оном ратоборном. Проблем је страх једних од других. Још већи проблем је што је тај страх и оправдан.

СДА говори да је потребна унитарна БиХ и да се РС мора размонтирати. Већина Бошњака то и жели, ако не због функционалности државе, онда само због тјерања ината Србима. Такође говори да је РС опасност због пријетњи сецесијом од БиХ. Истина је да већина Срба у БиХ жели да се одвоји од БиХ и придружи Србији.

СНСД ( а раније и СДС ) говори да је Република Српска под сталним нападом и у опасности да нестане, јер бошњачка страна има такву жељу - што је и истина. 

А ХДЗ? Они иду трбухом за хљебом, у коалиције које им највише одговарају, а све то под геслом заштите хрватских националних интереса.

 

Но, на страну политичке странке. Проблем лежи и у обичном народу. Срби одбацују БиХ као своју државу, што је потпуно погрешно. Са друге стране, тврде да је Босна одувијек била српска. Може се рећи да се овдје једноставно прави разлика између државе као једне организације, и земље као географског појма. Заиста има и таквих Срба који праве ову разлику, попут мене, али многи исто тако у потпуности одбацују придјев "босански" за себе. То је онај примјер:"Нисам ја Босанац, него Србин из Републике Српске!".

Бошњацима су пак пуна уста љубави према Босни и како воле сваки њен педаљ, а не подносе 60% њеног становништва које не спада у бошњачку нацију. Пребацују Србима мањак љубави за БиХ док им истовремено говоре да им није мјесто у БиХ. Потпуно је природна реакција коју добијају са српске стране.

Хрвати су такође више везани за Хрватску него за БиХ.

 

БиХ је држава која је у рату сама са собом и тешко ће икад постати "нормална" држава. Увијек ће "виши национални интереси" бити важнији од оних обичних, људских.

[kordun]

Истина је да већина Срба у БиХ жели да се одвоји од БиХ и придружи Србији.

meni se cini da bi jedini spas srbiji bio da se pripoji republici srpskoj 

[feeble]

Истина је да већина Срба у БиХ жели да се одвоји од БиХ и придружи Србији.

Samo prvo treba da se raspitaju sta u Srbiji misle o tome. Mislim da bi se neprijatno iznenadili.

 

Inace, evo nesto dobro

 

Dodik i Krajišnik za jedinstvo Srba

 

Banjaluka -- Predsednik RS Milorad Dodik i predsednik asocijacije "Stvaraoci RS" Momčilo Krajišnik pozvali su na jedinstvo srpskih političkih stranaka.

[Ћириличар]

 

Samo prvo treba da se raspitaju sta u Srbiji misle o tome. Mislim da bi se neprijatno iznenadili.

 

Inace, evo nesto dobro

 

Dodik i Krajišnik za jedinstvo Srba

 

Banjaluka -- Predsednik RS Milorad Dodik i predsednik asocijacije "Stvaraoci RS" Momčilo Krajišnik pozvali su na jedinstvo srpskih političkih stranaka.

 

Знам. Мишљења су подијељена, као што су била и са Западном и Источном Њемачком. Разлике та два дијела и данас постоје.

[александар живаљев]

Истина је да већина Срба у БиХ жели да се одвоји од БиХ и придружи Србији. Samo prvo treba da se raspitaju sta u Srbiji misle o tome. Mislim da bi se neprijatno iznenadili.

Охрабрује ме дискусија коју водимо на ову тему. Што се односа Србије и Српске и БиХ у цијелини тиче, само бих допунио свој увод тиме да Вучићева изјава CNNu одговара преовлађујућем политичком дискурску о узроцима избијања Првог свјетског рата (на страну изнијансираније оцјене историчара и усамљен глас градоначелника Лондона. Видјети посматрање те теме у мемоарима Р. Холбрука). Даље, пропустио сам да наведем и мишљење г. Каргановића да се са "новим СДС-ом ради управо онаква операција каква је у Србији изведена са бившим радикалима.

Много важније, Србија мора да буде и животно заинтересована за збивања у Босни, ако јој је већински циљ учлањење у ЕУ и ако ЕУ уопште планира учлањење региона. У оба случаја, не само због иницијативе Бернара Анрија Левија, политичког квазифилозофа, кога француски интелектуалци почев од Пјера Бурдија надаље називају БАЛ, већ, опет због преовлађујућег политичког дискурса да би Србија била награђена уласком у чланство ЕУ прије БиХ.