Хаику и сенрју поезија

[Иван Ивковић]

  On 16. 4. 2014. at 22:20, Милан Ракић рече

Нем` ниш` против... Мислио сам и ја, ал` кад погледах неколико дела пре мена, беше ме срамота... Нек` Иван, као љубитељ културе древног Истока, и Јапана на концу... Нека он "пресуди"

Ма добра је то мисао. Постоји нешто шта се зове "ренга". То је дело које настаје сарадњом више аутора. Да не дужим причу, ово би могло да буде тзв. "тан-ренга" односно "танка" написана од стране двојице песника. Ја сам дао ками-но-ку (почетни део, хокку) а ти си написао шимо-но-ку (завршни део). Тако да коначни облик изгледа овако:

 

претопло

за шетање

стуб од облака

Кумулонимбус се развија

биће олује!

 

За почетак није лоше. Кад бисмо порадили на писању мислим да бисмо могли да дамо добре резултате. Кад се у делу јаве различити стилови писање се освежава, разбија се монотонија. Пало ми је на памет да покренем и тему за танку, можда и неку врсту ренге али за сада је довољно то што има. Дакле, без устручавања! (^_^)

[Милан Ракић]

  On 16. 4. 2014. at 22:44, Иван ПТ рече

Ма добра је то мисао. Постоји нешто шта се зове "ренга". То је дело које настаје сарадњом више аутора. Да не дужим причу, ово би могло да буде тзв. "тан-ренга" односно "танка" написана од стране двојице песника. Ја сам дао ками-но-ку (почетни део, хокку) а ти си написао шимо-но-ку (завршни део). Тако да коначни облик изгледа овако:

 

претопло

за шетање

стуб од облака

Кумулонимбус се развија

биће олује!

 

За почетак није лоше. Кад бисмо порадили на писању мислим да бисмо могли да дамо добре резултате. Кад се у делу јаве различити стилови писање се освежава, разбија се монотонија. Пало ми је на памет да покренем и тему за танку, можда и неку врсту ренге али за сада је довољно то што има. Дакле, без устручавања! (^_^)

Аух... Свака час`... Нисам ни знао да "ово" постоји... Ау... Одушевљен!    8086.gif  :bendoff:  :ekstra:  clap 

 

 

[Милан Ракић]

Тебра, как`о лоодило... Камоноку-шимоноку... Заиста сам одушевљен... Само настави... Уживам

[Јелина]

  On 16. 4. 2014. at 22:44, Иван ПТ рече

Пало ми је на памет да покренем и тему за танку, можда и неку врсту ренге али за сада је довољно то што има.

мени су писања на  гојгоши теми у неколико наврата заличила на леп и надовезан спој, (мада нисам знала за све ово што ти причаш и именујеш).

[Иван Ивковић]

  On 16. 4. 2014. at 22:53, Јелина рече

мени су писања на  гојгоши теми у неколико наврата заличила на леп и надовезан спој, (мада нисам знала за све ово што ти причаш и именујеш).

Добро запажање. Јесу то били спојеви и то крајње спонтани али не на онај начин како је то прописано правилима естетике. Зато и нисам још увек хтео да покрећем ништа озбиљније јер би се направио циркус као са хаикуом. То што су људи на овој теми писали је махом "сенрју" и нешто слично али ретко кад хаику у правом смислу речи. Гогјоши је доста добар као увод за традиционалне форме...

 

  On 16. 4. 2014. at 22:49, Милан Ракић рече

Само настави... Уживам

Ево, ако ће бити по вољи, једна танка од прошле године. Написао сам је заједно са добром колегиницом која је такође хаиђин.   (^_^)

 

мирис угља

вучем се по улици

кроз јесењу ноћ

међу нашим сенкама

папирићи на ветру

[Јелина]

  On 16. 4. 2014. at 23:27, Иван ПТ рече

Зато и нисам још увек хтео да покрећем ништа озбиљније јер би се направио циркус као са хаикуом.

едукуј нас полако.

[Јелина]

"SENRJU je pesma od takođe tri stiha i po formi je proizašla iz haiku pesme, te sadrži istu metriku i isto poreklo. Dok haiku predstavlja nepristrasan i idealan zapis o prirodi i čoveku kao njenom jednom delu, senrju je pristrasan i realan humorični zapis o ljudskoj manjkavosti i slabostima. Još jedna suprotnost razdvaja senrju od haikua:

 haiku je
trenutak večnosti a nasuprot tome stoji senrju koji je večnost
trenutka. Haiku ne mora imati u sebi KIREĐI -lom pesme -da bi bila zanimljiva za čitanje. Za čitaoce koji su vični čitanju
haikua u pesmama nalaze prisutnost zena i filozofske koorelative. Čistota i posmatranje nalaze se u samom pesniku gde se sem meditativne slike nalazi i zen. To se može videti u odabranim slikama: lepota u samoći SABI, saosećanje sa istim ŠIORI, saživljavanje sa lepotom HASOMI. "

 

 

http://zoranmiljanicpoezija.weebly.com/eseistika.html

 

 

звучи симпатично и занимљиво за сазнавање, мада мени по опису не одговара ни један облик - нешто ми ту шепа, као клонулост.

[Иван Ивковић]

  On 17. 4. 2014. at 0:15, Јелина рече

звучи симпатично и занимљиво за сазнавање, мада мени по опису не одговара ни један облик - нешто ми ту шепа, као клонулост.

Мислим да је у питању навика да се стварност посматра на одређени начин. Нама као Европљанима, као Балканцима су многе ствари са Истока несхватљиве и делују апсурдно. Као екстремни пример могу навести сеппуку (харакири, ритуално самоубиство), што је карактеристично само за Јапан. Чак ни код суседних народа нисам чуо за ту праксу. Наравно да има и других, блажих, као што су чајна церемонија, уређивање вртова, цвећа, сликарство... Западњаци посматрају и цене ствари на суштински другачији начин. Да бисмо само почели одговарајуће упоређивање наших култура морали бисмо пре свега да се удубимо у изучавање корена наше, тј. јелинске културе, а ако хоћемо још детаљније онда и словенске.

Али претпоставимо да су нам бар неке основне одлике познате. Ево неких одредница које упућују на основне елементе источњачке естетике, па и културе уопште. Извињавам се али нисам успео да нађем чланак на српском...

 

  Цитат

 

Wabi-sabi (侘寂) represents a comprehensive Japanese world view or aesthetic centered on the acceptance of transience and imperfection. The aesthetic is sometimes described as one of beauty that is "imperfect, impermanent, and incomplete". It is a concept derived from the Buddhist teaching of the three marks of existence (三法印 sanbōin), specifically impermanence (無常 mujō), the other two being suffering (苦 ku) and emptiness or absence of self-nature (空 kū).

Characteristics of the wabi-sabi aesthetic include asymmetry, asperity (roughness or irregularity), simplicity, economy, austerity, modesty, intimacy and appreciation of the ingenuous integrity of natural objects and processes.

 

1)     2)     3)

1) Zen garden of Ryōan-ji. It was built during the Higashiyama period

2) A Japanese tea house which reflects the wabi-sabi aesthetic in Kenroku-en (兼六園) Garden

3) Wabi-sabi tea bowl, Azuchi-Momoyama period, 16th century

 

"Wabi-sabi is the most conspicuous and characteristic feature of traditional Japanese beauty and it occupies roughly the same position in the Japanese pantheon of aesthetic values as do the Greek ideals of beauty and perfection in the West". "If an object or expression can bring about, within us, a sense of serene melancholy and a spiritual longing, then that object could be said to be wabi-sabi." "[Wabi-sabi] nurtures all that is authentic by acknowledging three simple realities: nothing lasts, nothing is finished, and nothing is perfect."

The words wabi and sabi do not translate easily. Wabi originally referred to the loneliness of living in nature, remote from society; sabi meant "chill", "lean" or "withered". Around the 14th century these meanings began to change, taking on more positive connotations. Wabi now connotes rustic simplicity, freshness or quietness, and can be applied to both natural and human-made objects, or understated elegance. It can also refer to quirks and anomalies arising from the process of construction, which add uniqueness and elegance to the object. Sabi is beauty or serenity that comes with age, when the life of the object and its impermanence are evidenced in its patina and wear, or in any visible repairs.

After centuries of incorporating artistic and Buddhist influences from China, wabi-sabi eventually evolved into a distinctly Japanese ideal. Over time, the meanings of wabi and sabi shifted to become more lighthearted and hopeful. Around 700 years ago, particularly among the Japanese nobility, understanding emptiness and imperfection was honored as tantamount to the first step to satori, or enlightenment. In today's Japan, the meaning of wabi-sabi is often condensed to "wisdom in natural simplicity." In art books, it is typically defined as "flawed beauty."

...

Many Japanese arts over the past thousand years have been influenced by Zen and Mahayana philosophy, particularly acceptance and contemplation of the imperfection, constant flux and impermanence of all things. Such arts can exemplify a wabi-sabi aesthetic. Examples include:

• Honkyoku (traditional shakuhachi music of wandering Zen monks)
• Ikebana (flower arrangement)
• Japanese gardens, Zen gardens and bonsai (tray gardens)
• Japanese poetry, particularly haiku
• Japanese pottery, notably Hagi ware
• Japanese tea ceremony

A contemporary Japanese appraisal of this concept is found in the influential essay In Praise of Shadows by Jun'ichirō Tanizaki.

 

Више података на: http://en.wikipedia.org/wiki/Wabi-sabi

 

За сада се нећу лично упуштати у неку озбиљнију анализу али мислим да оваква дубина духа није за занемаривање ма колико нама то све чудно изгледало. Убеђен сам да је могуће и потребно извршити квалитетну синтезу Истока и Запада како бисмо се издигли изнад једног и другог. Ипак се ограђујем претпостављајући да ово знање некима неће бити потребно, штавише може бити и на саблазан. Како је коме дато...

[Ђуро Станивук]

Камен на камену

одраз у води

ветар у коси

кораци хитри

напуштам сан

[Иван Ивковић]

време маслачка

испуштене гуме

на бициклу

 

https://plus.google.com/u/0/+JimmythePeach/posts/RT1466beThB?cfem=1

[javor]

не гурај ме

 

слеп сам

 

прашина ме зове

[javor]

црвендаћ ћути на грани

 

као сладолед

 

двоумим се

[javor]

једна врба на обали

 

расипа се

 

киша шапуће

[javor]

доћи ће јесен

 

и донеће жуте плодове

 

можда нећу бити сам

 

...

 

оклевам

 

гле процветао шебој

 

треба нахранити пса

[Данче*]

Ne
odlazi, ne –
iako slabo pevaš,
ti si moj slavuj.

Issa