Хаику и сенрју поезија

[Тавита]

Gde god veceras bila,
ako pogledas u mesec,
bicemo zajedno
daljini uprkos...

[Тавита]

Samujes li starino?
Ne!...pomalo
cavrljam s` vrapcima.

[Тавита]

Korak po korak...
do kucnog praga,
dosetasmo i ja.

[Тавита]

ubija sneg-
kap po kap...
Zubor proleca.

[Тавита]

Увијек сам вољела Хаику поезију. Вежу ме лијепа сјећања. Као мала имала сам једну игру са својим другарима. Окупљали смо се на старој веранди у моме селу, и игра се звала "Сада"  :smiley:

Једноставно описивање требутка. Не прије , не послије, него сада.

Узмемо у обзир посматрање.

Птице, небо, куће, воду, људе... или завиримо унутра. у себе.

И свако је имао задатак да нешто каже.

Испадне онај ко остане без ријечи.

Наставила сам писати, и током одрастања.

и тако је настала моја Хаику sokiran

Прењећу вам нека своја осјећања.

Умјетност је луда, опростите на смјелости...

[Тавита]

Свједоци су звијезде.
и кад трепере.
Све виде

[Тавита]

Сумња ме убија.
и свакој сам била
једини градитељ

[Тавита]

Никада не ћутим.
Сваки дио тијела.
Је створен да прича

[Тавита]

Тајна сагори
и пепео на душу
падне као кам

[Тавита]

Сваког је грешника
гријех водио
до искупљења

[Тавита]

Не весели ме сада јесен.
Умире.
јер спомен је на те

[Тавита]

Суза у оку.
Трептај.
Истина низ образ.

[Тавита]

Мислим.
Дакле, кукавица сам.
Не говорим

[Тавита]

Рекоше нешто.
ноћ и дан.
Ал заборавила сам.

[Тавита]

Магла је.
ти ниси свјесна.
да тебе облачи.