Православни Београд

[Guest ja]

Саборни храм Св. Архангела Михаила

Саборна црква

Саборна црква Светог Арханђела Михаила је неизбрисиво уграђена у живот Београда и српског народа. Многа значајна збивања и духовна кретања у српској историји везана су за настанак и развој Саборне цркве. Кроз време и векове она је харана, разарана и поново обнављана. Њено постојање сажима и чува многовековну прошлост и православну хришћанску традицију нашег древног града и народа.

Саборна црква је најстарији београдски храм. Њена генеза је везана за владавину краља Драгутина, када 1284. године Београд долази под српску власт и краљ Драгутин подиже Саборну цркву Успења Пресвете Богородице на Београдској тврђави. Највећи домет у свом даљем развоју ова српска светиња достиже почетком XV века у доба деспота Стефана Лазаревића, када Београд постаје престоница српске државе, а Саборна црква, коју деспот Стефан обнавља и проширује, постаје "престо митрополије београдске, егзарха свију српских земаља".  

После смрти деспота Стефана Лазаревића, 1427. године, у време мађарске власти, Саборна црква наставља своју мисију под знатно отежаним условима. Турским освајањем Београда, 1521. године, српски народ је изгнан из Београдске тврђаве и протеран у Цариград, а Саборна црква је претворена у џамију. У том тешком времену, црква Светог Арханђела Михаила на простору Варош-капије, тада једини преостали српски храм у Београду, постаје Саборна црква и седиште Митрополије. У наступајућим тровековним ратним сукобима између турске и аустријске царевине за превласт над Србијом и Београдом, ова српска светиња је више пута пљачкана и разарана, али увек обнављана. Тако је 1728. године, за време српског Митрополита Мојсија Петровића, на месту старе саграђена нова Саборна црква. Почетком XIX века, у време српских устанака против Турака и васкресења српске државе, ова стара црква је била толико оронула да није могла да се обнови, па је кнез Милош Обреновић наредио 1836. године да се она поруши и на њеном месту "изгради нов, простран и у свему узорни храм". Нова Саборна црква саграђена је у периоду од 1837. до 1840. године, по пројекту панчевачког архитекте Адама Фридриха Кверфелда, родом из Хановера.

Саборна црква Светог Арханђела Михаила у Београду спада у ред најзначајнијих црквених, културних и уметничких споменика српског народа. Монументална по свом облику, она представља изузетно значајан споменик црквене архитектуре на тлу Србије. Једнобродна грађевина засведена полубочастим сводом, са високим звоником над западним улазом и полукружном олтарском апсидом на источној страни, обликована је складним уклапањем елемената два стилска правца – класичног барока и класицизма. Фасада цркве је рађена у стилу класизицма, док је горњи део звоника преузет из барокног наслеђа који је негован на простору Карловачке митрополије.

Унутрашња декорација Саборне цркве, која је трајала од 1842. до 1845. године, дело је два позната уметника, школована у Бечу. Дуборезни иконостас, тронове, певнице и проповедаоницу израдио је вајар Димитрије Петровић, а иконе и зидни живопис Димитрије Аврамовић. Концепција унутрашњег распореда простора цркве преузета је из класичног барокног стила. Архитектонски елементи на унутрашњим површинама зидова и опрема ентеријера рађени су у стилу класицизма.

Висок и раскошно декорисан позлаћени иконостас Димитрија Петровића је централни уметничко-декоративни мотив ентеријера. Престоне и празничне иконе које украшавају иконостас, дело Димитрија Аврамовића, од особене су уметничке вредности. Горња зона са медаљонима и Распећем, која се узвисује ка своду, потенцира мотив Голготе са Распећем и инспирише човека да са земаљског света упути поглед и дух свој у сферу небеску. Иконостас Саборне цркве је најрепрезентативнији пример класичног барокног стила у српској уметности XIX века. У складу са стилским елементима иконостаса обликовани су и други делови ентеријера.

Монументалне композиције Димитрија Аврамовића на зидовима и сводовима храма представљају највеће уметничке домете у српском црквеном сликарству средине XIX века. Пустите децу нека прилазе Мени, сматра се за најбољу међу сликама на своду наоса и најзначајнија Аврамовићева зидна композиција. Отмен склад овога храма употпуњују витражи на прозорима здања.

Посебну вредност представља Ризница Саборне цркве, у којој се чувају драгоцене старе иконе, рипиде, златарски радови, крстови, старе штампане књиге и други предмети од културно-историјског значаја, настали у раздобљу од XVII до XX века. Међу њима се истичу крст кир Вениамина из 1657. године, кивот Лонгина Милешевца из 1684. године, путир од позлаћеног сребра из 1836. године, као и бројне иконе за целивање, познатих српских иконописаца.

Под сводовима Саборне цркве почивају и многи великани српског народа. У посебним кивотима чувају се мошти српских владара, Светог кнеза Лазара (1371-1389) и Светог мученика Стевана Штиљановића (+1540). Храм је својеврстан маузолеј династије Обреновића. У десној крипти храма је сахрањен кнез Милош Обреновић и његови синови Милан и Михајло. Над криптом је подигнут споменик кнезу Михајлу. У храму се налазе и гробнице истакнутих великодостојника Српске цркве. У десном делу храма сахрањен је Патријарх Гаврило (1938-1950). У левој крипти почивају Митрополит Михајло (1858-1881; 1889-1898), Митрополит Инокентије (1898-1905) и Патријарх Викентије (1950-1958). У црквеној порти, испред главног црквеног портала, налазе се гробови великих српских просветитеља: с десне стране – Доситеја Обрадовића (1742-1811), а са леве – Вука Стефановића Караџића (1787-1864).

Током XIX и XX века, Саборна црква постаје духовно средиште престонице српске државе и добија улогу од националног значаја. Када је 1830. године обнародован Портин хатишериф и берат о признању аутономије Кнежевине Србије, истог дана је у Саборној цркви обављено миропомазање Милоша Обреновића за кнеза Србије. И потоњи српски владари су у Саборној цркви посвећивани за владаре Србије. Године 1882, када је Србија проглашена краљевином, у истом храму је извршено миропомазање краља Милана I Обреновића. У Саборној цркви је 1904. године крунисан за краља Србије Петар I Карађорђевић. Када је 1920. године обновљена Српска Патријаршија, избор првог српског Патријарха успостављене Патријаршије извршен је у Саборној цркви. У њој је, 1990. године, устоличен и Патријарх српски Господин Павле. Пред њеним олтаром је највише српских архијереја примило своје високо посвећење.

У области духовне музике Саборна црква је одиграла непроценљиву улогу. Већ од средине XIX века, у њој пева Прво београдско певачко друштво, које од свог оснивања, 1853. године, па све до данас своју богату музичку традицију и духовност изражава кроз богослужења у овом светом храму. Хоровође овог најстаријег хора у Србији, као што су Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић и Стеван Мокрањац, били су и велики ствараоци духовне музике. Њихове Литургије обогаћују најсвечаније службе Господње у Саборној цркви. Мокрањчева Литургија Божанственa службa светог Јована Златоустог пружа доживљај божанске лепоте.

Фасаду храма изнад главног црквеног портала златним сјајем обасјава мозаик Пресвете Богородице, Светих Арханђела Михаила и Гаврила и Свете Тројице.

Саборна црква, по речима Његове Светости Патријарха Павла, "својом спољашњошћу, својим изгледом, стремљењем са земље ка небу, указује на узвишену лепоту небеску, лепоту царства Божјег".

Лета Господњег 2009.                                          Проф. др Радмила Милентијевић

http://www.saborna-crkva.com/

[Rayela]

Nedavno sam procitala da je knjaz Milos morao da podmiti Turke da bi dobio dozvolu

da crkva bude tako visoka. Naime Turci nisu dozvoljavali da se grade crkve koje

bi vishe od dzamija u okruzenju. Kazu da je silne dukate nosio u Carigrad.

Mozda Alef zna nesto detaljnije o tome.

[marija]

http://www.saborna-crkva.com/

[JESSY]

 

 

Прожимање ортодоксне хришћанске мисли, византијске културе и словенске душе може се осетити у сваком православном храму, међу фрескама владара и светаца, које осликавају снагу вере и векове за нама.

 

http://www.srpskakultura.com/2014/01/blog-post_16.html

[JESSY]

 

Saborna crkva Svetog Arhangela Mihaila građena je od 1837. do 1840. godine, na mestu stare crkve iz 1728, po planovima Franca Jankea i A.F. Kverfelda, u stilu klasicizma sa elementima klasičnog baroka, kao jednobroda građevina sa visokim zvonikom na zapadu. Spada među najveće crkvene građevine podignute u Kneževini Srbiji. Vezuje se za prelomnu etapu u razvoju srpske umetnosti XIX veka.U njoj se nalaze mošti kneza Stefana Štiljanovića, grobnice kneza Miloša i Mihaila Obrenovića. U porti si sahranjeni Dositej Obradović i Vuk Karadžić.

 

http://www.androidvodic.com/info_beograd_verski-objekti_saborna-crkva-5050e4290d846

[JESSY]

 

Crkva Svetog Marka nalazi se u okviru tašmajdanskog parka na Bulevaru kralja Aleksandra. Sagrađena je pred II svetski rat (1931—1940)
u stilu srednjovekovnih crkava. Predstavlja kopiju manastira Gračanica. Unutrašnjost crkve nije dovršena.

 

http://www.riznicasrpska.net/riznicasrpska/index.php?topic=33.0

[JESSY]

 к

а

 

капела св.Петке

 

 

црква Ружица

 

Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу  кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд.  Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква  Ружица чува једну частицу моштију Св. Петке.

 

Народно предање сведочи да се Ружица налазила на истом месту где је и данас, јер је народ поштовао извор Св. Петке, између осталог, зато што је његова вода пролазила испод темеља храма цркве посвећене Пресветој Богородици. Верује се да су  сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву као своју задужбину које су биле прозване по њиховим именима. У једној старој народној песми се помиње  црква под овим именом на Београдској тврђави.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/960/tekst/crkve-ruzica-i-sveta-petka/

[JESSY]

Patrijarsija, zavrsetak radova, 1936

 

 

http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2009/09/patrijarsija-zavrsetak-radova-1936.html

[JESSY]

muzej SPC

 

Stalna postavka prikazuje istorijat SPC, od Stefana Nemanje i Svetog Save do novijih dana. Zbirka Muzeja SPC sadrži najvredniju kolekciju rukopisnih knjiga, zatim stare štampane knjige, tekstil, vrlo značajne bogoslužbene i crkvene predmete, ikone, slike...

 

Među eksponatima Muzeja Srpske pravoslavne crkve (SPC) u zgradi Patrijaršije nalaze se i oni nulte kategorije, kao što su plaštanica kralja Milutina (kraj 13. i početak 14. veka), odore svetog kneza Lazara, mitre Katarine Kantakuzine, pohvale monahinje Jefimije, povelje cara Dušana, kivota svetog Stefana Dečanskog iz 1343. godine, kao i povelje Vuka Brankovića.

 

Muzej Srpske crkve poseduje dve zbirke rukopisnih i štampanih bogoslužbenih knjiga: prvu čini fond Crkvenog muzeja, a druga zbirka je iz Ostavine Radoslava Grujića – takođe u sastavu Muzeja. Muzej čuva Orfelinov Oktoih (Osmoglasnik) – prvu srpsku inkunabulu štampanu 1493/94. godine i prvu štampana knjigu u Beogradu – Beogradsko četvorojevanđelje iz 1552. godine, štampano u štampariji Trojana Gundulića, preko 700 rukopisa bogoslužbeno-bogoslovskih knjiga od XIII do kraja XVIII veka...

 

U Muzeju SPC čuvaju se mnoge povelje, privilegije, sinđelije, diplome, među kojima su i povelja kralja Vukašina, cara Dušana, prepis povelje kneza Lazara – izdate manastiru Ravanici, despota Jovana Brankovića, zatim povelje vlaških vladara Konstantina Basarabe i Šerbana Kantakuzina i moldavskog vojvode Vasilija.

 

Arhivski fond Crkvenog muzeja je takođe bogat. U njemu se nalaze mnogobrojna originalna pisma srpskih patrijarha, mitropolita, episkopa, sveštenika i srpskih prvaka.

Izložene su kopije fresaka manastira, kopije slika državnih sabora i to Sabor Nemanjin u Crkvi Svetog Ahilija, Sabor Simeona Nemanje i kralja Stefana Uroša Drugog u Pećkoj patrijaršiji i Sabor Svetog Save iz Crkve Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji.

Portreti patrijaraha, mitropolita, episkopa i uglednih ličnosti iz srpske prošlosti su dela naših najpoznatijih slikara Jakova Orfelina, Teodora Dimitrijevića Kračuna, Pavela Đurkovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića i drugih.

 

http://www.srpskakultura.com/2014/01/blog-post_16.html

[JESSY]

 

Vaznesenjska crkva u Beogradu je srpska pravoslavna crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem (Spasovdan) a nalazi se u ulici Admirala Geprata u broju 19. U crkvi se nalaze vredne ikone i freske, kao i prvo zvono koje se nakon nekoliko vekova od otomanske okupacije začulo u Srbiji.

Vaznesenjska crkva je mnogo puta razarana. Stradala je u oba svetska rata, pa je tek svoju stogodišnjicu obeležila potpuno obnovljena. U njenom dvorištu, u obliku krsta uzdiže se spomenik nastradalima u tim razaranjima.

 

http://www.serbia.com/srpski/vaznesenjska-crkva-u-beogradu/

[JESSY]

 

Stara crkva na Dorćolu, u Beogradu, izgrađena je 1877. godine i posvećena sv. Aleksandru Nevskom.

 

Hram poseduje veliku svetinju, česticu moštiju Sv. Aleksаndrа Nevskog, koju su u toku bombаrdovаnjа 1999. godine ruski sveštenici iz Novosibirskog, po blаgoslovu svog Arhijerejа, doneli u Srbiju i dаrovаli ovom hrаmu.

 

http://www.srbijazatebe.rs/destinacije/gradovi/beograd/info-pult/hram-svetog-aleksandra-nevskog/#

[JESSY]

 

Crkva je podignuta 1936 godine i zadužbina je Perse R. Milenković.
Posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice a mala kapela u sklopu manastira posvećena je
Svetom Nikoli. Živopis u crkvi završen je 1985 ali je danas u dosta lošem stanju.
U crkvi se nalaze tri čudotvorne ikone i to: ikona Majke Božije,ikona Svetog Nikola i ikona
Svetog Nektarija. Manastir je ženski i aktivan je. O njemu brinu monahinje.

 

http://www.manastiri.rs/eparhije/beogradska/vavedenje/vavedenja.htm

[JESSY]

 

Православни богословски факултет основан је, заједно са још четири високошколске установе (Философски, Правни, Медицински и Технички факултет) тек 1905. године, када је, 27. фебруара, донет Закон о Универзитету.

Ипак, због недостатка квалификованих наставника и неповољних историјских околности Православни богословски факултет сачекаће још 15 година да би 1920. започео свој до данас непрекинути наставни и научни рад.

 

http://www.bfspc.bg.ac.rs/fakultet

[JESSY]

 

Crkva Svetog Arhangela Gavrila, smeštena u Humskoj ulici, podignuta je u spomen srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu, u periodu od 1937. do 1939. godine.

Mošti Svetog velikomučenika Pantelejmona se u ovom hramu nalaze od septembra 1946. godine kada je izvršen svečani prenos moštiju. Od tada, pa do današnjih dana se praznik Sv. vmuč. Pantelejmona na najsvečaniji način praznuje u ovom beogradskom hramu.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/957/tekst/crkva-svetog-arhangela-gavrila/print/lat

[JESSY]

 

Izgradnja hrama je otpočeta u aprilu 2000. godine, po projektu arhitekte Ljubice Bošnjak.  Protojerej-stavrofor Branislav Govedarica, tadašnji starešina hrama Svete Trojice, koji je bio glavni nosilac i realizator ovog projekta, izneo je predlog Njegovoj Svetosti Patrijarhu Pavlu da hram bude posvećen Preobraženju Gospodnjem, imajući u vidu da se hram gradi na početku novog milenijuma nagoveštavajući duhovni preobražaj naroda. Patrijarh se saglasio sa ovim predlogom i 12. juna 2005. godine osvetio novopodignuti hram posvetivši ga Preobraženju Gospodnjem.
Iako još predstoje mnogi radovi na njegovom dovršenju i uređenju porte kao što su oslikavanje hrama, zamena privremenog ikonostasa novim, izgradnja novog parohijskog doma, itd, bogoslužbeni život se odvija neometano. Pri hramu je aktivan  hor Preobraženja Gospodnjeg, kao i dečiji hor, a sveštenstvo ima u planu i organizovanje duhovnih tribina.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/986/tekst/crkva-svete-trojice-u-beogradu/print/lat