Стихови Добрице Ерића :)

[Драгана Милошевић]

http://www.novosti.rs/upload/images/2013//06/27n/kult-dobrica-eric.jpg

 

Морам да певам о Морави

 

Да није Мораве, причају кириџије

не би било ни мора које бродови секу

нити би било слано да Србијица није

толико плакала у своју највећу реку.

 

Морам да певам о Морави

да забораве

злопамтила кад чују ову моравску оду

да сам говорио:

Дао бих све три Мораве

за једну Гружу која ме научила да волим воду!

 

Морава пије Гружу као и многе друге

речице широм Србије што јој у сусрет језде

Гружа је мала за ситно камење људске туге

Али низ њу ћу једном, кад ми утрну звезде

стићи до Мораве и Војводе Пријезде!

 

*

 

Беле се два-три ждрала у подне посустала

на спруду на растокама и криче за даљином

Бљешти водена ала усред Србије пала

глава јој на Дунаву  а реп под Шар- планином.

 

Кротка ко крава Моравка што пасе на обали

у предвечерје кад сељанке спирају зној и злато

у виру близу воденице где доносе вреће пшенице

помељари што газе прашину, снег и блато -

 

Понекад подивља кроз врбаке и топоље

Откине воденичко витло

поплаву траву и жито

опусти поље

па легне у корито

малаксала, мутна, злослутна

али остави песак

и шкољке

и рибе по ливадама

по кукурузима и сунцокретима

и масно блато за седам берићетних летина

Дроњци њене вилинске кошуљице

суше се по адама.

 

Морава - епска река

из песме извире

и у песму се враћа

Из бајалице

из жетелачке песме

из тужбалице и славопојке

Низводно и узводно од Сталаћа

кољу се око ње браћа

и беру гроздове набубреле ко девојачке дојке.

 

Око ње градови

села

Око ње Србија цела

Око ње момци јабланују и девојке врбају, ивају

Она је водена вила

А како и не би била

кад најлепше српске реке у њу се уливај!

 

*

[Данче*]

Пркосна песма

 

Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

 

 

Добрица Ерић 

[Milan023]

Упознао сам га на прошлом сајму књига. Имам ''Бројанице из Грачанице'' са посветом Невероватан човек...

[Драгана Милошевић]

ћекајте мало: ово је само део песме о Морави

следи наставак, зато стоји звездица.

[Драгана Милошевић]

Упознао сам га на прошлом сајму књига. Имам ''Бројанице из Грачанице'' са посветом Невероватан човек...

Па, почасти нас мало стиховима, немо' да си такав.

[Данче*]

ћекајте мало: ово је само део песме о Морави следи наставак, зато стоји звездица.

 

Извини Драгана.

[Драгана Милошевић]

@@Дани,

Само напред. Шалим се , песма је подужа па нисам хтела да је ставим целу.

Пишите слободно.

[Драгана Милошевић]

*

 

Мораш да видиш Мораву у свом веку!

 

Било с које стране Србије да се упутиш

на било коју страну

низ било коју реку

доћи ћеш на Мораву коју и ти љутиш и мутиш

сузом

и знојем

и гнојем

и мокраћом

и неком

сељачком сетом

и песмом

и псовком

и лелеком

што се разлеже од извора до ушћа још одавно

Ој, Мораво, моје село равно

и таложи се у води

ракији

вину

млеку

у црној земљи што нас дарује белим лебом

и вије се по небу са чапљом и галебом...

 

Потеци било  кад низ било коју реку

Мораш да видиш Мораву бар трипут у свом веку!

 

С пролећа

кад око ње врбаци оресају

у лето

кад се баштованке зреле

на плићацима забеле

с јесени

кад се стеона поља око ње разнебесају

Само не мораш зими

кад се по њој ухвати ледена покорица

па је ко сабља што се не може извући из корица.

 

Таква је Морава увек, али најтиша лети

кад се око ње помаме коњи

момци и сунцокрети

па заталасају пшеницу низ Поморавље равно

Кад си равно, што си водоплавно!

 

*

 

Морава са запада, са југа, са истока

набујала од суза, од снегова, од кише

Нешто се страшно догађа око њених притока

па тече све мутнија и жубори све тише.

 

Србијо Троморавко са гуњом на чокоту

поспи се пепелом и закључај у ову ноћ без зоре

Све три Мораве не могу да ти сперу срамоту

која дотиче са запада и југа и отиче у море!

 

А мора не би ни било, причају кириџије

да није Мораве низ коју све наше патње теку

нити би било слано да Србијица није

одувек толико плакала у своју највећу реку!

 

1988.

[Драгана Милошевић]

Vašar u Topoli tekst pesme

Zvoni, zvoni
zvono na voli:
Hej svi na vašar
u Topoli!

Buljuci naroda, kola i stoke
čim sunce prhne
sa rodnih grana,
povrvi svetina
sa svih strana.
Drumom, kroz polja
i kroz potoke-
buljuci naroda,
kola i stoke.

Neko vozi
bostana kola,
neko vodi konja il' vola.
Pastiri gone
stada ovaca,
grnčari puna
kola lonaca.

Osmeh, rika, skika,
jeka i dreka,
kulja u varoš
šarena reka...
Vašar
tako je na drumovima.
A u Topoli:
Šta ti duša
želi i voli!

Trepere zastave,
riču goveda.
Prodavci limunade
i suncokreta:
-Navali narode
U red, u red!
Ladno ko led,
slatko ko med!

Brda bostana,
jezera vina.
Tezge prepune
svih poslastica,
igrački, nakita
što divno sija,
i bezbroj drugih drangulija....

Debeli krčmar
pred šatorom stenje:
-Hladno pivo,
Vruće pečenje!

Ljudi jedu,
piju, prolaze
i mast im curi
niz obraze.

Volovi, konji,
krave, telad.
Trgovci sa trbusima
kao burencad.
Rika i vriska

bleka i dreka.
Preplavi varoš
šarena reka.

[Милан Ракић]

Vašar u Topoli tekst pjesme

? 

[Драгана Милошевић]

@@Милан Ракић,

А саг?

[Драгана Милошевић]

Славска молитва

 

 

Дај ми, Боже, да леп, благ дан сване

и отвори своју душу плаву

да ми драг гост у авлију бане

да запалим воштаницу праву

да ми уље у кандилу плане

да ужежем жишку миришљаву

зрнце смоле са борове гране

да окадим икону чађаву

славски колач од пшенице ране

крст од вина на белом чаршаву

свете претке што се воском хране

кућу, чељад, воће, жито, марву

и гробове, знане и незнане

окренуте према забораву

где су многе тајне закључане!

 

Молим Бога, молим Крсну Славу

да заштити моје укућане

мој српски род и српску државу

од новог зла, од старе сатане

што је опет развила заставу

и повела солдате, катане

на Дрим и Дрину, на Дунав и Драву

на све наше реке, обећане

злим дусима на ђавољем сплаву

на све наше Жиче и Дечане

стављене пред аждају стоглаву!

 

Молим наше Немањиће славне

и сву бившу господу гиздаву

шта нам име и презиме бран

и чувају Лазареву главу

епископе миропомазане

зарасле у перунику плаву

и анђеле с небеске пољане

који беру лековиту траву -

да услише сузе, исплакане

у потоке што чине Мораву

патницима да исцеле ране

да посвете сваку српску главу

која рано падне у бездане

да проведу кроз тамну дубраву

погореле, гладне и прогнане

да жигошу лице издајице

спаситеље наше самозване

и њихову заморчад губаву

што нам земљу и небо погане!

 

Молим српског светитеља Саву

да просветли и наше душмане

што нам вечно трују сан и јаву

да ти људомрсци нанишане

своју мржњу, глуву и ћораву

и да њеном утробом нахране

лешинаре, орле и гавране

што надлећу православну лавру

где примамо навору крваву!

 

1991.

[Рапсоди]

Јао, добри наш Добрица Ерић.    

У другом основне долазио лично у нашу школу  и потписивао нам књиге /биле су две на бирање, Вашар у Тополи и Торта са 5 спратова/

Ја сам изабрала Торту са 5 спратова, јер је била дебља и мислила сам као наивно дете да и торта иде уз књигу.   

 

Пркосна песма / изазива сузе , поготово када је Ивана Жигон рецитује/

[Плутон]

Мој брат

 

Изучио многе школе

и зашао за тополе.

 

Прешао је преко реке

у одсјаје у одјеке.

 

Распустио своје ђаке

и зашао за облаке.

 

Досањао беле снове

и зашао за брегове.

 

Како ли му свиће зора

у кућици без прозора?

 

Цица из гривца

 

Лепа принцеза

Цица из гривца,

срете на балу

младога принца.

 

И заљуби се

Цица у принца

И заљуби се

и принц у Цицу.

 

И онда њена

мајка царица

донесе прекрасну

венчаницу...

 

И рече Цици,

с росом у оку:

„Устани, кћери,

 да пустиш стоку!“

 

Вилина долина

 

Усред гаја: ливадица,

по њој сија бисер зрео,

 

Над њом лебди измаглица

прозрачна к’о вилин вео.

 

Под јасиком трепетљиком

тек рођена Гружа каска

 

Жуборећи водом питком

од изласка до заласка.

 

Ту долази једна бака

с кравом мирном к’о овчица,

 

Пије воде са брзака

и постане – девојчица.

 

По цео дан бере цвеће

у шарену котарицу,

 

А увече кући креће

претворена у старицу.

 

Има Добрица доста лепих песмица . Поред ових волем нпр. и Тече река, крива Дрина, Замолите своје родитеље, Свићу опет румена сванућа, У животу што ми поче бајком, Најдражи цвет, Ако некад стекнеш еполете, Суботе мог детињства...

[Плутон]

У другом основне долазио лично у нашу школу  и потписивао нам књиге

 

Има баш весео потпис.