Храм Светог Саве осликаће руски и белоруски сликари

[Ненад Р.]

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Hram-Svetog-Save-oslikace-ruski-i-beloruski-slikari.sr.html

 

Слике са ФБ стране мозаичке радионице манастира Свете Јелисавете у Минску, чији уметници ће учествовати у осликавању.

https://www.facebook.com/pages/MOSAIC-MINSKby/208835005848818

 

И мени се свиђа .

Треба да се захвалимо браћи Русима на овом предивном гесту.

[Juanito]

Мислио сам на цркву=храм. Раскош није једино потребно. Хтедох да нагласим колико су побожни да иако је то неко сеоце сиромашно ипак на прво место стављају духовни живот а то се огледа у благољепију Цркве...

Цениш да је неко питао сиромашне сељане шта желе да ставе на прво место?

[Иван Ивковић]

Не улазим у то. Имао сам част да лично упознам неке од њих и могу ти рећи да приче о њиховој побожности нису измишљене.

[nana]

Што се мене тиче више волим кад се уради мало тамнија позадина тако да се ореол боље истакне. Не знам у чему је ствар кад се позадина уради у истој боји, а некад чак и нијанси као ореол.

 

Ехх, а мени се баш тако свиђа. Мом незнању то личи да се тиме жели нагласити снага/сила  свет(л)ости,.... незадрживе у "оквир"    

[Јелина]

Иван Ивковић, on 06 Oct 2014 - 20:42, каже: Што се мене тиче више волим кад се уради мало тамнија позадина тако да се ореол боље истакне. Не знам у чему је ствар кад се позадина уради у истој боји, а некад чак и нијанси као ореол. Ехх, а мени се баш тако свиђа. Мом незнању то личи да се тиме жели нагласити снага/сила свет(л)ости,.... незадрживе у "оквир"

 

и ја волим лагане прелазе, као што је Цуца Сокић на крају сликала - скроз незнатним разликовањем нијанси. Овде је још и реч о мозаицима од природног камена - а камен никада не доминира бојом.

[Срђан Ранђеловић]

 

Унутрашње уређење Спомен-храма Светог Саве на Врачару

 

 

У Москви окончан конкурс за процену пројеката за унутрашње уређење Спомен-храма Светог Саве у Београду

 

Јуче, 6. октобра 2014. године, на Руској академији уметности у Москви заседао је жири конкурса за процену приспелих пројеката за унутрашње украшавање храма Светог Саве у Београду. Сапредседници Конкурсне комисије били су председник Оделења спољних црквених веза Московске Патријаршије Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион и први заменик председника Владе Србије и министар спољних послова г. Ивица Дачић.

 

Пре заседања митрополит Иларион и министар Дачић, у пратњи народног уметника Русије Н.А. Мухина, упознали су се са изложеним радовима у салама Галерије, при чему их је водио Зураба Церетели, после чега је Конкурсна комисија заседала у Белој сали Академије.

 

С руске стране заседању су присуствовали народни уметник СССР-а и председник Руске академије уметности Зураба К. Церетели, народни уметник Руске Федерације.члан Председништва Руске академије уметности (РАУ) Н.А. Мухин, директор Одсека  државне управе уметности и народног стваралаштва при Министарству културе Русије С.М. Апфелбаум, главни научни сарадник по питањима теорије и историје ликовних уметности при РАУ доктор наука уметности И.Л. Бусева-Давидова, потпредседник РАУ, ректор Московског државног академског института „Суриков“ А.А. Љубавин, начелник Оделења ликовних наука при Одсеку државне управе уметности и народног стваралаштва при Министарству културе Русије М.Ј. Спаржина, секретар Одељења за живопис Е.Н. Максимов.

 

Са српске стране као чланови Конкурсне комисије учествовали су: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, опуномоћени амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији Славенко Терзић, саветник Председника Републике Србије Радослав Павловић, главни протомајстор храма Светог Саве у Београду Војислав Миловановић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Ненад Милошевић, професор Академије црквене уметности у Београду др Мирослав Лазовић, директор Центра „Енцио Алети“ (Рим) Марко Рупник, протојереј Стаматис Склирис (Јеладска Православна Црква).

 

Митрополит волоколамски Иларион је у својем говору истакао значај руског учешћа у пројекту благоукрашавања Спомен-храма Светог Саве у Београду за даљи развитак иначе традиционално братских односа између Руске и Српске Православне Цркве и њима поверених народа.

 

-Данас смо се сабрали с Вама да бисмо донели важну одлуку, која ће за многе године унапред одређивати одвијање радова на унутрашњем уређењу храма Светог Саве на Врачару, казао је, између осталог, митрополит Иларион. -Данас примећујем да је реч о пројекту огромних размера – петнаест хиљада квадратних метара мозаика. За ово ће бити неопходно неколико десетлећа. Сада стојимо пред задатком како украсити ентеријер храма мозаицима у традиционалном српско-византијском стилу. Желим да кажем да Руска академија уметности и Руска Православна Црква располажу с веома великим искуством сарадње на овом плану. Један од споменика ове сарадње јесте храм Христа Спаситеља у Москви, који можете посетити и сагледати какво је његово унутрашње уређење. Међутим, мислим, пред нама је задатак још већег опсега, јер није реч о зидном сликарству, него о мозаицима.

 

У наставку је митрополит Иларион пред члановима жирија изнео своје мишљење о понуђеним пројектима.

 

Председник жирија са српске стране Ивица Дачић благодарно је указао на помоћ Руске Православне Цркве и руске државе при реализовању пројекта унутрашњег уређења храма Светог Саве у Београду. Давши високу оцену значају овог историјског пројекта, пожелео је присутнима успеха у његовом успешном остварењу.

 

Речима благодарности Свјатејшем Патријарху московском и све Русије Кирилу и Председнику Руске Федерације В.В. Путину иступио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, преневши учесницима заседања благослов Свјатејшег Патријарха српског Иринеја. Јерарх Српске Цркве је истакао нарочити значај храма у којем је изражена саборност Цркве и наглашено дубоко хришћанско искуство српског народа.

 

По завршетку заседања Конкурсне комисије настало је гласање. Чланови жирија су имали да се одлуче између два пројекта, од којих је један понудио Московски међународни фонд за сарадњу при Унеску под руководством академикâ Руске академије уметности, а други је поднео Стенописни мастерски при манастиру свете Јелисавете  у Минску. Први од њих је дат на даљу разраду с тим, што би у етапама његове реализације били укључени и аутори другог пројекта.

 

По окончању овог значајног посла председник Руске академије уметности З. К. Церетели приредио је свечани ручак.

 

Извор: Московска Патријаршија, (с руског протођакон Радомир Ракић)

 

 

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Фидер]

30 милона евра је осликавање, додуше руси донирају,али у овој беспарици и кризи... :.mislise.

Ма ок,градите ви вавилонске куле,што се мене тиче, али ето кад спомимињеш тањир,баш јуче је ишао прилог на тв-у , има акција ето баш у Србији,нема потребе да идеш у Африку, под именом "вишак  хране" ,где се храна из неких домова,студентских на пример,упућеје у народне кухиње, и тако људи долазе до топлог оброка...

Питају бабу,како то расподели на два дана(на толико добијају) ,каже уз осмех ,па умачем по мало...

 

Тај бакин осмех ми је лепши неко сав фрескопис у целом православљу...

 

Због оваквих постова, а има их милион у задње време, овај форум губи квалитет. Хтео сам још и да дам неки одговор на ово, али квалитетније ћу провести време ако гледам у плафон 15 минута него одговарајући на оваква писања. Срашно, џангризавост баба Смиљане је мала маца за нека писања овде.

[nana]

верујем да ће зато и живопис бити ГРАНДиозан.

 

Biće predivan ne brigam uopšte i hvala Rusiji, ..na sreću ništa Rusi ne prepuštaju slučaju pa ni ovom našem "D.slučaju"  

[-Владимир-]

Шта вреди?

 

То можеш да питаш и Италијане . Шта су им требале све оне катедрале, кипови... Мислим, за те паре што је Микеланђело узео могло је да се нахрани много гладних уста . Одавно су поумирали и гладни и сити из тог времена а остала је лепота .  Погледај по Београду шта је остало иза комуниста који су бринули о трбуху пре свега, све само ругло .

[Лазар Нешић]

Искрено, Мухин ми се не допада као иконописац/фрескописац ... за овакав и оволики храм, могли су да нађу много боље мајсторе, чак и овде у Србији ...

[Зосима]

 

Због оваквих постова, а има их милион у задње време, овај форум губи квалитет. Хтео сам још и да дам неки одговор на ово, али квалитетније ћу провести време ако гледам у плафон 15 минута него одговарајући на оваква писања. Срашно, џангризавост баба Смиљане је мала маца за нека писања овде.

Собзиром да сам скоро банован,морам водити рачуна шта пишем,али свакако ти саветујем да после твојих постова обавезно пустиш воду...

[Макрина]

Искрено, Мухин ми се не допада као иконописац/фрескописац ... за овакав и оволики храм, могли су да нађу много боље мајсторе, чак и овде у Србији ...

Делимо мишљење.

Додуше,нисмо могли у Србији да нађемо али смо могли из Србије још пре 20-так година да пошаљемо људе да се квалитетно школују за овај пројекат.

Ја стварно не знам да ли неко боље од Италијана ради мозаик.Они су мајстори у томе.Могли смо до сада да изведемо читаву генерацију добрих мајстора,па да овај захтеван и тежак посао радимо ми...полако уз Божију помоћ...

[Макрина]

ни мени се не допада. недостаје му снага уметничког израза. оно што он ради је обична декорација.

Није баш декорација сама,мало преоштро али за ово прво си у праву и додала бих,ту депресију која некако избија из његових радова.

Нисам била нешто одушевљена ни на Убу оно што је осликао...имамо ми ту трагедију,да је све туђе лепше...ја сам се искрено бојала да нам не падне на памет да молимо оца Стаматиса да нам ради Храм јер ми патимо од неке само нама умишљене величине оних људи које смо управо-ми,поставили тако високо.

[Arsenija]

Ja bih volela da sve bude belo,veoma malo neke boje,zlatna je ok,bez preterivanja,jer moze coveku da se zavrti u glavi od detalja...da ne kazem od kica.

molimoli molimoli  Samo da ne bude kic !

[Лазар Нешић]

Додуше,нисмо могли у Србији да нађемо

 

Хм, да се кладимо да можемо?