Srpska kuća - Krf

[Тања1]

Потомци особа са фотографија немају везе са ауторским правима фотографа музејске поставке. Као што некок ко добије дозволу да слика у Лувру не би имао проблема са потомцима Мона Лизе.

 

У сваком музеју могу дозволити да фотографишете и без блица музејску поставку за приватне сврхе. Јаснo је као дан да нисте у праву и да @Зеленизуб није то поменуо без разлога. Али да не кваримо Данијели тему...

[RYLAH]

Ако Ви тако кажете, немамо избора сем да Вам верујемо...

[Тања1]

Ако Ви тако кажете, немамо избора сем да Вам верујемо...

 

Што тако иронично?

 

Свако објављивање фотографија збирки или дела из фонда, регулишу се посебним одобрењем. Дакле снимање за приватну употребу у музеју је дозвољено све док нисте сметња другим посетиоцима. Морате да пуцате без светла и статива – и без блица у колекцију слика, осима ако нису другачији знакови кустоса. Иста правила важе и за новинаре и фотографе штампе у вези са извештавањем музеја. Професионални и полу-професионални фотографи и филмске екипе увек траже дозволу унапред. Дозвола се не даје када је циљ маркетиншки (укључујући модне фотографије), такође када је у питању коришћење збирки музеја и простора као позадина за неовлашћене снимке и када је у питању снимање са циљем да се штампа или дигитализује публикација која се не одржава у покровитељству музеја. То су правила више-мање сваког музеја. Ето. Наравно ово пишем са знаком упитника да ли други знају та музејска правила да не буде после кукање, ништа бре не кажем да они то не раде како сами хоће или у договору са кустосом музеја. Живим са професионалним фотографом, отуд знам, ја сам аматер.

[зеленизуб]

Потомци особа са фотографија немају везе са ауторским правима фотографа музејске поставке. Као што некок ко добије дозволу да слика у Лувру не би имао проблема са потомцима Мона Лизе.

 

Хвала Данијели која се потрудила да нам свима приближи атмосферу из Српске куће, а ти можеш да омаловажаваш нечији труд, ако би баш да будеш такав лик, али ни ти ни било ко други не смете на било који начин да делите слике без експлицитне дозволе аутора фотографија, на шта се ауторска права овде односе.

 

Та музејска поставка је од културно историјског значаја за један народ тако да сви, а поготово потомци, на њу полажу право. Додуше неки мање а неки више по питању ауторства, и за случај да ти је промакло реч је о ратном албуму српске војске.

RYLAH, хтео си да кажеш ако "некок добије дозволу" да фотографише сликарска платна у Лувру пре него што си пробао да скренеш тему банализовањем?

Шта си још хтео да кажеш тим захваљивањем и претпоставком омаловажавања у истој реченици?

 

[Margareta]

Moje sličice stižu za nekoliko minuta, samo da se uploaduju. Kamera mi je tada bila malo lošija, pa nisu baš kvalitetne kao Danijeline, ali videće se sve, u suštini.

[RYLAH]

Та музејска поставка је од културно историјског значаја за један народ тако да сви, а поготово потомци, на њу полажу право. Додуше неки мање а неки више по питању ауторства, и за случај да ти је промакло реч је о ратном албуму српске војске.

RYLAH, хтео си да кажеш ако "некок добије дозволу" да фотографише сликарска платна у Лувру пре него што си пробао да скренеш тему банализовањем?

Шта си још хтео да кажеш тим захваљивањем и претпоставком омаловажавања у истој реченици?

Потомци не полажу никакво право на предмете из изложбе. На предмете из изложбе право полаже једино власник изложбе, онај коме дозволу да власник изложбе, и нико више. Уколико неко направи фотографије уз дозволу власника, има право да располаже својим фотографијама и начином њиховог коришћења.

Ето, то сам хтео да кажем, укратко.

[RYLAH]

Што тако иронично?

 

Свако објављивање фотографија збирки или дела из фонда, регулишу се посебним одобрењем. Дакле снимање за приватну употребу у музеју је дозвољено све док нисте сметња другим посетиоцима. Морате да пуцате без светла и статива – и без блица у колекцију слика, осима ако нису другачији знакови кустоса. Иста правила важе и за новинаре и фотографе штампе у вези са извештавањем музеја. Професионални и полу-професионални фотографи и филмске екипе увек траже дозволу унапред. Дозвола се не даје када је циљ маркетиншки (укључујући модне фотографије), такође када је у питању коришћење збирки музеја и простора као позадина за неовлашћене снимке и када је у питању снимање са циљем да се штампа или дигитализује публикација која се не одржава у покровитељству музеја. То су правила више-мање сваког музеја. Ето. Наравно ово пишем са знаком упитника да ли други знају та музејска правила да не буде после кукање, ништа бре не кажем да они то не раде како сами хоће или у договору са кустосом музеја. Живим са професионалним фотографом, отуд знам, ја сам аматер.

Одлично.

Има музеја у којима сликање у било које сврхе није дозвољено, чак гоне оне који сликају јер имају своје лиценциране фотографе.

Има музеја који дозвољавају сликање одређеним данима у години.

Има музеја у којима је сликање дозвољено уз дозволу у сврхе личне колекције.

А има и оних у којима је дозвољено и сликање и објављивање, и то уз копирајт аутора слика. Рецимо, већина наших манастира дозвољава ово.

Дакле, уз поштовање фотографу са којим живите, није свуда исто.

[Margareta]

 

 

 

Albanija, Novembar 1915.

 

 

,,Izlaze iz trnja k'o mrtvačke seni, goli, bosi, propali i jadni'' dalje se vidi lepo

 

 

Ovo sam već postavljala... ,,Ako saveznici sa Albanske obale ne spasu ostatke ostataka srpske vojske Rusija će istupiti iz rata i potpisati separatni mir sa Nemačkom''. Telegram ruskog cara Nikole II Romanova.

 

 

Kralj Petar, Vezirov  most.

 

 

 

Ovaj vojnik je uslikan u trenutku dok plače.

 

 

Na  putu kroz Albaniju.

 

 

Ono što je ostalo od čoveka nakon što su ga napali kurjaci.

 

 

 

Na gornjoj slici dečica.

 

 

Ima još...

[Margareta]

 

 

Svi znamo ovu pesmu. Međutim, smeštena u takvom ambijentu i okružena takvim slikama, koje po redosledu prate istorijski sled događaja, a ne u nekoj bezličnoj čitanci među ostale pesnike moderne u stvari i izaziva emocije i probuđuje reakciju u čoveku. (reči našeg bradatog forumaša) Stvarno ne volim bilo kakve nacionalističke i rodoljubive pesme, međutim, one na koje sam naišla ovde imaju potpunog smisla.

 

 

 

 

 

Preminuli vojnici nakon dolaska na Krf. Kao što je jedan očevidac napisao, bili su naslagani na gomile, kao metri drva.

 

 

Spuštanje u Plavu grobnicu.

 

 

Prevoženje preminulih na more.

 

 

 

Možda malo preterujem sa ovim rukom pisanim pesmama ali one su na mene ostavile jak utisak.

 

 

 

Ljudi...

 

 

Ovo ste videli već.

 

 

 

 

 

Kada stupite na ostrvo Vido, ovo vas dočeka.

 

 

U ovaj deo mora je najviše  vojnika spušteno, pretpostavlja se.

[Danijela]

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

[Margareta]

Прометеји наде, апостоли јада.

 

[Тања1]

Одлично.

Има музеја у којима сликање у било које сврхе није дозвољено, чак гоне оне који сликају јер имају своје лиценциране фотографе.

Има музеја који дозвољавају сликање одређеним данима у години.

Има музеја у којима је сликање дозвољено уз дозволу у сврхе личне колекције.

А има и оних у којима је дозвољено и сликање и објављивање, и то уз копирајт аутора слика. Рецимо, већина наших манастира дозвољава ово.

Дакле, уз поштовање фотографу са којим живите, није свуда исто.

 

Одлично. И, шта сте Ви то ново написали да ја нисам "подразумевано"? Једноставно приметно је да сте само

тражили надмудривање, не и размену информација и мишљења. Ја Вас на крају одлично остављавам Вашем великом знању.

[зеленизуб]

Потомци не полажу никакво право на предмете из изложбе. На предмете из изложбе право полаже једино власник изложбе, онај коме дозволу да власник изложбе, и нико више. Уколико неко направи фотографије уз дозволу власника, има право да располаже својим фотографијама и начином њиховог коришћења.

Ето, то сам хтео да кажем, укратко.

То што си, ето, хтео да кажеш би се дало укратко, а при том и врло прецизно, дефинисати али ћу ти уместо тога поставити кратко а при том и врло једноставно питање:

Ратни албум 1914-1918 http://velikirat.nb.rs/en/items/show/4431

Потпуковник Андра Поповић испред Уредништва Ратног Албума у Београду или фото Данијела?

 

[зеленизуб]

(sve fotografije su moje vlasnistvo i zabranjeno je njihovo koriscenje u bilo kakve svrhe)

Mogu da se gledaju a ne da ih neko koristi za prodaju, zaradu i sl. Jasnije sada?

Зашто би неко користио твоје фотографије "za prodaju, zaradu i sl.", са све логотипом фото Данијела, када је комплетну архивску грађу насталу током Првог светског рата дигитализовала Народна библиотека Србије и слободна је за коришћење? Тачније, Дигитална библиотека Велики рат која је опет део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918.

"Jasnije sada?"

[RYLAH]

То што си, ето, хтео да кажеш би се дало укратко, а при том и врло прецизно, дефинисати али ћу ти уместо тога поставити кратко а при том и врло једноставно питање:

Потпуковник Андра Поповић испред Уредништва Ратног Албума у Београду или фото Данијела?

Шта ти воља, слободу избора имамо сви.

Само ако хоћеш фото Данијелу, мораш дозволу да добијеш. Исто ко што би неко морао да добије твоју дозволу да користи фото Зеленизуб, под условом да се нађе неко ко жели.