Pakao u porodici - zlostavljanje

[Guest Оливера]

Слажем се да је о томе тешко говорити, то су личне ствари (говорим из свог искуства). И многе ствари не могу да кажем чак ни себи. А ране боле...Физичко кажњавање је очигледније и у неку руку мислим да се више жена извуче из тога, ако на време реагује. Стицајем околности, познајем две жене (нису ми присне пријатељице). Обе су јако физички злостављане у браку, годинама, шутиране, теране да спавају на поду...Једна од њих повремено говори о томе (физичко и психичко злостављање),  али прихвата ситуацију (аргументација, немам куд, волим га...). Истовремено подпада под утицај секте (Јеховини сведоци) и ватрено лобира. Друга од њих (тучена је зато што иде на посао и не сме да закасни кући), никад не прича о томе,плашљива је као миш, добра до бесвести, али је потпуно изгубила личност. Стално се осврће, дрхти и тресе. Можда би и отишла, али он јој прети убиством...јад и беда. То се дешава у свим слојевима друштва. Тзв. интелектуалци (иначе стручни у својим областима, интелигентни, али психички фалични, за друге ореол доброте), психички и емотивно злостављају исто тако интелигентну жену, тако да она губи своју личност...и полако пада на дно а да то не зна. Они то раде врло вешто, због тога жртва ни не осети како паук плете мрежу... И то да би доказао сопствену надмоћ, сујету...Срећна је она која се на дну освести, али пут ка повратку своје личности јако је тежак. Да се прецизније изразим, мора се градити нова личност, старе више нема...

0409_feel  

[after_silence]

Oh, poznati su mi itekako ti tipovi "spolja gladac, a unutra jadac".

Ima moja majka jednu izreku, sad je se ne mogu setiti kao za "inat", bas o tome kako "intelektualci" umeju da "sofisticirano" dovedu svoju zenu do ivice razuma, da je potpuno i fizicki i psihicki uniste, a da za vecinu oni i dalje budu "ugledni clanovi" drustva, fine komsije, dobri prijatelji, "dobri" ocevi i ostalo od cega mi se prevrce zeludac. Jos te potpuno napravi ludom i ne preostaje ti nista da cutis i trpis...

Ali nisu samo oni, secam se davno, nekog kursa engleskog jezika. Posle casa, jedan decko, moja najbolja prijateljica i ja odlazimo na kafu. On nam prica o drugoj prijateljici koja mu je dosla u sred noci na vrata, sva istraumirana, rekla da je bila silovana od strane tadasnjeg prijatelja. On, necu reci kao i svaki muskarac jer to rade i zene, odmah je krenuo sa arsenalom pitanja i potpitanja, i na kraju zakljucio "ma ne moguce, oni su bili prijatelji, nesto tu meni ne stima". Pa naravno da ne stima i naravno da je devojka potpuno izbezumljena bila i nepripremljena na citav arsenal pitanja i lavinu nepoverenja.

"Da li si sigurna?!" jok, toliko mi je dosadno u zivotu da umirem od zelje da izmisljam takve grozote

"On deluje tako fin" aha, pa ne treba da izgleda kao frankestajn da bi bio sposoban da ti unisti zivot

"moglo je i gore da se desi" ovu drskost bolje da ne komentarisem, psovke nisu za forum

Toliko nepoverenja, toliko suptilnih ispitivackih i podcenjivackih i besramnih izjava moze cuti zrtva bilo kog nasilja da mene uopste ne cudi tisina.

Kome da kaze?

Nisam htela ovde da postavljam potresne price jer su na engleskom, sa gomilom izjava od najrodjenijih upravo tog tipa, da vam se prevrne zeludac na tu kolicinu nerazumevanja i otudjenja. Doduse, mi "vernici" umemo to da "zabiberimo" bogom, namerno malim slovima jer sam sigurna da Bog s nasim poimanjem nema nikakve veze i da i Njemu pripadne muka na nase licemerje.

Jos one fore sa oprastanjem, ma da kako da ne.

Postali smo tvrdji od kamena, neosetljivi da to boli.

Ne znam kako doci do nove licnosti, kad otkrijem javljam 0104_cheesy (moram se i ja malo saliti)

Znam samo da moram sebi dati vremena, previse godina je trajalo da bi se zavrsilo preko noci i da bi izasla na kraj sa svim posledicama. Znam i to da je Bog uz mene i da nema Njega ne znam da li bih i dalje bila ziva. Pakleno je, a najveci bol je upravo zbog nerazumevanja, zbog potpune izolacije i tisine.

Bogu je ipak sve moguce, jednog dana, sredice i nas da budemo "kako treba". 0409_feel

[Guest Оливера]

Draga moja, da te citiram na početku

Ne znam kako doci do nove licnosti, kad otkrijem javljam veliki osmeh (moram se i ja malo saliti)

Znam samo da moram sebi dati vremena, previse godina je trajalo da bi se zavrsilo preko noci i da bi izasla na kraj sa svim posledicama. Znam i to da je Bog uz mene i da nema Njega ne znam da li bih i dalje bila ziva. Pakleno je, a najveci bol je upravo zbog nerazumevanja, zbog potpune izolacije i tisine.

Bogu je ipak sve moguce, jednog dana, sredice i nas da budemo "kako treba".

Bez detalja, meni se isto desilo i jako volim da ćutim o tome. Ne znam zbog čega...verovatno u meni ima još osećaja krivice, koji mi je usađen godinama i doveo me do propasti. Postoji još uvek, mada je jako teško praviti novu ličnost, a moraš, zato što te godine nisam živela stvarno...bila sam negde. E sad, starija sam, životne okolnosti, prijatelji, sve je novo. A treba izgraditi odgovorno novu ličnost, a da ne pogrešim. I nikada neću prežaliti što ja nisam ostala ja...trebalo je da vidim, a nisam. Zato je tako teško govoriti o tome. To su duboko intimne stvari, i zato mnoge žene ćute. Samo mi je drago da sam dobila drugu priliku...a da li ću je iskoristiti ne znam, na meni je sve.

0409_feel tebi

[marija]

Draga moja, da te citiram na po?etku

Ne znam kako doci do nove licnosti, kad otkrijem javljam veliki osmeh (moram se i ja malo saliti)

Znam samo da moram sebi dati vremena, previse godina je trajalo da bi se zavrsilo preko noci i da bi izasla na kraj sa svim posledicama. Znam i to da je Bog uz mene i da nema Njega ne znam da li bih i dalje bila ziva. Pakleno je, a najveci bol je upravo zbog nerazumevanja, zbog potpune izolacije i tisine.

Bogu je ipak sve moguce, jednog dana, sredice i nas da budemo "kako treba".

Bez detalja, meni se isto desilo i jako volim da ?utim o tome. Ne znam zbog ?ega...verovatno u meni ima još ose?aja krivice, koji mi je usa?en godinama i doveo me do propasti. Postoji još uvek, mada je jako teško praviti novu li?nost, a moraš, zato što te godine nisam živela stvarno...bila sam negde. E sad, starija sam, životne okolnosti, prijatelji, sve je novo. A treba izgraditi odgovorno novu li?nost, a da ne pogrešim. I nikada ne?u prežaliti što ja nisam ostala ja...trebalo je da vidim, a nisam. Zato je tako teško govoriti o tome. To su duboko intimne stvari, i zato mnoge žene ?ute. Samo mi je drago da sam dobila drugu priliku...a da li ?u je iskoristiti ne znam, na meni je sve.

:cheesy2: tebi

slušaj, da li ?eš 8084.gif

nego šta ?eš nego ?eš je iskoristiti 0409_feel

[marija]

after_silence

koliko godina gradiš zid u kome čuvaš tu malu devojčicu koju pokušavaš da zaštitiš?

devojčica, devojka, žena, moraš je pustiti, moraš sama razrušiti svoje zidove, ne dozvoli da drugi to učine

srcee

[Guest Оливера]

Mislim, Lazarice da je u zidu devojčica još uvek  :smiley: O da itekako se uživa u sopstvenom bolu, to je najlepši deo  srcee. Vidiš, taj zid mogu da srušim samo ja, a ne znam kako i ne znam šta je spolja...a ovde je sigurnije  .gif' class='bbc_emoticon' alt='0442_feel' />  Misliš da bih dopustila nekom da mi sruši zid  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif

[after_silence]

kako? srcee

0442_feel

[Guest Оливера]

kako? srcee

srcee

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='joooj' /> https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='womens' /> https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0442_feel' />

Da kako?

[after_silence]

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smil443643319dc3d.gif nasmeja me 0104_cheesy

srcee

0442_feel

[after_silence]

srcee

Olivera, mi smo u slicnoj fazi...

Lazarica je prosla ovaj deo, ja sam kao fol svesna gde bih htela, htela bih ja da se spustim duboko, ali sve je to ocu pikim necu pikim, previse je straha u meni i previse toga...

Izgovora uvek ima previse, to se podrazumeva https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/joooj.gif

0442_feel

PS: izgleda mi da je ova tema najteza za vecinu ljudi, ali mislim da bas zato i treba sto vise nas da pise svoja sopstvena iskustva, da probije led i prekine cutanje. Vidim da dosta njih cita, ali malo ko kaze nesto...

Sad videh pitanje Lazarice...

Ne znam koliko godina, sve je jos uvek sveze, ta devojcica je rasla citav zivot u takvom okruzenju, pocelo je da slabi i da se pomalja sunce tek od skoro, ali su novi oblaci dosli. Nisam imala vremena da "dodjem sebi". Nasilje jos uvek traje, nisam i dalje fizicki slobodna, ni emotivno ni psihicki, i dalje imam nekoga ko misli da je moj gospodar, a ja do sredine sledece godine ne mogu otici odavde. Ne, nije rec ovoga puta o muskarcu, nego o nekome cije bi se ime trebalo pisati velikim slovima.

Ostalo je proslo pre koju godinu, a bolesti, bolnice i sve uz to sto ide su dosle pre 4god tj pre 2god u punom "sjaju". Uvek je tu bilio "neceg", a uvek vise toga u istom trosku...

[Guest Izida]

"Onaj,koji opisuje svoju bol,makar i plakao pri tome,na putu je da se utesi!"Alber Kami

"Sve srecne porodice lice jedna na drugu.Svaka nesrecna je nesrecna na svoj nacin!"L.N.Tolstoj

[Guest Оливера]

Zdrav bolesnom , ne veruje, i zaista je lako optužiti onoga ko je na putu ka...to rade i oni koji su to preživali i isplivali i oni koji nisu, hvala Bogu nikad doživeli...sujeta je jaka stvar. Na mom putu ka...osećam se kao na optuženičkoj klupi, i to nisu izmišljotine. Žao mi je što je tako, jer bih sigurno i ja , sa pozocije nekog ko je uspeo (svaka čast) sve da savlada, imala čudan stav...ne smeš tako, pa ako propadneš sama si kriva..., ako nećeš ne moraš, pa ne moram to da slušam...a prijateljska ruka ne ispušta, ona mazi i miluje, celi rane, ne osuđuje i ne šepuri se pobedom Hvala ti , After silence, što razumeš...a ja ne odbijam ničiju ruku, samo ne dopuštam da mi se sudi. Razmislite o tome. A da i normalna sam savim, samo što bol pomuti razum...

[after_silence]

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/sad.gif Olivera draga, oprosti mi ako su te moje reci povredile ili ako mislis da te teram ja ili bilo ko na nesto sto ti ne zelis.

Potpuno si u pravu, eh koliko sam to kod sebe puta videla, kada god bih uspela da "prevazidjem" nesto imala bih potrebu da i drugima "otvaram" oci, uopste ne misleci na njih i njihovu dusu. To je valjda ono prokleto u coveku, koliko zaista mozemo i spremni smo da porazimo sebe drugog radi i da cuvamo druge od sebe, ne samo sebe od drugih...

Ta "poredjenja" su najgora, "kako sam ja mogla", pa uvek je nasa muka teza, a nas "podvig" veci, a razumevanja, saosecanja, samilosti ni od korova.

Ubedjeni u svoj uspeh i svoju pravednost.

Ali mislim da o bilo cemu da je rec, ako imamo poriv da otvaramo drugima oci i da ih osudjujemo, da im kopamo po ranama sa "punim pravom", daleko smo mi od prevazilazenja bilo cega. Ako mi zaboravljamo onu osnovnu ljudskost na putu, dzabe nam sve bilo.

Po cemu smo mi to posebni i koja korist od bilo cega sto smo "napravili" u zivotu, ako time nismo postali bolji ljudi, bolji prijatelji, bolja deca.

Ja sam imala takva iskusenja u crkvi, ajme meni, pa cekaj, sto sam ja bolja od nekog "ateiste", zar smo tako brzo zaboravili kako je biti u mraku, bez vere, bez nade. Nije stvar u tome niti je primarno sto neko ide u crkvu\posti\ispoveda se\pricescuje, dzaba mu bilo ako ne moze bolje da razume i da sastradava s onim koji to ne cini. Zar su ljudi zaboravili kakvi su bili, ili mozda se samo grcevito drze zakona iz straha i svesni da je linija tanka i da oni opet mogu da "padnu". Koliko puta sam se isto kao ti osecala kao na optuzenickoj klupi, Boze ti oprosti, puno puta sam pozelela da odem u "budiste" ( gde god) samo da vise ne vidim i ne cujem slicne grozote. "Mi" ovo, "ti" ono, "ja" onako,a dusa?! Ko sisa dusu! Koga je jos briga sto je ta dusa sa kojom je stupio u kontakt mozda na ivici svojih snaga i ko zna sta joj prolazi kroz glavu i koji bol nosi. Bitno da mi isteramo svoju pravdu...

0409_feel crvenilo 0912_sport

[Guest Оливера]

Драга моја имам једну реченицу. Моје речи нису биле упућене теби. Не би ни могле, јер оно што си описала у претходној поруци сам ја. Мој одговор је био одговор на понашање околине. Драга, нисмо ни инвалиди, ни болесни ни луди. само нас боли душа, јако. У твојој патњи познала сам своју, то је све  :smiley:

Мислила сам на сасвим друге људе око себе, већину, готово све, нарочито оне који су успели и воле да паметују. Да ли се сете икада свог бола  и тог ужасног осећаја беспомоћности. То што се увек осећаш кривим, а неасетљивост те гура дола. "Ја сам могао/ла..." Мени треба рука, реч, помоћ да изађем а не осуда. То није питање моје одлуке...Неко други ме је гурнуо ту...и нисам то ја...забога, па пружи ми руку, извуци ме напоље и кад то нећу и воли ме...Умири ме разговором, љубављу...и онда ћу, пријатељу уз тебе успети, изаћи међу људе и смејати се истим стварима...Не , драга сасвим си ме погрешно схватила, извини ако сам ти бол нанела  0912_sport

[marija]

Istina ej samo ejdna ali svako od nas ima svoju istinu, svaka priča ima dve strane

Pomoći se može nekome ko sam sebi želi pomoći, ne može se pomoći onome ko svoju bol živi i prića samo da bi se samosažaljevao ili ga sažaljevali, a ima i takvih

Duša je osetljiva i krhka kao mehur sapunice, ponekad se rasprsne u paramparčad...svakom ej svoja muka najteža

i krajnje vreme bi bilo da naučim da kucam 0912_sport