Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[w.a.mozart]

Заправо,мислио сам на људе који нису у Цркви...можда и они могу да опитују Христа...

 

Ahaaaaaaaaaaaaaaa... dobro pitanje

[Volim_Sina_Bozjeg]

Заправо,мислио сам на људе који нису у Цркви...можда и они могу да опитују Христа...

Mogu ali Hristos ne utiče na nikog van Sebe,odnosno van Crkvenog učenja. To je prosto glava,jedinstvo Hristovog bića jeste Hristova crkva. Ali ako me pitaš da li neko ko je saznao za učenje Crkve a misli da je u jedinstvu sa Hristom van Crkve to je prosto nemoguće,nulta šansa ni milimetar! Živ bio.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Све у свему, по томе би се спасила шачица јада у односу на целокупно човечанство. Бог је љубав.

 

 

Ne bi da remetim tvoju plemenitu misao,jer i ja doživljavam Boga kao Ljubav,samo te molim da mi kažeš kako objašnjavaš potop i Nojevu barku?

 

Možda i rečenicu koja govori o tome da Hristos od kamena može da napravi decu Izrailjevu? Reč dve ako nije problem?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Recimo naprimer da ja razmišljam tipa: Hristova Crkva kao jedinstvo Njegove dve prirode...

[Гром]

Свети Максим Исповедник је сасвим у праву кад каже да је узалуд причест на литургији ако се не причешћујемо Његовом вољом, тј. ако не чинимо оно што је Он говорио да треба да чинимо. Јер кад творимо Љубав према ближњима ми пијемо Духовно Вино, јер љубав је духовно вино,писао сам о томе. Такође док творимо добра дела према ближњима из љубави а не из неког другог разлога, значи с вољом, наш ум оправдавајући наша дела раћа нове идеје које омогућавају да се схвати доброта и љубав на један сасвим нов начин. Те нове идеја које се рађају у уму човека који чини добро су духовна храна, духовни хлеб. Дакле онај ко чини ЉУБАВ и ДОБРО пије духовно вино и једе духовни хлеб, тај је причешћен духовно, од Христа самог, јер је он првосвештеник који живи у сваком човеку који чини добро од своје воље, и освећује га и причешћује свакодневно. Е то је онај прави причест о којем говори Св. Максим Исповедник да је узалуд причешће на литургији ако се не причешћујемо Његовом Вољом.

[feeble]

Nadjoh ovaj citat na motivacionim posterima (valjda ne iskace iz teme, jer mnogo me muci ovo pitanje pricesca odnedavno - cini mi se da je vera oslabila, pa ne znam sta je ciniti)

 

Дакле, осећања која морамо имати како бисмо приступили светим Тајнама, а без којих је непобожно и обазрети се на њих, јесу ова - благочешће, вера и жарка љубав према Богу. Свети Никола Кавасила, Тумачење свете литургије

[Гром]

На неки тајанствен начин убеђен сам да могу! Од свих људи који настањују нашу планету православних хришћана има око 300 милиона, што би чинило мање од 10 процената свих Богом створених људи - сада. Немогуће је израчунати како је тај број варирао кроз историју, а исто тако нам није познато колики број православних хришћана је задобио спасење душе. Све у свему, по томе би се спасила шачица јада у односу на целокупно човечанство. Бог је љубав. И зато сам противник уплитања у Божији промисао и искључивања припадника других вероисповести и религија из Царства небеског, само на основу тога што су рођени у географском подручју где православље није заступљено, или у породици која није православна, или због самог тока живота тих појединаца...итд. БОГ ЗНА: ми не можемо категорички тврдити да без крштења и причешћа нема спасења. Бог зна, ми не.

Ако на  причешше гледамо у светлу мог претходног поста видећеш да без њега нема спасења од зла. јер како би се од зла спасао неко ко се није потрудио да учини нешто добро. А што се тиче крштења, постоји и духовно крштење, од Бога самог. Да објасним: на крштењу у цркви се добија име. Такође и у духовном крштењу се добија Име. О каквом се имену ради? Погледајмо: Јеврејска имена увек означавају карактер личности. Анђелу једне од седам Божјих цркава Бог поручује и каже: Имаш Име да си Добар. Опет се ознака карактера употребљава кад се говори о имену. Погледајмо наша стара имена, Мирољуб, славољуб, итд све ознаке карактера. Када се говори о духовном крштењу говори се о промени карактера, јер име је карактер. будући да нико ние способан да промени свиј карактер без Божје помоћи то се карактер доброг човека добија од Бога, и то је спасење. На крштењу добити од Бога нови карактер, ново Име. Надам се да је сада јасније зашто без причешћа и крштења нема спасења.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hristos ne može drugačije učiti nego što Hristova Crkva uči. To je prosto nemoguće,niks.

[Гром]

Ako dozvoli postavljač teme jedno pitanje i tvoj odgovor.

 

Ako Sveto Pismo smatramo za Apostolsko nasledje, kako uklopiti sad to da je Hristos poslao Učenike da šire Reč Božju i to da kad govoriš, da su Novi Zavet pisali ljudi misliš li samo na njihovu fizikaliju ili i na njihove dodatke tj. fantamozgarije koje nemaju veze sa onom Rečju koju su poneli Apostoli sa sobom?

Што се тиче созерцавања: ствар је у томе да материјални свет извире из духовног и да је као такав верна слика, само што је као у огледалу оно што је лево то је десно што је на земљи прљаво на небу је чисто, мало је велико а велико мало, оно што се на земљи сматра за зло на небу је најшешће добро. Затим жена је огледало мужевљеве душе а муж огледало жениног разума. Коме Бог открива такве ствари и учига шта је стварно добро а шта зло, тај почиње да посматрајући материјални свет прозире у духовни и да као у огледалу созерцава (зерцало је огледало)духовне ствари, Рецимо када је неко прозорљив тај док слуша да неко говори о некоме другом, чује да овај заправо говори о себи и види у каквом је духовном стању тај човек. Свако човек који живи у Божјим откровењима постаје прозорљив јер гледајући овај свет он прозире у духовни као кроз прозор кад се гледа. За њега је завеса у храму поцепана и он гледа у светињу над светињама.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Што се тиче созерцавања: ствар је у томе да материјални свет извире из духовног и да је као такав верна слика, само што је као у огледалу оно што је лево то је десно што је на земљи прљаво на небу је чисто, мало је велико а велико мало, оно што се на земљи сматра за зло на небу је најшешће добро. Затим жена је огледало мужевљеве душе а муж огледало жениног разума. Коме Бог открива такве ствари и учига шта је стварно добро а шта зло, тај почиње да посматрајући материјални свет прозире у духовни и да као у огледалу созерцава (зерцало је огледало)духовне ствари, Рецимо када је неко прозорљив тај док слуша да неко говори о некоме другом, чује да овај заправо говори о себи и види у каквом је духовном стању тај човек. Свако човек који живи у Божјим откровењима постаје прозорљив јер гледајући овај свет он прозире у духовни као кроз прозор кад се гледа. За њега је завеса у храму поцепана и он гледа у светињу над светињама.

Ne zameri ali ne razumem.Jedino što mogu da primetim da ponavljaš godinama jednu formulu um,srce,duša, kao da si "fizičar"pa tu formulu koristiš za svaki odgovor.

 

Ne zameri...

[Volim_Sina_Bozjeg]

cini mi se da je vera oslabila, pa ne znam sta je cinit

eto takav pridji Hristu i Njegovim darovima. U toj tvojoj istini sve imaš šta su hteli Oci sveti da kažu. Ne natovaruj se onim što ne osećaš no pridji ispovesti i svetom pričešću sa svojom dušom. Ako me razumeš....