Терор политичке коректности или Политичка коректност као модерна аутоцензура

[Дејан-Марковић]

Терор коректности 

Дошли смо дотле да је тешко слободно изразити свој став о другим људима или појавама а да нам не запрети да нас прогласе расистима, националистима, хомофобичарима, или онима који подржавају мизогинију 

Да је те 1984. године постојала „политичка коректност“ код нас, популарни певач Здравко Чолић био би и те како проскрибован што у песми „Ти си ми у крви“ пева рефрен: „Ако те одведу Цигани чергари...“. По правилима новоговора тај стих би, до своје обесмишљености гласио: „Ако те одведу Роми глобтротери...“ Сасвим довољно да се запитамо шта све заправо данас подразумева појам и термин политичке коректности? Упркос свеопштој распрострањености и заступљености и својеврсном диктату (па можда и диктатури?) политичке коректности, она бежи сваком прецизнијем одређењу, а многима и даље није јасно о чему се ту заправо ради.
пренормирање Кажу да су израз измислили руски комунисти, али су га Американци извукли из нафталина и прилагодили за своје потребе, као и људска права, уосталом, понекад до те мере изврнута у своју супротност, да наш познати редитељ Срђан Драгојевић, поводом премијере свог филма „Парада“,у чијој основи је ова тема, предлаже да се термин људских права замени термином – човечност. „Јербо су нови империјалисти овај термин излизали као отирач за ноге, те кад помислим на овај израз пред очи ми изађу Ирачани и Авганистанци, темељно третирани ‘људским правима’. Што не треба да нам смета да се за права слабијих и другачијих боримо, а не да доживљавамо да нам то неко намеће са стране.“
У тежњи за пренормирањем свега долазимо до последице да се укида свака критичност и слобода мишљења и успоставља само један, одобрени политички коректан начин говора, изражавања, облачења, конзумирања, понашања... И све се претвара у своју супротност – у терор људских права.
Не смеш носити крзно или бити против паса луталица који уједају јер се буне друштва за заштиту животиња. Увредљиво је ако кажеш „цига-мала“ а коректно је рећи ромско насеље. Жене у рекламама за аутомобиле, на пример, иритирају чуваре родне равноправности због сексизма. Ко хоће да урла на децу или евентуално крене да их ошамари, прети му „плави телефон“ где деца пријављују нарушавање њихових права. У Шведској у једном обданишту дечаке и девојчице не смеју тако и ословљавати, него са `дете` јер се не знам како угрожавају. Ако шеф викне то је мобинг (мада би се ту још и могло дискутовати).
Упутства Под будним оком коректности налазе се сви, па чак и цртани филмови. Тако се тврди да су „Штрумпфови“ заправо прикривена расистичка пропаганда јер пропагирају расу плаве боје коже. Када су оболевали постајали су црни, уз губитак интелигенције. Да би се удовољило душебрижницима болесни штрумпфови су постали љубичасти. Најновије упутство те врсте стиже из Европске уније у виду одлуке Брисела да се жене не смеју више ословљавати са госпођица и госпођа јер су то сексистичке титуле. Иако се такав предлог може примити са извесном дозом хумора, није мали број оних који озбиљно стављају прст на чело присећајући се да је својевремено у швајцарском парламенту постављен захтев да се више не користе речи „мајка“ и „отац“ већ „један од родитеља“, односно да се потпуно избришу родне разлике.
На листи термина, који се не смеју користити у политички коректном дискурсу, висока позиција припада синтагми „ментална ретардација“. У Великој Британији замењена је политички коректнијом синтагмом „ометеност у учењу“.
Културолог Зорица Томић у својој књизи „News Age“ каже: „Помодност толеранције под називом политичка коректност обавезује на флексибилност у ставовима, одсуство критеријума, на неспособност да се легитимно брани било која позиција, и тиме заправо на равнодушност према свету изван појединца. На делу је истовремено и својеврсни семантички лифтинг чији је циљ симболичка дезинфекција језика, градова, друштва или чак и смрти, од свега онога што има неку конотацију инфериорности, сакатости, дефекта или несавршенства.
секаперсе Воја Жанетић, писац, публициста и маркетиншки посленик, сматра да се временом нагомилала регулативна бирократија, која у потреби да заради новац регулише све живо и мртво. „Проблем није настао што је неко луд, већ што је превише паметних. Да би зарадили плате, регулишу штагод хоћеш“, каже Жанетић и наводи виц који кружи интернетом: „Десет божијих заповести имају веома мало речи, а европски прописи о узгајању купуса имају 20.000 речи.“
Код нас су се неки елементи сличног „новоговора“, још од оног манифеста о „боркињама“ и „психологињама“, развили у читаве расправе родно коректног језика. Професорка психолингвистике Свенка Савић сматра да је неопходно инсистирати на проналажењу женских титула, јер питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. За разлику од ње, академик Иван Клајн наглашава да тамо где се може треба употребити женски облик, али ипак остаје мноштво речи од којих је тешко или немогуће направити femininum.
Чак се и заштитник грађана потрудио да срочи „упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање“ којим се од свих актера у јавном животу захтева да из говора избаце изразе попут „госпођица“, „сека-перса“, „лезбијка“.
Поред „недискриминативног језика и понашања у односу на жене“, позамашан део упутства је „у погледу ЛГБТ особа“ и у „погледу особа са инвалидитетом“.
На страну што би то упутство морао прво да примени на себи, јер би морао да се преименује у заштитника грађана и грађанки, а приликом критике „генеричког мушког рода“ за занимања, функције и слично, да избегава да оба пола сврстава у „чланове“ делегација или пак у „представнике“ легитимних интереса, превиђајући чланице и представнице.
апсурди И таман што је заштитник грађана објаснио да је „ружно“ рећи за геј-мушкарца да је педер, јави се грађанин Аздејковић Предраг са коментаром да је упутство „продукт политичке коректности, која је шупља...“ и да га не треба узимати озбиљно. Он сигурно неће јер каже „ја сам педер и користим реч педер у јавном и приватном простору и не волим да ми нека институција забрањује да користим ту реч“.
Све би се, можда, и свело на вицеве и карикирања, да претерано наметање политичке коректности и новоговора не ограничава људска права и слободе. Занимљиво је да је још осамдесетих година у својим „Писмима из туђине“ Борислав Пекић у есеју „Спасоносни еуфемизам рђаве стварности“ указивао на исту ствар: „Инвентар чињеница стварности којима смо дали лепша и безазленија имена, бесконачан је... Њихово нас ређање нигде неће одвести, као што не одводи ни стварност коју иза себе крије.
Хитлер је геноциде над Јеврејима назвао еуфемизмом ‘тотално решење јеврејског питања’. Последице нису биле еуфемистичке.“

Слободан Иконић , НСПМ

 

 

Политичка коректност тако се испоставља као пилула за смирење - као што лепо каже Ларс фон Трир, политичка коректност убија разговор, а у великим системима се управо о томе и ради. Питајте Стаљина, или Макартија. Уосталом, кад се о нечему не говори, то као и да не постоји, зар не? Политичка коректност, или како се то некада звало “бити на линији”, представља модеран систем суперконтроле - заиста, да ли су уопште више важне територијалне границе ако су претходно постављене границе говора и мишљења?

Када сви мисле исто, онда нико не мисли довољно, лепо је рекао Волтер Липман, али то више никога не узбуђује.

 

Ућуткивање и једноумље, или политичка коректност, уз махање чланством али и васпитном палицом, овде је дало огромне резултате. С поносом може свако да примети да се овде све више људи брине око бразилских шума, права мањина, толико њих са тугом посматра патње Израела и са извесним тихим одобравањем клима главом на Порошенкову изјаву да ће за једног убијеног Украјинца побити сто Руса, толико њих се залаже да се забрани пушење и дозволе дроге, толико њих гласа за мир у свету и навија да Хилари буде следећи председник Америке, да је то просто за дивљење.

http://www.nspm.rs/hronika/mirjana-bobic-mojsilovic-evropa-za-pocetnike.html

[Odahviing]

Opa evo napokon nečega gde se slažem sa tobom.

[cloudking]

Sta bilo? Ne daju vam da vredjate? Gamad...

[Ђуро Станивук]

Када сви мисле исто, онда нико не мисли довољно, лепо је рекао Волтер Липман, али то више никога не узбуђује.

 

[GeniusAtWork]

Sta bilo? Ne daju vam da vredjate? Gamad...

 

A ko to i kako određuje da li i kada je neki izraz pežorativan?

[Ђуро Станивук]

A ko to i kako određuje da li i kada je neki izraz pežorativan?

 

Углавном политичари под притиском невладиних организација или разни "стручњаци" и "аналитичари"...

[Odahviing]

Sta bilo? Ne daju vam da vredjate? Gamad...

 

Zašto je reč peder uvredljiva?

Zašto je reč šiptar uvredljiva?

Zašto je reč niger uvredljiva?

 

Kada sve ove reči koriste i oni koji ipripadaju istoj toj grupi koju nazivamo ovim imenima. I recimo ako niger nigera nazove nigerom onda to nije uvredljivo ali ako ja kažem onda jeste.

[Juanito]

Zašto je reč niger uvredljiva?

 

Ваљда због Монтенигера.

[cloudking]

Zašto je reč peder uvredljiva?

Zašto je reč šiptar uvredljiva?

Zašto je reč niger uvredljiva?

 

Kada sve ove reči koriste i oni koji ipripadaju istoj toj grupi koju nazivamo ovim imenima. I recimo ako niger nigera nazove nigerom onda to nije uvredljivo ali ako ja kažem onda jeste.

 

Ja i ti smo najbolji drugari. Znamo se iz detinjstva. Kad se sretnemo ja tebi kazem "gde si bre pederu!" a ti meni odgovoris "TU sam majmune". Izgrlimo se i izljubimo...

 

Sve to posmatra momak sa strane kojeg ne poznajemo ni ja  ni ti. Prilazi nam i kaze ti "Pederu, znas li kojim putem do centra ili da pitam ovog majmuna ovde"...

 

Kakva ce tvoja reakcija biti?

[GeniusAtWork]

Zašto je reč peder uvredljiva?

Zašto je reč šiptar uvredljiva?

Zašto je reč niger uvredljiva?

 

Kada sve ove reči koriste i oni koji ipripadaju istoj toj grupi koju nazivamo ovim imenima. I recimo ako niger nigera nazove nigerom onda to nije uvredljivo ali ako ja kažem onda jeste.

 

Slažem se, mada ja recimo izbegavam da koristim navedene izraze i pre koristim 'eufemizme'. Ali to je lična stvar i nametanje toga kao jedinog ispravnog načina komunikacije je malo žešća glupost, čiji cilj mi nije baš najjasniji.

[Odahviing]

Slažem se, mada ja recimo izbegavam da koristim navedene izraze i pre koristim 'eufemizme'. Ali to je lična stvar i nametanje toga kao jedinog ispravnog načina komunikacije je malo žešća glupost, čiji cilj mi nije baš najjasniji.

 

Ja ustvari baš volim da koristim izraze koje nekog mogu da vređaju, a nema razloga da ga vređaju. I ako imam sinonim koji će dobro da posluži svrsi ipak se trudim da koristim ovu "uvredljivu" reč. Nekako volim retarde da provociram, sve dok ne dobijem batine.

[cloudking]

A sto je tolko vazno da odredjene ljude zovete BAS tim imenom i ni jdnim drugim? Otkud ta fascinacija terminima?

 

Jednostavno, ako ti neko kaze "ne svidja mi se to ime, nemoj me tako zvati" koja je motivacija da mu ne uvazis misljenje? To je bezobrazno.

[cloudking]

Da ne pricamo o tome da se vi strasno vredjate kad ispred imena svestenog lica neko zaboravi da turi "+"

[Odahviing]

Ja i ti smo najbolji drugari. Znamo se iz detinjstva. Kad se sretnemo ja tebi kazem "gde si bre pederu!" a ti meni odgovoris "TU sam majmune". Izgrlimo se i izljubimo...

 

Sve to posmatra momak sa strane kojeg ne poznajemo ni ja  ni ti. Prilazi nam i kaze ti "Pederu, znas li kojim putem do centra ili da pitam ovog majmuna ovde"...

 

Kakva ce tvoja reakcija biti?

 

Pa pokazao bih mu put i pitao ga da li želi da izađe na piće. Pazi ovo mislim ne bi se vređao, taj pojam vređanja ne mogu da razumem, "Aaaa on mi je nešto rekao sad ću da se uvredim". Drugo ova situacija opet nije ista jer ono ja nisam peder, pa bih mu rekao verovarno "Izvini što ću da te razočaram ali ipak nisam peder". A što se tiče majmuna očigledno je da ovaj nije majmun.

 

Dakle ako je neko peder zašto je loše da mu kažeš da je peder? 

Ako je neko niger zašto je loše da mu kažeš da je niger?

[Odahviing]

A sto je tolko vazno da odredjene ljude zovete BAS tim imenom i ni jdnim drugim? Otkud ta fascinacija terminima?

 

Jednostavno, ako ti neko kaze "ne svidja mi se to ime, nemoj me tako zvati" koja je motivacija da mu ne uvazis misljenje? To je bezobrazno.

 

Zato što prema budali koja se vređa zbog takvih stvari i treba biti bezobrazan.