Ди деј

[Никола Поповић]

По свим прорачунима за пар сати имаћу 26. година. Ова бројка ме више и не чуди јер сам се некако и навикао на њу, јер никоме више и не говорим да имам 25. Међутим, за три месеца почећу да говорим како имам 27. година. Одједном бројке имају вредност много већу него што и сам верујем. И ја не могу ништа против тога, осим да будем неми посматрач својих година како теку.

 

Ове године сам осетио разлику у односу на претходне. Осетио сам да зрим, да добијам боре, да ствари попримају неке много јаче значаје и да ми се смисао разликује. Иако ми је тешко да и сада говорим о смислу.

Сутра дакле, пуним 27. година. Практично је тако. И не могу да се не запитам шта сам постигао за ових 27. година. Јасно је, сигурно је да нисам седео скрштених руку, међутим, када погледам целокупну слику, она је јако мутна. Не успевам да видим чињенице, осим много почетака, а нигде завршетака…

 

Све је тек почело. Тек сам почео да сазревам, а крај се ни не назире. Почео да се пословно градим, а предстоје ми године и године клесања ,,заната“. Почео да јасно одређујем шта ми се допада, а нисам ни на почетку да откријем шта тачно желим… Почео да постављам једну нову врсту питања, а одговоре да добијам на само нека површна.

Да, смисао незавршеног факултета је сада досегао онај ниво када ми није јасно како то дозволимо да нам се деси. Како је могуће да започето дело изгуби смисао и циљ?! Шта се то дешава са посвећеношћу?! Како је могуће да је било све лакше, осим да се суочим са собом и својим изборима?! Одједном све је јасно, међутим, није више довољно знати, потребно је одавно нешто и учинити.

 

Мало сам се уморио од сопствених сазнања о себи са којима, понекад, чини ми се ама баш ништа не чиним… Наравно да се питам шта је онда смисао мојих трагања… Да ли ја желим упорно да нешто ново откријем што би покрило оно што се није десило у прошлости, док сам немоћан да вратим време?! Желим да жалим за изгубљеним?!

Разлог зашто постављам ова питања је врло једноставан, јер сада видим средства која ми омогућавају јасан циљ. И док понављам ову реч ,,циљ“ схватам колико сам далеко од њеног значења… Уопште немам циљ. Све се своди на могућности које ветар може да нанесе. Постао сам ветар. Нечујан у сопственој свести и као неспособан да изменим своју судбину. Да ли ја уопште верујем у судбину??? Шта је судбина?

 

Сутра пуним 27. година и ја сам сам. Да, немам девојку и то више није оно зато што не могу да имам неког већ ствар јасног избора. Са 23. не бих веровао себи да ћу овакав избор да донесем, међутим, стандарди су се сами по себи наметнули. Не желим било кога. Желим комплетност, иако сам ја далеко од комплетног. Желим љубав, иако ја нисам научио шта значи волети. Неко ће рећи, а можда имати и право, да желим хлеб преко погаче. Овако субјективан могу само да погледам и ово потврдим, јер се једноставно овако осећам. Можда једну ствар много боље сада схватам ипак, а то је да онда када нешто не осећамо, свака работа против тих осећања је сувишна и осуђена на пропаст… А можда и није. Неко ко је спреман на савршену жртву успе да ушкопи себе. Очигледно нисам један од тих.

 

Нисам више неодговоран. Ове године дају и тежину. Одређена дела се очекују, иако су највећа очекивања од мене самог. А ја… и даље тако страствен да полетим до месеца и да се завучем у црну земљу онда када осетим да не могу даље и да то није то… И жеља да побегнем онда када не успевам. Толико јака жеља само да одем што даље, да се ушушкам негде и ту стојим миран. И тако у круг, мени живот прилику, а ја њему нерешен проблем, под нос!

 

Дан уочи мог рођендана ми је прошао релативно мирно, међутим невероватни су немири који је овај период оставио иза мене. Немири који су управо присутни и који дрмају моје постојање сада и овде. И имају право – како сам само могао да помислим да је материјално нешто на шта се човек сме ослонити?! За овај рођендан учим ову лекцију и за ову лекцију која ми теже иде ја желим да побегнем. Што даље. Међутим, живот ми то сада не дозвољава. Ставио ме је у ћорсокак и глас који говори „Једини пут је напред“. А ја се плашим. Плашим се да закорачим у ову неизвесност. Ништа није јасно, већ све је магловито и примамљиво колико и застрашујуће. А плаши ме. И то јако.

Мислим да долазим до оног суочавања са собом где сам себи говорим да оно од чега сам покушао да побегнем пре пар година није отишло нигде… и да је моје путовање свеједно било интересантно, али не и довољно да бих ја био миран. Стиже ме оно што нисам желео себи да признам, а помислио сам да ћу бити мудрији и надмудрити Бога заборавивши да је све од Њега… да сам немоћан. Сада осећам ту немоћ, јер покушавам да својом мудрошћу нешто успем, а кредите сам одавно све потрошио… Мислио сам да сам сигуран, а сигурност није у бекству већ се крије у суочавању, а Он је савршени родитељ па ме тера да учим. Опрости, али плашим се одговорности и немоћи коју неуспех може да изазове. А немоћ ми је језива, неспособност да промениш и препустиш се апсолутној контроли неког другог. И сазнање да сам прах, а прах јесам и прах ћу се вратити.

 

Горд сам и јако ми је тешко због тога. И плашим се да своју гордост преобратим у врлину јер већ унапред знам да ћу морати да се одрекнем себе. А одрећи се себе… е то је тек друга прича.

Сутра пуним 26. година. Или 27. ,,узимам“ како би рекли нашу стари. Нисам испуњен јер знам да сам покушао да спречим стабло живота да расте правилно и оно је морало да избије на непредвиђеном месту. Али и зато што сам шапутао у тишини, а сада се моје речи на горама чују и подсећају ме да сам одговоран.

 

Не волим што сам дошао довде, не сада. Не данас, не сутра. Никада. 

 

Али волим живот, иако ме престрављује с времена на време. 

[Никола Поповић]

[Juanito]

Да ли си чуо овај говор?

http://youtu.be/oaI6p8qA87Y

[Никола Поповић]

Више пута заправо, али он је имао итекако петље у животу, док сам ја конформиста... Што значи, једно незавршено дело, повлачи још сто истих. Проверено. 

[Margareta]

Čovek se uči kako da voli tek kada pored sebe ima nekoga koga želi da voli. Ne možeš da kažeš da ne znaš kako da voliš. Možda bi bolje bilo da  misliš kako još uvek nisi imao koga da voliš.

Ceo život je učenje.

Nekad učiš kako da voliš, pa naučiš, pa onda želiš da naučiš kako da ne voliš, pa naučiš... onda učiš kako da opet voliš. I naučiš. I voliš.

[Ненад Р.]

Срећан ти рођендан Никола !

[Иоанна]

С днём рождения Николай ( по-русски )

Будь счастлив,добейся своей цели, не сворачивай со своего пути

Srecan ti rođendan! Budi srećan! Nemoj da se svratiš sa svog puta

[Mini Mi]

Оваква страница из твог дневника се налази код већине нас. Ти се сада налазиш на животној прекретници и треба да закорачиш навише, ка следећој степеници. Када дипломираш, спашће ти огроман кран са кичме, а душа ће се вратити у своје лежиште. После тога ће ти се све разбистрити, а доста тога и отворити. Решаваш једну по једну препреку, као у Супер Марију. Треба да стигнеш до дворца и принцезе, ал` прво мораш да скембаш змаја. А ти крени, па докле стигнеш, оружје имаш, свестан си свега. Само треба да преломиш, битан је тај моменат за било шта у животу, па био он и данас, на твој рођендан. Помоли се Богу и крени храбро, мушки, да се пењеш на врх пирамиде или у твом случају на врх Ајфеловог торња. 

Желим ти све најбоље  

[Juanito]

Решаваш једну по једну препреку, као у Супер Марију. Треба да стигнеш до дворца и принцезе, ал` прво мораш да скембаш змаја.

Конзумираш печурке ко манијак и после се бориш са змајем.

Срећан рођендан, Ниџо и опуштено. Ко што рече Мини Маус, сви смо ми из те приче, нема ко није.

[Лидија Миленковић]

Нека ти Бог да снаге да издржиш оно што променити не можеш, нека ти да храбрости да промениш оно што можеш, и мудрости да распознаш то двоје.

 

Срећан ти рођендан, Ниџојла  

[Mилена КШ]

srecan rodjusic Nidzojla     

   

           

[Рада.]

:msn_cake: Srećan rođendan

[Никола Поповић]

Hvala!

Majko mila, u teskim trenucima ne davati mi ni olovku ni kompjuter, jer postajem opasan

Dosao je novi dan. Idemo u nove pobede! hvala na savetima!

[Ђуро Станивук]

Де, де...данас да се лепо проведеш и опустиш а од сутра...да знаш да све иде корак по корак...битно је да тежиш нечему добром а гравитација ради посао...уз ситне корекције путање, бићеш на правом путу...

 

Срећан ти рођендан и нек те Бог чува.

[Милан Ракић]

Срећан рођендан Ниџојла!