PAMTE KORENE: 9 miliona Srba danas živi u Turskoj

[ego]

Ко је ту кога јахао - 9 мил. људи српског порекла у Турској???  

“У  Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона. Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година.” То каже Драгослав Милосављевић, предсједник Друштва српско-турског пријатељства "Инат"

Пратећи верско-политичка таласања у Рашкој или Санџаку, ону сумануту  представу после утакмице када су млади носили турске и верске заставе и урикали да је то Турска, па онда најаву наших младих патриота да ће у недељу носећи српске и православне заставе, уз српску патриотску музику, прошетати улицама и тиме једноставно рећи да је то Србија. Шта рећи  осим да ништа од тога не слути на добро, тим пре што неодољиво подсећа на методологију из почетка 90-их.

Очито и СПЦ и ИВЗ, уместо да сабирају, како им вера налаже, оне деле народ и распирују раскол,јер и они који вичу да је Н.Пазар Турска  и они који ће да им кажу да је то Србија, позивају се на своје вере и нације. Једна мудра изрека каже да колико год биле супротности међу људима, ипак оно што их дели је безгранично ситно у поређењу с оним што нас уједињује.

Несреће свих народа дешавају се кад паметни и разумни устукну и пусте да они други режирају догађања.

Уместо да се ћути и пасивно  посматра, било би добро да се нешто уради паметно, па рецимо и да се проговори о нашим сличностима а не само разликама, о свим сличностима уместо да се потенцирају верске разлике јер оне једино и постоје.

Мали допринос томе могло би бити и да се барем кроз медије иницира дискусија о ономе што износи председник друштва “Инат”.

Можда ће се ипак видети да и у расправи ко је кога јахао видимо много више што нас спаја него онога што Србе и Турске, посебно Србе исламске вероисповести раздваја.

Дакле, ево неких извода из интервјуа господина Милосављевића:

- Jедном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: "Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!" Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.

- У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.

- Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан "Куран"), затим персијски (књижевни језик) и - српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер се сматрало да само необразовани не говоре овај језик.

Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!

Мит о Чикагу као највећем „српском" граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама" - Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути.

Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била....

Наиме, према његовим речима, за овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због „догме да су Срби само они православне вере".

Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!

Говоримо о „армији" у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније - то и желе. Међутим... Е, то „међутим" је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало!

Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана", што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље" - наставља да нас шокира наш саговорник

А, 95% наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума". Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска", али...

- Ево, да поновим, можда некоме ко треба да води рачуна и допре до свести: у Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона!!!"

Ако је све ово овако, а немам  разлога да не верујем, није ли време да се и о том питању нормално разговара, није ли време да се тиме пре свега позабави Министарство за дијаспору?

Ко има право да некоме по сопственом верском критеријуму негира националну припоадност?

Чија је историјска одговорност и ко је кривац што је толико људи изопштено из српског националног корпуса

Ко је и с којим историјским правом уместо да доприноси стварању и развоју модерне српске нације, заправо инсистирао на верској заједници?

И коначно, ко има право да некоме негира право да се изјашњава као Србин?

[Пантелејмон Нови]

Изузетан текст!  :) smej.gif

Како ствари стоје, најмање је Срба у Србији!  greengrin

[Јаков.]

Ma nema veze to sa Srbima. Svi Srbi koji su se nalazili u Turskoj su se utopili u grčki etnos koga je bilo znatno više a vremenom su i iščezli, tako da su ostali samo toponimi koji podsećaju da su se tu nekada nalazili i Srbi.

Ovi milioni što se sada pominju su zapravo uglanvom Turci i potomci Turaka (zapravo poturčenih srba) koji su napustili Srbiju u periodu oslobodilačkih ratova a i ranije. Ne zaboravite da je samo Beograd imao više od 400 džamija. Pa nisu te džamije bile za srbe nego za turke (srba tada nije ni bilo u Beogradu).

Srbi koji su živeli u Turskoj  su zapravo proterani sa svojih ognjišta kada su došli Turci. Po sultanovoj naredni recimo ceo srpski živalj iz Beograda je iseljen u Istanbul i naseljen u deo koji se i dan danas zove Beogradske šume. Oni su tamo živeli vekovima, ali je negde u 19.veku neko proneo glas da Srbi truju Istanbul, jer je se delom snabdevao vodom iz tih Beogradskih šuma. Sultan ih je tada skroz iselio odatle i oni su se uglavnom utopili u grčki etnos koga je bio i u Istanbulu znatno više. Tako da su sada ostala samo 3 toponima "Beogradski" koji podsećaju na njihovu nekadašnju prisutnost.

Da se srpski pričao među vojskom i diplomatama je više nego poznato. Rusi koji su dolazili pred portu su uglavnom na srpskom pričali, a i sami sultani su ga znali. Ipak je Srbija bila uvek jedan od najbitnijih šrafova Osmanskog carstva.

U Turskoj je ostalo mnogo potomaka nekadašnjih  porobljenih naroda, a verovatno najveći problem imaju Kurdi, koji su i najbrojniji. Ali svi se oni računaju Turcima. Pa i sam Vaseljenski patrijarh je turčin, što ništa ne fali da bude prvi među jednakima. Pravoslavan.

[Сер Жиле]

Нисам баш сигуран око цифре и то је усталом тешко и проценити, али ова чињеница ме уопште није изненадила. И Јован Цвијић је написао занимљиво дело о томе, " О исељавању босанских мухамеданаца". Наравно исељавања је било и из других српских крајева.

Требамо имати у виду да су Турци народ азијског порекла, а да данас се слободно многи од њих могу сврстати у европске белце, што је последица мешања са другим народима (па и са Србима) у веома етнички шароликом царству, који је био је својеврсни "meltin pot", како би Американци то рекли.

[Сер Жиле]

. Ne zaboravite da je samo Beograd imao više od 400 džamija. Pa nisu te džamije bile za srbe nego za turke (srba tada nije ni bilo u Beogradu).

Срба је у том периоду било врло мало у Београду и другим урбаним срединама, али из дела која говоре о том "турском" становништву видимо да је јако мали број био заправо азијског порекла, а свега је неколико процената говорило турски језик (што опет не значи ни да су били прави Турци).

[Јаков.]

Može mnoge začuditi, ali je činjeniica da sam u srodstvu sa predšjednikom i osnivačem Hrvatske, Franjom Tuđmanom. Isto kao i sa osnivačem Islama, Muhamedom.

Imamo istog dedaru Avrama, pa opet niti je iko od njih Srbin, niti sam ja semit ili hrvat.  greengrin

[Guest Evgenik]

ПРОПАГАНДА.

ТУрска неће ући у ЕУ па им за "утјеху" Америка обећала Унију Балкана у којој ће Турска да држи главно слово.

Све ће више бити оваквих чланака у Српским медијима са циљем да се замажу очи пред новим отоманским ропством са причом "ма ми смо сви исти, то ти је све измешано, шта има везе што су мењали веру, добро звучи да је нас Срба 20 милиона, па макар и муслимана" итд.

Го сатанизам.

[ego]

ПРОПАГАНДА.

ТУрска неће ући у ЕУ па им за "утјеху" Америка обећала Унију Балкана у којој ће Турска да држи главно слово.

Све ће више бити оваквих чланака у Српским медијима са циљем да се замажу очи пред новим отоманским ропством са причом "ма ми смо сви исти, то ти је све измешано, шта има везе што су мењали веру, добро звучи да је нас Срба 20 милиона, па макар и муслимана" итд.

Го сатанизам.

Одлично запажање. 

[Јаков.]

Bravo brate.

O Novom Osmanskom Carstvu kao pandanu Novom Svjetskom Poretku i EU sam već pisao ovde.

Pitanje je samo da li mi možemo da se nađemo u toj Balkanskoj melting pot areni?

Činjenica je da je Turska u odnosu na Srbiju jedno 15 godina ispred u bilo kom poređenju, a ne tako davno (pre Novih Balkanskih ratova) bili su 15 godina iza. Nisu to ništa postigli parama sa Zapada, nego mudrom politikom i pametnim ulaganjem. Jedna od dve najbogatije turske dinastije je jermenska, ali pare ne znaju za naciju.

Mislim da Srbija može i te kako da gradi frendšip i ne samo frendšip nego i biznis arandžment sa Turskom. 500 godina pod Turcima je bilo, a sada taj arandžment ne mora biti robovlasnički kao nekada, nego biznis i za rispekt.

Živela Srbija, živela Turska.

[Јаков.]

O frendšipu i biznis arandžmentu govori i običan posjet Kapali čaršiji.

Ulazi amerikanac u radnju i kupuje jaknu po ceni koju mu kaže trgovac.

Ulazi rus i plaća i više od onoga što mu kaže trgovac.

Ulazi Vladan Stjepan Ibrahim i na "brate daj sirotinji nešto" (na srpskome dabome) dobija jaknu za upola cene, i jednu na 0102_laugh.

Šta reći nego tešekurle. 

[ego]

d13qw7qišaimaba

[Guest Evgenik]

Тадић је већ потписао прелиминарни споразум, ставши на страну Турске дипломатије,

чиме је озбиљно нарушио односе Републике Српске и Србије. Кампања је већ почела:

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo i Albanija ujedinit će se u Balkansku uniju i to je jedini način da se ovaj dio Europe stabilizira, piše sarajevski list San pozivajući se na vlastite izvore u međunarodnoj zajednici. Navodi da u sklopu tog plana, treba gledati i učestale susrete i razgovore zvaničnika BiH, Srbije Crne Gore i Hrvatske, ali i i pojačani angažman Turske u sređivanju prilika na Balkanu.

Predlažu otvaranje granica i uvođenje balkanskog pasoša

Zapravo riječ je o prijedlogu straom dvije godine kada se tvrdilo da su zbog unutarnjoeuropskih problema države zapadnog Balkana na izvjestan način i za određeno vrijeme udaljene od euroatlanstskih integracija i brzog prijema u članstvo Europske unije.

Ta činjenica bi mogla i morala potaći bržu integraciju država nastalih raspadom bivše Jugoslavije i dovesti do uvođenja zajedničke putovnice.

Ovo je stav Centra za europsku politiku sa sastanka održanog u Bruxellesu 2008. godine na kojem se raspravljalo o integraciji država zapadnog Balkana u EU. Centar je donio čak 12 zaključaka čija bi realizacija, kako se ističe, u svakom slučaju doprinijela bržoj euroatlantskoj integraciji balkanskih zemalja.

Glavni zaključak je da bi sve balkanske zemlje morale međusobno potpuno otvoriti svoje granice. Svakako, najzanimljiviji je prijedlog da se ukinu sve vrste viza i da balkanske zemlje sklope i potpišu sporazum o uvođenju jedinstvene „balkanske putovnice“, rukovodeći se primjerom nordijskih zemalja koje imaju takav sporazum.

Centar za europsku politiku predložio je tada da sporazum međusobno potpišu Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo.

Za sada bez reakcija

Kada je riječ o novim pričama o Balkanskoj uniji (BU) – prema nekim izvorima, ideja koja je potekla iz Washingtona, naišla je na odobravanje u Europi i Europska unija je spremna da je i realizira, naravno uz čvrst i jak angažman SAD-a.

Za sada na operaciju Balkanska unija nema reagiiranja iz država na koje se ona odnosi, iako iz nekih krugova međunarodne zajednice kažu da to nije točno.

Kao primjer navode nedavni sastanak Borisa Tadića i Ive Josipovića, predsjednika Srbije i Hrvatske, i njihovu inicijativu da se formira regionalna nogometna liga.

To se ocjenjuje kao početak i utiranje puta do konačnog formiranja Balkanske unije.

Istovremeno, pojavila se i ideja da se BiH, Hrvatska i Srbija zajednički kandidiraju za organizaciju Europskog prvenstva u nogometu 2020. godine.

Ne treba zaboraviti da od slijedeće sezone kreće i rukometna liga SEHA u kojoj će učestvovati 16 ekipa iz šest bivših jugoslavenskih republika.

Smatra se da se upravo preko sportskog polja može ispipati i puls balkanske javnosti.

Otkud i zašto Balkanska unija?

Odgovor i nije teško dokučiti – zbog globalne ekonomske krize, ali i potresa i neslaganja unutar Europske unije, jasno je da su na određeno vreme stopirana primanja novih članica.

Ocjenjuje se da bi uspješno funkcioniranje Balkanske unije bilo i najbolja preporuka za prijem svih njezinih članica u EU za pet-šest godina.

Ekonomska unija po ugledu na Beneluks

Što u praktičnom smislu znači formiranje Balkanske unije?

U najkraćem, ne radi se o stvaranju neke nove Jugoslavije niti saveza država, nego bi to bila ekonomska unija po ugledu na Benelux (Belgija-Nizozemska-Luxemburg).

To podrazumijeva apsolutnu suradnju država članica u oblasti ekonomije s povezivanjem kompanija, zatim suradnju u oblasti sigurnosti, borbe protiv kriminala, izgradnji cestovnih koridora, putovanja s osobnom iskaznicom… Ima i inicijativa da se upostavi jedinstveni carinski sustav.

Sve se svodi na namjeru da se zapadni Balkan uredi po ugledu na Europsku uniju čime bi postao i politički i ekonomski pojam, a ne isključivo zemljopisni kao sada.

Na čelu Balkanske unije bilo bi Vijeće ministara, a predsjednik bi se mijenjao svakih šest meseci i bio bi iz druge države članice.

Vijeće ministara Balkanske unije imalo bi iste zadaće koje ima Vijeće ministara vanjskih poslova država članica Europske unije.

[ego]

Све је изгледа већ виђено, или што би закључио премудри Соломон: "Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем."  prstgore d13qw7qišaimaba

Мит о Чикагу као највећем „српском" граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама"

Драган Милосављевић, председник Удружења српско-турског пријатељства

Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли...

- Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била... - напомиње Драган Милосављевић, председник Удружења српско-турског пријатељства које се зове, а како би другачије, него: „Инат"!

- Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути. Говоримо о „армији" у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније - то и желе. Међутим... Е, то „међутим" је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало!

Наиме, према његовим речима, за овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због „догме да су Срби само они православне вере".

- Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?! - констатује наш „инаџија" послужујући нас кафом, ратлуком и наравно пепељаром, у земунској „централи мерака".

- Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана", што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље" - наставља да нас шокира наш саговорник.

Ако је све тако као што „ефенди" Драган вели, није ли реч о...

- Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума". Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска", али... А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?! .. - наставља наш ефендија, па за крај поручује:

- Ево, да поновим, можда некоме ко треба да води рачуна и допре до свести: у Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона!!!"

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/62220/Verovali+ili+ne%3A+U+TURSKOJ+%C5%BDIVI+9+MILIONA+SRBA!.html

[Guest Evgenik]

Наравно.

Сад ће доћи турски тајкуни који ће се лагано представљати као "Срби",

јер ће их тако понижена и осиромашена Србија дочекати оберучке да покупују ово мало јада што је остало.

Испашћемо опет и опет најглупља нација у Европи.

[ego]

Трифковић: Срби поново под Турцима

То што је званични Београд прихватио Анкару као учесника и арбитра у домаћим и регионалним политичким процесима представља појаву без преседана, оцењује за "Вести" политички аналитичар из Чикага др Срђа Трифковић.

Србија постаје држава с ограниченим суверенитетом не само у односу на западне менторе и протекторе владајуће коалиције, већ и у односу на неоосманлијску владу у Анкари, додаје Трифковић.

Да ли се с неосманизмом могу повезати муслимански захтеви за аутономијом у рашкој области?

- На 500.000 квадратних километара Балкана данас живи око 60 милиона људи. Православни хришћани - Грци, Бугари, Срби и словенски Македонци имају танку већину, једва изнад 50 одсто.

Муслимани - 12 милиона њих у европском делу Турске и приближно још толики број Албанаца, словенских муслимана и етничких Турака ван Турске - чине око 40 одсто; док католика (углавном Хрвата) има тек седам одсто. Ове заједнице не живе данас, нити су икада живеле у мултикултурном складу.

Већина балканских муслимана живи у компактним појасевима територије дуж Трансверзале. Постоје само две значајне пукотине у том ланцу. Једна је у источној Македонији, а друга у троуглу Нова Варош - Пријепоље - Пљевља у Рашкој области, дуж пута и железничке пруге Београд-Бар. Тако Санџак представља једну од најкритичнијих геополитичких тачака на Балкану.

За исламисте, кључна демографска пукотина дуж зеленог ланца постоји у три општине у Србији - Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У општинама Сјеница и Тутин Срби постоје још само у траговима, а у Новом Пазару убрзано нестају.

Где је у томе улога Турске?

- Турска је активно укључена у премошћавање те критичне недостајуће карике на коридору зелене трансверзале, уз несхватљиву спремност званичног Београда да јој тај посао максимално олакша. У односу на Зукорлића Турска сада лукаво игра улогу "доброг полицајца": само препустите нама тај ваш проблем, Ердоганова је порука Тадићу, ми ћемо га држати под контролом кад ви то већ не можете или не смете.

А шта на то каже Београд?

- Прихватање институционализованог присуства Турске као легитимног учесника у домаћим и регионалним политичким процесима, па и арбитра у њима, од стране званичног Београда представља појаву без преседана.

Може се упоредити с улогом СССР-а у сателитским земљама источноевропске "братске заједнице" пре Горбачова.

Србија тако постаје де факто држава са ограниченим суверенитетом не само у односу на западне менторе и протекторе владајуће коалиције, већ и у односу на неоосманлијску владу у Анкари.

Ноторна чињеница да за дуги низ година нема ни говора о уласку Србије у ЕУ иде наруку турским амбицијама јер се званични Београд изненада нашао без алтернативних опција и без идеја, да паре не помињемо.

Како на неоосманизам гледају Вашингтон, Брисел и Москва?

- Америци одговара да Турцима да отворен терен на Балкану за стварање сопствене сфере интереса. Брисел Турцима нуди Балкан као утешну награда, имајући у виду да Анкара у ЕУ никада неће бити примљена. Русима, пак, одговара стратешко партнерство са Анкаром пошто се Москва нада да ће турски утицај на Кавказу и у Централној Азији представљати противтежу радикалном вехабитском исламу.

Ланац до Цазина

Шта је циљ концепта Зелене трансверзале?

- Да се означи дугорочни циљ идеолога исламизма, на Балкану и шире, стварања географски непрекинутог ланца већинских муслиманских заједница или заједница под доминацијом муслимана који ће се пружати од Турске на југоистоку до Цазина у БиХ на северозападу, као и да се ојача етнорелигијска самосвест међу традиционално муслиманским заједницама на Балкану.

Муслимани ускоро већина на Бакану

Да ли је у току исламски препород?

-Стопа демографског раста је негативна у свим земљама региона с хришћанском већином, у некима катастрофална. Насупрот томе, муслимани имају највећу стопу прираштаја у Европи, а Албанци су на врху листе. Ако се тренд настави, муслимани ће имати просту већину на Балкану до краја идуће деценије.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/82506/Trifkovic-Srbi-ponovo-pod-Turcima