Апостоли - о учењу светих Апостола

[Сефора]

Дванаест Апостола изабрао је и призвао Христос који је икона Бога невидљивог.

И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 13-15.

Бог је својим ученицима дао име ...

А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 6, 12.

Апостоли су били послушни Светом Духу.

И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити, као што им Дух даваше да казују.

Дела Апостолска  Гл. 2, 16.

Апостоли су примили чудотворну силу.

И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 10, 7,8.

Апостоли су били нешколовани људи.

А видећи смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом. Но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.

Дела Апостолска  Гл.4, 13-16.

Апостоли су оставили све, да би ишли за Богом.

А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.

А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, а да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 28-30.

Апостоли и Дух Свети

И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу.А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима.

Дела Апостолска  Гл.4, 31-33.

Бог шаље Апостоле да проповедају Јеванђеље свим народима

Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа,

Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл.  28, 19,20.

И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и сједе Богу са десне стране.А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 15-20.

Петар, Јован и Јаков присуствовали су Преображењу Господњем

И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом. И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени. И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 9, 2-7.

Сви Апостолу су били сведоци Васкрсења Господњег

А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег. И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл.  28, 1,6.

Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху. А Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видјела, не вјероваше. А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вјероваше. Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјеровање и окорјелост срца, што не вјероваше онима који га видјеше васкрслога.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 16, 8-14.

Сви Апостоли су били сведоци Вазнесења Господњег

И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 50, 53.

Сви Апостоли су били омрзнути од света

Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. И сви ће вас омрзнути због имена мојега.

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 21, 15-17.

Сви Апостоли су били гоњени.

До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо, кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас.

Прва посланица светог апостола Павла Корићанима  Гл. 4, 11-13.

Сви Апостоли су били мучени

Знам дјела твоја, и гдје обитаваш, ондје гдје је пријесто сатанин; и држиш Име моје, и ниси се одрекао вјере моје ни у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје сатана борави.

Откривење светог апостола Јована Богослова  Гл. 2, 13.

Уффф   ... А сада, каже ... Разговарајмо !!!

[Сефора]

Бјежи од младалачких жеља, а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца. А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе lqj2e2sokakote

Друга посланица светог апостола Павла Тимотеју  Гл. 2, 22.

Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају.  bliss jeeee

Друга посланица светог апостола Павла Тимотеју  Гл. 2, 14.

[Сефора]

А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила ријеч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не бјеше сишао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.

Дела Апостолска  Гл.8, 14-17.

Када сам била девојка сваке недеље сам са мојим сестрама ишла у цркву , свакога дана смо заједно читале јутарње и вечерње молитвено правило, али ...

Моје сестре су отишле у један прелеп манастир и ја сам остала сама.  bliss jeeee

Моје нове другарице света тишина и света самоћа су почеле полако да ме  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='smej.gif' />

Између јутарњег и вечерњег молитвеног правила шта радити ...   0409_feel

Родитељи су ми рекли да знају да се циљ хришћанског живота  састоји у стицању  0442_feel

Духа Светога и живота у Њему,

и да уколико желим и ја могу да одем у манастир.    bliss jeeee

Ја сам им објаснила да сам ја стекла Духа Светога и да ја живим у Њему и...  bliss jeeee

Почела сам да читам о Светом Духу, средствима која су нам неопходна уколико желимо да стекнемо Духа Светога и живимо у Њему. 0705_read

Сви велики подвижници су писали о томе како су молитва, пост, бдење и сви остали хришћански подвизи, само неопходна средства за постизање тог светог циља.bliss jeeee

Пре свега је потребно да човек има искусног духовника, потом да се одрекне себе и непрестано изговара молитву ''Господе, Исусе Христе, помилуј ме''.

29dz8zk

Па, то је немогуће !

Позвала сам телефоном своју сестру и рекла сам јој своје мишљење о непрестаној молитви.

Она се само насмејала и рекла ми је да прочитам ове делове Јеванђеља и ...

Узела сам своје Јеванђеље 0702_read

Зато, оставивши почетничку науку (науке о крштавањима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих, о суду вјечноме,...), похитајмо ка савршенству.

Посланица светог апостола Павла Јеврејима  Гл. 6, 1.

Онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже.

Посланица светог апостола Павла Јеврејима  Гл. 11, 6.

Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

Свето Јеванђеље по Луки  Гл. 14, 33.

Када сам прочитала ово, позвала сам је и рекла сам јој да је јако безобразна 0707_read

и да ја хоћу да се  t5509

Она се  само насмејала slikanje

и рекла ми да не започињем са подвигом непрестане молитве док не нађем искусног духовника.

Е сада ... Одох да 1502_baby

[andrej]

Извињавам се на слободи да оставим кратак коментар на написано. Не знам да ли је ово Ваше аутентично искуство Сефоро, или, пак, цитат из неке духовне литературе, али - свакако је сведочанство присуства манихејских тенденција у православљу. Мржња према свету и твари и идеја да се "савршенство" налази само у превазилажењу материје, негира просту чињеницу да су у православљу оба пута спасења - монашки и брачни (мирски), равноправни - баш као што су равноправне и Божанска и човечанска природа у Христу. У том смислу, био бих слободан да оставим линк ка неком размишљању које већ оставих на ову тему:

ХАЛКИДОН - за и против

На сву срећу, ова прича горе се завршава добрим саветом сестре монахиње, особи која ипак жели да остане у свету.

[Сефора]

Извињавам се на слободи да оставим кратак коментар на написано. Не знам да ли је ово Ваше аутентично искуство Сефоро, или, пак, цитат из неке духовне литературе, али - свакако је сведочанство присуства манихејских тенденција у православљу. Мржња према свету и твари и идеја да се "савршенство" налази само у превазилажењу материје, негира просту чињеницу да су у православљу оба пута спасења - монашки и брачни (мирски), равноправни - баш као што су равноправне и Божанска и човечанска природа у Христу. У том смислу, био бих слободан да оставим линк ка неком размишљању које већ оставих на ову тему:

ХАЛКИДОН - за и против

На сву срећу, ова прича горе се завршава добрим саветом сестре монахиње, особи која ипак жели да остане у свету.

Наиме, не ради се овде о мржњи према свету. Уколико желиш да кажеш ... Да моје сестре мрзе творевину Божију, моје родитеље, мене и моју децу !?  facenew22222222

Наиме, реч је о Љубави ! Светој Љубави !

Ја не знам шта за Вас значи удаљавање од света !?

За мене то значи удаљавање од светских послова, живљење у самоћи и послушању  !

Јер ако не будете као ово дете !?  crvenilo

Ништа не знам о тим манихијецима и халиликидонцима нити ме интересују њихови ставови и мишљења !? То ме подсећа на Гуливерова путовања ! crvenilo

[andrej]

Извињавам се на слободи да оставим кратак коментар на написано. Не знам да ли је ово Ваше аутентично искуство Сефоро, или, пак, цитат из неке духовне литературе, али - свакако је сведочанство присуства манихејских тенденција у православљу. Мржња према свету и твари и идеја да се "савршенство" налази само у превазилажењу материје, негира просту чињеницу да су у православљу оба пута спасења - монашки и брачни (мирски), равноправни - баш као што су равноправне и Божанска и човечанска природа у Христу. У том смислу, био бих слободан да оставим линк ка неком размишљању које већ оставих на ову тему:

ХАЛКИДОН - за и против

На сву срећу, ова прича горе се завршава добрим саветом сестре монахиње, особи која ипак жели да остане у свету.

Наиме, не ради се овде о мржњи према свету. Уколико желиш да кажеш ... Да моје сестре мрзе творевину Божију, моје родитеље, мене и моју децу !?  :bla:

Наиме, реч је о Љубави ! Светој Љубави !

Ја не знам шта за Вас значи удаљавање од света !?

За мене то значи удаљавање од светских послова, живљење у самоћи и послушању  !

Јер ако не будете као ово дете !?  

Ништа не знам о тим манихијецима и халиликидонцима нити ме интересују њихови ставови и мишљења !? То ме подсећа на Гуливерова путовања ! smej.gif

У ствари, мислио сам на контекст и тон читаве приче, а свакако не на сестру, за коју тамо на крају написах да је (по мом скромном мислењу) дала одличан савет. Иначе, ова "Гуливерова путовања" су историја Цркве, јер веровали или не Сефоро, Црква постоји и у свету, а не само на небу. Да није било, како Ви кажете, "халиликидона" мислим да би наша вера била много сиромашнија и да бисмо имали много мање светитеља. Многи значајни светитељи (попут, на пример, светог Максима исповедника), прославили су се управо као бранитељи "халиликидона"  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Сефора]

Извињавам се на слободи да оставим кратак коментар на написано. Не знам да ли је ово Ваше аутентично искуство Сефоро, или, пак, цитат из неке духовне литературе, али - свакако је сведочанство присуства манихејских тенденција у православљу. Мржња према свету и твари и идеја да се "савршенство" налази само у превазилажењу материје, негира просту чињеницу да су у православљу оба пута спасења - монашки и брачни (мирски), равноправни - баш као што су равноправне и Божанска и човечанска природа у Христу. У том смислу, био бих слободан да оставим линк ка неком размишљању које већ оставих на ову тему:

ХАЛКИДОН - за и против

На сву срећу, ова прича горе се завршава добрим саветом сестре монахиње, особи која ипак жели да остане у свету.

Наиме, не ради се овде о мржњи према свету. Уколико желиш да кажеш ... Да моје сестре мрзе творевину Божију, моје родитеље, мене и моју децу !?  :bla:

Наиме, реч је о Љубави ! Светој Љубави !

Ја не знам шта за Вас значи удаљавање од света !?

За мене то значи удаљавање од светских послова, живљење у самоћи и послушању  !

Јер ако не будете као ово дете !?  

Ништа не знам о тим манихијецима и халиликидонцима нити ме интересују њихови ставови и мишљења !? То ме подсећа на Гуливерова путовања ! smej.gif

У ствари, мислио сам на контекст и тон читаве приче, а свакако не на сестру, за коју тамо на крају написах да је (по мом скромном мислењу) дала одличан савет. Иначе, ова "Гуливерова путовања" су историја Цркве, јер веровали или не Сефоро, Црква постоји и у свету, а не само на небу. Да није било, како Ви кажете, "халиликидона" мислим да би наша вера била много сиромашнија и да бисмо имали много мање светитеља. Многи значајни светитељи (попут, на пример, светог Максима исповедника), прославили су се управо као бранитељи "халиликидона"  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Па, добро ! У реду !  crosseo

[andrej]

Кад видим те знакове узвика, имам утисак као да вичете?

70zfof0qsamomolitva

[Сефора]

Кад видим те знакове узвика, имам утисак као да вичете?

70zfof0qsamomolitva

Очи и утисак Те варају, поштовани брате !?

:bla:

[Сефора]

У почетку Апостоли су усмено проповедали науку примљену

од Исуса Христа, "Јеванђеље" (1. Кор. 15,1), живом речју,

мада су се користили и писањем (2. Сол. 2,15).

На темељу апостолске усмене проповеди настала је Традиција или Предање које су Свети Апостоли поверили Цркви. Свети Апостол Павле о томе подсећа своје читаоце: "Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања којима сте научени, било нашом ријечју, било посланицом" (2. Сол. 2,15). То се Предање или Традиција још назива "правилом учења" (Рим. 6,7), "правилом вере" (2. Кор. 10,13,15 и 16), или "ризницом вере" (И Тим. 6,20; 1,14).

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/O.htm

[DYNABLASTER]

U hrišćanskim katakombama ispod jedne poslovne zgrade u Rimu pronađene dosad najstarije predstave apostola Petra i Pavla, kao i Andrije i Jovana.

Najstarije poznate likovne predstave apostola Petra i Pavla, koje datiraju iz 4. veka, pronađene su u katakombi ispod jedne poslovne zgrade u Rimu, saopštili su restauratori.

Agencija Ansa navodi da su takođe pronađene predstave i Hristovih apostola Andrije i Jovana.

Oni su rekli da su ikone pronašli koristeći novu lasersku tehnologiju koja im je omogućila da sa slika skinu naslage kalcijuma a da ne oštete boje na ikonama, preneo je AP.

Pretpostavlja se da su ikone ukrašavale grobnicu jedne rimske plemkinje i da su jedan od najranijih dokaza o sledbenicima apostola u ranom hrišćanškom periodu

izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/727714/Prona%C4%91ene+najstarije+slike+apostola+.html

[Oglo]

Da nijesu ovi iz RTS-a pobrkali slike Pavla i Andrije??

[Oglo]

...i Andrije i Jovana??

U stvari potrefili su samo Petra

[Guest]

Првоврховни. Три лекције од двојице апостола

 

 

 

 

 

 

Тешко је наћи двојицу различитијих људи. Петар је ожењен (Јеванђеље помиње његову ташту, а у посланицама се говори о његовој жени-сапутници), а Павле је девственик.

 

Петар је познавао Христа од првих дана Спаситељевог јавног служења, а Павле је упознао Христа тек као васкрслог.

 

 

 

 

 

Даље. Петар је галилејски рибар, а Павле је ученик великих књижевника и по васпитању је фарисеј. Обојица су Јевреји, али је Павле реч Божију углавном проповедао незнабошцима обнављајући их Духом и чинећи од њих Цркву. А Петар је Јеванђеље углавном проповедао обрезанима, то јест сународницима.

 

Петар је најстарији међу најближим ученицима, али се Павле највише потрудио, иако каже: „Не ја, већ благодат Божија.“ И умрли су на различите начине.

 

Павлу је као римском грађанину одсечена глава. Ударивши на земљу три пута Павлова глава је из земље извела три извора. И данас се место његове смрти зове – „Три фонтане“. А Петар је разапет с главом надоле, а пре тога је погубљена његова жена. „Жено, сећај се Господа!“ – довикнуо јој је Петар и био разапет на крсту указујући Цркви на небо, куда сви треба да се винемо.

 

О чему нам говори оваква разлика између двојице апостола који се помињу и прослављају заједно? О томе да су у Цркви сви различити. И ова различитост је истински благослов ако постоји јединство вере и савез љубави. Људи треба да буду различити, неслични, да се не могу свести на заједнички именилац. Док код диктатора „нема незамењивих људи“ код Бога су сви јединствени и сви су незамењиви. Главно је да постоји заједничка вера.

 

Тако су се Петар и Павле, који су се на различите начине трудили на различитим местима у васељени, на крају пута срели у Риму у који су у то доба водили сви путеви. Тамо су мученички завршили свој труд и свој земаљски пут, неустрашивом смрћу потврђујући истину своје проповеди. Сад су заиста заједно. Заједно су као наследници Царства Божијег и венаца награде; заједно су као учитељи Цркве које воле сви они који љубе Господа Исуса.

 

 

***

 

 

Један од најважнијих елемената духовног живота јесте промена имена. Име није надимак, није звук, већ сама човекова суштина испољена словесно. Пре него што је Авраам постао Авраам био је Аврам. Бог га је прво пронашао, а затим му је, искусивши га, променио име додавањем још једног слова што има изузетно много значења и само због тога што немамо довољно места и времена не говоримо о томе детаљно.

 

Исто тако Мојсије умирући на граници Обећане земље, предаје власт и овлашћења свом саборцу Осији. Он треба да уведе народ у Земљу, али му Мојсије прво мења име у – Исус.

 

У Апокалипси између осталих обећања Христос каже да ће „ономе ко побеђује дати бели камен и на камену – његово ново име“. Односно спасени ће добити друга имена у Царству Божијем, слично као што хришћани мењају име на монашком постригу.

 

И Петар и Павле које прослављамо нису увек носили ова – општепозната – имена. Петар је био Симон, а Павле – Савле. Христос је променио имена Својим ученицима предвиђајући њихово будуће служење и знајући њихова унутрашња својства. Тако су синови Зеведејеви – Јаков и Јован – постали „синови грома“. А Симон, Јонин син, добио је име „камен“, односно Петар. Овај камен је добро исповедање Исуса као Сина Бога Живог. На овом исповедању до свршетка света стоји и стајаће Црква.

 

А Павле значи „мали“ (од латинског „паулус“). Пошто је Јеванђеље проповедао незнабошцима Павлу је доликовало да носи такво име како се слух паганина не би вређао необичним звучањем. Велики Павле је називао себе малим зато што је сматрао себе „изродом“ односно „побаченим“. Сматрао је себе бескорисним бићем, јер је једно време прогањао Цркву Божију. Зар није истина да је и ова промена имена значајна? Чему нас она учи?

 

Она своди у једно две најпотребније ствари – чврстину вере и лично смирење. У Петровом имену је чврстина стене о коју се разбијају сви таласи. У Павловом имену је добровољно самопонижење, лек од гордости, која духовном смрћу прети сваком човеку.

 

Није случајно што се Петар и Павле помињу заједно. Јер није једно од двога потребно човеку, већ обе врлине. Чврста вера без смирења је бременита крахом и уништењем. А смирење без вере је бескорисно једење самог себе. Ево још једне лекције коју нам даје наизглед тако неприметна тема као што су нова апостолска имена.

 

 

***

 

 

Наставићемо разговор о Петру и Павлу. Код важних датума постоји такозвано претпразнество и постпразнество, односно дани припреме за свечаност и дани наслађивања смислом протеклог празника. Тако поступамо и ми три пута говорећи о врховним апостолима – на известан начин пре празника, на празник и по његовом истеку.

 

Сваки пут кад се причешћујемо ми понављамо апостолске речи. Узгред речено! Немојмо заборавити да не можемо да се причестимо, а да прво не поменемо Јуду-издајника и благоразумног разбојника! „Ни лобзанија Ти дам, јако Јуда, но јако разбојник исповједају Тја: помјани мја, Господи, во Царствији Твојем“. („Нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као покајани разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству Твом.“) Тако се молимо испред Путира. Очигледно зато што је сваки грешник пред Богом – разбојник, а најстрашнија ствар у вери јесте издаја, превара. Боље је да човек и не зна Христа него да сазна за Њега и замени Га за било шта.

 

И у овој истој молитви се налазе речи Петра и Павла. Шта је главно од онога што је Петар рекао? Исповедање, које је изговорено на територији Кесарије Филипове у одговор на питање: „За Кога Ме сматрају људи?“ „Ти си Христос, Син Бога Живога,“ – одговорио је он тада по откровењу од Оца. Ове речи изговарамо пред Причешће: „Вјерују, Господи, и исповједују, јако Ти јеси воистину Христос, Син Бога Живаго.“ („Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога Живога.“)

 

А шта је говорио Павле? Ој, много тога. Али између многих ствари и ово: „Христос је дошао у свет да спаси грешнике од којих сам први ја.“ И ове речи понављамо испред Путира.

 

После Петрових речи: „Ти си Христос, Син Бога Живота, - додајемо: - „Који си дошао у свет да спасиш грешнике, од којих сам први ја“. Дакле, причешћујући се, молимо се речима Петра и речима Павла у којима се садржи чисто исповедање, с једне стране, и смирена свест о својим греховима – с друге.

 

Малопре смо говорили о томе да нас сама имена апостола уче чврстини вере и покајању. Петар је Камен, Павле је онај ко се добровољно умањио. Говорили смо да човек не треба само да верује, већ да верује и да се смирава. Али и не једноставно да се смирава, како се не би осушио од туге, већ управо да се смирава и да верује.

 

Спој вере и смирења је изузетно потребан пред Путиром. Овде је у питању максимална напетост унутрашњих снага и умна пажња срца! Овде је истинско заједничарење у снази апостолске вере! Овде је суштинска сродност с Петром и Павлом, с Андрејем и Јаковом, с Томом и Матејем. И не само с њима! Овде је јединство са Самим Оваплоћеним Логосом Који даје живот и омива од сваког греха.

 

 

 

***

 

 

 

Ето нам три лекције од двојице апостола: 1) јединство вере у живој разноврсности, 2) спој чврсте вере и делатног смирења и 3) заједничарење у апостолском духу код Светог Путира. Све то нека бисмо примили по молитвама бившег галилејског рибара и бившег Гамалеиловог ученика.

 

Протојереј Андреј Ткачов

12 / 07 / 2013

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/62767.htm

[Јелина]

О томе да су у Цркви сви различити. И ова различитост је истински благослов ако постоји јединство вере и савез љубави. Људи треба да буду различити, неслични, да се не могу свести на заједнички именилац. Док код диктатора „нема незамењивих људи“ код Бога су сви јединствени и сви су незамењиви.

Није случајно што се Петар и Павле помињу заједно. Јер није једно од двога потребно човеку, већ обе врлине. Чврста вера без смирења је бременита крахом и уништењем. А смирење без вере је бескорисно једење самог себе.

Говорили смо да човек не треба само да верује, већ да верује и да се смирава. Али и не једноставно да се смирава, како се не би осушио од туге, већ управо да се смирава и да верује.

леп текст, нарочито ово о смирењу без вере.