U Hrvatskoj MiG-ovi padaju, u Srbiji ne lete

[Милан Ракић]

BEOGRAD – Juče se iznad područija Donje Lomnice, kod mesta Velika Gorica, srušio lovački avion MiG-21bisD ev. broja 121 iz sastava hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. Pilot pukovnik Stanko Hrženjak se uspešno katapultirao a iako je avion pao blizu naseljenog područija, iako su delovi padali blizu stambenih kuća, niko na zemlji nije povređen.

 

“121″ poleće u paru

 

Avion je prethodno bio u formaciji od 5 aviona MiG-21 koji su preletanjem iznad kninske tvrđave učestvovali u proslavi Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja. Na konferenciji za novinare pilot je izneo informacije da je avionu nedaleko od aerodroma Pleso otkazao hidraulični sistem, da je krenuo na sletanje najkraćim mogućim načinom ali da se onda motor zapalio a kabina ispunila dimom. Kada je otkazao motor avion je bio na visini od 500 metara pri brzini od 400 kilometara na čas. Katapultirao se na visini od svega 200 metara a avion je pao na 300 metara od pilota. Prethodno taj dan nije bilo problema sa ovim avionom. Pukovnik Stanko Hrženjak je jedan od iskusnijih hrvatskih pilota sa stažom od 25 godina a što se tiče aviona, primerak ev. broja 121 je pre 11 godina bio na remontu u Rumuniji dok su mu prošle godine istekli svi resursi. Ipak, kako su dokupljeni avioni iz Ukrajine kasnili njemu je, kao i još jednom avionu izmenom pravilnika o vojnom vazduhoplovstvu, produžen resurs, po mnogima na ilegalan način i faktički ’’samo na papiru’’. Za desetak dana avion je trebao biti prizemljen i zvanično povučen iz naoružanja.

 

Podsetimo, Hrvatska se u nedostatku finansijskih sredstava za nabavku novih višenamenskih borbenih aviona, prošle godine odlučila da u Ukrajini remontuje 7 svojih MiG-ova 21 uz dokup još pet jednosedih aviona. Tih pet dokupljenih aviona su bivše alžirske letelice, zvanično su proizvedeni 1976. a imaju mali nalet, do 600 sati. Upravo je bilo predviđeno da se oni prvo isporuče jer su već bili remontovani pre par godina. Međutim, ovaj posao vredan17, 7 miliona evra se odužio zbog problema sa remontom i integracijom nove elektronske opreme, a iako je isporučeno svih 5 dopkupljenih aviona do danas je zvanično u naoružanje primljeno samo tri jednoseda kao i jedan dvosed. Problemi sa tim avionima nedvosmisleno postoje a upravo je na preletu od Plesa ka Zemuniku (deo aviona je učestvovao na Otvorenom danu baze) isti pilot imao kvar na stajnom trapu dokupljenog aviona. Eskadrila od 12 remontovanih MiG-ova 21 trebalo bi da reši problem kontrole vazdušnog prostora Hrvatske narednih 5-7 godina. Da li je vredelo i bilo isplativo izvršiti remont i dokup ovih vrlo starih aviona, pokazaće samo vreme. Komandant hrvatskih vazduhoplovnih snaga je juče izjavio da će Hrvatska 2016. morati da odluči da li će se borbena komponenta HRZ ugasiti ili će se ići dalje sa nabavkom novih ili polovnih savremenih višenamenskih borbenih aviona.

 

Ništa bolje ni u Srbiji

 

Kao što je poznato V i PVO Srbije već više od dva meseca nema dežurni lovački par zbog nedostataka akumulatora. U slučaju krajnje nužde avioni bi mogli da polete ali kako nisu u dežurstvu opravdano je pitanje njihove ispravnosti i brzine reakcije na eventualnu uzbunu.

 

Srpska lovačka avijacija nije operativna. Do sada zbog toga niko nije kažnjen ili pozvan na odgovornost

 

Kao što je poznato V i PVO Srbije već više od dva meseca nema dežurni lovački par zbog nedostataka akumulatora. U slučaju krajnje nužde avioni bi mogli da polete ali kako nisu u dežurstvu opravdano je pitanje njihove ispravnosti i brzine reakcije na eventualnu uzbunu.

 

Pre prizemljenja lovaca bilo je aktivno svega oko 6 aviona, dva MiG-a 21bis, jedan dvosed MiG-21UM, dva MiG-a 29B i jedan dvosed MiG-29UB. U dežurstvu su se do septembra prošle godine nalazili samo MiG-ovi 21bis a tada su u sistem PVO bila uključena i dva MiG-a 29, čiji su piloti dežurali naizmenično sa pilotima aviona MiG-21.

 

Višegodišnji problemi sa održavanjem i nabavkom delova za MiG-ove 29 dovodili su do toga da je flota često bila prizemljivana. Tako su prvo nedostajale gume, zatim piropatrone za izbaciva sedišta da bi sve to kulminiralo pre više od dva meseca, prizemljivanjem kompletne lovačke avijacije zbog akumulatora.

 

Istovremeno sa problemima operativne raspoloživosti MiG-ova 29 lovačka avijacija se suočila i sa smanjenjem broja aviona MiG-21. U proteklih nekoliko godina ’’ispalo’’ je nekoliko aviona kojima je istekao životni vek a prošle godine je na dva aviona vek produžen, na jednom avionu godinu dana a na drugom dve godine. To je urađeno uz saglasnost ruskih stručnjaka iz kompanije RSK MiG koji su tada pregledali 11 aviona MiG-21bis Izdelije 75A. Podsetimo, na Batajnici se nalazi 11 aviona MiG-21bis podvarijante Izdelije 75B koji su proizvedeni u periodu od 1977. do 1979. godine a tu je i 11 aviona MiG-21bis Izdelije 75A godišta od 1979. do 1983. Životni vek aviona MiG-21bis je 30 godina ili 2400 sati naleta, dakle srpskim avionima je životni vek istekao u periodu 2007-2013. Što se tiče dvoseda na Batajnici se nalazi 7 dvoseda MiG-21UM proizvedenih od 1977. do 1986. a od toga su dva na remontu u Vazduhoplovnom Zavodu ’’Moma Stanojlović’’. Ovaj zavod sposoban je za remont i jednoseda i dvoseda ali je samo na dvosedima moguće produženje životnog veka.

 

Nakon pregleda i ocene stanja aviona MiG-21bis Izdelije 75A, Srbija se ipak nije odlučila za njihov remont i produženje veka, iako se može reći da ima aviona koji su u relativno dobrom stanju zbog malog naleta. Istovremeno nije ništa urađeno i na nabavci preko potrebnih akumulatora za lovce a ni na osposobljavanju četvtog MiG-a 29 koji ne leti već skoro 4 godine.

 

Do danas, na političkom i finansijskom planu nije urađeno ništa konkretno u pravcu nabavke novih višenamenskih borbenih aviona. Prošle godine državno rukovodstvo nekoliko puta je najavljivalo da smo zainteresovani za nabavku 6 ruskih borbenih aviona MiG-35, zatim je sve to utihnulo da bi ove godine ministar odbrane najavio mogučnost da se ovog meseca u Rusiji potpiše ugovor o robnom kreditu vrednom 1, 428 milijardi dolara za nabavku tehnike za V i PVO. Ipak o svemu ovome mora odlučiti kompletna Vlada koja je u cilju izlaska iz velike ekonomske krize započela reforme koja se pre svega ogledaju u smanjenju plata, povećanju poreza i najbitnije –štednji. Koliko je realno da država apsorbuje ovakav kredit pokazaće vreme ali gotovo da niko ozbiljan više ne veruje u tu mogućnost.

 

Ako se sadašnja situacija sa lovačkom avijacijom Srbije nastavi, kako bude prolazilo vreme postojaće sve veće šanse da se ona i ugasi. Za razliku od jučerašnjih izjava hrvatskih vazduhoplovnih starešina njihove srpske kolege ni u jednoj javnoj izjavi nisu pokrenule mogućnost ukidanja pojedinih suvišnih flota, tipova letelica a o planovima optimizacije opreme i ljudstva da ne govorimo.

 

Slobodno se može reći da svojim nečinjenjem i nezainteresovanošću, državno rukovodstvo pokazuje veliki nemar i nebrigu prema svojim oružanim snagama. ViPVO je, podsetićemo, bilo jedino smisleno oružje u našem poslednjem ratu i najbrža opcija prilikom pomoći ugroženom civilnom stanovištvu.

 

Potreba za ovim, u moderno vreme najbitnijem, segmentu oružanih snaga postoji. Drastične odluke predstoje i zbog godina nečinjenja biće bolne i neprijatnije. Još samo da se nađe neko sa dovoljno hrabrosti da ih donese.

 

Živojin Banković, TangoSix.rs

[Grizzly Adams]

Ако се нема пара на тим крнтијама не вреди летети. Само људи ризикују животе без потребе...

[Дејан]

Realno, nek podignu neke poljoprivredne avione, one sa poropelerima, svi oko nas imaju takvu avijaciju da mig-29 i poljoprivredni avion imaju isto dejstvo u odbrani.

[Александар Милојков]

Ако се нема пара на тим крнтијама не вреди летети. Само људи ризикују животе без потребе...

 

Амин. 

[Александар Милојков]

То нису авиони већ летеће канте за смеће које су опасне по живот - и онима у авиону и онима доле на земљи.

[obi-wan]

Naravno. Ako cemo da teramo kako valja - potrebno je hitno osvezenje. I ako ne moze da se kupi, onda lepo iznajmis na odredjeno vreme, tako su Madjari uradili. Sigurno mnogo manje kosta, a opet imas cime da radis...

[Милан Ракић]

Naravno. Ako cemo da teramo kako valja - potrebno je hitno osvezenje. I ako ne moze da se kupi, onda lepo iznajmis na odredjeno vreme, tako su Madjari uradili. Sigurno mnogo manje kosta, a opet imas cime da radis...

 

Па сад, и та цена коштања за нас није нимало мала... А и мађарска економија је засигурно у бољем стању него наша...

 

Како год, Мађари су почетком века дошли да закључка да им се куповина летелица не исплати. Уласком у НАТО, размишљали су да ремонтују своју флоту МиГ-29 и хомологују је по НАТО стандардима, односно да купе од САД Ф-16. Ипак, превладао је став о изнајмљивању авиона са могућношћу куповине након истека уговора о најму. Прво су замислили да узму 20+4 (4 двоседа за обуку), па је та цифра, барем према званичним подацима стала на 12+2.

 

У цену од око 1,2 милијарди долара за период 2006-2016, за најам поменутих летелица, они су добили авионе, фул-сток са резервним деловима и обуку летачког састава у Шведском РВ. Такође, неколико шведских фирми је започело стратешко партнерство са мађарским (СААБ, Сканиа, Електолукс, Ериксон, Волво,..), што има позитивног ефекта на привреду нашег северног суседа... Такође, у склопу "Еир полисинга" НАТО-а и Споразума о контроли ваздушног простора од стране Еуроконтрола и ИКАО-а, а обзиром да којекаква гологузија нема ловачку авијацију, Мађарско РВ је добило у обавезу да штити ваздушни простор Републике Словеније, Естоније, Летоније, Литваније и тзв. Републике Косово. То предвиђа два патролна лета дневно над територијом тих земаља и 24-часовно дежурство у случају потребе за пресретањем НЛО изнад тих земаља... Није искључено да ће ту процедуру проводити и над нашом земљом...

 

Да ли су Мађари задовољни тим уговором и обавезом од око 120 милиона евра годишње или не, довољно говори податак да је уговор о најму, са занављањем флоте путем ремонта и испоруке нових летелица, продужен до 2026...

 

 

Комшије су такође (`рвати), добили понуду од Швеђана да изнајме авионе за много мању цену. Ако је веровати загребачком Јутарњем листу, нуђена им је ескадрила од 12 Грипена на 15 година за 750 милиона евра, или итси број летелица за џабе, с тим да би на крају уговора, морали да купе нове летелице... Познато ју да су Хрвато одабрали увек неизвестан пут ремонта... 

 

А ми? Ми и даље, ево већ три месеца чекамо два акумулатора...

[obi-wan]

A kad bi mi recimo iznajmili jednu eskadrilu MiG-29, posto ga vec znaju nasi pa ne bi postojala dodatna obuka kao trosak? Koliko bi to bilo skupo u stvari, tj. koliko jeftinije od kupovine?

[Милан Ракић]

Па дође ти то на исто... Безмало...

 

За паре, којима се оперише у медијима, за први уговор 2006-2016 и раубовање 14 НОВИХ Грипена, Мађарска Влада је колегама у Шведској морала да исплати 1,2 милијарди долара, уз све позитивне ефекте набројане горе, ако су позитивни (а не видим да нису) А за те паре су могли и да их купе...

 

Са друге стране, ја не знам да ли РСК МиГ и уопште Рособоронекспорт и Влада РФ имају праксу да изнајмљују летелице... Мислим да продају само нове. Е сад, руске власти такође, имају цене за разне кориснике које се крећу у дијапазону од 20 до 40 милиона по јеној 29-ки... Рецимо једна цена је била за Индију, друга за Венецуелу, трећа за Бурму итд... 

 

Тако да мислим да би за нас било решење куповина или да их намолимо да нам их изнајме... Али бојим се да од тога нема ништа-пример: три месеца чекања на два акумулатора, што покреће један механизам наслеђен још из СССР-а, да ти "Руси" дају авион, а за све остало ћеш да се начекаш док их намолиш и још то папрено платиш...

[Милан Ракић]

Imamo NATO! Hrvatska ukida svoje ratno zrakoplovstvo

 

U redovima državne vlasti prevladavajući je, praktično unisoni, stav da Hrvatska jednostavno mora prekrižiti svoje ratno zrakoplovstvo, zadržati  helikoptere, a nadzor zračnog prostora prepustiti zrakoplovima nekog od NATO saveznika

 

Ministar obrane Ante Kotromanović  upozorio je u srijedu da je prema Dugoročnom planu razvoja Oružanih snaga ostalo još razmjerno malo vremena za konačnu odluku što učiniti s Hrvatskim ratnim zrakoplovstvom. Točnije do 2016., rekao je Kotromanović, potrebno je odlučiti »hoćemo li ići u nekom drugom smjeru ili ćemo donijeti odluku o gašenju«. Uputio je pritom poziv parlamentarnoj oporbi da i ona preuzme odgovornost i sudjeluje u konsenzusu o odabiru načina na koji će se štititi hrvatski zračni prostor, a HDZ je odmah izrazio spremnost da se uključi u razgovore o ovoj temi. No, ostalo je nejasno što bi bila osnova koja bi poslužila za ovakav politički sporazum, naročito s obzirom na vrlo ograničena financijska sredstva s kojima Hrvatska raspolaže za ovu svrhu.

 

 

Nepotreban teret

 

Međutim, u razgovoru s nekolicinom ljudi iz Ureda predsjednika i Banskih dvora došli smo do zaključka da je u redovima državne vlasti prevladavajući, praktično unisoni, stav da Hrvatska jednostavno mora prekrižiti svoje ratno zrakoplovstvo, zadržati samo helikoptere, a nadzor zračnog prostora prepustiti zrakoplovima nekog od NATO saveznika, u sklopu modela Air Policing, što je bitno jeftinija varijanta.

 

– Sve ostalo bilo bi krajnje neodgovorno prema državi. Mi jednostavno nemamo novac za kupnju novih borbenih zrakoplova, niti ćemo ga skoro imati. Tu se radi o ogromnim ciframa, stotinama milijuna dolara, i nemamo pravo donijeti odluku koja bi imala za zemlju teške financijske posljedice. Pozitivno je što HDZ sada prihvaća odgovornost u vezi s ovim pitanjem, ali činjenica je da su njihove vlade niz godina odgađale bilo kakvu odluku, premda su i oni bili svjesni da su novi zrakoplovi preskupa opcija za Hrvatsku. Valjda su se bojali to priopćiti građanima, pa je i ovo dočekalo vlast nakon izbora, objašnjava visoki državni dužnosnik zašto si Hrvatska, kao uostalom još neke članice NATO, ne može priuštiti vlastite borbene zrakoplove, nego samo helikoptere.

 

Ovakvoj ocjeni sigurno pridonosi i uvjerenost naših sugovornika da Hrvatskoj dugoročno ne prijeti nikakva ugroza od susjednih država. 

 

– Nas okružuju s jedne strane članice NATO, a graničimo i s Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom. Realno, od tri bivše jugoslavenske republike ne moramo strahovati. One su i u puno goroj ekonomskoj situaciji nego Hrvatska, a k tome teže i pristupanju Europskoj uniji. Jedna Srbija ne predstavlja opasnost za Hrvatsku, pokazuje se da su oni spremni gotovo sve podrediti nacionalnom cilju - ulasku u EU, analizira naš sugovornik iz državne vlasti dodatne razloge, osim financijskih, zbog čega je održavanje ratnog zrakoplovstva prevelik i nepotreban teret za Hrvatsku. 

 

Opasna hrpa željeza

 

Početkom godine Slovenija je potpisala sporazum s Mađarskom da im njihovi skupocjeni gripeni štite zračni prostor. Već tada se spekuliralo da bi i Hrvatska mogla ući u takav aranžman sa svojim mađarskim susjedima. Sredinom ožujka zamjenica ministra obrane Višnja Tafra izjavila je da su MiG-ovi 21, koji su prošli remont u Ukrajini, rješenje tek za idućih pet, šest godina, a da bi »regionalni Air Policing zasigurno doprinio većoj operabilnosti među našim zemljama, a također i većim uštedama«. 

 

U raspravu o ratnom zrakoplovstvu uključila se jučer i predsjednička kandidatkinja HDZ-a, pomoćnica glavnog tajnika NATO Kolinda Grabar Kitarović. Nije rekla što bi konkretno trebalo napraviti nego je tek konstatirala da je zabrinuta »što se u zadnjih nekoliko godina dogodilo s Hrvatskim ratnim zrakoplovstvom, koje je bilo ponos Hrvatske u Domovinskom ratu, a danas je to hrpa željeza opasna i za ljude u zraku i za ljude na zemlji«. Ona smatra da pad MiG-a 21 mora biti poziv za buđenje i da treba »raspraviti i odlučiti na koji će se način ulagati u HRZ«.

 

novilist.hr

[Милан Ракић]

Što nam je, na kraju, donio NATO savez? Zainati li se, Putin bi nas sve za manje od sata mogao spržiti

 

Učestali gubici borbenih zrakoplova izazvali su strahovitu uznemirenost na Markovu trgu. Našim se nebranjenim nebom špancira kako tko stigne, low cost kompanije, privatni mlažnjaci saudijskih prinčeva, poljoprivredna avijacija, nasmijane samoubojice u motornim zmajevima i jata čvoraka.

 

 

Premijer Zoran Milanović i ministar Ante Kotromanović zbog toga su se prije nekoliko dana u velikoj tajnosti sastali da na brzu ruku nađu sofisticirane strojeve koji će čuvati hrvatski zračni prostor. Tražili su ih kao opremu za kampiranje, pojačalo za električnu gitaru ili dječju sobu. Preko Njuškala.

 

“Vidi ovo”, primijetio je Kotromanović, “MIG 21, ‘74. godište, u dobrom stanju, prvi vlasnik, garažiran, nije puno prošao, klima, ABS, električni podizači stakala, jedan mitraljez neispravan. Povoljno. Može i zamjena za poljoprivredno zemljište ili polovni automobil srednje klase.”

 

“Ima li telefon?” upitao je Milanović.

 

“Ima. Nula nula dva pet nula...”, počeo je ministar obrane.

 

“Ruanda! Bježi u pičku materinu!” prekinuo ga je premijer. “Ali, pazi ovoga, vrhunski borbeni avion, ‘72. godište, metalikzelena boja, maglenke, aluminijski naplaci, radio i CD uređaj, raketni sustav, registriran do veljače 2015... Šit!”

 

“Šta je bilo?”

 

“Dizelaš”, uzdahnuo je Milanović razočarano.

 

Pametne bombe

 

Velika je nevolja kupiti potpuno naoružanog supersoničnog lovca kad jedva imate para za polovnu kosilicu. Prije nekoliko godina, kad su nas svečano primili u NATO, nismo ni slutili da ćemo time razbijati glavu. Sjevernoatlantski savez, moj kume, ponavljali smo oholo. Nas i Amerikanaca trista milijuna. Samo neka nas netko krivo pogleda, naš će ga veliki brat iz Washingtona zasuti tisućama i tisućama tona užarenog metala, razbit će ga pametnim bombama kao beba zvečku. Američke pametne bombe su čudo, pisalo se tada u našim novinama. Američke bombe su tako pametne da bi svaka od njih kao od šale završila zagrebački Fakultet prometnih znanosti ili ekonomiju u Mostaru. Američke pametne bombe imaju viši kvocijent inteligencije od hrvatskog premijera, a o ministru obrane da i ne govorimo...

 

Koješta su nam lijepo napričali, NATO se činio nevjerojatna povlastica. Ofer det ju ken not rifjuz. Nismo upravo mogli vjerovati da je nas ta sreća dopala. A onda je krenulo sa sudjelovanjem u kojekakvim mirovnim misijama po srednjoazijskim zabitima gdje ekstremni islamisti šetaju sa svojim časnim hanumama s eksplozivom ispod tradicionalnih nošnji. Američki vojni autoriteti krenuli su zatim prebrojavati naše puške i oklopne transportere i tenkove i, predvidivo, zaključili da je sve to žalosno manjkavo i zastarjelo i kako bismo svakako trebali kupiti nešto modernije, evo, na primjer, u njih, izuzetno povoljno, sa znatnim popustom i rokom otplate na nekoliko godina.

 

Veći izdaci za obranu

 

Neugodno nas je, naposljetku, zateklo i kad je nekakav tajnik Sjevernoatlantskog saveza, zaboravio sam mu ime, prije nekoliko tjedana upozorio kako bi sve države članice trebale povećati izdatke za obranu jer je Putinova Rusija velika prijetnja svjetskom miru i stabilnosti. Na ovo smo se već počeli zabezeknuto pogledavati. Po duši govoreći, do jučer mi gotovo i nismo imali neprijatelja. Tu i tamo, svakih pola stoljeća po prilici, više bi se nekako folklorno dohvatili za prsi sa Srbima ili Bošnjacima, a što ti treba za rat protiv njih? Za Srbe i Bošnjake možeš se takoreći naoružati u Pevecu. A sad smo, u paketu s premium članstvom, dobili gomilu američkih vjekovnih dušmana koji su, za početak, kudikamo brojniji, a onda i vojno opremljeniji od nas.

 

Dobro, s Afganistancima i Iračanima još bi se nekako i mogli nositi, ali Rusi?! Blažena Bogorodice! Treba li nam baš zamjeriti se jednoj nuklearnoj velesili? Zainati li se Vladimir Putin, a on je opaka przica i često ne djeluje kao uzor duševnog zdravlja, mogao bi nas za manje od sata sve zajedno spržiti. Od čitave bi Hrvatske ostalo samo četiri i po milijuna pougljenih ostataka koje bi možda samo po zubnim kartonima mogli identificirati.

 

“Huh! Huh! Huh! Huh!” stenjao bi naš predsjednik Vlade oprljenih prstiju, prebacujući iz ruke u ruku još vrelu lubanju ministra obrane.

 

Pet godina nakon što smo plavi barjak s bijelim kompasom ponosno podigli na jarbol do naše slavne trobojnice, članstvo u Sjevernoatlantskom savezu se ne čini bogzna kako inteligentna zamisao. Nismo se trebali junačiti. Steven Seagal iSylvester Stallone bi se, osim toga, vjerojatno i sami, na svoj poznati način, spretnije od Prleta i Tihog, umjeli obračunati s neprijateljima američkog načina života.

 

Šaljive obaveze

 

Ipak, ima u NATO paktu i vedrijih, da ne kažem šaljivih obaveza. Evo, upravo jučer u novinama je bilo kako se od svih članica očekuje da pomognu naoružavanju kurdskih snaga u borbi protiv vojske takozvane Islamske države. Upravo kao što djeca nasljeđuju trenerke i pulovere starije braće i rođaka, kurdski će junaci naslijediti naše stare puške, raketne bacače i ručne granate.

 

“Šta traže?!” upitao je Milanović zaprepašteno.

 

“Traže da pošaljemo neperspektivno oružje”, objasnio je Kotromanović još jednom strpljivo.

 

“Neperspektivno? Pa zar imamo nekakvo drugačije?”

 

Mene je, pravo da vam kažem, strah i pomisliti kako će to završiti. Zamišljam tenk kako se štropotav i težak uspinje razrovanom planinskom cestom, i kurdskog diverzanta kako se pedesetak metara ispred njega neustrašivo spušta na jedno koljeno, i zaustavlja disanje i smireno cilja čeličnu kupolu, držeći na ramenu zelenu cijev koja je stigla iz nekakvog skladišta u Sesvetama, i škljoc, škljoc, škljoc, škljoc...

 

Jutarnji.hr

[obi-wan]

“Vidi ovo”, primijetio je Kotromanović, “MIG 21, ‘74. godište, u dobrom stanju, prvi vlasnik, garažiran, nije puno prošao, klima, ABS, električni podizači stakala, jedan mitraljez neispravan. Povoljno. Može i zamjena za poljoprivredno zemljište ili polovni automobil srednje klase.”

 

Američke bombe su tako pametne da bi svaka od njih kao od šale završila zagrebački Fakultet prometnih znanosti ili ekonomiju u Mostaru. Američke pametne bombe imaju viši kvocijent inteligencije od hrvatskog premijera, a o ministru obrane da i ne govorimo...

 

:jtl2jq:

 

Ovaj bi komotno mog`o da pise tekstove za komedije...

[Милан Ракић]

:jtl2jq:

 

Ovaj bi komotno mog`o da pise tekstove za komedije...

 

Па за једну и јесте... Према његовој књизи "Ништа нас не смије изненадити", Рајко Грлић је снимио "Караулу"...

 

Ради се о Анти Томићу иначе, човеку који је имао готово исту "причу" попут Аце Милојкова и мене... Само што је он као војно лице, за разлику од нас двојице са теологијом (и Аце доктора ), завршио Филозофски факултет и поред неколико књига и представа, редовни је колумниста Јутарњег и текстови су му за "вриштање"... Овај док сам читао-ваљао сам се... А најјачи је по мени крај са Курдом, зољом и тенком...