Razlika izmedju vere i praznoverja - dijalog sa ateistima

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Dobro, ja bi' da te nagovorim da se predoziras heroinom. Just do it. 'Ajde.   Ne silim te, samo... predlazem.  Izvoli. Biraj. 

Dzaba pa da si Marija Magdalena u vidu Monike Beluchi.

[Џуманџи]

Dzaba pa da si Marija Magdalena u vidu Monike Beluchi.

Bas se pitam sta ti nije privlacno? Ideja o brzoj smrti? Ah, bas cudno sto tako nonsalantno odbijas. Sta bi bilo da je ponuda glasila "Wanna be God, kidda?" 

[ИгорМ]

A praznoverje je resavanje usputnih problema/nedoumica "give&take" tehnikom.   Ono - "ako upali - upali". 

 

Шта знам, неком је ако га покаки голуб (извини брате са форума мислим на птицу ) као срећа... мени је то само одвратан посао да очистим гардеробу 

[dragisa]

da ali je golubu donelo sreću 

[Џуманџи]

   Pitam se kad istice ta sreca, iliti - koliko traje. Mora ima neki deadline. 

[ИгорМ]

da ali je golubu donelo sreću 

 

 како су лицемерни ти створови

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Bas se pitam sta ti nije privlacno? Ideja o brzoj smrti? Ah, bas cudno sto tako nonsalantno odbijas. Sta bi bilo da je ponuda glasila "Wanna be God, kidda?" 

Smrt je neminovnost,sa ili bez heroina.    

Yes,i wanna.What do i have to do?   

[ИгорМ]

Брате, где оде тема...   али ту смо

[ИгорМ]

   Pitam se kad istice ta sreca, iliti - koliko traje. Mora ima neki deadline. 

 

[cloudking]

Па шта је покајање? И одакле знаш и познајеш појам покајање, шта он уопште значи и подразумева као категорија која ти је као нерелигиозном позната? И да ли то нерелигиозно покајање има исти садржај, смисао и квалитет као појам покајање имајући у виду оно хришћанство под тим појмом подразумева?

Ja nisam robot nego ziv covek (iako sam ateista ;-) ) naravno da su mi sve ljudske emocije i emotivna stanja vrlo poznati pa tako i pokajanje.

Razlika je u tome sto ti svoj osecaj pokajanja mistifikujes a ja tacno znam sta se desava i rezultat je identican onom koji si ti opisao... Dakle ista stvar.

[Срђан Шијакињић]

Ja nisam robot nego ziv covek (iako sam ateista ;-) ) naravno da su mi sve ljudske emocije i emotivna stanja vrlo poznati pa tako i pokajanje.

Razlika je u tome sto ti svoj osecaj pokajanja mistifikujes a ja tacno znam sta se desava i rezultat je identican onom koji si ti opisao... Dakle ista stvar.

 

Често имам осећај да је језик понекад превише сиромашан да истакне неке појмове у свим нијансама ето, нпр. покајање - ја га разумем не само као пребацивање себи што сам (у)радио нешто, већ и као моменат у коме човек одједном схвати да је везан, фокусиран за погрешне ствари, да га срећним чине тривијални и пролазни догађаји и у коме пожели да себе посвети нечему што је вечно и што има апсолутни смисао. Ти наравно можеш сматрати да је можда и лепше живети тако што те испуњавају условно речено мале ствари, уместо да тежиш да спознаш суштину лишену било какве појавности коју ми познајемо (како се једном лепо изразио Аквилио када је коментарисао последњу епизоду Тру детектива у којој је Раст открио свој смисао и описао га као тама, дубока тама у којој нема ничег сем љубави свих које сам волео, парафразирам), али у сваком случају опет једна реч покрива толико много доживљаја.

 

Иначе, да ја не верујем, мени би цела прича о суштинама и апсолутима и љубавима деловала театрално и као неуспешан покушај да се прилично крут оквир вере релативизује и прилагоди личним потребама, без да се напусти уточиште групе. Хоћу да кажем да све више верујем да можемо до сутра причати о вери, ако неко нем тај сензибилитет да му је потребна вера да би био миран, ако је мир већ пронашао, ако га није нешто некад дотакло (не мора бити ништа необјашњиво и натприродно, може и само обично увиђање да свет без Бога за њега нема смисла), нити ће разумети нити ће му бити забавно претерано. Зато сам на оној другој теми и рекао да мислим да би свака дебата, сем о секуларности, била у суштини губљење времена, осим да евентуално докаже да сви можемо да људски причамо и попијемо пиво после.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja nisam robot nego ziv covek (iako sam ateista ;-) ) naravno da su mi sve ljudske emocije i emotivna stanja vrlo poznati pa tako i pokajanje.

Razlika je u tome sto ti svoj osecaj pokajanja mistifikujes a ja tacno znam sta se desava i rezultat je identican onom koji si ti opisao... Dakle ista stvar.

Видиш, да вера у Бога не може да се објасни. Доживљавамо једну исту ствар као што је покајање, потпуно другачије и за резултат добијемо потпуно другачији појам речи покајање.

 

Ево Срђан је покушао да ти објасни. 

 

Јуче смо покушали да вам објаснимо да Бога не можеш доказати, ако не желиш у себи, да га видиш. То је по мом мишљењу потпуни темељ вере, ево стојим поред Христом и показујем ти га, иако га видиш и чујеш за сва чудеса његова, нећеш веровати, док се у теби не зацари. И то је невероватна премудрост Божја, која избегава робовласнички однос Творца са човеком.

 

У унутрашњем бићу човек има потпуну слободу, ону апсолутну слободу и право избора, неометан ниоткога, ту је он сам истинити господар избора и ако те неко натера да нешто урадиш, можеш и да урадиш али, ти унутар себе не мораш да га послушаш, у том унутрашњем слободном простору човека, ту Бог чека твоју одлуку, само ту може и Бог знати да ли га истински волиш и истински прихваташ као Оца.

 

Направи једном тај унутрашњи круг свесно и ту можеш наћи ову слободу о којој ти говорим, па шта год да изабереш твоје је није моје, нити од иког у овај бели свет.

[cloudking]

Видиш, да вера у Бога не може да се објасни. Доживљавамо једну исту ствар као што је покајање, потпуно другачије и за резултат добијемо потпуно другачији појам речи покајање.

 

Ево Срђан је покушао да ти објасни. 

 

Јуче смо покушали да вам објаснимо да Бога не можеш доказати, ако не желиш у себи, да га видиш. То је по мом мишљењу потпуни темељ вере, ево стојим поред Христом и показујем ти га, иако га видиш и чујеш за сва чудеса његова, нећеш веровати, док се у теби не зацари. И то је невероватна премудрост Божја, која избегава робовласнички однос Творца са човеком.

 

У унутрашњем бићу човек има потпуну слободу, ону апсолутну слободу и право избора, неометан ниоткога, ту је он сам истинити господар избора и ако те неко натера да нешто урадиш, можеш и да урадиш али, ти унутар себе не мораш да га послушаш, у том унутрашњем слободном простору човека, ту Бог чека твоју одлуку, само ту може и Бог знати да ли га истински волиш и истински прихваташ као Оца.

 

Направи једном тај унутрашњи круг свесно и ту можеш наћи ову слободу о којој ти говорим, па шта год да изабереш твоје је није моје, нити од иког у овај бели свет.

 

 

Ta prica  o slobodi je tek neodrziva. "Imas slobodu da radis sta oces ali ako slobodu iskoristis na nacin koji se meni ne svidja samo da znas da ces biti kaznjen"... vec smo pricali na tu temu i za mene to nije nikakva sloboda vec cisto ropstvo potcinjenoscu...

 

 

Evo i ja tebi dajem slobodu. Ili ces da se potpisujes sa "cloudking" je najveci car" ili cu da te ubijem... 

 

Niko te ne sili da izaberes i jedno od ta dva, izbor je u potpunosti tvoj i predstavlja neizmernu slobodu koju ti pruzam u svoj svojoj velicini...

[cloudking]

Видиш, да вера у Бога не може да се објасни. Доживљавамо једну исту ствар као што је покајање, потпуно другачије и за резултат добијемо потпуно другачији појам речи покајање.

 

Vidis da nema potrebe da mi objasnjavas? Dozivljavamo istu stvar samo je drugacije zovemo i drugacije interpretiramo, dakle to sto ti oces meni "kao" da objasnis ja vec znam... dakle zasto mi objasnjavas? 

[Џуманџи]

ali ako slobodu iskoristis na nacin koji se meni ne svidja samo da znas da ces biti kaznjen"... 

Opsujes Boga jer si potpuno smiren i relaxiran.   I onda kazes: "Njemu sigurno to smeta", a zapravo si si taj koji je malko neurozan.