Мајка

[kajaa]

seksistička 0102_laugh

Sta znaci ta rec-s kojom reci ju mozemo zamjeniti.??Ili je to samo sala... u-eshatonu

Ne ,postoji nitko na svetu,tko ce rec mama...iscupati iz usta...!

[suza]

isto bi htjela da znam dal to istina ,da ima nest je bilo o gospodja ili tako  dase nekaze ,neznam vise zaboravila sam ali za ovo cujem prvi put  ovdje

[marina]

  Цитат

seksistička 4chsmu1

Sta znaci ta rec-s kojom reci ju mozemo zamjeniti.??Ili je to samo sala... stadaradim

Ne ,postoji nitko na svetu,tko ce rec mama...iscupati iz usta...!

NARAVNO!!!! 

MA MA, MA MA, MA MA!!!!

[gloria west]

Prema navodima nemačkog dnevnog lista Bild, u rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na ovu temu se, između ostalog, navodi da izraz "žena u kući" (za domaćicu) oslikava tradicionalno gledanje na ulogu polova koja koči ravnopravnost.

E taj Bild je nesto poput naseg Kurira. Najprodavaniji jer je najjeftiniji i prvo objave vest pa je demantuju.

Da ne govorim o manipulisanju sa cinjenicama i slicno. Najezim se svaki put kada neko citira Bild..

Ali nazat na temu!

Sta je sa pravima zena koje nisu feministikinje????

[ego]

Мајка педесет и троје деце 

Милица Спасојевић извела на пут троје своје и педесеторо деце којих су се одрекли биолошки родитељи

Брђани – Има више Брђана; да не буде забуне, ово село је крај Ибарске магистрале између Горњег Милановца и Чачка. А Милица Спасојевић је његова занимљивост, још боље – његова знаменитост.

– Била сам млада мајка две кћеркице, син је био на путу да се роди, кад су ми из милановачког Центра за социјални рад донели бебицу у пеленама од неколико месеци. Звала сам га „векница“, а име му је било Драган. Касније га је усвојио брачни пар из Новог Сада који није имао своје деце. Онда је ишло редом: Мирко, Сања, Радмила, Зоран, Милош... тешко бих се сад могла сетити имена свију малишана. Рођена и остављена, занемарена од биолошких родитеља, стизала су под мој кров. Било је година када сам их, осим своје троје, имала по десеторо одједном. По читавој кући пелене, ђачке торбе и књиге, лопте – сећа се Милица којој је данас 75 година.

Милица је од Центра за социјални рад преузела 35 малишана, али је још 15 прихватила „преко реда“ у различитим случајевима. Догодило се једном да је била ван куће неким послом, а кад се вратила, на кревету је лежала беба у пеленама – неко је оставио и побегао. На њој је лежао највећи терет, али, срећом, имала је разумевање и помоћ мужа Филипа, свекра и свекрве. Кад би свекра питали како му је код куће, знао се нашалити: „Шта да вам кажем, кућа ми је породилиште и обданиште“. Оно што су јела Миличина деца, јела су и остала; како је одевала своју, исто је одевала и децу непознатих родитеља. Заједно са њима је преживљавала мале богиње, заушке, велики кашаљ, јединице у школи, прве љубави...

– Теже од свега ми је падало кад сам морала неко од деце да дам на усвајање, иако сам знала да ће му тамо бити боље, да ће бити јединче обасуто са много љубави у новом дому. Шта ћу, сакријем се и исплачем се ко киша, јер са сваким од њих је одлазио и део моје душе. Знате, сви су они мене звали мамом, и данас ме тако зову. Има их свуда, расули се ко ракова деца, што се каже: по Београду, Новом Саду, Чачку, Милановцу, има их у Црној Гори, у Шведској, у Немачкој. Данас су то породични људи, многи имају своју унучад – не успева Милица да задржи сузе.

Да је Спасојевића кућа била – док је била – њихов прави дом сведочи и то што су им овде правили бабине и рођендане, одавде су испраћани у војску, одлазило им се на заклетве, одавде се девојке удавале и момци женили. Наравно, не заборављају они то ни данас, позову телефоном да питају како је здравље, шта има ново, многи дођу да виде Милицу.

Миличине кћери и син су одавно отишли својим путем, али нису она и Филип остали сами у поодмаклим годинама. Са њима је двадесетдвогодишњи Милош, једно од деце коју су примили и одгајили.

– Одшколовали смо га и запослили у милановачки „Металац“. Милош је сад свој човек, али кад се из војске вратио обрадовао нас је одлуком да остане у кући у којој је одрастао. Да сам мало млађа и бољег здравља, опет бих примила које сироче. Јесте касно да му будем мама, али била бих му најбоља бака на свету. Јер, кућа без дечјег смеха, плача и граје је пуста. Не жалим се, срећна сам: имам педесет и троје деце и барем толико унучади – каже Милица Спасојевић.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Majka-pedeset-i-troje-dece.sr.html

[мирођија]

      Мајка  храброст и љубав... greengrin

[ego]

Да, и отац такође, па и бака и дека...  smej.gif 

[Rada ex guscije pero]

smej.gif  1414_feel  4chsmu1

[obi-wan]

Evo Ljudi kojima vecina danas nije dostojna ni obucu da ponese... izuzetno... ekstra

[Сара]

klapklap klapklap klapklap 1000000001010

[Guest]

Svaka čast  1000000001010

[ego]

  Цитат

Evo Ljudi kojima vecina danas nije dostojna ni obucu da ponese... izuzetno... :cheesy:

А такви поступци би требало да су барем код хришћана правило, а не изузетак.

[ВИЛМА]

0508_music

[ego]

И да нас је више таквих, да ли бисмо имали оволико невоља, криза, ратова? Зар би се лако одолело живом Христовом примеру?

Ни древни хришћани не преобразише Римску империју политичким, нити економским путем, нити оружјем и војевањем, напротив.

Срце је пресудно."Сине мој, дај ми срце твоје", говори Господ. Ако је Бог са нама, ко ће против нас?

[Juan Valdez]

  Цитат

И да нас је више таквих, да ли бисмо имали оволико невоља, криза, ратова?

Jеси ли ти таква?