Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje

[Sanja Т.]

Одлична тема, одлично се развија дијалог.Једном сам и ја покушала, али није било превише заинтересованих https://www.pouke.org/forum/topic/30462-%D0%BC%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0/

[Дијана.]

Moramo razlikovati kreativnu, stvaralačku maštu (uobrazilju), bez koje je nemoguće stvaranje novih ideja u nauci i umjetnosti, od maštanja (sanjarenja) kao psihičkog mehanizma. Samo ovo drugo se u pravoslavlju označava kao potencijalno opasna djelatnost uma. U 'psihičkoj ekonomiji' maštanje je neizbježno kao određeni odušak, jer se tako želje i porivi osvijeste pa onda ostaje etički izbor hoće li se realizovati ili ne, a sigurno je bolje odr.bludne i agresivne porive 'isprazniti' na taj način, dobro je da dođu do svijesti i tako im se oduzme od energije, a potiskivanje svega 'što je grešno' može u odr.okolnostima da dovede do nekontrolisanog predavanja tim porivima. Kao ta psihička pojava, to je normalno, prirodno i svima se dešava. E sad, u nekim stepenicama našeg duhovnog usavršavanja, posle ispravljanja djela i kontrole jezika stupa se polako i na čišćenje i kontrolu uma, pa se ne samo maštanja već i sjećanja označuju kao nepoželjna. To je uglavnom više ostvarljivo monasima i od njih se očekuje ali nije namijenjeno samo njima nego svi u nekom duhovnom razvoju mogu da dodju dotle. U molitvama često stoji 'očisti moj um od maštanja' i misli se na ova sanjarenja koja uglavnom sadrže, vjerskim jezikom, strast gordosti ili bluda. Ko želi mir uma osjetiće da mu ovakve maštarije ne čine dobro. Predavanje njima vjerovatno vodi u neke obmane, nastrojenja i jača u porive koje je onda teže kontrolisati. To je obična borba s pomislima, koje, ako se ne sasijecaju već njegujeu izrastu u osjećanje, afekat, želju, poriv. Drugo, pravoslavno učenje izričito zabranjuje predavanje bilo kakvim maštanjima (zamišljanjima) duhovnog svijeta, kao i zanosu, jer tu je korak do prelesti koja može da uništi sve duhovno postignuće i čovjeka odvede i do psihičke bolesti.    

[Hoffman]

Mislim da su ovo danas izuzetno opasna vremena i covek je suocen sa ogromnom borbom na raznim poljima. Ja licno na primer kada se osecam lose nekad ili kada neciste sile pokusaju da me ubace u lose stanje koje vuce ka negativnostima ja pocnem da zamisljam neko lepo iskustvo koje me uzdize i ispunjava, ili nesto sto sam vec doziveo ili nesto sto bih voleo da dozivim.Ovo je igra sa imaginacijom a ne bezanje od problema. Cilj naseg neprijatelja je da nas ubaci u lose stanje i da nam uskrati zelju za molitvom i radoscu. Treba se uvek radovati i naci nacin kako da se ispunimo. Ako ne znamo nacin kako sami sebe da izvucemo iz tog stanja onda uglavnom pocnemo da jadikujemo i ocajavamo.

Ja na primer  ponekad mastam odnosno realno zamisljam kako plivam, vozim bajs na nekoj visokoj planini, ili kako sedim na plazi dok je nemirno more. U svakom slucaju mnogo mi to znaci a ispovedam se, pricescujem se, i blize sam veri nego ikada.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mislim da su ovo danas izuzetno opasna vremena i covek je suocen sa ogromnom borbom na raznim poljima. Ja licno na primer kada se osecam lose nekad ili kada neciste sile pokusaju da me ubace u lose stanje koje vuce ka negativnostima ja pocnem da zamisljam neko lepo iskustvo koje me uzdize i ispunjava, ili nesto sto sam vec doziveo ili nesto sto bih voleo da dozivim.Ovo je igra sa imaginacijom a ne bezanje od problema. Cilj naseg neprijatelja je da nas ubaci u lose stanje i da nam uskrati zelju za molitvom i radoscu. Treba se uvek radovati i naci nacin kako da se ispunimo. Ako ne znamo nacin kako sami sebe da izvucemo iz tog stanja onda uglavnom pocnemo da jadikujemo i ocajavamo.

Ja na primer  ponekad mastam odnosno realno zamisljam kako plivam, vozim bajs na nekoj visokoj planini, ili kako sedim na plazi dok je nemirno more. U svakom slucaju mnogo mi to znaci a ispovedam se, pricescujem se, i blize sam veri nego ikada.

Bez shale, odlicnu si temu pokrenuo a blago je u tome, sto nisi citirao neki novinarski clanak, vec pricas iz iskustva, svoga dozivljaja.

[Medeski]

Ма видео сам, али опет није одговрено ни на шта. Све је произвољно. Ти све то мислиш зато што ти је неко рекао да нешто треба или не треба, да је добро или лоше, да се овако стиже до обожења, а онако не. Негде си прочитао или чуо од некога кога сматраш ауторитетом. У супротном ти никада не би пало напамет да је нешто штетно. Легитимно је све то, наравно, само мени лично бесмислено.

Pre svega da, neko je to rekao šta treba a šta ne treba, odnosno šta je na korist a šta nije. Tome se veruje, neveruje, umom i iskustvano preispituje.

Ima određena količina nas koji verujemo nekim autoritetima, koji su tokom "samo" 2000 godina putovali svim prostranstvima lične duše i uma

rukovali se i sa đavolom i anđelom.

 

Koliko maštarenja i kakvog maštarenja, dal se sme da li se ne sme?

Možda neko sme više pa ne upadne u veći greh a neko se totalno "navuče".

Otuda mogu da razumem stroga pravila ponašanja ako hoćeš da brineš o čistoti duše.

 

Dakako da čovek sa raznim strastima može u osnovi biti dobra osoba,

funkcionalna osoba, i to je društveno sasvim OK. No društvo ne mari mnogo

za dušu koja je često i osetljivija nego što misliš. A kako mnogi verujemo

ONA se nosi i na onaj svet S takvim pogledom se perspektiva malo menja.

 

Posto je tebi legitimno to što si usvojio XYZ količinu znanja i iskustva od

raznih ovozemaljskih autoriteta( što je super), budi siguran da postoji još toliko

njih koji su svoje živote dali da saznaju nešto mnogo dublje. E to su ti drugi autoriteti

po kojima svoje vidike kroji dobar deo ljudi na ovom forumu.

[Дијана.]

kada se osecam lose nekad ili kada neciste sile pokusaju da me ubace u lose stanje koje vuce ka negativnostima ja pocnem da zamisljam neko lepo iskustvo koje me uzdize i ispunjava, ili nesto sto sam vec doziveo ili nesto sto bih voleo da dozivim.Ovo je igra sa imaginacijom a ne bezanje od problema. Cilj naseg neprijatelja je da nas ubaci u lose stanje i da nam uskrati zelju za molitvom i radoscu. Treba se uvek radovati i naci nacin kako da se ispunimo.

To je mali psihološki mehanizam odbrane, i sasvim ok, kao kad bi slušao s istim ciljem prijatnu muziku, čitao poeziju ili bavio se nečim drugim što ti je zanimljivo i opuštajuće. Um mora da se puni predstavama i osjećajima, ne može da bude prazan pa je bolje da se puni pozitivnim nego negativnim, izloženost negativnosti svud oko nas u stvarnosti i preko medija je psihički i duhovno ugrožavajuća. Mir se  može postići i molitvom, posle se primijeti da je sve više mira i snage i sve manje potreba, zavisnosti, strasti...Ali najbolje je kad to dođe spontano, i naravno van pameti da čovjek sebi zabranjuje u ime vjere zadovoljenje prirodnih i benignih potreba. Bog nas voli i daruje izobilno ako mu uzvratimo ljubav... ...        

[Hoffman]

To je mali psihološki mehanizam odbrane, i sasvim ok, kao kad bi slušao s istim ciljem prijatnu muziku, čitao poeziju ili bavio se nečim drugim što ti je zanimljivo i opuštajuće. Um mora da se puni predstavama i osjećajima, ne može da bude prazan pa je bolje da se puni pozitivnim nego negativnim, izloženost negativnosti svud oko nas u stvarnosti i preko medija je psihički i duhovno ugrožavajuća. Mir se  može postići i molitvom, posle se primijeti da je sve više mira i snage i sve manje potreba, zavisnosti, strasti...Ali najbolje je kad to dođe spontano, i naravno van pameti da čovjek sebi zabranjuje u ime vjere zadovoljenje prirodnih i benignih potreba. Bog nas voli i daruje izobilno ako mu uzvratimo ljubav... ...        

Slazem se skroz, mada neko moze da se zbuni i pogresno shvati neke svete oce da je i to zabrenjeno jer se pise o masti generalno. Ja sam shvatio da je mnogo bitno znati definiciju prelesti i nikako ne dopustiti takvim zlim mastanjima da zagospodare nasim umom. Molitva je prvi i najefektniji metod smirivanja i radosti, samo nije uvek lako sabrati um na iskrenu i pazljivu molitvu, ali je ta radost trajna i posebna, nespojiva sa bilo kakvom mastom. Sve u svemu, I agree

[Дијана.]

ali je ta radost trajna i posebna, nespojiva sa bilo kakvom mastom.

 

i prevazilazi mnogo šta drugo u čem se može uživati... ko ima, daće mu se

Da, ta 'opasna' maštanja dolaze posle, kad se već malo utrvrdimo na putu i naoružamo protiv strasti, e onda krene maštanje koje bi da vrati na stari put.. jedino u tom smislu su 'štetna' i sjećanja, jer u suštini, što je očišćeno pokajanjem i zapečaćeno evharistijom, više ne postoji... Nekad sjećanja kao da potiču od mučitelja direktno a i ŠBBKBB maštanja..    

[Дијана.]

јер шта ако је комшиница конзервативна или асексуална, планира да оде у манастир, а ти њу замишљао као зечицу, па ти се сруше снови ако решиш да са мисли пређеш прво на речи, па онда на дело? 

Onda će realni dodir sa stvarnom ličnošću iza sanjarenja/idealizacije/projekcije biti otrežnjujuće neprijatan. Tu je opasnost ovog psihičkog mehanizma (erotska ludila i ubistva iz strasti potiču od tih fantazija i projekcija koji nemaju veze sa stvarnom ličnošću). A osobu koja je na nekom malo višem duhovnom nivou (očišćenja od strasti, težnja čistoti, manastiru itd.) samo maštanja, tj. energija koja ih prati, tu osobu mogu uznemiriti, jer ih može telepatski osjetiti, čak i ako ne bude stvarne komunikacije o želji i maštanju. Misli se prenose, kao i želje i osjećanja, zarazni su... Uostalom, logično je, da ako nekom možeš prenijeti svoju ljubav i želju za njegovim dobrom molitvom, da možeš prenijeti i uznemirenje, kao što i mržnja i gnjev povređuju i bez fizičke povrede (osjetljivije ljude).   

Naravno većina ljudi se prepuštaju ne samo maštanjima već i djelima , i ovo rasudjivanje je bitno samo manjem broju ljudi koji hoće (ili su prinudjeni) da se bore protiv prirodnih nagona i psihičkih potreba. To je duhovna borba asketskog tipa (monaški ili u svijetu, svejedno), i tu što se erotskih maštarija i svih povezanih psihičkih manifestacija tiče - ne nužno ili samo grubo fizičkih već nekih sublimiranih osjećanja, idealizacija i sl.- pravilo je samo flight (fight ne pomaže). Samo bijeg, izbjegavanje, iskušenja te vrste su nesavladiva (vele oci, a može se vidjeti u sadržajima književnosti, i u posmatranju svekolikog  iskustva ljudi). Potiskivanje ništa ne pomaže, sublimacija da.

Ili blagodat, u našoj priči  . 

[Lira]

Свака ти за псалтир...

Ево линка: Свети владика Николај - Символи и сигнали

 

Хвала и за оно подсећање на речи старца Тадеја. Све се своди на то да кад се укључимо у молитвени ритам и живот Цркве на здрав начин маштање (у оном штетном смислу) значајно опада јер умне силе усмеравамо на разговор са Богом. Да...

 

 

Hvala, evo upravo me arhimandrit Rafail Karelin kroz njegovu knjigu "Tajna spasenja" opomenuo za nešto što sam napisala u onom postu, pa je red da se ispravim, iako ću skrenuti

sa teme. Tamo sam napisala (i to je suština mog posta) kako se životom po zapovestima stiče uvid u neke zakonitosti (duhovnog sveta, na to sam mislila), što meni lično daje mir i jača veru.I stvarno to volim da radim, da uočavam zakonitosti. Međutim, on kaže sledeće što me sad zbunjuje:

 

"Religijska osećanja inteligencije

 

 

Mistika je ljubav čovekove duše prema živom i ličnosnom Bogu.Ljubav se duši javlja kao beskrajna unutarnja sloboda i zato u mistici ne postoje zakoni.U njoj ne postoji uzročno-posledična veza , jer se Bog doživljava kao jedini život, a gubitak Boga kao smrt.

Magija je čovekov pokušaj da odredi zakone duhovnog sveta i da kroz poznavanje tih zakona, uključujući sebe u asocijativne simvole , brojeve i imena, dobije mogućnost da utiče na duhovni svet.Po načinu razmišljanja magija je bliža umu naučnika nego mistika, i zato su mnogi naučnici i zapadali u magiju kao: Kruks, Faradej, Florenski i drugi...pa su zato bivali porobljeni demonskim svetom okultizma."

 

 Ovaj deo o mistici koji je napisao arhimandrit mi je jasan,da za Boga ne postoji ni vreme, pa ni uzročno-posledični poredak, a time ni zakoni... Ali nije mi jasno ovo što je napisao za magiju, zar i zapovesti nisu upravo zakonitosti duhovnog sveta kroz koje upoznajemo Boga?...

 

Ispada da ova moja želja za otkrivanjem zakonitosti zalazi u magijašenje, qq...To je poslednje što želim svesno, ali nesvesno možda i jeste tako, jer imam tako ogromnu potrebu da saznam istinu, da jako puno vremena provodim čitajući i jako me isfrustrira kad naiđem na neke kontradiktornosti pa  sad nešto razmišljam: zašto toliko kopam i rovarim po raznim knjigama tražeći istinu, ima li u tome neke moje gordosti u vidu želje za moći? Znati istinu je imati moć...Imati moć da uredimo život, a uglavnom bi to uradili po svojoj volji (što bi bila katastrofa za nas, jer ne poznajemo ni sebe, a kamoli svet) i to je protivno Božijoj volji. Zato se u Novom zavetu insistira na veri, kao nečemu što još nije znanje, što treba unapred prihvatiti kao istinu, dok još nismo upoznati sa njom lice u lice.Time u punoj slobodi izbora ispovedamo da je naša vera u tu Istinu koja će tek doći zapravo želja da ona dođe, da želimo tu Istinu... 

 

Osim toga,...jedna od zakonitosti koje definitivno važe u mom slučaju je: što više znam, sve manje razumem. Tako da...možda su najbolje ove reči sv.vladike Nikolaja: "Blago onom ko manje ispituje tajne bića Božijeg, a više sluša zapovesti Božje i više oseća ljubav Božiju u srcu!" Staviću ovo kao potpis da me potseća, jer tragati za istinom kroz knjige ume jako da umara, a Hristos je Istina koja bi trebala da nas odmara, jer je rekao :"Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti." Na taj način nas odmara molitva, gledanje na život sa ljubavlju i divljenjem, život po zapovestima što umiruje savest i ,recimo, čitanje poezije...Što kaže opet vladika Nikolaj: "Poezija je došla sa drveta života, a proza sa drveta poznanja."

[Arsenija]

Protiv mastanja nije,ali jeste protiv zanosenja.Treba covek realno da sagleda sebe,da ne umislja da je nesto izuzetno,to je samoobmana.Kao npr. neko se seta po kuci i umislja da je Pavaroti,ali je i sam donekle svestan da ne ume da peva,problem je ako pozeli karijeru,a nije svestan da nije talentovan...onda samo zamislja,nada se i pati.

[Anika]

"...и сада учини да заспим невиним сном и без маштања..." - део из вечерњих молитви

[Иван Ивковић]

@@Lira, блажени Августин је рекао: "Воли и чини шта хоћеш". Дакле на занимљив начин је сажео све заповести. Јер се читав Мојсијев закон своди на заповести о љубави према Богу и према ближњем, што нам је Господ касније мало конкретније дао у две заповести о којима "виси сав закон и пророци". Дакле кључна реч је љубав, а она се не може спаковати ни у једну дефиницију нити једначину. То је закон Царства а покушаји да се без Бога "уреди" свет обично се своде на магију и ту истинске љубави нема, само којекакви себични разлози. Један од главних је воља за моћ, потреба да се све држи под личном контролом.

 

Фрустрације о којима причаш нису ништа ново. Сигурно ти је познат стих из Псалтира: "...Размишљах и омалодуши се дух мој." (Пс 76.)

Добро је расуђивати под условом да у виду имамо и Бога јер без Њега (истине) само упадамо из једне у другу (само)обману.

Један други владика Николај је много лепо писао и говорио о тим стварима. Рецимо ово...

 

Немогуће је да схватимо, на пример, тајну оваплоћења Господњег одакле год да јој приступимо. "Сваки језик занеми" када треба да је изрази и поимање те тајне превазилази сваку интелектуалну способност. Покушаваш да је разумеш и не можеш. Смираваш се и она ти се открива а то откровење је толико јако да потврђује да је вера, као пут знања, потпунија и прикладнија од мисли.

 

Из перспективе вере читамо и отачке текстове. Не читамо их да бисмо их упамтили, нити да бисмо их напамет научили као да треба да полажемо неки испит. Нити их пак читамо како бисмо применили оно што се у шима говори, будући да већи део написаног не можемо да применимо. Читамо их да би нам били суд и да бисмо се смиравали. А када се душа наша смирава, када може да пусти сузу због своје мањкавости и да то у миру прихвати, онда она лакше може да се обрати Богу и затражи Божју милост. А када дође Божја милост, тада искуство унутрашњег преображаја почиње да бива "нова" стварност.

 

Која је то стварност? Бог и Његови одбљесци, оно што личи на Њега и оно што долази од Њега. Он је Онај Који Јесте, Он је истинска стварност. Стварност нису наше страсти и немоћи - оне, уколико остајемо привезани за њих, представљају једну болесну стварност. Сав наш циљ, сво наше усмерење, сва наша борба јесте у томе да откријемо које су то наше страсти и да смиравајући се пред Божјом милошћу затражимо Његово дејство у нама...

https://www.pouke.org/forum/topic/22084-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B2-%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD

 

Све друго је "у сну сан"...

[Дијана.]

"...и сада учини да заспим невиним сном и без маштања..." - део из вечерњих молитви

u pretpričasnoj molitvi sv. Vasilija V., jedino maštanje je istaknuto pored uobičajenih opštih prozbi "na osvećenje duše i tela; na prognanje svakog sanjarenja i rđavog postupanja, i đavolskog delanja koje pomoću misli radi u udima mojim....itd.". Ima na više mjesta u ovim moolitvama, čini mi se. Aha, evo: Sv. Jovana Zl.:"na uništenje zlih misli i pomisli, i pothvata,  i noćnih sanjarenja".. Dakle u rangu je mislene borbe svakako

[Дијана.]

Ispada da ova moja želja za otkrivanjem zakonitosti zalazi u magijašenje, qq...To je poslednje što želim svesno, ali nesvesno možda i jeste tako, jer imam tako ogromnu potrebu da saznam istinu, da jako puno vremena provodim čitajući i jako me isfrustrira kad naiđem na neke kontradiktornosti pa  sad nešto razmišljam: zašto toliko kopam i rovarim po raznim knjigama tražeći istinu, ima li u tome neke moje gordosti u vidu želje za moći? Znati istinu je imati moć...Imati moć da uredimo život, a uglavnom bi to uradili po svojoj volji (što bi bila katastrofa za nas, jer ne poznajemo ni sebe, a kamoli svet) i to je protivno Božijoj volji. Zato se u Novom zavetu insistira na veri, kao nečemu što još nije znanje, što treba unapred prihvatiti kao istinu, dok još nismo upoznati sa njom lice u lice.Time u punoj slobodi izbora ispovedamo da je naša vera u tu Istinu koja će tek doći zapravo želja da ona dođe, da želimo tu Istinu...   

Postavila si jako zanimljivo pitanje i odlično si sama odgovorila na njega. Ima dosta u narodu takve magijske svijesti, da će samo ako budu u vjeri, pričešćuju se, kade prostor i zalivaju ga vodicom, i uopšte okružuju se i ispunjuju osvećenom materijom, da će da zaštite zemaljski život i blagostanje sebe i svojih bližnjih... Šta je to ako ne bijela magija... Time nesvjesno negiraju suštinu, a to je težnja vječnom životu. Umovanje o vjeri zaista može duhovno da naškodi. "Bogoslovstvovati smije samo um očišćen od strasti". Više puta sam čitala pouke nekih staraca kao optinskih, valaamskih, upućuju da nam to nije potrebno.. Naravno treba se držati pravilnih ideja, rasuđivati, ali znati mjeru i svoje mjesto. Mnogo šta o čemu mi ovde raspravljamo, naročito o krupnim crkvenim pitanjima, je u najmanju ruku praznoslovlje, i mnogo više, gordost...