Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Совершением Божественной литургии в Успенском храме Пекина начался рабочий визит митрополита Волоколамского Илариона в Китай

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Представник Ирана саопштио јерарху Руске Цркве да ће пастор осуђен на смрт бити помилован

27 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Постоји могућност да ће власти Ирана помиловати протестантског пастора Јусуфа Надарханија, осуђеног на смрт због одрицања од Ислама и обраћења у Хришћанство, саопштио је у уторак ајатола Мохамед Али Тасхири током сусрета са предсједником Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, Митрополитом волоколамским Иларионом.

„Свјесни смо да Надарханијева судбина зависи од врховног иранског лидера ајатола Хаменеија, који ће донијети коначну пресуду“, казао је митрополит Иларион.

Он је подсјетио да се Патријарх Московски и све Русије Кирил у септембру прошле године обратио духовном лидеру Ирана са молбом да помилује пастора, а сам владика Иларион је такву молбу упутио иранском предсједнику Махмуду Ахмадинеџаду.

„Ајатола Тасхири је рекао да је, по његовим сазнањима, смртна пресуда иранском пастору повучена, увјеравајући Митрополита Илариона да ће се по свом повратку у Иран обратити кабинету духовног лидера Ирана ајатола Хамнеија, ради припреме позитивног одговора на молбу Патријарха Кирила за помиловање пастора“, каже се у званичном саопштењу Одјељења за спољне црквене везе.

Тасхири се налази на челу иранске делегације која у Москви учествује у засиједању руско-иранске комисије за дијалог „Православље-Ислам“.

Одлука иранског суда од 22. септембра 2012, којом је Јусуф Надархани осуђен на смрт, изазвала је глобалну реакцију. Између осталих, пресуду је осудила и Бијела кућа.

[Guest]

Митрополит Иларион (Алфејев): Добро нам је овде бити

19 недеља авг 2012

Posted by radiosvetigora in Духовност

≈ Оставите коментар

У земаљском животу Господа Исуса Христа било је веома мало радосних, светлих тренутака. Бог се оваплотио, дошао у овај свет најпре због тога да би се погрузио у нашу таму, поделио са нама муку и свакодневницу људског живота. Управо је зато Господ Исус Христос толико времена проводио с грешним људима, који су требали очишћење, просвећење, спасење. Управо је зато Господ за Себе изабрао крсни пут, пострадао за људе, био одбачен од њих, био пљуван и ударан, примио крсну смрт и сишао у ад, да би сво то пространство где је до Његовог доласка царовало зло, напунио својим божанством и светошћу.

У Јеванђељу је описано само неколико случајева када је Христово Божанство на видљив начин било показано људима. На пример, то се догодило у време Исусовог крштења, када је са неба одјекнуо глас Божији: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи“ (Мт. 3,17). Други такав тренутак, и управо га данас ми спомињемо, било је Преображење, када је Господ, узевши три своја најближа ученика, попео се са њима на високу гору, и тамо, када се молио, „засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бела као светлост“ (Мт. 17, 2). И поново је одјекнуо Очев глас: „Ово је син мој љубљени… њега послушајте“ (Мт. 17, 5).

Када се виђење наставило, један од ученика, Петар, је рекао: „Господе, Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији“, јер су се Мојсеиј и Илија јавили Исусу и разговарали са Њим о Његовом крају, то јест, о крсној смрти (Мт. 17, 1-9). Речи апостола Петра биле су природна реакција човека на присуство Божије, на Његово изненадно јављање, на неочекивано блиставо просвећење одозго. „Добро нам је овде бити“, то јест, добро је да се све ово продужи, да се овај тренутак славе, светлости никада не заврши. Али након Исусовог изласка на гору, догодио се силазак са ње, догодио се његов сусрет са бесним младићем и многим другим људима који су потребовали исцељење. Силазећи с горе, Господ се поново погрузио у нашу људску таму, да би је поделио са нама, а затим су наступили Гетсиманијски врт и Голгота.

Свако од нас пролази кроз разна стања. Понекад бивамо на Тавору, а понекад се налазимо на Голготи. Некада је присуство Божије тако осетно, јасно, да пожелимо да се ти тренуци никада не заврше, да се продуже вечно. Али понекад нас Бог дословно напушта, остављајући нас у тами са самима собом, са нашим проблемима и гресима. Али у таквим тренуцима нарочито је важно сећати се Његовог присуства и тога да нашу људску таму он просвећује изнутра божанском светлошћу.

Божанска светлост која се јавила ученицима на Тавору, није никаква материјална светлост која светли „као сунце“, него је то нетварна светлост, то је Сами Бог, само присуство Божије, енергија Божија – то је божанско дејство, посета одозго, у којој се људима јавља слава Божија. И та светлост није осијала само ученике на Тавору, Он се јављао многим људима, многим светитељима, између осталих и светитељу Григорију Палами и преподобном Симеону Новом Богослову. И међу нашим савременицима има људи који созерцавају божанску светлост. Блаженог спомена старац архимандрит Софроније се више пута удостојио да угледа божанску светлост, која за њега није била само јављање славе Божије, преображујући га изнутра.

Али због чега нас Господ посећује својом божанском светлошћу? Не због тога да би, јарко блеснувши, хитро нестала и оставила нас у тами. Господ нас посећује да би, видевши Његову светлост, постали прожети њоме, и сав се наш живот изменио, да би се с нама догодило оно што је Сам Господ рекао: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на небесима.“ (Мт. 5,16). Божанска нас светлост посећује, да би преобразиле не само све око нас, већ и наш сопствени живот, да ви се ми изменили и светлост се Божија кроз нас почела распростирати на друге људе.

Управо зато Црква празнује Преображење Господње, да он може постати и наше преображење, да се и за нас могу открити двери созерцања божанске светлости, созерцања које су се до сада удостојили многи. Али да ова светлост не би била угушена нашом људском грешном тамом, ми смо дужни да живимо у сагласности са Јеванђељем, и нашим добрим делима, да би у нашем обличју људи познали Христа. Јер о Христу и хришћанству суде пре свега по нама, верујућима, члановима Цркве. Око нас живи доста људи који би можда већ давно пришли Цркви, да на животном путу нису сусрели хришћанина који није био достојан тог високог звања, који уместо да је исијавао светлост и сијање Божаства, истакао је смрад греховних страсти.

Сетимо се тога да ти тренуци просветљења, које ми доживљавамо или сада, у храму, причешћујући се светим Христовим Тајнама, или у време молитве, дају нам се, да би се мењали на боље, преображавали се. Стремимо томе да у моралном и духовном погледу увек будемо на за нас максимално доступној висини, никада се не спустивши испод те веома високе планине, коју видимо у Јеванђељу. Амин.

[marko_13]

Генијални митрополит!

[Guest]

Председатель Отдела внешних церковных связей принял участие в круглом столе в рамках встречи «Молитва о мире»

[Guest]

Председатель Отдела внешних церковных связей принял участие в круглом столе в рамках встречи «Молитва о мире»

[Guest]

Председатель Отдела внешних церковных связей принял участие в круглом столе в рамках встречи «Молитва о мире»

[Guest]

Председатель Отдела внешних церковных связей принял участие в круглом столе в рамках встречи «Молитва о мире»

[Guest]

Наставак путовања ходочасника по Светој Гори који је предводио председник ОВЦС Митополит волоколамски Г. Иларион.

Високопреосвећени Владика, 10.октобра, стигао у манастир Хиландар са ходочасницима и у саслужењу Епископа димитровског Г. Теофилакта, служио је свету Литургију у Саборном храму српске обитељи на Светој Гори.

После службе, гости су учествовали у заједничкој братској трпези на коме се Митрополит обратио монасима из манастира.

" Оче, јероманаху Методије са братсвом Свете обитељи, драги оци и браћо!

Желео бих свима вама првенствено да пренесем благослове Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила. Са радошћу сам поново посетитио манастир Хиландарски, први пут сам посетио пре 20 година - у 1992.године. Од тада, много тога се променило у мом животу и животу манастира, и у животу света, данас већина браће Светог манастира су људи који нису били у овој обитељи пре две деценије. Желео бих свима да се захвалим за ваше молитве и позивам вас, да се марљиво молите за вашу многострадалну домовини - Србију.

Ми смо искрено у саосећању, са чињеницом што се дешава у Србији, са великим болом доживљавају узнемиравање и прогањање хришћана на Косову и Метохији. Два пута сам посетио Косовски регион и тамо сам видео у каквим тешким условима живе ваша сабраћа-монаси у древним манастирима Високи Дечани, Грачаница, колико тешко живе матушке у Пећкој Патријаршији. Наравно, потребне су им ваше молитве.

Господ вас је позвао на Свету Гору , пре свега, да вам спасе своју душу. А начин монашког живота - бдења, пост-посна трпеза и природа, доприносе чињенице да сте у нашим срцима размишља о Богу. Али имајте на уму, да Господ на сваком од вас очекује разумевање за свог ближњег, која је првенствено изражено у самилости према њима и молити се за њих, и такође у гостопримству, љубазности према суседима, кад они овде дођу.

Данас је Србија на раскрсници. С једне стране, то је земља у којој је до сада сачувала јаку православну веру. Међутим, секуларни свет са својим страстима, забавом, пропагандом, промовисање потрошачког начина живота и одбацивања духовних вредности од Христа, настоји да обесхрабри људе из Србије и Српску омладину. Дакле, драга браћо, на вама је посебна одговорност: да будете чувари православне вере, очинске побожности и да будете молитвеници за свој народ. "

Владика Иларион игуману манастира, јеромонаху Методију је даривао напрсни крст и икону Мајке Божије, а отац Методије у име братсва , председнику ОВЦС поклонио панагију са уклесаним ликом главне светиње Хиландара - Богородице Тројеручице.

Топло се опростили са Хиландарском браћом, ходочасници су пешице наставили до Бугарског манастира Зограф.

Извор: Служба коммуникации ОВЦС

Превод: Поуке.орг

[Guest]