Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest]

Митрополит Иларион (Алфејев) у дводневној посети Атинској архиепископији

11. април 2011 - 10:54

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион (Алфејев), Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије боравио је у дводневној посети Атинској архиепископији 9. и 10. априла 2011. године.

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион служио је Свету Литургију у цркви Светог Пантелејмона. После Свете Литургије Митрополи Иларион је прочитао писмо Патријарха Кирила Његовом Блаженству Архиепископу атинском и све Јеладе Г. Јерониму. Митрополит Иларион је старешини храма Светог Пантелејмона поклонио икону Богородице Казањске.

Том приликом је представљен превод на грчки језик књиге Митрополита Илариона Тајна вере. Књига је написана 1991. године, а до сада је преведена на енглески, француски, немачки, фински, јапански, српски, пољски, укарјински и македонски језик. После проф. Богословског факултета Атинског универзитета К. Корнаракиса који је представио књигу, о свом блиском односу према грчком народу и култури говорио је - на грчком језику - Митрополит Иларион.

Истог дана, Митрополи Иларион се сусрео са генералним секретаром Међупарвославне скупштине православних г. А. Нерандисом и члановима те организације М. Пандуласом и С. Еминадисом.

Његово Блаженство Архиепископ атински и све Јеладе Г. Јероним и Митрополит Иларион присуствовали су у недељу концерту у великој концертној дворани Дворац музике. Они су заједно присуствовали извођењу дела Старање по Матеју, у интерпретацији Симфонијског оркестра радио и телевизије Грчке и московског Синодалног хора. Дело Старање по Матеју Митрополита и композитора Илариона (Алфејева) јединствено је у традицији руске духовне музике по томе што је засновано на специфичном споју иначе знатно различитих музичких и, уопште, службених пракси западне и источне цркве.

Извор: www.mospat.ru

извор: СПЦ

[Оља]

Сад ми је јасно зашто Високопреосвештени нема времена за компоновање, мада не верујем, и не желим да верујем да су га музе напустиле. Уосталом, већи део својих композиција је написао у авиону или на аеродромима.

Хвала, Мартирије.

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[andrej]

Мислим да ће грчко-руски Црквени односи имати пресудан значај за покушаје организовања неког евентуалног будућег "свеправославног сабора.". Мислим да ове две Цркве обавезно морају да се у потпуности усагласе у жељама и ставовима, пре него што се било шта у данашњем православљу саборно одлучи.

[Guest]

Сад ми је јасно зашто Високопреосвештени нема времена за компоновање, мада не верујем, и не желим да верујем да су га музе напустиле. Уосталом, већи део својих композиција је написао у авиону или на аеродромима.

Хвала, Мартирије.

Богу хвала!

Увек сам ту на располагању кад ти год затребам greengrin

[Guest]

Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије дао изјаву поводом напада на Коптске цркве у Гизи

10. мај 2011 - 12:05

Две коптске цркве су запаљене у Гизи 7. и 8. маја од стране радикалних муслимана. Дванаест људи је погинуло а око 200 је рањено овом приликом. У вези са тим, Митрополит волоколамски Г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије дао је следећу изјаву за штампу:

Са великим жаљењем смо у Руској Православној Цркви примили вест о смрти египатских хришћана и паљењу цркава као последице масовних немира који су избили 7. и 8. маја 2011. године у Гази. Ми се молимо за покој душа жртава ове ужасне трагедије и изражавамо наше саучешће њиховим породицама и пријатељима.

До скоро смо Египат сматрали једним од примера мирне саживота између муслиманске већине и хришћанске мањине. Међутим, скорашњи догађаји који су започели терористичким нападом на коптску цркву у Александрији на новогодишњу ноћ па све до садашњег паљења цркава у Гизи стварају забринутост и бол међу милионима верника широм света.

Руска Православна Црква је скренула пажњу светске заједнице раније на покушаје да се међуверске разлике искористе да се погоршају недавни грађански сукоби у Египту. Нажалост, ови процеси се нису завршили након што се догодила добро позната политичка трансформација у држави.

Ми поздрављамо мере Владе да се зауставе нереди у Гизи као и против позадине изјава неких египатскиг исламских вођа које су одлучно осудиле акције починитеља погрома у овој провинцији. Ми се надамо да ће вође исламске заједнице наставити константно да позивају своје следбенике да одбаце криминално задирање у живот и верске слободе египатских хришћана који живе раме уз раме са муслиманима у миру и добросуседству већ вековима.

Ми смо убеђени да политичка будућност Египта је незамислива без заштите локалних хришћанских заједница које су одувек подржавале државност и правни поредак у земљи. Осигуравајући права хришћанске мањине је унутрашња ствар и дужност власти Египта, и ми се надамо да ћемо видети у тим људима гаранте међурелигијског мира у Египту.

Са жаљењем закључујемо, да догађаји у Египту изгледа да су само део једног глобалног процеса који утиче на живот хришћана у прилично доста земаља у којима су они верска мањина. Повећан раст у прогањању хришћана у регионима у којима су они живели вековима не може а да не побуди дубоку забринутост. Страх од хришћанства се изражава у покушајима против живота и права наше браће широм света је стекла један систематски карактер последњих година а један број међународних организација у које спадају УН и Европски парламент већ су изразиле своју забринутост због тога.

Много је учињено да се у свету превазиђе антисемитизам, исламофобија и други негативни феномени који вређају људска права на пољу њихове верске припадности. Европске земље су посебно обратиле пажњу на заштиту права нехришћанских мањина на континенту, осигуравајући тако верску слободу и социјалну сигурност. Нажалост, упркос реалној претњи по живот хришћана, проблем страха од хришћанства није постао тема за посебну јавну забринутост у земљама где су ове заједнице у мањини. Ми се надамо та ће Египат, који је недавно отворио нову страницу у својој политичкој историји, постати озбиљно забринут за проблем заштите хришћанске мањине, као и да ће у другим земљама у којима су хришћани подвргнути дискриминацији и прогону, бити спроведене мере на државном нивоу помоћу којих ће бити заштићени.

Ми позивамо светску заједницу и на првом месту европске државе, које историјски носе посебну одговорност за судбину хришћана, да развију један свеобухватан механизам за заштиту хришћанских заједница у свету, који би се заснивао на отвореном дијалогу и поштеној сарадњи између држава, традиционалних верских  заједница и грађанског друштва. Само ако ставимо проблем заштите права хришћана на светски дневни ред и ако улажемо сталне напоре да  их разрешимо, трагедије попут оне у Гизи могле би се избећи.

Извор: Одељење за спољне црквене односе Московске Патријаршије

[Оља]

Митрополит Иларион (Алфејев): Христос победитељ ада

31. мај 2011

Митрополит Иларион Алфејев

Христос победитељ ада

Каленић, Крагујевац, 2010, стр.304

Превела са руског језика Марија Дабетић

Митрополит Иларион Алфејев спада у најплодније и најзначајније савремене руске богослове. Поникао у окриљу митрополита Калистоса Вера, под чијим вођством је и докторирао у Оксфорду 1995, његова богословска мисао се све више уобличавала преко таквих наслова попут Тајне вере, Св. Симеон Нови Богослов и православно предање и Духовни мир св. Исака Сирина- која представљају дела која су имала одјека у међународној богословској јавности.

Дело које је пред нама представља одговор на тему Христовог силаска у ад. Тема је актуелнија но икад, посебно од појаве демитологизације јеванђеља - од стране Рудолфа Бултмана и либералне протестанске школе, али и схоластичког тумачења овог догађаја. Књига уствари представља компедиум светоотачке мисли од канонских јеванђеља па до богослужбених књига.

Ако се узме у обзир да се Христово васкрсење у православној традицији представља као Христов силазак у ад (стр.7) онда се да закључити да овај догађај има посебну важност по хришћанство. Затим аутор испитује релевантне изворе који су битни за само уобличавање и тумачење овог догађаја; у првом поглављу обрађује новозаветне изворе (јев. по Матеју, Дап и Прву посланицу ап.Петра) да би се затим усредсредио на апокрифну књижевност и ту првенствено дао акценат на јеванђељу по Никодиму, да би поглавље довршио са хришћанском поезијом из II века, истичући посебну важност дела О пасхи-св.Мелитона Сардског, коју је извршило на каснију богослужбену традицију (стр.31)

У другом поглављу је аутор обрадио светоотачку традицију од 2-8 века. Аутор је посебно обратио пажњу на помен о овом догађају у опусу св. Атанасија Великог, Кападокијаца (св. Св. Григорија Богослова,Григорија Ниског) Макаријевском корпусу, св.Јована Дамаскина и код бл.Августина. Потом у трећем поглављу обрађује источно-хришћанску литургијску поезију од IV-VI века, где се осврнуо на класична дела св. Јефрема Сириног и св. Романа Слаткопојца, да би у четвртом поглављу анализирао богослужбену књижевност Православне цркве; Октоих, Посни и Цветни триод. У епилогу аутор указује на теолошки значај догмата о Христовом силаску у ад. У додатку аутор даје одабране песме св. Мелитона Сардског, св. Јефрема Сириног, св. Романа Слаткопојца и св. Јосифа Песмописца.

Оно ка чему је аутор тежио је да изнесе разне ставове који су у Цркви постојали, да би означио исправни патристички приступ који је временом истиснут а то је да је Христос опустошио ад и одатле извео све који су се тамо налазили (стр.208), као и импликације по сотериологију -тиме се указује да је Христос уништио смрт, докле је схоластика усмерена ка учењу да је Христос оштетио ад и да је спасао само старозаветне праведнике.

Књига је вредан допринос у изношењу православног схватања силаска Христовог у ад. Тема је сигурно провокативна савременом читаоцу стога је и потребан један одговор који ће му дати консензус православног предања -канонских новозаветних текстова, светоотачке мисли као и богослужбене поезије. Кроз пажљиву анализу аутор читаоцу пружа одговор који ће одгонетнути смисао овог догађаја по људско спасење.

Славиша Костић

Извор: СПЦ

[Оља]

:djetalina:

[Владан]

Митрополит Иларион (Алфејев): Христос победитељ ада

[Митрополит Иларион Алфејев

Христос победитељ ада

Каленић, Крагујевац, 2010, стр.304

Превела са руског језика Марија Дабетић

Митрополит Иларион Алфејев спада у најплодније и најзначајније савремене руске богослове. Поникао у окриљу митрополита Калистоса Вера, под чијим вођством је и докторирао у Оксфорду 1995, његова богословска мисао се све више уобличавала преко таквих наслова попут Тајне вере, Св. Симеон Нови Богослов и православно предање и Духовни мир св. Исака Сирина- која представљају дела која су имала одјека у међународној богословској јавности.

Дело које је пред нама представља одговор на тему Христовог силаска у ад. Тема је актуелнија но икад, посебно од појаве демитологизације јеванђеља - од стране Рудолфа Бултмана и либералне протестанске школе, али и схоластичког тумачења овог догађаја. Књига уствари представља компедиум светоотачке мисли од канонских јеванђеља па до богослужбених књига.

Ако се узме у обзир да се Христово васкрсење у православној традицији представља као Христов силазак у ад (стр.7) онда се да закључити да овај догађај има посебну важност по хришћанство. Затим аутор испитује релевантне изворе који су битни за само уобличавање и тумачење овог догађаја; у првом поглављу обрађује новозаветне изворе (јев. по Матеју, Дап и Прву посланицу ап.Петра) да би се затим усредсредио на апокрифну књижевност и ту првенствено дао акценат на јеванђељу по Никодиму, да би поглавље довршио са хришћанском поезијом из II века, истичући посебну важност дела О пасхи-св.Мелитона Сардског, коју је извршило на каснију богослужбену традицију (стр.31)

У другом поглављу је аутор обрадио светоотачку традицију од 2-8 века. Аутор је посебно обратио пажњу на помен о овом догађају у опусу св. Атанасија Великог, Кападокијаца (св. Св. Григорија Богослова,Григорија Ниског) Макаријевском корпусу, св.Јована Дамаскина и код бл.Августина. Потом у трећем поглављу обрађује источно-хришћанску литургијску поезију од IV-VI века, где се осврнуо на класична дела св. Јефрема Сириног и св. Романа Слаткопојца, да би у четвртом поглављу анализирао богослужбену књижевност Православне цркве; Октоих, Посни и Цветни триод. У епилогу аутор указује на теолошки значај догмата о Христовом силаску у ад. У додатку аутор даје одабране песме св. Мелитона Сардског, св. Јефрема Сириног, св. Романа Слаткопојца и св. Јосифа Песмописца.

Оно ка чему је аутор тежио је да изнесе разне ставове који су у Цркви постојали, да би означио исправни патристички приступ који је временом истиснут а то је да је Христос опустошио ад и одатле извео све који су се тамо налазили (стр.208), као и импликације по сотериологију -тиме се указује да је Христос уништио смрт, докле је схоластика усмерена ка учењу да је Христос оштетио ад и да је спасао само старозаветне праведнике.

Књига је вредан допринос у изношењу православног схватања силаска Христовог у ад. Тема је сигурно провокативна савременом читаоцу стога је и потребан један одговор који ће му дати консензус православног предања -канонских новозаветних текстова, светоотачке мисли као и богослужбене поезије. Кроз пажљиву анализу аутор читаоцу пружа одговор који ће одгонетнути смисао овог догађаја по људско спасење.

Славиша Костић

спц

[Иван Недић]

Ништа лошије од грешке у преводу наслова. повраћа ми се од непотребних русизама у српској црквеној лексици. Какав победитељ?!! Победник!

[Оља]

Ништа лошије од грешке у преводу наслова. повраћа ми се од непотребних русизама у српској црквеној лексици. Какав победитељ?!! Победник!

Чињеница је да у се у преводу духовне литературе са руског (нарочито ако је превод старији), јављају русизми. Видим да сваки пут оштро реагујете на то. Мислим да извесна "лингвистичка застарелост", ако је тако могу  назвати, приличи духовним текстовима. А из истог смо корена. Смирење је јако важна ствар... 4chsmu1

У сваком случају, корисније је анализирати и рећи нешто о књизи митрополита.

[marko_13]

Интересантно би било навести из којих то патристичких извора митрополит долази до податка да је ад био испражњен свима који су у њему били и како се то одражава на сотирологију.