Prvi svetski rat i Srbija, nasa otadzbina

[Božena]

,,Једини пут. Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године'' 

,,Британија и Француска третирале су Србе као помоћне, колонијалне трупе, као непалске Гурке или северноафричке Зуаве, чији животи нису били драгоцени као животи британских и француских војника. За њих је то, у основи, био рат на ,,Истоку''. Зато су и на Галипољу и на Солунском фронту ове земље користиле управо своје колонијалне трупе, укључујући и Гурке и Зуаве, и генерале са искуством командовања колонијалном војском. Срби ће и Солунски фронт пробити заједно са 17. француском колонијалном дивизијом, која ће формално ући у састав српске Друге армије. И главнокомандујући Источне армије у пробоју Солунског фронта, генерал Франше д' Епере, испекао је занат као командант колонијалних трупа. Сам фелдмаршал Кичинер, који је одиграо тако важну улогу у поразу Србије, био је, пре свега, колонијални официр и управљач.

Из накнадне, данашње перспективе, када се зна да су управо Савезници спасавали српску војску и цивиле на обалама Албаније,помагали им да се опораве на Крфу, у Тунису, Француској и Британији, да су наоружали и финансирали српску војску и заједно са њом пробили Солунски фронт, тешко је прихватити оцену да су управо они били главни узрок српске пропасти из 1915. године.
Потпуно су у праву они који истичу да би, пре него што осудимо Савезнике због издаје Србије 1915, требало да се сетимо њихових заслуга у спасавању, обнови и победи српске војске 1916-1918. године. Задатак историчара, међутим, није да даје моралне оцене, нити да просуђује кривицу. Он ће то радо препустити читаоцу.''
Милош Ковић, ,,Једини пут. Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године'', Филип Вишњић, Београд 2016, стр. 239-240.

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2016/03/19/4121270_tambjpg

Страдање српских регрута у Албанији

WWW.RTS.RS

---

Најтамнија и најтрагичнија српска прича током Великог рата била је масовно умирање српских регрута на путу Албанске голготе. То су били дечаци узраста од 17 до 19 година који...

 

[Božena]

РТС :: Велики рат

WWW.RTS.RS

---

 

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Saveznici okasnili 200 kilometara

B. Caranović - J. Matijević

01. 11. 2016. 

Na današnji dan, pre 98 godina, srpska vojska u nezadrživom naletu oslobodila svoju prestonicu u Prvom svetskom ratu. Pod komandom vojvode Petra Bojovića, Prva armija je 1. novembra 1918. godine umarširala u Beograd
POSLE nezadrživog naleta elitnih srpskih divizija Dunavske, Moravske i Drinske, 1. novembra 1918. godine, ujutru, na ulicama Beograda pojavili su se prvi oslobodioci! Oko 10.30 u grad je prodro konjički eskadron Dunavske divizije i izbio na Kalemegdan. Već oko 13 časova poslednji nemački vojnici napustili su Beograd pod naletom Prve armije predvođene vojvodom Petrom Bojovićem. Oko 15 časova Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vračar - Banjica - Topčidersko i Banovo brdo.

Ovako istorija pamti i opisuje oslobođenje prestonice u Prvom svetskom ratu, pre tačno 98 godina.

Od oslobođenja Niša 1. oktobra, srpska Prva armija je sledećih mesec dana isterivala nemačku 11. armiju u svojevrsnom "maršu" prema Beogradu. Srpska vojska, kako kažu istoričari, bila je vođena neponovljivim elanom, željom i žarom. Nezaustavljivo su grabili čak 200 kilometara ispred savezničke vojske, oglušujući se o apele saveznika da ih sačekaju i da, pobednički, zajedno uđu u glavni grad. Prva armija se jednostavno "stuštila" prema Beogradu.

- Posle Solunskog fronta, srpska armija predvođena vojvodom Petrom Bojovićem napredovala je vrlo brzo i mnogo ispred savezničke vojske, koja je želela da prati tempo oslobođenja na zapadnom frontu - kaže Bojan Dimitrijević, istoričar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. - Samo oslobođenje Beograda formalno označava i oslobođenje Srbije od okupatora i kraj rata, ali je važno i zbog izbijanja srpske vojske na Savu, Dunav i Drinu. Srpska vojska je potom, tokom novembra, prešla i u delove Austrougarske nastanjene Srbima, u želji da te krajeve pripoji Kraljevini Srbiji.

Prema rečima našeg sagovornika, oslobođenje Beograda značilo je i da je srpska vojska posle višegodišnjeg ratovanja, kao i skoro dve godine provedene na Solunskom frontu, imala snage da izvede gotovo neverovatan nastupajući marš ka Beogradu.

- Sve usputne borbe u nadiranju prema Beogradu i oslobađanje drugih srpskih gradova pokazali su visoku motivaciju vojnika da se vrate u otadžbinu - kaže Dimitrijević. - Važno je bilo i to što je na čelu Prve armije bio vojvoda Petar Bojović, komandant izuzetne ratničke odlučnosti, koji je vrlo dobro uočio da je stanje nemačke vojske takvo da se može krenuti u konačno oslobođenje. Istovremeno, vojvoda Bojović je, poznajući borbenu spremnost i moral srpske vojske, iskoračio iz savezničkog napredovanja i, na čelu srpske vojske, nezaustavljivo krenuo prema Beogradu.

Prema rečima dr Milića Milićevića, istoričara Istorijskog instituta u Beogradu, "drugo oslobođenje Beograda" u Prvom svetskom ratu, kao i bitka za konačno oslobođenje čitave Srbije, počelo je, praktično, probojem Solunskog fronta. Uspeh na Solunskom frontu primorao je bugarske i nemačke snage da se hitno povuku.

- Druga armija je već 25. septembra zauzela Štip, a zatim Kočane i Ovče Polje - kaže Milićević. - Oslobođeni su Veles, Kruševo, Skoplje, potom Vranje, Pirot, Niš... A kada je reč o moralu srpske vojske, možda ga najbolje opisuje podatak da su za dva meseca od Dobrog Polja na jugu Makedonije do Beograda vojnici prešli 800 kilometara. Već 2. novembra srpske trupe su, po zauzimanju prestonice, nastavile oslobađanje i zauzele Banat, Srem, Bačku, Slavoniju... Trećeg novembra oslobođena je čitava Srbija, uz strahovite gubitke.

U istoriji je ostalo zabeleženo da je u okupiranom Beogradu, pred sam kraj rata, trajala besomučna pljačka. Ono što nisu odneli Austrijanci, dovršili su Nemci, pljačkajući tokom poslednjeg dana boravka na teritoriji Beograda sve radnje od Terazija do Slavije, prekinuvši struju i vodu, porušivši Železničku stanicu i most na Savi, onesposobivši vodovod i električnu centralu...

Beograd je dočekao dugo željenu slobodu, razoren, izmučen i opljačkan. Za "oporavak" je imao, nažalost, samo dvadesetak godina.

ŽRTVE

PO završetku Prvog svetskog rata, Beograd je bio jedan od najrazorenijih gradova Evrope. Dve godine posle oslobođenja, srpska prestonica je, za hrabro držanje u ratu, odlikovana francuskim Krstom viteza Legije časti. Postao je i prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila - izgubila je između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva i čak oko 60 odsto muške populacije.

RUŠEN 44 PUTA

ISTORIČARI podsećaju na to da nijedna prestonica ni grad u prošlom veku nisu imali sudbinu kao Beograd, da svaka generacija njegovih stanovnika prolazi kroz strahote bombardovanja i razaranja. Od postanka, pretrpeo je 115 ratova, a prilikom svakog osvajanja grada, potpuno je rušen - 44 puta. Mnogobrojni istoričari kažu da ne postoji grad na svetu koji je toliko puta razaran i obnavljan kao Beograd.

[Božena]