Radulovic: Vučićeve reforme vode u propast

[Crveni Baron]

Људи, зар опет? Постови на које одговарате се једино могу искористити за енкрипцију поверљивих података.

 

 

O, evo ga jos jedan strucnjak ... I ti se slazes da Keynes pojma nema o ekonomiji? I da je pukao k'o oblanda?

 

     

[Млађони]

       

 

Kakva katastrofa? Najveca ekonomija na svetu? Jel to ta katastrofa?

 

TAmo gde je ta najveca ekonomija na svetu primenila Keynezijanske metode dobila je balone, brstove i opasne monopole sa kojimka je jedva izasla na kraj, visoke cene, preplacene usluge. To je cinjenica, sta god ti trtljao.

 

.. I ti se slazes da Keynes pojma nema o ekonomiji? I da je pukao k'o oblanda?

 

 

Ako ocemo realno Friedman je mnogo zvucnije ime u ekonomiji od Keynesa..... a ti pricas za njegove metode da nema pojma. Mislim malo je liciemerno pozivati se ad autority - samo kada ti odgovara. 

 

To ne misli samo nas par na forumu, vec i par nobelovaca, evo ti dole u postu i koji.... 

[Млађони]

O, evo ga jos jedan strucnjak ... I ti se slazes da Keynes pojma nema o ekonomiji? I da je pukao k'o oblanda?

 

     

 

 

Jeste, nas par na forumu i josh par nobelovaca iz ekonomije se ne slazemo sa keynesom.... sram nas bilo.. sa takvim autoritetom

 

Criticisms[edit] Public choice theory[edit]

James M. Buchanan and Richard E. Wagner, in Democracy in Deficit: The Political Legacy of Lord Keynes^[31] criticized Keynesian economics on the grounds that governments would in practice be unlikely to implement theoretically optimal policies. According to them, the implicit assumption underlying the Keynesian fiscal revolution was that economic policy would be made by wise men, acting without regard to political pressures or opportunities, and guided by disinterested economic technocrats. They argued that this was an unrealistic assumption about political, bureaucratic and electoral behavior.

New Classical Macroeconomics criticisms[edit]

See also: Lucas critique

Another influential school of thought was based on the Lucas critique of Keynesian economics. This called for greater consistency with microeconomic theory and rationality, and in particular emphasized the idea of rational expectations. Lucas and others argued that Keynesian economics required remarkably foolish and short-sighted behavior from people, which totally contradicted the economic understanding of their behavior at a micro level. New classical economics introduced a set of macroeconomic theories that were based on optimising microeconomic behavior. These models have been developed into the Real Business Cycle Theory, which argues that business cycle fluctuations can to a large extent be accounted for by real (in contrast to nominal) shocks.

Beginning in the late 1950s new classical macroeconomists began to disagree with the methodology employed by Keynes and his successors. Keynesians emphasized the dependence of consumption on disposable income and, also, of investment on current profits and current cash flow. In addition, Keynesians posited a Phillips curve that tied nominal wage inflation to unemployment rate. To support these theories, Keynesians typically traced the logical foundations of their model (using introspection) and supported their assumptions with statistical evidence.^[32] New classical theorists demanded that macroeconomics be grounded on the same foundations as microeconomic theory, profit-maximizing firms and rational, utility-maximizing consumers.^[32]

The result of this shift in methodology produced several important divergences from Keynesian Macroeconomics:^[32]

1. Independence of Consumption and current Income (life-cycle permanent income hypothesis)
2. Irrelevance of Current Profits to Investment (Modigliani-Miller theorem)
3. Long run independence of inflation and unemployment (natural rate of unemployment)
4. The inability of monetary policy to stabilize output (rational expectations)
5. Irrelevance of Taxes and Budget Deficits to Consumption (Ricardian Equivalence)

Terminology[edit]

The term was coined in the 1950s to refer to economists teaching in the Economics Department at the University of Chicago, and closely related academic areas at the University such as the Booth School of Business and the Law School. They met together in frequent intense discussions that helped set a group outlook on economic issues, based on price theory. The 1950s saw the height of popularity of theKeynesian school of economics, so the members of the University of Chicago were considered outside the mainstream.

Besides what is popularly known as the "Chicago school", there is also an "Old Chicago" school of economics, consisting of an earlier generation of economists such as Frank Knight, Henry Simons, Paul Douglas and others. Nonetheless, these scholars had an important influence on the thought of Milton Friedman and George Stigler, most notably in the development of price theory and transaction cost economics. However, their relationship to the modern macroeconomists (the third wave of Chicago economics), led by Robert Lucas, Jr. and Eugene Fama, is more blurred.

[Crveni Baron]

Jeste, nas par na forumu i josh par nobelovaca iz ekonomije se ne slazemo sa keynesom.... sram nas bilo.. sa takvim autoritetom

 

Ma idi begaj... vi nobelovci ...    

 

Cujem i zlatni stsandar ce vrtatiti ...

[Grizzly Adams]

Ма не вреди ту много расправљати. Што рече песник - то не бира памет него срце...

[Aquilius Cratus]

Људи, зар опет? Постови на које одговарате се једино могу искористити за енкрипцију поверљивих података.

 

Koga uopste ne treba dosoljavati jer nije moguce napraviti hash recnik kao od tamo nekih md5, sha256 buranije. Samo pozoves bilbij("String po zelji") i da vidis zastitu.

[Млађони]

Ma idi begaj... vi nobelovci ...    

 

Cujem i zlatni stsandar ce vrtatiti ...

 

Prijatelju, nismo mi nobelovci, vec ovi silni ekonomisti koji su kritikovali kejneza. To sto si cuo za njega a za njih nisi pa ispadas glup ovde i bezish u neki podsmeh samo dokazujes kakav si covek - nesposoban da prihvati da nekad nije u pravu....

[Grizzly Adams]

Ево још једна "сродна" вест:
 

Radulović: Vučić odustao od suštinskih reformi, bavi se šminkom
 
Ekspoze premijera pokazuje da se odustalo od reformi i da se vraćamo na sve propale politike koje smo imali u poslednjih 10 godina. Umesto da otpustimo partijski zaposlen višak, a radi se o preko 100.000 ljudi u javnom sektoru, koji nas koštaju preko milijardu i po evra godišnje, umesto da na tom mestu imamo uštede, mi idemo ka tome da svima u javnom sektoru smanjimo plate 10 posto.

Drugi korak će biti da se penzije smanje, treći a možda i paralelni, biće prodaja Telekoma, Aerodroma, EPS-a. Sve se to radi da bi se zadržala partijska mašinerija bez koje Aleksandar Vučić ne može da funkcioniše, kaže, pored ostalog, za RSE Saša Radulović, bivši ministar privrede i čelnik Udruženja "Dosta je bilo".
 

RSE: Premijer Aleksandar Vučić je ponovo pre nekoliko dana obećao da će objaviti ugovor sa „Etihadom“, ali najpre sa „Fiatom“. Već je ranije bio obećao da će to učiniti do 16. marta, pa nije. Slušali smo i obećanja gradskog prvaka Siniše Maliog da će to uraditi u februaru. Da li verujete da će Vučić uopšte objaviti taj ugovor?
 

Radulović: Ne jer je taj ugovor toliko štetan da jedino što mogu da urade jeste ga objave i da zacrne štetne delove.


RSE: Da li ste vi imali uvid u taj ugovor?
 
Radulović: Da. On je „sedeo“ kod mene u kabinetu.
 

RSE: Šta je u tom ugovoru toliko štetno po Srbiju?
 
Radulović: Ne mogu da vam kažem jer postoji odredba ugovora o tajnosti. Država Srbija se obavezala da će čuvati taj ugovor kao tajan. U slučaju da se prekrši ta odredba, Etihad bi imao pravo ne samo raskida ugovora - što bih ja i voleo, ali to je sad drugo pitanje – nego i naplate štete. Ne mogu da se ponašam neodgovorno, koliko god mi to politički odgovaralo. Put da govorimo tačno šta u ugovoru stoji jeste da se izvrši pritisak na Vladu Srbije da objavi taj ugovor.
 

RSE: Ako se ugovorno srpska strana obavezala „Etihadu“ da neće objaviti ugovor jer bi arapska firma mogla da je tuži i da traži oštetu, kako će ga onda objaviti?
 
Radulović: Tako što moraju da se dogovore sa drugom ugovornom stranom. Mislim, međutim, da razlog za tajnost ugovora nije „Etihad“ - oni  koji žele da takve odredbe stoje u ugovoru, kao i kod drugih ugovora koje su potpisivali, jesu naši političari.
 

RSE: Da li je iz džepova građana Srbije otišlo više novca nego što bi otišlo da je bila transparentna procedura, da je raspisan tender?
 
Radulović: Iz džepova građana Srbije će otići mnogo više novca nego što bi trebalo.
 

RSE: Koji je to red veličina?
 
Radulović: To su stotine miliona evra. Ako znate kako izgledaju slični ugovori u svetu, ako ste ikada imali pristup takvim stvarima, a ja jesam, onda znate šta su osnovne komponente ugovora, oko čega se pregovora. Tu ima, naravno, i tržišnih stvari i u zavisnosti od situacije ima neke razlike, ali ne možete dibidus da imate neke odredbe koje nigde ne postoje na svetu, koje su potpuno jednostrane.
 

RSE: A to su?
 
Radulović: Ne mogu to da kažem.
 

RSE: Koja je priroda tih odredbi?
 
Radulović: Da dajete nešto što niko ne daje, što nigde u svetu ne postoji. Ministarstvo privrede zahtevalo je od JAT-a da izvrši popis i procenu vrednosti imovine. I to nikada nije urađeno. Kako je moguće uopšte potpisati ugovor u kome niste uradili taj deo?! Ne znate ni šta dajete, ni šta dobijate. Onda imate nastavak subvencionisanja nove kompanije, dakle, svaljivanje troškova na leđa poreskih obveznika. To su zaista katastrofalne stvari.


RSE: Verujete, dakle, da ako taj ugovor objave, da će biti isto onoliko zatamnjen kao ugovor sa „Fiatom“ koji je vlada Mirka Cvetkovića poslala Verici Barać, što je ona opisala kao ciničan čin vlasti?
 
Radulović: Da. To je suština, morate, dakle, da sakrijete ključne stvari koje ste dali u ugovoru da se ne vidi koliki ste diletant ili da ste radili u interesu druge strane, a protiv interesa građana Srbije. To se kod nas često dešavalo, što vidimo kroz pljačkaške privatizacije, gde, u stvari, državni službenici koji se bave privatizacijom nekog preduzeća posle privatizacije pređu da rade u tom preduzeću za nove vlasnike. Onda otprilike vidite u čijem interesu su stvari rađene. Tu se obično javljaju i razne advokatske kancelarije, konsultantske kuće, koje onda izvlače neke provizije iz celog postupka. To je naša istorija privatizacije i svih stvari koje radimo.
 
Više puta sam pozvao i Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da objave sve te ugovore i, takođe, da ne potpisuju više tajne ugovore, nego da svi ugovori koje potpisuje država Srbija budu javni. Na primedbe kako onda neki investitori neće hteti da prave ugovore sa državom Srbijom, odgovor je da pošto mi nismo banana država onaj ko ne želi da potpisuje transparentne ugovore sa Srbijom nije ni dobrodošao kod nas. Nama trebaju investitori koji su spremni na otvoreno poslovanje.


RSE: Da se vratimo na ugovor između JAT-a i „Etihada“, vi ste ga  imali u ruci i tvrdite da je taj ugovor štetan po građane Srbije.
 
Radulović: Da, upravo tako. Evo, sad ste, recimo, videli da je JAT napravio gubitke od 73 miliona evra u prošloj godini. Inače, novi „Etihadov“ menadžment je tu negde od polovine godine, tako da veliki deo tog gubitka u stvari ide na teret novog menadžmenta, koji, kako smo utvrdili dok sam bio u Ministarstvu privrede, zaista diletantski radi svoj posao.
 
S druge strane, gubici se ove godine nastavljaju. Gubici u prvom kvartalu ove godine su otprilike na nivou gubitaka iz 2013. godine. Mnogi ljudi koji rade u JAT-u to znaju i znaju šta se dešava i da to što se radi nije u redu, ali to su sve stvari gde moramo pritisnuti Vladu i nadležna ministarstvam i sam menadžment i nadzorni odbor – ipak, Srbija tu ima 51 posto vlasništva - da se ti ugovori objave i da se neke stvari koje su tu urađene isprave. I da se više ne zaključuju takvi ugovori.
 

RSE: Da li vi uopšte verujete u Vučićevo opredelenje za borbu protiv korupcije s obzirom da i dalje sklapa tajne ugovore, dakle, da i dalje zadržava isti princip netransparentnosti koji su i sve prethodne vlade upražnjavale?
 
Radulović: Postoji velika razlika između ovoga i prethodne Vlade: prethodna vlada nije procesirala nikoga, Aleksandar Vučić i ova vlada procesiraju samo one koji nisu bliski novoj vladajućoj garnituri – dakle, selektivno. To je jedina razlika.
 
To ne znači da ti ljudi koji se procesiraju nisu krivi, da nisu učinili krivična dela. Za veliki broj njih lično znam, pošto sam radio za policiju i Tužilaštvo pet godina pre nego sam postao ministar. Znam i o prirodi toga šta je urađeno, da se tu radilo o velikim štetnim ugovorima i štetnim stvarima po Republiku Srbiju - od raznih privatizacija do davanja građevinskih dozvola itd.
 
Međutim, sve je to selektivno i odnosi se samo na jedan deo, odnosi se na ljude koji nisu bliski vladajućoj garnituri. Mislim da je, prema tome, ozbiljnost u borbi protiv korupcije selektivna, odnosno, vlasti odgovara da se procesiraju oni koj, ili nisu bliski vlasti ili su bliski opoziciji, što, ponavljam, ne znači da nisu zaista i krivi po optužnici. To, razume se, ostaje da se u sudskom postupku utvrdi. Ja, dakle,  nisam video primere pakovanja, odnosno, da se u predmetima koji se vode, a u nekima sam i lično učestvovao, radi nešto što nema osnova. Međutim, ne procesiraju se svi koji treba da se procesuiraju, drugim rečima, mislim je borba protiv korupcije samo na jednu nogu.
 

RSE: Kad pominjete politička pakovanja, mislite na ono što Demokratska stranka označava kao političke procese protiv svojih pripadnika za koje optužuje vlast. Kažete da su te optužbe Demokrata neosnovane?
 
Radulović: Pa, ja neću da ulazim u taj deo, svako ima pravo da se brani – govorim o optuženima - i mesto za rasprave o tim stvarima nisu mediji. Za to je najviše kriva vlast koja to zloupotrebljava i preko tabloida pušta razne stvari i faktički kroz to blati ljude. Međutim, ja znam da je mnogo toga rađeno jako loše za vreme vladavine Borisa Tadića, da smo tada i napravili ovaj parazitski sistem, odnosno, cementirali ga, da mnogi postupci koji se vode po predmetima iz tog vremena i vremena pre toga zaista imaju osnova; nisam video nijedan koji je pakovanje, odnosno, politički namešteno što nije. Sad, naravno, pitanje je da li će ljudi uspeti da se odbrane na sudu ili ne, da li je tužilaštvo dobro postavilo predmet ili nije, da li je policija dobro uradila svoj posao itd - neću uopšte da ulazim u te stvari – ali čitava ta priča o tome kako se radi o političkim progonima mislim da je besmislena.
 
S druge strane, međutim, takođe je činjenica da oni koji su bliski vlasti i vladajućoj garnituri danas nisu procesuirani i imaju razne povlastice, odnosno, mimoilazi ih pravda.
 

RSE: Koji su ti? Jesu li oni iz orbite tajkuna ili političara?
 
Radulović: Iz kompletnog dela burazerske ekonomije koji je povezan sa vrhom političkih stranaka.
 

RSE: To će reći da i ova vlast nastavlja tu burazersku ekonomiju iako tvrdi da se protiv toga bori, da je nulta tolerancija za korupciju?
 
Radulović: To je apsolutno netačno, nije nulta tolerancija za korupciju nego je samo nulta tolerancija za onu stranu koja se ne prikloni strani vlasti.
 

RSE: Ako je borba protiv korupcije, protiv burazerske ekonomije, privrednih pronevera i zločina, samo selektivna, ako se jednom delu ljudi ili političke scene za to sudi, ali ne i onima koji su bliski vlasti, onda je to vrhunac cinične perverzije, onda je to prevara, borbe protiv korupcije nema?
 
Radulović: To je apsolutno tačno.
 

RSE: Kako da to građani Srbije shvate?
 
Radulović: Jako teško. Pošto postoji veliki medijski mrak u Srbiji koji je najzaslužniji za ovaj izborni rezultat, pošto ljudi ne znaju, pošto glasate na osnovu informacija koje imate, a „informacije“ većina biračkog tela dobija preko tabloida, dok su ozbiljni mediji uplašeni, u nekoj vrsti autocenzure, dakle, ne govore o problemima, birači dobijaju samo jednu poruku. A kad imate takvo medijsko okruženje, u svakoj zemlji – i u Americi – rezultati izbora bi bili isti.
 

RSE: Pa, zar je, bez obzira na medijski mrak, na tablodnu lobotomiju, toliko teško da ljudi sa zrnom soli u glavi shvate da mora biti nečeg sumnjivog u tome što im vlast ne pokazuje šta radi s njihovim novcem, što troši njihove pare a od njih krije ugovore. Zar se normalnom čoveku ne upali crvena lampica, javi osnovana sumnja na korupciju?
 
Radulović: Mislim da je to ljudima intuitivno jasno, međutim...
 

RSE: Šta je onda problem?
 
Radulović: Pa, preko ovih medija dobili su sliku da postoje najbolje namere u vrhu vlasti da se takve stvari ne rade.
 

RSE: Onda se, valjda, čovek zapita: pa, dobro, ako vlast ima najbolje namere, što onda ne objavi ugovor?
 
Radulović: To je upravo naš argument, međutim, za to je potrebno da veliki broj medija o tome upravo na takav način i govori. To, međutim, nemamo, nego imamo ružičastu sliku o tome kako konačno postoji iskrena želja da se obračunamo sa korupcijom, sa burazerskom ekonomijom, sa viškom zaposlenih partijskih kadrova itd, iako u stvarnosti radimo upravo suprotno; stalno se, recimo,  pušta floskula da nema zaštićenih, što je apsolutno neistinito; ne da ima zaštićenih, nego je to upravo model rada nove vlasti. Dok god se, dakle, takve poruke šalju, glasači su zbunjeni, a uz to još - ljudi žele da veruju da će biti bolje jer bez nade nema života.
 
Dakle, zbog toga je medijska stvarnost ove zemlje toliko značajna.
 
Evo, recimo, imali smo konferenciju za novinare ovde u Udruženju.  Ni jedan od medija koji su najutjecajniji, većina su državni, nije se pojavio. To vam pokazuje matricu i mi smo s njom suočeni praktično otkako sam podneo ostavku. Bez obzira na to, radom na terenu, razgovorom sa biračima, naša podrška raste, mesec dana nakon izbora rezultati nam pokazuju da je podrška duplirana i da smo na putu uspona, što govori da poruka koju šaljemo biračima, način na koji obrazlažemo probleme, na koji se ophodimo prema glavnim problemima društva u Srbiji danas, rezonuje kod birača i potrebno je vreme da se dođe do velikog broja ljudi.
 

RSE: Koliko dugo još mislite da će EU, za koju se Srbija opredelila i bar institucionalno poprilično napredovala u tom procesu, tolerisati parazitski politički sistem i burazersku ekonomiju u Srbiji?
 
Radulović: Moramo prvo da shvatimo da naše društvo neće promeniti, ni Amerika, ni EU, ni međunarodne finansijske institucije. One će nam govoriti o tome šta treba da se radi, ali promena mora da dođe od nas, odnosno, mi moramo da hoćemo da napravimo promenu. Da li ćemo mi dugoročno biti uspešni i bogati ili nećemo - međunarodne finansijske institucije ne razmišljaju previše o tome; one su zainteresovane da mi vraćamo kredite i naše dugove, ali ako budemo radili pravu stvar, oni će nas podržati. Slična stvar je i sa EU: ako budemo radili prave stvari, mi ćemo napredovati u procesima pridruživanja; ako ne budemo, onda će ti procesi trajati mnogo duže. Neće nas, dakle, Evropa naterati da uradimo jednu, drugu ili treću stvar - mora da dođe od nas.
 

RSE: Šta, konačno, mislite o svom nasledniku na funkciji ministra privrede,  gospodinu Dušanu Vujoviću, i o gospođi Kori Udovički? Hoće li oni kao nezavisni eksperti imati autonomiju da sprovedu ono što predlažu?
 
Radulović: Pre svega, još nismo čuli od ministra privrede šta namerava da radi, ali mislim da neće imati autonomiju. Pre nego što su ušli da rade ovaj posao mislim da nisu bili svesni u šta ulaze, a ovo što se dešava u prvim danima Vlade otprilike to potvrđuje. Danas, recimo, imamo neustavne izmene Zakona o privatizaciji koje su upućene Skupštini na usvajanje, kako bi se izigrala odluka Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim član 20ž Zakona o privatizaciji, što, zapravo pokazuje da nastavljamo u istom pravcu. Ekspoze premijera pokazuje da se vraćamo na sve propale politike koje smo imali u poslednjih 10 godina, koje govore o stranim investitorima, o rasprodaji i od daljem smanjenju troškova, bez da se suštinski uradi bilo kakva reforma.
 
Ako malo detaljnije pročitate ekspoze, videćete da tamo ne piše ništa, iako je težak 52 strane, iako je čitan tri sata. Ekspoze u kojem nešto piše jeste ekspoze prethodnog premijera, koji, što se ekonomskog dela tiče, govori o ključnim reformama koje treba da se sprovedu. Od njih se, međutim, odustalo i sada se nanovo bavimo šminkom.
 
Bojim se da će na kraju ceh plaćati svi građani. Umesto da otpustimo partijski zaposlen višak, a radi se o preko 100.000 ljudi, veliki broj njih sa kupljenim diplomama, koji rade u javnom sektoru, koji nas koštaju preko milijardu i pol evra godišnje, umesto da na tom mestu imamo uštede, mi idemo ka tome da svima u javnom sektoru smanjimo plate 10 posto. Drugi korak će biti da se penzije smanje, treći korak će biti, a možda i paralelno, prodaja Telekoma, Aerodroma, EPS-a. Sve se to radi da bi se zadržala partijska mašinerija bez koje Aleksandar Vučić ne može da funkcioniše.
 
Slična situacija je i sa Demokratskom strankom, Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Savezom vojvođanskih Mađara u Vojvodini koji su tamo nosioci parazitnog sistema, zbog čega društvo propada. Ne treba smanjivati plate lekarima i profesorima, niti treba smanjivati penzije, niti treba prodavati Telekom i Aerodrom, i Lutriju, i RTB Bor i EPS - potrebno je eliminisati parazitski sistem i potrebno je sprovesti reforme.
 
Aleksandar Vučić se odlučio za ovo prvo. Mi mislimo da ne treba dirati, ni plate, ni penzije, nego se treba okrenuti ka odstranjenu parazitskog sistema sa leđa svih građana Srbije.

 
 
http://www.slobodnaevropa.org/content/radulovićvučić-odustao-od-suštinskih-reformi-bavi-se-šminkom/25380999.html

[feeble]

А занимљиво да ови функционери из Европе махом хвале програм владе... Нешто ту не ваља..

[Миљан Јокић]

bas dobar post! Ali svaka cast Vucicu sto je za samo par meseci...

[Juanito]

 

 

 

[Grizzly Adams]

"Теолошки" коментар на закон о раду...

 

[Zayron]

А занимљиво да ови функционери из Европе махом хвале програм владе... Нешто ту не ваља..

 

Da, hvale ti kojima se sva EU i Evropa urušava i rasipa pod prstima.