Величање страдања у војни - болест или врлина?

[DYNABLASTER]

Svasta.... nema potrebe umetati "supernaturalno" tamo gde ne postoji. 

Nisu demoni odgovorni za zla koja cine ljudi, osim ako tebi nije lakse da spavas nocu dok u to verujes. 

 

 

 

Promisljam se ja za vas sto verujete da zlom koji covek cini - upravljaju demoni. Promisljam se da li je u pitanju pa umecete supernaturalno tamo gde mu nije mesto.

 

 

To sto je tebi tesko da poverujes da americki vojnik zaista veruje da ide tamo da bi oslobodio narod od tiranije i zla.. to je zato sto drzish oci zatvorene, informacije filtriras i ne gledas kompletnu sliku. 

 

 

I znaci americki vojnik koji skoci na bombu koju bace islamski ekstremisti medju njih, i time spasi svoje prijatelje - nije pozrtvovan? Jer njime upravlja demon.

Alal ti chast za logiku. 

Tebi nisu jasne osnovne stvari.

 

Pa sta mislis kako su Adam i Eva prevareni i poverovali u to sto im je zmija servirala?

[Млађони]

Tebi nisu jasne osnovne stvari.

 

Pa sta mislis kako su Adam i Eva prevareni i poverovali u to sto im je zmija servirala?

 

Prijatelju, kada te tuku ljudi i maltretiraju, ljudi koji imaju pokusaje ubistva iza sebe ili cak i ubistva i ti im uzvratis - to je hrabrost. 

Problem je sto ta hrabrost ode u pogresnom smeru kod ovog lika ciji sam ti primer naveo u postu koji sam naveo jer je mnogo bolji i blizi primer. 

[DYNABLASTER]

Brkas pojmove, a usput i menjas temu.

 

Ako se drzimo sustine, svako ko cini napad on je napadnut od strane demona i to vise nije on, nego se prepustio napadu i biva beslovesna marioneta. Svako ko napada je pod uticajem, prevaren od strane demona i tu nema diskusije.

 

Ko god inicira tj. fizicki prvi napadne coveka (da ga ubije), bez obzira na uslove, taj je prevaren, i ne zna sta radi.

[Млађони]

Ako se drzimo sustine, svako ko cini napad on je napadnut od strane demona i to vise nije on, nego se prepustio napadu i biva beslovesna marioneta. Svako ko napada je pod uticajem, prevaren od strane demona i tu nema diskusije.

 

Da, 100 % su odmah demoni, mozda je jednostavno duboko u grehu jer je na situacije odgovorio svojom voljom kako je odgovorio. MIslim to je mnogo manje verovatno objasnjenje od demona. 

 

Daj da ga otmemo da ga odvedemo na egzorcizam kada si ti doktor sa duhovnim rengenom i odma prepoznajes demone.... 

[DYNABLASTER]

Odakle greh?!

 

Aj kreni da citas Sveto Pismo pa ce ti biti jasno, ne postoji na ovome svetu u ovome stanju pojam "svoje volje" kakvim ga ti razumevas.

 

Nisam ja doktor, nego citam i slusam, postoje dve opcije, dobro od Boga, i zlo od kneza ovoga sveta, ne postoji nista izmedju.

[Млађони]

Nisam ja doktor, nego citam i slusam, postoje dve opcije, dobro od Boga, i zlo od kneza ovoga sveta, ne postoji nista izmedju.

 

 

Ja mislim da je zlo od ljudi i od njeihove prirode, ne treba coveku "knez ovog sveta" da ga prevari da ucini zlo. Dovoljan je sam sebi. 

 

Mislim ako je verovati tvom razmisljanju, ti bi trebalo da se zalazes za egzorcizam a ne za zatvore.... logicnije je ...ako si iskren u misljenju.

[DYNABLASTER]

Ja mislim da je zlo od ljudi i od njeihove prirode, ne treba coveku "knez ovog sveta" da ga prevari da ucini zlo. Dovoljan je sam sebi. 

 

Mislim ako je verovati tvom razmisljanju, ti bi trebalo da se zalazes za egzorcizam a ne za zatvore.... logicnije je ...ako si iskren u misljenju.

Sad sam doziveo mini deja-vu, a i kako ne bih lol

 

Gle, nije zlo od ljudi niti moze biti, covek nije tako osmisljen i stvoren da moze sam od sebe da proizvodi zlo.

 

Milosavljevicu malo vise citaj Knjige!

[drvce]

Imam utisak da ljudi iskreno ne veruju da ce uskrsnuti, da ne prihvataju da ce trpljenjem ponizavanja i mucenja zadobiti vrhunsko blagostanje za vecnost.

[Ђуро Станивук]

Imam utisak da ljudi iskreno ne veruju da ce uskrsnuti, da ne prihvataju da ce trpljenjem ponizavanja i mucenja zadobiti vrhunsko blagostanje za vecnost.

 

Добро запажање..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dovoljno je da ne trpimo dva gospodara. 

[коЖељ њацИ]

Поштујем и ја твоје мишљење, али задржавам своје. За мене је то болест. И гади ми се та идеологија смрти (коју писац текста проповеда кроз своја дела). Испаде да је једино херојство погинути, и то у рату. Опростите, али херојство је и живети, барем подједнако. Народ на овим несрећним просторима одлично зна да гине, али да живи мало теже.

 

Јадан ја кад се морам сложити с тобом, а морам.

Само није то идеологија смрти како си је дефинисао. То је дух херојства и није баш толико одсутан и у обичном животу. Барем сам се ја сретао у својој широј фамилији да се хвали онај ко херојски живи и бори се у животу ( било мушко, било женско ).

 

Међутим данас у данашње време стари појмови су изгубили стари смисао и добили неке нове апсурдне смислове, па између осталог и тај да је видовдански дух нека камиказа, да се указује пијетет мртвима по гробљима као фараонима а у цркву се не долази да се за њих Богу моли, да се славе славе само због крке и гостију уместо због светитеља празничног дана и литургијске заједнице итд.

[Marjanovic]

Апсолутно непознавање историје. Није, али апсолутно није могла да избегне рат, јер је АУ баш Србију напикирала јер је хтела да се шири на југ.

 

Јесте, пикирала је. Само ако ћемо поштено пикирала је и Србија неке територије АУ, тј. оне насељене не само Србима, већ и Хрватима и Словенцима.

Док је Србија водила аустрофилску политику (поготово за време Обреновића) односи Србије и АУ нису били непријатељски. Међутим, кад се политика променила и кад се више почело инсистирати на уједињењу свих Јужних Словена ствари су се додатно проблематизовале јер Србија је хтела бити предводник тог уједињења или како се то говрило Пијемонт..  Уједињење Јужних Словена је било и главна идеја водиља Младе Босне и мотиви за Сарајевски атентат (Гаврило Принцип тако нешто и говори на суђењу), а то су били и ратни циљеви Србије за време Првог светског рата. Чак не ни Велика Србија, већ искључиво јужнословенско уједињење све до Алпа. Наравно, то је значило рушење АУ или бар нестанак великог дела њене територије.

[Marjanovic]

Иначе, овде нико не говори против храбрости и пожртвованости, већ о дипломатској мудрости, промишљености и рационалности.

 

Не заборавимо да је Стефан Немања римокатоличке крсташе  немачког цара Фридриха Барбаросе који су ишли на исток пропустио кроз тадашњу Србију  Није баш све тако црно - бело.

[Ђуро Станивук]

Па јесте, само ако ћемо поштено пикирала је и Србија неке територије АУ, тј. оне насељене не само Србима, већ и Хрватима и Словенцима.

Док је Србија водила аустрофилску политику (поготово за време Обреновића) односи Србије и АУ нису били непријатељски. Међутим, кад се политика променила и кад се почело инсистирати више на уједињењу свих Јужних Словена ствари су се додатно проблематизовале јер Србија је хтела бити Пијемонт.  Уједињење Јужних Словена је било и главна идеја водиља Младе Босне и Гаврила Принципа (што он и говори на суђењу), а то су били и ратни циљеви Србије за време Првог светског рата. Чак не ни Велика Србија, већ искључиво јужнословенско уједињење све до Алпа. Наравно, то је значило рушење АУ или бар нестанак великог дела њене територије.

 

 

Као да аустроугарској нисми били добри док смо примали уместо њих од турака...кад смо се ослободили турака постали смо опасни по аустроугаре и пошто смо желели да се ујединимо у миру почели смо да их жуљамо....

[RYLAH]

Па јесте, само ако ћемо поштено пикирала је и Србија неке територије АУ, тј. оне насељене не само Србима, већ и Хрватима и Словенцима.

Док је Србија водила аустрофилску политику (поготово за време Обреновића) односи Србије и АУ нису били непријатељски. Међутим, кад се политика променила и кад се почело инсистирати више на уједињењу свих Јужних Словена ствари су се додатно проблематизовале јер Србија је хтела бити Пијемонт.  Уједињење Јужних Словена је било и главна идеја водиља Младе Босне и Гаврила Принципа (што он и говори на суђењу), а то су били и ратни циљеви Србије за време Првог светског рата. Чак не ни Велика Србија, већ искључиво јужнословенско уједињење све до Алпа. Наравно, то је значило рушење АУ или бар нестанак великог дела њене територије.

 

Аустроугарска пропаганда којом су хтели да оправдају рат.

 

Уједињење јужних Словена је постојало као романтичарски покрет, али то у Србији све до избијања Првог св. рата никога озбиљно није интересовало. Србију је једино интересовала Босна, и то се знало, али је Аустроугарска пар деценија гајила амбицију да изађе на море, код Солуна. Ту јој је на путу стајала Србија. Док је Србија имала полувазалне односе са Аустроугарском, планови су стављени на чекање, али ратна странка у Аустроугарској није мировала, посебно од Анексионе кризе 1908. године. 

 

Што се југословенства тиче, то је постало само средство слабљења Аустроугарске једном када је рат већ почео. У Србији никог нису занимале територије у циљу стварања некакве мешавине нација, већ искључиво територије које би се могле припојити Србији. Формирањем Лондонског клуба почео је формални рад на уједињењу, али представници три народа у Лондонском клубу никада се нису слагали и свако је вукао на своју страну. Гаврило Принцип и Млада Босна су имали одређене симпатије као млади и (углавном) просрпски оријентисани, али без реалне подршке.

 

Ситуација се у правцу југословенства мења тек доласком Александра на престо, јер је он био залуђен сновима о што већој држави. Чак и тада, када је требало да дође до уједињења, скоро сви српски политичари и војсковође су били против тога, Александар је са Хрватима и Словенцима и неким фракцијама Срба фактички спровео државни удар да би формирао Југославију.

 

Мало сам проширио, али сам хтео да кажем да југословенство никада није била српска идеологија и да подривање било каквих интереса АУ није постојало, сем у случају Босне, која је противправно анектирана, противно споразуму великих сила, када јој је Босна дата само на управу. Прво је замишљено да југословенство буде само мамац другим народима да се окрену против АУ када је рат већ почео, да би тек са доласком Александра то постало реалност, али апсолутно против воље целог народа и скоро целе елите српског народа. Чињеница је једино да је АУ хтела да се шири на југ и да није постојало било шта што је Србија могла да уради да би избегла тај рат, који се спремао, и за који се само чекао повод. Да није било Принципа, нашао би се у то време и неки други повод, јер је притисак ратне странке прешао у општи став у јавном мњењу АУ тог времена.