Данче* Написано Јул 22, 2014 Пријави Подели Написано Јул 22, 2014 Ми често нисмо ни свесни када нам наиђу животне невоље... Неко ми је причао да се један човек увек молио Богу, да га не оставља на земном путу, и, као што је Господ некада пратио своје ученике на путу за Емаус, да тако и њега прати на путу његовог живота. На крају свог живота имао је овакво виђење: видео је себе како иде пешчаном обалом океана. Окренувши се, видео је трагове својих стопа на меком песку како иду далеко уназад. То је био пут његовог протеклог живота. И поред трагова својих стопа налазили су се трагови још једног пара стопа. Схватио је да га је то Господ пратио у животу, као што Му се и молио. Али на неким местима пређеног пута видео је трагове само једног пара стопа, које су се дубоко урезале у песак, као да сведоче о тежини пута у то време. И сетио се тај човек шта је тада било, када су у његовом животу били посебно тешки тренуци и када је живот изгледао преко сваке мере тежак и мучан. И тај човек је са прекором рекао Господу: - Ето видиш, Господе, у тешка времена мог живота, Ти ниси ишао са мном; видиш ли трагове само једног пара стопа; ја сам тада сам ишао кроз живот, и по томе како су се трагови дубоко урезали у земљу, видиш да ми је тада било веома тешко да идем. Али, Господ му одговори: - Сине мој, ти грешиш. Ти заиста, видиш само трагове једног пара стопа у оно време твог живота, кога се сећаш као најтежег. Али, то нису трагови твојих стопа већ Мојих . Зато што сам те у тешка времена твог живота Ја узимао на Своје руке и носио те. Тако, сине мој, то нису трагови твојих стопа, већ Мојих… Иван Ивковић, Тања1 and Ненад Р. је реаговао/ла на ово 3 Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ненад Р. Написано Јул 22, 2014 Пријави Подели Написано Јул 22, 2014 Господу треба да будемо захвални ма шта нам пошаље Он по своме премудром промислу нас води кроз наше животе. Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. Наше писмо је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо . Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Sloboda7 Написано Септембар 8, 2014 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2014 Одлична тема...Одлази код психотерапеута и многе сам одговоре добила. Али је опет најбитније суочавање са собом. Не може да одмогне, може да помогне, али мора човек да преузме одговорност, а то је најтеже... Најбоље је кад је психолог и верујућа особа, јер у супротном не говорите исти језик. Најтеже је кад човек има страхове које је навукао годинама, тад је добро да се укључи и психолог ,иако је најважније причешће и литургија и исповест наравно... Иван ♪♫, Несташна and JESSY је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука