Слобода у хришћанству

[Никола Ђоловић]

Уствари, нико није слободан јер није слободан од своје природе као Бог, али императив љубави премешта брда, то јест, онтологију са једне позиције створеног на онтологију нествореног. Жртва је неизбежна, коју год коцкицу бацили.

[w.a.mozart]

Зато је Јахве закон по питању слободе

 

voleo bih da ovo produbiš kad imaš vremena

[Лазар Нешић]

voleo bih da ovo produbiš kad imaš vremena

О, па то је моја омиљена тема ... али већ сам нешто и писао о томе, наиме: да на Бога не могу да се примене категорије бића, постојања, егзистенције, па дакле ни онтологије. У најбољем случају, хришћанска онтологија може да буде само једна метаонтологија = изнад и бића и небића и свега и ничега ... зато Дионисије, Григорије Ниски и (веровали или не) Максим Исповедник за Бога говоре да је и Ништа, на многим местима! Дакле, само је Бог (радикално) слободан, чак и од сопственог постојања.

Елем, ако упростимо ствари:

од Платона и екипе хришћански оци ће (ни сам не знам зашто) узети велику порцију метафизике и онтотеологике и применити је на Божије постојање. Тако да такав Бог не може да се љути, не може да се креће, не може да се мења, не може да страда, не може да плаче, да буде тужан, да се каје и раскајава и не може да воли и буде слободан. Дакле, ако све то НЕ МОЖЕ, онда ту нема слободе. Али, као што знамо, Јахве је све само не некакво хладно биће платоновске метафизике. Зато бих ја нашу тријадологију градио пре на Старом Завету, него ли на Теетету, Тимају и грчким трагичарима.

Срећом по нас и Божију слободу, многи оци нису били (тео)онтолози

[Јелина]

@@w.a.mozart, није суштина у одвојености Љубави од слободе, пре ће бити да је питање које постављаш у ствари однос: активно - пасивно. Јер Љубав има проблем ако није покретач свега. Ако је неделатна,  "нереална" како кажеш - онда је у ствари негде изван, онда још не руководи човеком да би га извела из тог пасивног стања. Само је препозната и помало се помаља. Још не пламти у толикој мери да се игра - ризикује, и то  онда не би требало да се приписује недостатку слободе.

 

Заказује човек и у једном и у другом, али то не би требало да чуди - тешко јесте. Задатак је за 5.

 

 

@@Oglo, то баш кад се спустиш у голу  реалност изледа тако.

[Никола Ђоловић]

Куд Прокло прође, ту трава не ниче

[Биљана]

Могу ли и ја рећи своје мишљење!!!? 

 

Човјек од свега највише жели слободу! Просто жуди за њом! Она је језгро људске свјесности! Кад би се сликовито изражавала било би; слобода је центар, а љубав периферија (овим не умањујем битност љубави)! Када дође до симбиозе слободе са љубављу, тј. љубави са слободом, тада се долази до потпуности живота!

Просто је немогуће остварити слободу без љубави............да би дошао у центар, мораш проћи кроз периферију! Небогуће је остварити и љубав без слободе! Ако само и покушаш, то ће донијети само патњу, тугу, ропство. Љубав ће изгубити сву своју пуноту и постаће посесивна! А кад уђе у посесивност, љубав са собом понесе окове......и за себе и за друге! Тиме љубав пријети да зароби, али и да постане роб......а кад се то деси, губи се сва слобода! 

[DankaM]

Тако да такав Бог не може да се љути, не може да се креће, не може да се мења, не може да страда, не може да плаче, да буде тужан, да се каје и раскајава и не може да воли и буде слободан.

 

Hm, to mi više liči na nepokretnu kuglu...

 

No, enivejz, meni je najsimpatičniji prikaz Boga u pop-kulturi (ne ulazeći u rasprave o trijadologiji ) onaj iz filma Kevina Smita Dogma. I to u onom trenutku kada napravi zvezdu, a posle  štipne Lindu Fjorentino za nos

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ma ne ljuti se Bog ako nenamerno zanemaris slobodu na ustrb ljubavi zna On ko Je i obitava u tebi sve dok nisi protivan jednom od ta dva

[Oglo]

@Oglo, то баш кад се спустиш у голу  реалност изледа тако.

 

 

Budimo realni, čak ni Gospod nigdje ne spominje slobodu,

jer je sloboda kategorija ovog svijeta.

Najbliže tome je istina će vas osloboditi, čak i ApPavle kaže, ako i možeš biti slobodan radije se strpi

Doduše interesantnije od svega je da nema riječi ljubav

Ima je u glagolskom obliku voljeti

 

edit: da ne pretjeram ipak

Duh je tamo gdje je sloboda

[Јелина]

@@Oglo,

Можда причамо о различитом:

ја говорим о слободи у датим могућностима човека и ту не видим никаква ограничења. Ако у свему могу да бирам приступ који препознаје смисао и води даље, ако и у најгорем опет видим труд Творца који ја само треба да понесем - то ми је више него довољно. Не видим да ме у било чему ускраћује.

Не знам на шта мислиш када кажеш да у ствари избор не постоји.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Budimo realni, čak ni Gospod nigdje ne spominje slobodu,

jer je sloboda kategorija ovog svijeta.

Najbliže tome je istina će vas osloboditi, čak i ApPavle kaže, ako i možeš biti slobodan radije se strpi

Doduše interesantnije od svega je da nema riječi ljubav

Ima je u glagolskom obliku voljeti

 

edit: da ne pretjeram ipak

Duh je tamo gdje je sloboda

Nista ja ovde ne razumem Ljubite jedni druge nije ljubav?

[Николa]

Pa nekako si već sam dao odgovor. Sloboda je skrajnuta jer povlači odgovornost, a za to je potrebno truda. Mnogo je lakše umrtviti se nekakvom predstavom (najčešće pogrešnom) ljubavi koja sve trpi, sve prihvata, svemu se raduje...

Lako je odslušati intervju sa nekim starcem i topiti se u njegovoj dobroti i ljubavi. Ali ako bi proveo sa tim starcem mesec dana, vide bi i drugu stranu, u smislu koliko je ipak strog, pre svega prema sebi.

Sad sam se setio vladike Danila i njegove slikovite predstave, gde ljudi kao komadi gvožđa kruže oko Boga - Sunca i upijaju svetlost. Pa onda svako ima i rđe na sebi. Sloboda je tu - čistiti rđu sa sebe ili ne.

E sad, da li je sloboda samo sredstvo, u smislu slobodnog izbora uskog ili širokog puta, ili nam je sama sloboda donekle i cilj...?

Mnogo zamršeno...

[Oglo]

Ja upravo o tome i govorim, sloboda da se radi šta se hoće, nije prava sloboda,

već je to sloboda da se radi šta se mora, dakle šta je ispravno. Samim tim mi i nemamo neki izbor

[Никола Ђоловић]

Одосмо на феноменологију слободе.

И нисмо и јесмо слободни.

Нисмо јер немамо слободу као Бог којег не одређује Његова природа, а опет имамо слободу да се определимо за обожење које кулминира у одсуству било каквог избора јер је у Богу све "Да!".

[Јелина]

Mnogo je lakše umrtviti se nekakvom predstavom (najčešće pogrešnom) ljubavi koja sve trpi, sve prihvata, svemu se raduje...

да када бисмо живели без свакодневог контакта са другима - не треба ти да замислиш себе са неким предобрим старцем да би разобличио ту идеализацију. Брусиш се лепо сваког трена у том међусобном односу и мериш  трунке своје изнедрене љубави.