На селу :)

[Рапсоди]

[Рапсоди]

@, добродошла и осећај се као код своје куће..и да, слободно нас почасти дивним фотографијама да уживамо и присећамо се као да смо она мала деца, која је одлазила код баке и деке на селу.. 8086.gif

8086.gif 

[Рапсоди]

О ГЕНЕРАЛУ

 

Памтим једно лето у селу  по једном необичном пилету кога назвасмо генерал .Судбина му је била помало чудна.Још када је било сасвим мало, неко из села случајно га нагази, али оно неким чудом преживе, само му се од тада живот мали пилећи сасвим промени.Стално је било у заостатку за својом браћом  и сестрицама  и никад не  стиже сасвим да одрасте .Растао је генерал али споро, док су му браћа и сестрице  брзо напредовали  и постајали већ кокице и петлићи, мали генерал  је још  увек био пиленце.А разликовао се од њих , по једном крилцу  које је  највероватније због повреде  увек чудно штрчало и било подигнуто мало нагоре, тако да је мали генерал иако најмањи од свих њих изгледао некако  заповедно и надмоћно.Да ли смо га због тога назвали генерал ,због тог крилца које је стварно подсећало на еполете на генералским блузама или због нечег другог не знам.Али знам да смо га сви волели и не само ми деца  већ и старији.Мали генерал не да се само физички разликовао од  својих вршњака  већ и све његово понашање  није баш сасвим подсећало на пилеће. За чудо једно није се нимало плашио људи.Ваљда и сам још као мали увиде да се разликује  од своје браће, па се некако поче издвајати од њих и  водити неки засебан живот .А  и његова мама кока није баш много марила што се генерал издвајао  од своје браће и сестрица  и сам тако лутао по сеоском густишу.Али генерал није био самотњак, привеза се за људе, поготово за нас децу,никаквог страха није осећао од нас,сасвим је мирно ишао за нама као какво верно псетанце а нарочито је волео када га мазимо и указујемо му  пажњу. А можда је име добио по томе што је знао тако чудно, пошто је мало храмао, да ушета у куће а ми још не знајући ко је то ушао, имали смо утисак због чудног одзвањања његових пилећих корака да ушетава ни више ни мање но  какав генерал. Чим би спазио каква врата отворена , ето ти  генерала унутра, ваљда осећајући да је свугде добродошао.

И тако је генерал мирно живео свој необични пилећи живот . А ја , ја никада сасвим тачно нисам сазнала  шта је било са њим, јер једно време  не идох тамо, да ли тихо и у миру сврши свој малени пилећи живот или мада сумњам, заврши у некој пилећој чорбици.

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Рапсоди]

[Данче*]

NIKOLA BORIĆ: Podelio milion evra prijateljima i započeo novi život… u šumi

Nikola Borić (39), jedan od najboljih svetskih trenera došao je u šumu iznad sela Kokočak i počeo graditi svoj dom. Ne želi internet, struju, vodu i TV…

Selo Kokočak u Parku prirode Papuk, gotovo i ne postoji na mapi. U Kokočaku je do pre dva meseca živelo tek petoro ljudi. I onda, na čuđenje svih, u šumu iznad sela došao je i počeo graditi svoj dom Nikola Borić (39), jedan od najboljih svetskih trenera atletičara.

Dodatno čuđenje izazvao je najavom da ne namerava uvoditi ni struju, te da mu ne trebaju ni voda ni internet ni televizija ni radio ni drugi ljudi. No, najviše je sve iznenadio kad je rekao da je sve materijalno što je do tada imao u životu podelio prijateljima. Sebi je ostavio tek toliko da kupi zemljište na kojem će izgraditi brvnaru od prirodnih materijala i “uživati u svom duševnom miru”.

‘Odluku nisam doneo preko noći. Želim biti čoban’

- Moja filozofija se svodi na život u skladu sa prirodom, bez ikakvog otpada, ne proizvoditi nikakvo smeće, pomoći lokalnoj zajednici i sebi naći mir. To sam sve pronašao u ovom selu i moj dolazak ovde, koliko god to vama zvučalo i izgledalo radikalno, nije bila odluka koju sam doneo preko noći. Novac me nikada nije previše zanimao, iako se lepio za mene, i u njemu nije nikakav problem. Jednostavno, hteo bih se sad malo više posvetiti prirodi i promeniti kompletan način života. Želim biti čoban – priča Nikola, koji je osvojio niz zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima i Olimpijadama.

Pre tri godine, kad je u potrazi za duševnim mirom nabasao na neki oglas i tragom njega došao u Kokočak, Nikola je već na prvi pogled znao da će to mesto biti njegov raj. Kaže, obišao je celi svet, svugde je sa svojim vrhunskim atletičarima dočekivan kao kralj i imao najbolji mogući smeštaj, ali – nigdje nije doživeo da može piti vodu iz potoka, na primer.

Poklonio firmu vrednu milion evra, pokloniće i luksuzan stan

Pregledavajući parcelu koja se nudila za prodaju, između stabala je raširio mrežu za spavanje i na njoj spavao danima. Znao je da će se tamo vratiti. Po povratku u Tursku, u kojoj je tada bio glavni trener atletičarske reprezentacije te zemlje, svom poslovnom partneru je poklonio firmu vrednu milion evra i rekao da ga to više – ne zanima. Tako i danas kaže da će za mesec dana isto napraviti sa luksuzno opremljenim stanom u Adis Abebi u Etiopiji i darovati ga svom prijatelju.

- Meni materijalne stvari ništa ne predstavljaju u životu. Za mene je život u Kokočaku postao dosad moj najveći životni izazov. Nemam nikakvih planova, sve mi je svejedno, sad mi može pasti na pamet upaliti auto i odvesti se na Severni pol. Znam da za sutra jedino moram pripremiti drva, jer sam ostao bez njih, i to je sve – tvrdi Nikola, kroz smeh.

U poslu je dosegao vrh i došao do zida

U poslu u kojem se bavio Nikola Borić je dosegnuo vrh. Kaže, u atletici se “popeo na Mont Everest, iznad toga nema ništa, a svi ponovni usponi nisu mu bili više zanimljivi”.

- Volim, obožavam svoj trenerski posao, ali, jednostavno, izgubio sam motivaciju za raditi i sve te uspehe ponoviti – priča Nikola.

Od “tekovina civilizacije” Nikola je u Kokočak ponio samo Ladu Nivu, bez koje se nemoguće dovesti do njegove brvnare, poluraspadajući mobilni, kojeg uskoro planira “šibnuti u potok” i motornu testeru, kojom je raskrčio šumu. Dok ne izgradi kolibu, spava na balama sena pored goleme bačve koju je pretvorio u peć.

- Kad je pao sneg, sedam dana se nisam spuštao u selo. Prijatelji su me pokušavali dobiti na mobilni, ali baterije su mi otišle. Kad su konačno u panici došli do mene, našli su me kako sedim u kratkim rukavima pored tople bačve u brvnari. Samo sam se nasmejao i začudio se zašto su se uplašili – priča Nikola. U divljinu nije poneo nikakvu knjigu, kaže: “Uživam što mi je glava prazna”.

- Ništa mi ne nedostaje i o ničemu ne razmišljam – kaže Nikola.

Društvo mu pravi tek udomljena maca koju zove – Maca.

- Sve ovde je moje, zemlja, drvo, hrastove grede sam dobio s jedne kuće stare 120 godina, cigle od komšija, televizor nemam, radio nemam, internet nemam, mobilni punim kod komšija i po prvi put sam istinski srećan – priča Nikola za kraj reportaže.

POGLEDAJTE VIDEO:

 

http://www.petplus.rs/nikola-boric-podelio-milion-evra-prijateljima-i-zapoceo-novi-zivot-u-sumi/

[Данче*]

OŽIVELI SELO Mladi preduzetnici od napuštenih imanja u Jabukovcu prave idilu

U Jabukovac, selo koje je srpskoj javnosti postalo poznato po masovnom ubistvu pre devet godina, vraća se život, a za to su najzaslužniji mladi gastarbajteri koji su poreklom iz tog mesta u negotinskoj opštini.

Mladi Jabukovčani se vraćaju na dedovinu, obnavljajući imanja u najvećem krajinskom selu.

 

- Nerealno je očekivati da se mi koji živimo u inostranstvu bavimo ratarstvom pa smo pokušali da nađemo isplative poslove koji ne zahtevaju više od 20 do 30 dana rada. U ovom kraju nema zagađivača pa smo došli na ideju o formiranju ekološkog sela, nalik na ekološke regije u Evropi i uspostavljanja sopstvenog brenda. Jabukovčana ima po celoj Evropi, ali i šire, pa računamo i na mogućnosti koje pruža internet i to pre svega na promociji ideje, a kasnije i na plasmanu proizvoda - objašnjava Alen Vujić (31), pokretač ideje da se selo obnovi, koji živi i radi u Beču.

U selu ima već oko 1.600 košnica, a pčelarstvo je nakon dužeg vremena ponovo na ceni

Posao u Austriji dozvoljava mu da po pet dana mesečno provodi u selu.

Na već godinama neobrađenim poljima oko Jabukovca ove godine prvi put su nikle plantaže paulovnije, brzorastućeg drveta za proizvodnju peleta i briketa, ali i drvne građe.

- Pod paulovnijom već prve godine imamo oko 4,5 hektara sa oko 3.000 sadnica, a već ove jeseni biće posađeno još 2.500 komada na još četiri hektara. Prvi zasadi su se odlično pokazali, što je izuzetno dobro jer se tako oni neodlučniji lakše pridružuju našoj ideji. Ako ideja zaživi, namera nam je da u Jabukovac dovedemo otkupljivače firme "Biores", kojoj bismo mogli da ponudimo značajne količine biljne mase - objašnjava Vujić.

 

Foto: S.Jurasović / RAS Srbija Proizvodnja: I košnica i žardinjera, baš kao u Beču

U selu trenutno ima više od 1.600 košnica, a pčelarstvo je nakon dužeg vremena ponovo na ceni. Jabukovački pčelari pročuli su se po jednoj neobičnoj priči, a meštanin Slobodan Tihojević proizvodi košnice za tzv. gradsko pčelarstvo.

- Nijedan grad ne može dobiti epitet "zeleni" bez pčela. Već neko vreme u Evropi i svetu je u trendu gajenje pčela u gradu. Već imate specijalne košnice na zgradi opere u Beču, po tržnim centrima, parkovima, u zidovima zgrada. Tako proizveden med je brend i dokaz zdrave životne sredine. Pravimo košnice koje su ujedno i žardinjere za cveće u parku - objašnjava Slobodan.

Posebna atrakcija u selu je salaš Gorana Savkovića, koji je ogradio porodično imanje od 28 hektara i kupio stado ovaca.

- Odrastao sam na salašu i to je za mene raj na zemlji. Sve ovo je nekad bilo obrađeno imanje, a danas je napušteno. Želim da ponovo oživi ovo mesto i ovo je moj doprinos. Uložio sam 20.000 evra i nameravam da povećam stado na 600 do 700 ovaca i ogradim još 30 hektara - objašnjava Goran Stevović, koji živi i radi u Austriji.

 

 

Foto: S.Jurasović / RAS Srbija Još u staroj Jugoslaviji Jabukovac je imao otkupnu stanicu i sušaru lekovitog bilja, a sada su na livadama ponovo nikli zasadi nevena i smilja

Kako kažu ti mladi i vredni ljudi, njihov cilj je da se proizvodi iz Jabukovca što bolje i u većoj količini plasiraju u Srbiji i svetu, a da samo selo postane poželjno mesto za život i boravak turista.

- Takođe, od svakog profita želimo da određen procenat izdvojimo za uređenje sela, kao i za pomoć deci iz ugroženih porodica - kaže Alen Vujić.

Plantaže lekovitog bilja

Kako je Jabukovac još u staroj Jugoslaviji imao otkupnu stanicu i sušaru za lekovito bilje, ponovo su nikle plantaže lekovitog bilja, pre svega nevena i smilja. Za taj posao odlučilo se 12 domaćinstava. Plasman robe je obezbeđen preko Instituta "Josif Pančić". U prodaji su već i melemi koje meštani spravljaju po tradicionalnim receptima, ali i čajevi i ulja.

 

Foto: S.Jurasković / RAS Srbija Goran Savković sa svojim stadom ovaca

Da se ne ponovi

Višestruko ubistvo po kome je, nažalost, Jabukovac ostao upamćen desilo se 27. jula 2007. godine. Naoružan lovačkom puškom, 39-godišnji meštanin sela Nikola Radosavljević ubio je devet osoba, a teško ranio dve osobe. Posle zločina pokušao je samoubistvo, ali je u tome sprečen i uhapšen.

hIzvor

 

[Ненад Р.]

[Човек Жоја]

 

[AnaLaz]