Социјална тржишна привреда: У потрази за идејама за обнову „средњег система“

[Marjanovic]

Аутор: Драган Шљивић

 

Средњи систем, дело Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, упућује нас на чињеницу коју је и историја потврдила, да ни комунизам ни либерализам без реда не могу донети успех једне привреде.
 

Успешан развој, осим духовне подлоге и радне етике која је са њом повезана, тражи и економију способну да створи благостање и социјалну сигурност. При томе, не би смела да ограничава стваралачки потенцијал човека. На први поглед, овакви захтеви као да представљају непомирљиве супротности.Са једне стране потребно је обезбедити довољно благостања за све. Са друге, таква прерасподела нужно значи да се од најуспешнијих у тржишној утакмици узима све више, да би се дало онима који су били мање успешни. Логична последица таквог понашања државе јесте да они најкреативнији било одустану од даљег улагања свог знања у привредни напредак, било напусте земљу и оду негде где су им услови пословања повољнији.

У друштву у коме нема солидарности или осећаја за заједнички циљ, таква реакција оних који су на тржишту били успешнији, чини се оправданом. Ипак, историјско искуство нашег народа, онако како га је описао Свети Владика, упућује на то да су наши преци били свесни да не мора да значи да ће свака година бити родна, исто као што не мора да значи да се и најбогатијима не може десити пословни неуспех који би их оставио у стању борбе за голо преживљавање. Институције као што су сеоске утрине, сеоски кошеви за храну и градски еснафи омогућавали су свакоме ко би запао у тешкоће да преживи тежак период, до тренутка када опет постане способан да стиче за себе и своју породицу (видети: Св. Николај Охридски и Жички, Средњи систем, тачке 37 и 38).

У друштву у коме не постоји осећање потребе да за неке циљеве сви морају по мало, у складу са могућностима да уложе, држава и други се доживљавају као противници. Такво друштво је без солидарности и без пуно заједничке воље да се ствари мењају на боље. Свети Владика нам је оставио запис о солидарности каква је некада постојала у нашем народу. Установе сеоских утрина, сеоских кошева у којима се чувала храна, као и солидарност чланова еснафа, чинили су мрежу институција која је свакоме, па и најбогатијем када упадне у тешкоће, гарантовала да неће умрети од глади и немаштине (Средњи систем, тачке 36–38). „Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком, а не робом“ (Средњи систем, 39). Пропаст средњег система Свети Владика видео је у томе што су наши интелектуалци, школовани у иностранству, прихватили екстремне економске теорије (Средњи систем, 43). Солидарност коју је он нудио, заменили су картелска плутократија и насилни комунизам, односно робовање човека човеку и робовање човека држави. Повратак средњем систему донео би Србима „у погледу имовинском и економском“ славу „не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка“ (Средњи систем, 54).

Колико је Свети Владика био у праву, да само један средњи систем између две екстремне економске теорије може донети благостање, можда говори и концепт социјалне тржишне привреде, какав су хришћанске демократе успоставиле у Немачкој после Другог светског рата. Читава једна генерација Немаца која је данас у поодмаклим годинама, сећа се глади, немаштине, беде и хладноће после Другог светског рата. Земљом су господариле четири силе победнице, а судбина која је немачкој привреди у почетку била намењена била је одузимање индустрије и стварање једне пољопривредне земље. Сматрало се да је то део заслужене казне коју је читав народ морао да сноси због режима који је нанео зло Европи. Страх од комунизма одвратио је западне савезнике од оваквих планова, али њихова каснија помоћ не може да објасни на који начин су постигли „привредно чудо“ какво је мало где у историји забележено.

И наша земља је уживала велику подршку Запада, што финансијски, што кроз могућност да наши радници радећи у иностранству шаљу новац кућама. Међутим, једино привредно чудо у коме смо били сведоци је да привреда СФРЈ није чешће морала да пролази разне „стабилизације“ и да „деноминације“ услед инфлације нису морале да буду редовније. Иако је било великих привредних успеха, грађани наше земље никада нису успели да достигну ниво благостања земаља које су после рата одлучиле да примене другачији привредни систем. А и те земље биле су исто тако разорене, уништене, а њихово преживело становништво по завршетку рата гладно. Поред низа „промашених инвестиција“ било је наравно и успеха и раста животног стандарда, али свакако не у мери у којој се могло. Наш народ је наравно и тиме био задовољан, а када је и тога нестало, морамо се запитати како и на којим основама даље.

Више пута се показало да се вреди подсетити речи Српског Златоустог. Оно што нам пак он није у својим делима изрекао, можемо надоместити на исти онај начин на који је он долазио до својих закључака. Гледао је свој народ, гледао шта раде други и тежио да све оно што нам предлаже буде подупрто хришћанским погледом на свет.

На један сличан начин, полазећи од западнохришћанског погледа на свет, устројене су идеје социјалне тржишне привреде. Полазећи од схватања човека као бића заједнице са стваралачком снагом, устројили су привреду тако да креативност не буде спутана, али и да солидарност, без које нема заједнице, не буде угрожена. Оно што се потом десило било је привредно чудо, у коме су спутавани картели, јер се држава борила против монопола. У ком је обезбеђено „благостање за све“ и то не само за западне Немце, него и за оне који су у Немачку као „гастарбајтери“ долазили. Враћено је поверење у домаћу валуту, успостављен је стабилан и поуздан правни систем. Успостављен је дијалог послодаваца и синдиката, инсистирало се на индустрији високог квалитета производа и сталном усавршавању које је мобилисало креативност немачких инжењера. Образовање је постављено тако да се што раније млади људи оспособе да дођу до свог парчета хлеба. Сами Немци, иако добро плаћени, гледали су што више да уштеде. Инжењери су подстицани да своју стваралачку силу употребе у унапређењу квалитета производа и саме производње. Исти народ, подељен у два привредна и политичка система, са истом традицијом и културним наслеђем производио је трабанте у комунизму и мерцедесе у социјалној тржишној привреди. Иако је доста тога од почетног модела измењено, ипак се задржао осећај потребе да се сиромашнијима помогне, па нема великих отпора износима накнада за незапослене, труднице, мајке, социјално угрожене. Немци кажу да код њих, иако украсти храну да би се преживело не бива третирано као кривично дело, ипак је тешко доказати да би неко у овој земљи могао да умре од глади.

Има неке симболике да су баш у Немачкој први пут објављена сабрана дела великог Владике. У држави која је успела да створи неку врсту средњег система. Због тога је важно да са Немцима сарађујемо, да од њих учимо, како бисмо на најбољи начин схватили који је пут до нашег средњег система. Не морамо све од њих преузети, као што ни њихове грешке не морамо и сами поновити. Али ипак можемо да се потрудимо да разумемо како су од разрушене земље створили највећу индустријску силу Европе и да и у њему нађемо потврду да привреда која се управља хришћанским схватањем човека, не само да је могућа, већ и успешна.

http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/1127/tekst/u-potrazi-za-idejama-za-obnovu-srednjeg-sistema/

[Juanito]

Супер, Шљиво, царе! А хоћеш ли ти прво да напустиш највећу лоповско-паразитску организацију у историји земље (УРС), те да пређеш у привреду да бисмо заједно градили "средњи систем"?

[RYLAH]

највећу лоповско-паразитску организацију у историји земље (УРС)

 

Нема потребе за тим. Шта би било сад да ја кренем да вређам оног за ког си ти гласао? То што је можда један од њих некад нешто украо, не значи да су сви лопови ил да могу да се запошљавају само по партијским везама.

 

Ево, рецимо, ја. Био сам студент генерације на Ла Сапиенца универзитету у италији. Италија, ало брее! За свој посао у управном одбору морао сам да прођем десет провера, три интервјуа су ми држали, и црнчим за неку беду од плате. Све да би теби и теби сличнима било боље. Знаш колико бих добио да сам у управном одбору Мајкрософта?  Члан сам и политичке партије за коју верујем да овом народу може донети бољитак. Што да обични људи стежу каиш? И још добијам такве епитете где год се окренем

 

Јок, не признаје нико овде нас младе стручњаке. Тако ћу да запалим из ове рупе првом приликом, па се сами сналазите за даље! И треба овако да вам буде!

[Juanito]

Не, озбиљно. Шљивић (као и Марјановић, бај д веј) спадају међу најбоље људе које знам. И изузетно је паметан, не сумњам да би могао да се запосли у великим и успешним светским компанијама када би хтео. Моја опаска дефинитивно није напад на његову личност. Да је нека лопурда, не бих се уопште трудио да одговарам. Нека пусти он владику Николаја, наш народ, солидарност и бла бла бла, то је све јасно. Мене занима како могу да постоје средњи систем и млађан динкић (тј. све оно што он персонификује, зато мала слова) у истом универзуму?

[RYLAH]

Не знам, само ми деловало добро да убацим фору, слабо памтим имена и ликове, тако да нисам адекватан саговорник на тему овог конкретног лика.

 

Ал генерално говорећи, наилазио сам на милијарду сјајних људи, у свим партијама и организацијама, и често сам се питао шта ће они тамо. Ал онда кажем себи да ако такви нису тамо, чему онда ја могу да се надам? Какве би тек биле такве организације, које много одлучују о свима нама, да немају и таквих људи?

[Grizzly Adams]

Стварно разумем ту потребу људи да истичу "социјалну компоненту", комшике ми... Ма како ирационална та фобија од тржишта била. Нема везе. Нека буде.

Али једну ствар не могу да разумем. Значи, живимо у друштву у коме је "прерасподела" постала начин живота, где вероватно више од 50%, овако или онако, живи на туђ рачун. И сви (ваљда) знамо да је тржиште једино што ствара нову вредност. И шта у таквом друштву треба истицати? На чему треба да буде акценат? Шта треба објашњавати народу? Па јасно је само по себи да кад би код нас сам Лудвиг фон Мизес дошао на власт, та "прерасподела" не би могла да се искорени за наредних 100 година. Значи, то није никакав проблем и нема никакве потребе толико инсистирати на "социјалном" делу.

Са друге стране, "либерални" део не само да код нас уопште не постоји, него не постоји никаква свест у народу о томе колико је то неопходно. Напротив, постоји опште неразумевање и презир. Наш народ појма нема о томе шта је то уопште "економски либерализам", нити да је то први предуслов било каквог економског напретка. Чак се често чују - и то од врлих српских "интелектуалаца" - бесмислице типа "видите докле нас је довео овај либерализам"!? Који бре "либерализам"? Шта бре ви људи дувате? Па ми још из феудализма нисмо изашли.

И зато не могу да схватим овакве текстове. Ваљда треба мало савладати своје фобије, размислити шта је потребно и корисно, па на томе инсистирати. Ако човек воли свој народ...

[Crveni Baron]

Стварно разумем ту потребу људи да истичу "социјалну компоненту", комшике ми... Ма како ирационална та фобија од тржишта била. Нема везе. Нека буде.

 

 

 

Ima jedan problem koji vi libertarijanci ne vidite kada pricate o trzistu. Trziste ne zavrsava na marketu vec odredjuje ponasanje i razmisljanje svih nas i van trzista. Ono odredjuje na kraju krajeva i za koju politicku opciju ce svako od nas glasati. Tako da trzista imas itekako, tamo gde je razvijenije imas upravo vise socijalne pravde jer je to nekakva zakonitost u ljudskom ponasanju, vecina ljudi tezi da bude solidarna sa drugima i takav sistem i grade.

[Justin Waters]

Da bi se mogla sprovoditi bilo kakva socijalna politika, najprije treba da postoji novac, novac treba da se zaradi da bi se moglo davati. 

 

A novac u danasnjem svijetu se ne moze zaraditi bez sprovodjenja trzisne ekonomije i ekonomskog liberalizma. Ovi elementi prvo moraju doci u plan, a kasnije se mogu sprovoditi socijalni programi. 

 

S toga socijalna politika ne treba da bude dio politicke doktrine, vec izuzetak od pravila. Najvece blagostanje se moze postici da svako moze da zivi od svog rada, onaj ko ne moze (bolest, invalidnost itd...) na njega se primjenjuje socijalna politika.

[Grizzly Adams]

А посебно боде очи ово стално позивање на ауторитет, сакривање иза мантије св. Николаја и сл.

 

Он у "Средњем систему" јасно каже да имовина треба да се дели "драговољно и слободно, без икаквог спољног притиска и присиљавања". Или на другом месту "Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком а не робом".

 

Дакле, за владику "средњи систем" није социјална држава, како то поједностављено и погрешно разуме аутор текста, већ нешто сасвим друго. Владика говори о друштву у ком влада потпуна слобода, а где хришћанство има добротворну улогу - "по савести, а не по спољашњој сили". Његов систем уопште није "економска теорија", већ једноставно - хришћанство у слободном друштву.

[Ignjatije]

Златна седина је најбоља опција. Екстреми су увек лоши, били они "десни" или "леви". Буде Гаутаме ми, тако је

[Grizzly Adams]

Само што овде није питање "левих" и "десних" екстрема...

[Juanito]

Узгред, Звоне, ауторов брат је наш.

[Marjanovic]

 Марјановић, бај д веј) спадају међу најбоље људе које знам. 

 

 Марјановић јесте један од најбољих људи које познајем. То могу из прве руке да потврдим.  

 

 Нека пусти он владику Николаја, наш народ, солидарност и бла бла бла, то је све јасно. Мене занима како могу да постоје средњи систем и млађан динкић (тј. све оно што он персонификује, зато мала слова) у истом универзуму?

У тексту се прави извесна паралела идеје Средњег система владике Николај и немачког социјално - тржишног концпета. Не видим какве Динкић има везе са поентом и темом овог текста.

 

Стварно разумем ту потребу људи да истичу "социјалну компоненту", комшике ми... Ма како ирационална та фобија од тржишта била. Нема везе. Нека буде.

Али једну ствар не могу да разумем. Значи, живимо у друштву у коме је "прерасподела" постала начин живота, где вероватно више од 50%, овако или онако, живи на туђ рачун. И сви (ваљда) знамо да је тржиште једино што ствара нову вредност. И шта у таквом друштву треба истицати? На чему треба да буде акценат? Шта треба објашњавати народу? Па јасно је само по себи да кад би код нас сам Лудвиг фон Мизес дошао на власт, та "прерасподела" не би могла да се искорени за наредних 100 година. Значи, то није никакав проблем и нема никакве потребе толико инсистирати на "социјалном" делу.

Са друге стране, "либерални" део не само да код нас уопште не постоји, него не постоји никаква свест у народу о томе колико је то неопходно. Напротив, постоји опште неразумевање и презир. Наш народ појма нема о томе шта је то уопште "економски либерализам", нити да је то први предуслов било каквог економског напретка. Чак се често чују - и то од врлих српских "интелектуалаца" - бесмислице типа "видите докле нас је довео овај либерализам"!? Који бре "либерализам"? Шта бре ви људи дувате? Па ми још из феудализма нисмо изашли.

И зато не могу да схватим овакве текстове. Ваљда треба мало савладати своје фобије, размислити шта је потребно и корисно, па на томе инсистирати. Ако човек воли свој народ...

Критика је упућена на погрешну адресу јер је немачки социјално тржишни концепт изразито тржишни концепт. У тексту се и прави поређење успешности западно - немачког и источно - немачког модела. Један је тржишни а други није.

 

 

А посебно боде очи ово стално позивање на ауторитет, сакривање иза мантије св. Николаја и сл.

 

Па шта је ту чудно? Текст је објављен у Православљу а не у неком економском часопису. Нормално је да се позиваа на ауторитет ако пише о томе. Какво сакривање иза мантије?

 

 

 

 

Он у "Средњем систему" јасно каже да имовина треба да се дели "драговољно и слободно, без икаквог спољног притиска и присиљавања". Или на другом месту "Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком а не робом".

 

Дакле, за владику "средњи систем" није социјална држава, како то поједностављено и погрешно разуме аутор текста, већ нешто сасвим друго. Владика говори о друштву у ком влада потпуна слобода, а где хришћанство има добротворну улогу - "по савести, а не по спољашњој сили". Његов систем уопште није "економска теорија", већ једноставно - хришћанство у слободном друштву.

 Наравно. Само не искључује вл. Николај  ни државу:

 

Ми као хришћани треба да верујемо у могућност сваког добра, па наравно и у могућност обнављања Средњег система код Срба. Потребна је само добра воља, широкогрудост и љубав према народу. Кад се ово има, лако је наћи начин, да се поред личне имовине сваког појединца установи и колективна имовина у селу и у граду. То може извести и државна власт помоћу општих државних средстава. Али би несравњено боље било кад би то учинили само имућни људи својом иницијативом, слично оним имућним људима у Јерусалиму, који својом иницијативом и добром вољом приложише своја имања и ставише пред ноге апостолима, ради општег добра свих верних. http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/vlNikolaj/SrednjiSistem/Nikolaj020405.htm

 

 

Узгред, Звоне, ауторов брат је наш. 

Зар нисмо сви наши? 

 

 

 

 

 

[Juanito]

Зар нисмо сви наши?

Мораш прво да прођеш кроз ритуал иницијације који се састоји (између осталог) из испијања десет литара кока коле док медитираш над Дарвиновом сликом. А затим мораш да положиш испит тако што ћеш годину дана да посећујеш све састанке свих синдиката и да им јавно читаш "Human Action".

[Шљива]

А посебно боде очи ово стално позивање на ауторитет, сакривање иза мантије св. Николаја и сл.

 

Он у "Средњем систему" јасно каже да имовина треба да се дели "драговољно и слободно, без икаквог спољног притиска и присиљавања". Или на другом месту "Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком а не робом".

 

Дакле, за владику "средњи систем" није социјална држава, како то поједностављено и погрешно разуме аутор текста, већ нешто сасвим друго. Владика говори о друштву у ком влада потпуна слобода, а где хришћанство има добротворну улогу - "по савести, а не по спољашњој сили". Његов систем уопште није "економска теорија", већ једноставно - хришћанство у слободном друштву.

 

Ево и мене, да се огласим Слажем се, Св. Николај не представља Средњи систем као социјалну државу, већ као систем у коме постоји солидарност. Његовог остварења не може да буде без усвајања "духа хришћанске човечности и узајамне људске одговорности". Пошто се тај дух у његово време у Србији/Југославији већ прилично изгубио, није ни чудо да га истиче. По мом мишљењу, социјална-тржишна привреда, концепт какав је примењиван у земљама средње Европе после другог светског рата, најближи је по своме духу идејама изложеним у "Средњем систему". Пошто сам провео неко време живећи у друштву у коме је социјална-тржишна привреда развијана, могу да кажем да идеја солидарности игра велику улогу у свим дискусијама које се тичу економске или социјалне политике.

 

Основна разлика између парадигме онога што ми у Србији често представљамо као социјалну државу и парадигме социјалне-тржишне привреде јесте сврха постојања установа социјалне сигурности. Ако у социјалној држави постоји "социјална мрежа" која ухвати онога који је пао и спречи да се скроз разбије, у социјалној-тржишној привреди, тако барем тврде, постоје "социјалне лествице", које помажу да се човек поново подигне, после краха. Институције о којима пише Св. Николај нису биле намењене томе да се на њима паразитира, већ су биле привремени извор сигурности, док се човек у невољи не оспособи да крене поново да се бори за своју породицу и себе. Да ли "пристојна" држава узима под присилом или људи добровољно улажу у заједничке социјалне институције, повезано је са начином на који људи виде сврху тих намета - да ли у томе виде чин солидарности или зулум. Идеална је ситуација у којој нема потребе за социјалним институцијама, јер смо ми довољно савесни хришћани, али нажалост, државне социјалне институције су и настале онда када приватна социјална удружења нису могла да задовоље потребе оних који су били најугроженији. Мени је блиска идеја државе у којој постоје социјалне институције (јер да смо ми људи макар мало бољи, држава нам не би била потребна) али и добровољни фондови, мрежа добротворних друштава, задужбина... свега онога што је колико-толико живело пре рата. 

 

Вероватно је то моја кривица, али важно је да разјасним једну ствар. Није ми била намера да се заклањам иза св. Николаја, да бих изнео своје идеје, већ се моја мотивација заснива на осећају да код нас постоје идејни темељи који су и те како релевантни у времену у коме живимо. Постоје и примери на основу којих можемо да проучимо резултате сличних идеја онима које су код нас настале и да онда размислимо шта од њих можемо да применимо данас, а шта припада времену у коме су створене. Развојни пут мојих мисли се кретао сличном путањом. "Средњи систем", затим одушевљење различитим идејама и концептима привредног развоја, па онда социјална-тржишна привреда... која гле чуда, подсећа на "Средњи систем". Због тога сам се понајвише обрадовао критикама на рачун мог текста. Радујем се томе што о овоме можемо дискутујемо, пошто после сваке ваше критике постајем за неку идеју и неку нову перспективу богатији. А будући да ми је "Средњи систем" изузетно драга идеја Св. Владике, свака критика мог разумевања његових мисли чини да се над њиме још дубље замислим. 

 

"Базични консензус" постоји у сваком иоле слободном друштву. "Средњи систем" представља према мом мишљењу опис онога што чини барем део идеала на коме би се таква сагласност могла заснивати. Темељ "Средњем систему" је православна етика. Обнова "Средњег система" зависи од обнове снаге моралних начела у свакоме од нас, али сам прилично скептичан у погледу способности да институције које из ње настају могу дуго да живе без подршке и заштите државе, која спречава њихово постепено изигравање, Ако су нам деде биле домаћини, не мора да значи да ћемо то бити и ми. Честитост није уписана у генима. Сматрам да је у социјалној-тржишној привреди кроз улогу државе, пре свега судова, спречено да се читав систем јако брзо упропасти. Ово није лоше наравоученије, уколико желимо да створимо могућност да идеја "Средњег система"  за почетак поново буде тема о којој ће се као иоле актуелној говорити. 

 

Што се питања односа према капитализму тиче, рођени брат ме је "оптужио" (са нескривеним задовољством) да промовишем либералан присту привреди (односно ордо-либерализам) Мој одговор је био да тржиште треба да служи човеку. Са друге стране, видим да је моје тумачење дела Св. Владике и могућности да његове идеје искористимо у нашем времену довело до критика да сам "Средњи систем" разумео као "социјалан". Тај се систем не зове тек тако "Средњи" - према томе, ни једно ни друго не осликавају моје виђење. 

 

Хвала Богу што ми је омогућио да се огласим на ову тему у ове ситне сате. Хвала и вама, што сте ми својим размишљањима улепшали ово вече.