Nacionalizam kao umetnički žanr

[Grizzly Adams]

Занимљив текст Ивана Јанковића са "Тржишног Решења":

 

Sećam se još uvek jednog od najboljih članaka pokojnog Stojana Cerovića iz "Vremena" tokom 1990ih, u kome je dao genijalnu analizu suštine srpskog nacionalizma i njegovih ratnih avantura: to je za njega bio jedan umetnički projekat, neka vrsta "konceptualnog slikarstva" koje odbija da definiše svoje realne konture, da ima neke ciljeve i racionalnu logiku: srpski nacionalizam i Miloševićeva ratna politika kao njegov krunski izraz su oblik bezumne, frenetične aktivnosti, nasilja, smrti i haotičnog rušenja bilo kojeg stabilnog referencijalnog okvira. Nacionalisti ne žele da ostvare nekakve ciljeve putem rata, već žele rat kao samom sebi cilj, kao ekspresivnu formu, kao estetski doživljaj i eksperiment. Žao mi je što ne mogu sada da precizno citiram Cerovića jer je tekst iz pred-internet ere i nisam ga mogao naći, ali verujem da je moj sažetak u osnovi veran originalu (iako je lucidni, klasicistički, hladno-logični Cerovićev stil nemoguće preneti).

Razlog zašto se na ovo pozivam je da pokušam objasniti sledeći fenomen; potpuni cinizam srpskih nacionalista, njihovu blaženu nezainteresovanost ne samo za ideologiju nego i za svaku logiku i konzistentnost. Mnogo puta smo slušali kako Milošević nije bio "pravi" srpski nacionalista nego je samo glumio i zloupotrebljavao nacionalizam da bi opstao na vlasti. Njegova vrdanja, nedoslednosti, njegovi razni salto mortalei koje je činio tokom karijere se uzimaju kao dokaz ovoga. Kakav je to nacionalista koji uvodi sankcije na Drini? I tako redom. Ali, najdublji problem je u tome što je sam srpski nacionalizam zapravo niz sličnih ciničnih saltoa mortale, niz epizoda glumatanja, ciničnog manipulisanja, nedoslednosti; nema nikakve "supstance", nikakvog "tvrdog jezgra" iza nacionalističke ideologije o koje bi se neko mogao ogrešiti. Nacionalizam nije ideologija, u smislu Veberove etike ubeđnja, on je pre jedna bolesna estetika delovanja, estetika bivanja delom jedne kolektivističke strukture ali i političke mašinerije koja se usmerava na neprijatelja, propagandom i verbalnim nasiljem, ili ratom i pravim nasiljem ako treba. Nacionalizam je samo jedna od malignih manifestacija etatizma: država, državni aparat, strukture i njihovi interesi i prestiž su ključni faktor, a tačan razlog u ime koga se aparat koristi za borbu sa neprijateljem nije odlučujući, i može se dramatično menjati.

Jedino tako se, recimo, može objasniti fakat da srpski nacionalni vođa postaje Slobodan Milošević, prosvećeni tehnokrata i njujorški bankar, čovek koga Stambolić kao sposobnog menadžera "operisanog" od nacionalističkih gluposti šalje da zavede red na Kosovu 1987. Samo tako možemo shvatiti kako Titov general koji i dan danas ne voli četnike, Ratko Mladić, preko noći postaje navodni srpski genocidni manijak koji gradi Veliku Srbiju na kosturnicama bošnjačkih civila pošto je celog prethodnog života gradio komunizam i bratstvo i jedinstvo (a u julu 1995 preti da će se "jednom zasvagda na ovim prostorima osvetiti Turcima zbog bune na dahije"). Samo tako možemo razumeti kako Mihailo Marković i Ljuba Tadić, radikalni marksistički filozofi pristaju uz srpsku ratnu, "nacionalističku" politiku. Ili kako Momo Kapor, zagrebački urbani pisac lakih nota postaje obožavalac krvi i smrti, koji Vukovar naziva "provincijskim barokom". Kako su takve transformacije moguće? Jedino ako nikakve transformacije zapravo i nema.

Cinizam nacionalističkog "diskursa" jedna je od njegovih određujućih osobina, koja je u dosluhu sa njegovim morbidnim "estetizmom" i "konceptualizmom". Sećam se izjave Tome Nikolića od pre 5 ili 6 godina kako "Srbija nažalost neće biti ruska gubernija". To je bilo u jeku kampanje na "izdajnike" koji ne smatraju da je ''otimanje Kosova'' dovoljan razlog za samo-izolaciju Srbije od zapadnog sveta, u ime "nacionalnog ponosa" i nezavisnosti.Tako jedan od glavnih čuvara tog kukavnog nacionalnog ponosa otvoreno prostituiše i nudi svoju zemlju drugoj zemlji, i žali se što ti stranci neće da prihvate rečeno prostituisanje (pretavaranje Srbije u rusku "guberniju", tj puku administativnu jedinicu). Mislite da se neki "srpski nacionalista" zgrozio nad time? Ne. Zato što je priča o "nacionalnom dostojanstvu" ionako čista glupost u koju ni "pravi" nacionalisti ne veruju, ništa više nego što je verovao Milošević, već je koriste kao propagandno sredstvo antizapadne politike i mobilizacije protiv trenutno odabranog neprijatelja države.

Ili pogledajte groteskni spektakl kome prisustvujemo ovih dana i nedelja u kome isti ti srpski nacionalisti svesrdno podržavaju Putinovu aneksiju Krima. Pomislićete da je to vrlo iracionalno sa stanovišta samih srpskih nacionalnih interesa koje oni, jelte brane, posebno u kontekstu Kosova. Godinama slušamo naricanja i kukamavke o "teritorijalnom integirtetu i suverenitetu", "rušenju međunarodnog prava" kojim se otima Kosovo, zaklinjanje da se nikad neće pristati na to, uz proklinjanje i napljuvavanje svakog ko nije spreman da se odrekne ulaska u NATO i EU zbog Kosova, i sad odjednom, puf. Podržavamo identično "nasilno prekrajanje granica" u slučaju Ukrajine, iako smo svesni da će to za sva vremena zacementirati nezavisnost Kosova od Srbije. Umesto šoka i neverice što su nas Rusi tako okrutno ostavili na cedilu legitimišući princip nasilnog otcepljenja, vlada oduševljena podrška Putinovoj avanturi u Ukrajini.

Naravno, sve ovo ima savršenog smisla ako pođemo od pretpostavke da su svi nacionalisti, po definiciji, identični Slobodanu Miloševiću u njegovom slavnom cinizmu, da oni ne daju ni pet para za naciju, nacionalne interese i bilo šta slično, već obožavaju moć, nasilje i akciju za koje je etno-nacionalni interes samo jedan od mogućih okvira i poželjnih objekata.Nije bitan cilj, nego uživanje u putovanju do bilo kog cilja. Sam cilj se može menjati, ponekad i drastično, ali bitno je da žurka traje, da se obračunavamo sa ustašama, balijama, šiptarima, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, novim svetskim poretkom, uopšte nije važno ko je i šta je tačno "target". Lista srpskih neprijatelja u poslednjih 25 godina seže od slovenačkih šporeta do Nataše Kandić. Ako može, palićemo Vukovar. Ako ne može, palićemo američku ambasadu: ako ne može ni to, navijaćemo da Putin negde nešto zapali i potpali, uinat Zapadu. Emocija da je Vladimir Putin pokazao srednji prst Zapadu kome mi nažalost ne možemo ništa je mnogo važnija od fakta da je sa Rusijom kao saveznikom u pogledu Kosova završeno, kao i sa svakom pričom o Kosovu u Srbiji. Ali, pošto ostanak Kosova u Srbiji nikad nije ni bio cilj, onda je sve to očekivano, i u opisanom, poremećenom i morbidnom smislu, "racionalno". Pošto je nacionalizam umetnički žanr a ne racionalni "diskurs", jasno zašto je taj Putinov srednji prist Zapadu vrhunski srpski nacionalni interes, mnogo važniji od Kosova: zato što je umetnički dojam koji on ostavlja na tužnog srpskog Kalimera u neprijateljskom svetu mnogo bolji nego bilo šta konkretno što srpska vlada može uraditi na unapređenju stvarnog srpskog interesa.

Moji desničarski prijatelji koji znaju filozofiju 20 veka ovde će me verovatno optužiti da navodim vodu na vodenicu Hane Arent koja je napisala ceo treći tom "Izvora totalitarizma" da dokaže kako je manje-više irelevantno šta Hitler i Staljin kažu, a jedino važno ono što rade. A to što rade je identično: frenetična, neprestana, bolesna aktivnost izmišljanja i uništavanja neprijatelja, koji se menjaju dan za danom. Iako je većina konzervativaca jako volela i voli ovu teoriju jer u fundamentalnom smislu izjednačava nacizam i komunizam (što je razlog zbog koga je levičari ne vole), neki smatraju da ona abolira komunističku ideologiju, i svodi priču o nacizmu i o komunizmu na nekakvu materijalističku "tehnologiju vlasti" i analizu funkcionisanja državnog aparata moći: moj "nacionalizam" kako ga ovde prikazujem je jedan derivativ analize Arentove: ja isto kažem da je irelevantno šta nacionalisti kažu, nego je važno šta rade. A to što rade se ni po čemu ne razlikuje od toga šta komunisti, ili fašisti, ili nacisti rade. Nacionalizam kao kategorija je vrlo plitak, zapravo irelevantan. Adam Mihnjik je jednom napisao da je on samo poslednji stadijum komunizma. Ja mislim da je on samo jedan vrlo specifičan, razvodnjen, provincijski oblik totalitarizma 20og veka, zaogrnut u poraz, nemoć, dezorijentaciju i fantazije o prošlosti kao kompenzaciju za osećaj inferiornosti u realnom svetu. Prosta formula nacionalizma je etatizam plus malo sociopatije i ljubavi prema nasilju i "ćeranju" neprijatelja. Ali, kao što vidite, ta mreža je dosta široka, hvata i mnogo toga što nije puki etnički nacionalizam.
 
Ivan Jankovic

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2014/04/nacionalizam-kao-umetnicki-zanr.html

[Juanito]

[Ђуро Станивук]

[Juanito]

Уметнички жанр - гуслање.

[RYLAH]

Драги Хуперовци,

 

дан је четврти како покушавам да привучем пажњу. И поред мојих настојања, нико није хтео да ме примети. На крају, прибегао сам трол теми, видео сам да то пали, али опет нисам добио толико жељену пажњу. Било је пар шаљивих постова на теми, али нико није хтео да дискутује са мном.

 

Помозите ми, шта да радим?

 

П.С. Надам се да ово писмо неће да заврши у некој канти, то би ме баш депримирало.

[Зосима]

Ма бре ,мука ми је више од ових интелектуално-грађанско-либералних пресеравања ,и њихових погледа на било коју сферу живота па и ови отрцану,као што је нациноалзам...

 

Не капирам,шта очекује овај лик, да се радујемо постављању америчких крстарећих ракета у Украјини, или томе што су их Руси надмудрили,и први поставили своје на Криму.

Кад јачи бије слабијег и убије га од батина, па онда дође један исто тако јак,па стане против овог јачег...шта мислите за кога ће навијати овај слабић ?

То је сва логика српског национализма и односа са Русијом!

[Брђа]

Ма бре ,мука ми је више од ових интелектуално-грађанско-либералних пресеравања ,и њихових погледа на било коју сферу живота па и ови отрцану,као што је нациноалзам...

 

Не капирам,шта очекује овај лик, да се радујемо постављању америчких крстарећих ракета у Украјини, или томе што су их Руси надмудрили,и први поставили своје на Криму.

Кад јачи бије слабијег и убије га од батина, па онда дође један исто тако јак,па стане против овог јачег...шта мислите за кога ће навијати овај слабић ?

То је сва логика српског национализма и односа са Русијом!

 

Mother Russia the bully stopper!

 

Доста је било!

[Juanito]

Зоске, јеси ли то опет добио корпу? Немој да се нервираш толико, није живот једна жена.

[Зосима]

Зоске, јеси ли то опет добио корпу? Немој да се нервираш толико, није живот једна жена.

Хахаха, добра ти је ова...

Нисам,још увек размишљам о овој последњој корпи, бар док ова друга не исплете своју...

[Баба]

Писац једноставно не разуме сопствени народ.

 

Савет: Променити народ или адресу.

[зеленизуб]

Ја сам стеко утисак да је ово неки виц, бар ако је судећи по датуму. Тзв. шалибри. А и наслов обећава. Опет видим, опширно, па мало и збуњује... Нема везе, "Тржишно Решење", битно да се лова обрће.

[Crveni Baron]

Evo malo estetike liberalizma nasuprot primitivnog srpskog nacionalizma ...

 

 

 

 

 

 

... a da ne pominjemo bezdusnu i odvratnu rusku aneksiju Krima u poredjenju sa sirenjem americkih ideala slobode i demokratije ...

 

 

 

"Moji desničarski prijatelji koji znaju filozofiju 20 veka ovde će me verovatno optužiti da navodim vodu na vodenicu Hane Arent koja je napisala ceo treći tom "Izvora totalitarizma" da dokaže kako je manje-više irelevantno šta Hitler i Staljin kažu, a jedino važno ono što rade. A to što rade je identično: frenetična, neprestana, bolesna aktivnost izmišljanja i uništavanja neprijatelja, "