Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Dragi Karadjordje,ako je savetovano da se ide na Zlatibor,i da se sprovede konzervativna terapija,tj.zracenje jodom,hajde da ne prejudiciramo unapred,da ce doci do operacije.A i ne mogu ovako da Vam to kazem,jer nemam potpun uvid u Vase stanje.Odluku o tome da li treba odraditi operaciju,donece Vas internista -endokrinolog.

Veliki pozdrav.

[Visoki]

Пуно хвала докторе и сретан вам празник Лазарева субота.

[Маша]

Драги др Драгане,

ком лекару да се обратим за проблем који имам: најсвежији пример од пре сат времена, доручковала сам и то добро, јела и слатко - 4 сата пре кризе која је наступила док сам била у шетњи.

А криза овако изгледа: осећам благу глад, понела сам воду да је завара, ал џаба, почела сам да дрхтим и да се презнојавам и нашла сам неки кекс у колима и сасула у уста, да се не бих ''онесвестила'' од глади.

Ја иначе имам велики вишак кг, што због трудноће (друге заредом), али и пре сам имала вишак, тј од кад сам престала да пушим, пре неких 8 година, борим се са кг и редовно губим.

Била сам на икс дијета, препарата, свега и свачега. Последње лечење је била фитотерапија (пила сам цеђене сокове и чајеве по 2 недеље, некад и сокове по 25 дана, само то и ништа више од хране).

Скинула сам око 40 кг али све ми се вратило.

Да ли је ово напад шећера, неке жлезде, шта је мени? На који преглед да одем? Страшно сам несрећна због овог проблема са храном и немогућношћу да контролишем уношење исте и последица које је то изазвало.

Хвала унапред.

пс шећер ми не прелази 5 (то знам јер сваког месеца морам на анализу крви због трудноће)

[dragan.dr]

Draga Masa,iz svega navedenog dolazim do zakljucka da ne bi bilo lose da odete do endokrinologa,specijaliste za rad zlezdi,da Vam on uradi neka ispitivanja.

Ovo mi lici na napade hipoglikemije,ali sta je uzrok tome i da li je bas to u pitanju,to vam ovako ne mogu reci.

Veliki pozdrav.

[Маша]

Ево баш сам причала са нутриционистом, он исто каже што и ви, хипогликемија, он то приписује пијењу кафе, коју ћу дефинитивно да укинем.

[dragan.dr]

Ipak bih ja voleo da se Vi javite endokrinologu,pa neka on kaze sta je u pitanju.

Pozdrav.

[Маша]

Аха, е па добро, ићи ћу код лекара опште праксе по упут.

[dragan.dr]

Odlicno,javite mi sta je bilo.

Pozdrav.

[dragan.dr]

Ovčije boginje (Varicella)

Učestalost

Najčešće oboljevaju deca raznog uzrasta, ali deca do šest meseci su zaštićena transplacetarno prenetim antitelima majke ukoliko je prebolela varičelu. Pokazuje sezonski karakter javljanja sa maksimumom oboljevanja u sezoni jesen-zima-proleće.

Uzrok nastanka

Virus varičele pripada DNK virusima, familiji Herpesviridae, rod Varicellavirus. Neotporan je u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva. Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe na kraju inkubacije i za vreme akutne faze bolesti.

Klinička slika

Varičela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje. U toku bolesti razlikuju se tri stadijuma:

            - kataralni stadijum - Nakon inkubacije koja traje oko 3 nedelje i protiče bez simptoma javlja se povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Ovi simptomi obično nisu prisutni kod dece, ali su kod odraslih češći. Stadijum traje oko 2 dana. Prilikom pregleda bolesnika klinički nalaz je uredan osim hiperemije ždrela ili sluzokože konjunktiva.

            - osipni stadijum - Ospa dominira kliničkom slikom kod varičele. Počinje porastom telesne temperature i pojavom kataralnih promena na gornjim disajnim putevima. Ospa kod varičele ima svoje karakteristike. Izbija na svim delovima tela u naletima. Obično izbija u tri naleta. Svaki nalet ospe može biti praćen porastom temperature. Razmak izbijanja ospe je od nekoliko časova do 72 časa. Ospa je pojedinačna. Eflorescencije prelaze sve stadijume od makule, papule, vezikule do kruste. Zbog izbijanja ospe u naletima na istom delu kože mogu se videti eflorescencije u različitim stadijumima izbijanja, ospa ima polimorfni izgled kao "zvezdano nebo". Ospa je praćena svrabom. Na sluzokožama se javlja enantem, ali zbog vlažne sredine vezikule brzo pucaju i javljaju se defekti različitog oblika i veličine. Ima  ga na sluzokoži konjunktiva, mekog i tvrdog nepca, tonzilama, gingivama, jeziku, analnoj ili sluzokoži vagine. Defekti su bolni, ali ne ostavljaju ožiljke.

            - stadijum rekonvalescencije - Ovaj stadijum se odlikuje padom temperature i stišavanjem simptoma predhodnog stadijuma. Na koži se mogu videti kruste i mesta hiperpigmentacije. Stadijum traje 6-8 dana.

Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika ovčijih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije. 

Dijagnoza

Dijagnoza varičele postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških podataka i kliničke slike u kojoj značajno mesto ima polimorfizam ospe.

Diferencijalna dijagnoza

Varičela ima sličnost sa mnogim bolestima koje se klinički manifestuju ospom kao što su: Herpe simplex generalisata, Impetigo contagiosa, Acne vulgaris, Stophulus, Scabiaes, Lues II.

Lečenje

Varičela zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Potrebno je obezbediti maksimalnu higijenu da bi se izbegla superinfekcija vezikula. Savetuje se svakodnevno kupanje sa blagim rastvorom hipermangana radi dezinfekcije kože, a brisanje upijanjem tečnosti da se ne bi izazvalo pucanje vezikula. Kožu je potrebno svakodnevno posipati sterilnim talkom koji smanjije svrab i isušuje vezikule. Sluzokože, pre svega usne duplje, treba negovati antimikoticima i neutralnim dezificjensima. Medikamentozna terapija kod uobičajnih oblika bolesti nije potrebna. Međutim kod težih oblika primenjuju se antipiretici, analgetici i rehidratacija. Aspirin je kontraindikovan zbog mogućnosti nastanka Rejevog sindroma. Bakterijske komplikacije se leče odgovarajućim antibioticima, a ostale komplikacije specifičnom terapijom.

Prevencija

Izolacija bolesnika je jedna od mera zaštite. Aktivna zaštita putem vakcinacije se primenjuje kod dece starije od godinu dana, koja nisu preležala varičelu.

[Маша]

Др-е, ако сте још ту, у потрази сам за Саветовалиштем за дијететику института за јавно здравље ''Батут'', али нико се не јавља. Препоручено ми је тамо да одем јер ваљда тамо раде и анализе (жлезде и сл). Да ли ви знате јесам ли на добром путу, јер сам чула и за Институт за поремећај метаболизма при КЦ?

Преко информација на 988 врло је тешко сазнати било шта.

[dragan.dr]

Draga Masa,zbog cega su Vam potrebne navedene ustanove?koji je Vas razlog da odete temo?

[dragan.dr]

Male boginje ( Morbilli)

Uzrok nastanka

Uzročnik morbila je RNK virus, familija Paramyxoviridae, rod Morbillivirus. Virus je neotporan u spoljašnjoj sredini, a nalazi se u nazoferingealnom sekretu, urinu i krvi 2-3 dana pre pojave simptoma bolesti i jedan dan nakon pojave simptoma bolesti. Morbili su kosmopolitsko oboljenje i javlja se u svim delovima sveta. Novorođenčad su zaštićena u prvih 6 meseci života pasivnim, transplacentarnim putem prenetim imunitetom od majke, ukoliko je prebolela morbile. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe. Put širenja infekcije je kapljični, a ulazna vrata infekcije su sluzokože konjuktiva i gornjih partija respiratornog trakta. Javlja se u endemoepidemijskom obliku najčešće kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. U našoj sredini pokazuje sezonski karakter javljanja, sa maksimumom oboljevanja u jesen, zimu i proleće.

Klinička slika

Inkubacija kod morbila je ustaljenja i iznosi 10 - 11 dana. Protiče bez simptoma, a u poslednjoj trećini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan.

Bolest protiče kroz tri stadijuma:

-kataralni stadijum - predstavlja početak bolesti i odlikuje se kataralnim promenama na sluzokoži konjuktiva, nosa i nižih delova disajnih puteva. Traje 3-4 dana, počinje postepeno sa znacima opšte infekcije. Temperatura postepeno raste, bolesnik je malaksao, umoran, neraspoložen, bez apetita. Tegobe se svakog dana pojačavaju i pri kraju kataralnog stadijuma javljaju se specifični znaci bolesti. Koplikove mrlje se javljaju na bukalnoj sluzokoži i imaju izgled posutog griza na hiperemičnoj sluzokoži, neskidaju se i čvrsto su spojene sa sluzokožom. Javljaju se pri kraju kataralnog stadijuma, obično 36 časova pre pojave ospe, održavaju se 11-24 časa. Objektivnim pregledom, nalazi se konjuktivitis, rinitis, koža lica je bleda, sluzokoža ždrela i tonzila je hiperemična. Nije prisutna ospa po koži, ali ne mekom nepcu se može videti enantem.

-osipni stadijum - pri kraju kataralnog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljšanje, a zatim pogoršanje sa porastom telesne temperature i opštim znacima bolesti. Ospa je vodeći klinički simptom. Javlja se najpre na koži glave iza ušiju, a zatim istog dana zahvata kožulica i vrat. Širi se od glave prema donjim partijama tela kao kapi vode iz tuša, izbija dva do tri dana, eflorescencije su makule i papule, pojedinačne, a između eflorescencija vidi se nepromenjena koža. Koža je na dodir prijatna, topla, meka i vlažna, baršunasta. Nisu prisutne subjektivne smetnje. Povlači se istim redom kojim je izbijala, od glave i lica prema vratu, trupu, gornjim ekstremitetima i nogama, tako da se može dogoditi da na licu ospa bledi i povlači se a da na stopalima izbija. Bolesnik je visoko febrilan, adinamičan, rinitis je intezivniji. Oči su suzne sa izraženim konjuktivitisom. Lice je zažareno i opisuje se kao plačna maska ili facies morbillosa. Prisutno je pooštreno vezikularno disanje praćeno vlažnim bronhitičnim šušnjevima. Srčana radnja je ubrzana i prati visinu temperature. Osipni stadijum traje 5-6 dana, a zatim nastupa stišavanje bolesti u postepeni pad temperature.

-stadijum rekonvalescencije - se karakteriše povlačenjem ospe. Na mestima ospe se javlja prolazna hiperpigmentacija i brašnasto perutanje. Opšte stanje bolesnika se poboljšava i ovaj stadijum traje 4-5 dana, u zavisnosti je od pojave komplikacija. Morbili traju oko 2 nedelje, ali stadijum rekonvalescencije može se produžiti i na nekoliko nedelja.

Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika malih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije.

Dijagnoza

Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike i toka bolesti. Međutim potrebna je serološka dijagnoza koja je najpouzdanija. Koriste se inhibicija hemaglutinacije (IH), reakcija vezivanja komplemenata (RVK), test neutralizacije kao i ELISA test koji se radi 10 dana od infekcije kada se javljaju IgM antitela. Promene u krvnoj slici su karakteristične. Javlja se leukopenija sa limfocitozom.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir sve osipne groznice, druge virusne infekcije kao i promene alergijske prirode.

Lečenje

Terapija kod morbila je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublažava kašalj. U slučaju nastanka komplikacija koriste se lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena higijensko dijetetskog režima, mirovanje u postelji, ishrana bogata vitaminima i mlečnim proizvodima.

Prevencija

Aktivna imunizacija (vakcinacija) protiv morbila obavezna je za svu decu nakon prve godine života. Potrebna je revakcinacija za 4-5 godina. Moguća je i primena imunoglobulina.

[dragan.dr]

Sta je mozdani udar ili u narodu poznat kao šlog?                                                                            Moždani udar je prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovojnice. Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećajima svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. Po procentu smrtnosti moždani udar se nalazi na 3 mestu, odmah posle bolesti srca i svih formi karcinoma. Svake godine u SCG se registruje oko 20000 no­vih bolesnika od svih formi moždanog udara. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidnosti. Ove osobe su, u najvećoj meri, u direktnoj zavisnosti od okoline u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Ovo je utoliko važnije jer je činjenica da se ljudski vek produžuje, a dokazano je da se posle 55 godine života rizik za pojavu moždanog udara udvostručuje za svaku narednu deceniju života. Međutim moždani udar se javlja u sve mlađoj populaciji (po raznim statistikama 28% su mlađi od 65 godina. Iz navedenih podataka se i vidi značaj ranog uočavanja znakova moždanog udara, a sve u cilju smanjenja smrtnosti i sprečavanja pojave invaliditeta.

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:

Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.

Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnošću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povraćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom položaja glave ili tela ili fizičkim naporom.

Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.

Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.

Poremecajima vida:

pojava duplih slika

potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka

suženje vidnog polja.

Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.

Mehanizmi koji dovode do pojave simptoma moždanog udara

Znaci moždanog udara se javljaju kao posledica poremećaja dotura hranljivih materija i odnošenja štetnih materija - koje nastaju pri funkcionisanju mozga - iz određenih regiona mozga. Ove promene mogu nastati kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje (a zavise i od lokalnih promena na samim krvnim sudovima mozga) i po pravilu ovi poremećaji se popravljaju sa normalizacijom (ili oporavkom) srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može biti i posledica zapušenja lumena krvnog suda trombom koji se stvara ili na licu mesta ili delićima tromba koji dolaze iz srca. Uzrok moždanog šloga takođe može biti prskanje krvnih sudova mozga kada dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane ovojnice. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija dolazi vrlo brzo do izumiranja neurona što se manifestuje napred pomenutim simptomima. Međutim, u početnoj fazi poremećaja ili pak u neposrednoj okolini žarista pojedine grupe nervnih ćelija se nalaze u specifičnom stanju (ne funkcionišu a nisu izumrle) čija se funkcija pod terapijom obnavlja. Osim ovih kod poremećaja u ishrani moždanog tkiva dolazi i do pojave moždanog otoka koji može biti i opasniji od samog žarista.

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na anamnestičkim podacima, objektivnom (somatskom i neurološkom) pregledu, LP, laboratorijskim pregledima (krvi i mokraće), CT i NMR mozga kao i snimanjem pojedinih krvnih sudova (ultrazvukom ili kontrasnim sredstvima).

Terapija

Osnovni cilj svake terapije je da se poboljša metabolizam onih grupa ćelija koje su u neposrednoj okolini žarista i koje se nalaze u specificnom stanju. Na ovaj način mi sprečavamo proširivanje oštećenja moždanog tkiva i na taj način spasavamo život i smanjujemo mogućnost invaliditeta. Ovo se postiže upotrebom lekova koji popravljaju protok krvi kroz mozak, koji pojačavaju otpornost zida krvnih sudova, lekovima koji poboljšavaju rad srca i drugih organa. Posebno su važni lekovi koji popravljaju metabolizam nervnih ćelija u neposrednoj okolini žarista i koji popravljaju odnošenje štetnih materija koje se stvaraju usled nedostatka kiseonika i glukoze. Međutim, kako značajni procenat preživelih ima problema sa motorikom to se posle akutne faze nastavlja sa fizijatrijskim tretmanom (ne sa balneoterapijom).

Prevencija

Moždani udar nije bolest sui generis (nastao sam od sebe) već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje a tada je i najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke manifestacije mi se tada borimo da se proces ne proširi. Prema tome, moždani udar samo predstavlja jednu fazu procesa koji se godinama unazad odvija, a klinički bez ikakvih simptoma. Iz ovih razloga, tok možemo da podelimo u tri faze: preiktalna faza, iktalna faza i postiktalna faza. U ova tri stadijuma postupci su različiti.

U  fazi koja prethodi bolesti  pacijent ne oseća nikakve tegobe i obično se ne javlja lekaru. U ovoj fazi se evidentiraju povišene vrednosti krvnog pritiska, početni dijabet i dr. U ovoj fazi je i najvažnije da se počne sa prevencijom (bolje sprečiti nego lečiti) jer su nam tu terapijske mogućnosti mnogo veće (korekcija visine krvnog pritiska, korekcija nivoa šećera u krvi - bilo dijetom bilo lekovima, korekcija srčanih mana- lekovi ili hirurški zahvati). U ovoj fazi možemo da utičemo i na štetne navike kao što su zloupotreba alkoholnih pića, duvana, naročito neadekvatan način ishrane (kvalitativno i kvantitativno).

U izraženoj fazi bolesti mi se borimo da se proces ne proširi i pokušavamo da, poboljšanjem dotoka krvi u okolini žarišta, poboljšamo sam metabolizam i da istovremeno pojačanim odnosom raspadnih materija stvorimo bolje uslove za život i rad neurona koji se nalaze u specifičnom stanju. Istovremeno se u ovoj fazi borimo protiv razvoja otoka mozga!

U  fazi rekovalescencije kada se metabolizam mozga stabilizuje pristupamo fizijatrijskim postupcima u cilju sprečavanja pojave kontraktura, popravkom smetnji koordinacije kao i drugim procedurama koje poboljšavaju stanje motorike oduzetih delova tela. Ukoliko postoje smetnje govora bolesnici se podvrgavaju i logopedskim vežbama. U ovoj fazi takođe se borimo (lekovima) protiv recidiva. Ukoliko se ne upotrebljava terapija, recidivi se javljaju za 3-5 godina a sa terapijom se recidiv odlaže i desetak godina.

[obi-wan]

Pozdrav i postovanje dr. Draganu... kisa

Jedno kratko pitanje imam za vas...

Oko jedne god vec trajanja, supruga moja leci fisuru ani nastalu nezgodnim i prevremenim porodjajem prosle god... fala Bogu, iako je boljka dosadna i dugotrajna, vec se prilicno uvezbala kako da je polako zaleci, i vec joj je prilicno bolje...

Medjutim, ono sto nikako ne mozemo da tacno utvrdimo jeste kakav nacin ishrane da primenjuje?

Nutricionistu nismo kod nas uspeli da nadjemo, dosta toga smo vec i sami iskustvom naucili, ali bi nam koristio neki strucniji savet - koje grupe ili vrste namirnica su najpogodnije, izbor zitarica, kolicina slatkog u ishrani, i sl...

Ako imate vremena... hvala na odgovoru unapred... kisa

[dragan.dr]

Dragi Obi wan,ne mogu Vam puno pomoci oko ovog Vaseg pitanja,jer je to vise pitanja za hirurga ili nutricionistu,jedino sto Vam mogu reci je da zacinjena hrana,zbog njenog nadrazajnog dejstva,nije preporucljiva u ishrani.Ukoliko budem dosao do odgovora na Vase pitanje,kroz razgovor sa kolegama,objavicu ga istog trenutka.

Veliki pozdrav.