Да ли постоји црквена политика?

[Megidon]

Ја видим многе људске слабости нашег свештенства, и све бих под то подвео: материјализам, улизништво, недостатак вере, млакост, незаинтересованост,... Сигурно да ту има појава и о којој ти причаш, насталих пре свега из неразумевања материје, и због тога што не желе даље да уче и напредују, него су донекле стигли у свом духовном животу, ту се зачаурили, и одатле наступају као да су попили сву памет овог света. То су пре свега људске слабости, и последица система образовања и одабира личности које ступају у свештенство. А ово се не односи само на свештенство, него и на мирјане који су често само мало ушли у духовни живот, прочитали неколико књига, а већ се граде учитељима других. Чак се граде и учитељима монаха, свештеника и владика. Много има и магијског приступа, итд., итд.

Управо је се дешава то да многи не разумеју суштину ствари, него је схватају јерарјиски по принципу ,, не знам ја тако је владика рекао,, а уопште не разумеју шта је владика хтео тиме да каже и зашто је то рекао,и са њима је најтеже функционисати. Цела црквена свест код таквих се свела на појам послушања и јерархијског система. Битно је само ко је коме шта по чину и ко је колико лојалан своме надлежном, нема истинске православне духовне свести. Можеш да будеш и светац али ако имаш неки став или си урадио нешто што није погрешно али се не свиђа надређенима оде ти глава, а можеш да будеш и лопов и ко зна шта али ако знаш добро да хвалиш надлежне напредујеш. Проблем је што то постаје нормално мерило вредности а не гледа се колико си православан и колико се трудиш и жртвујеш него си још опасан по систем ако знаш самостално да функционишеш.

[Megas Doux]

Ne može baš da se kaže crkvena politika...eventualno "različite crkvene struje" , tradicionalisti , radikalci (Ziloti) i joj...moji najdraži EVROPSKA ŠKOLA MIŠLJENJA U CRKVI Šalu na stranu, možda u smislu različitog mišljenja su dve struje o kojima smo već pisali, proruska - tvrdokorna struja i jelinska - grčka struja koja je recimo po pitanju ekumenizma, svakako bliska toj ideji, tj. mnogo bliža od ruskog "slovenskog bloka" crkava. Naravno ima i različitih drugih teoloških podela, ali o tome će naši teolozi ovde malo više.

[Megidon]

Када кажемо свети оци и њихова дела, морамо те појмове мало расчланити. Постоје свети оци који су проглашени учитељима цркве, као што су Василије Велики, Јован Златоусти, Григорије Богослов, Максим Исповедник, Симеон Нови Богослов......и још много њих Под учитељима цркве подразумевамо оне свете оце који су се бавили богословљем и чија се дела очишћена од сваке неисправности, који су потврђени светим животом и показивали близак однос са Богом те као Његови познаваоци износили оне тајне и учења која им је Господ открио у личном односу са Њиме и ретко ко може њихова дела стављати под критику са богословског аспекта. Има и оних светих отаца који су се бавили подвижништвом и аскезом и који су писали нека дела у секундарном смислу по некој потреби, или нека своја лична запажања која нису била намењена широкој маси, нити су обраћали потпуну пажњу на богословље него на циљ због кога пишу, те су у неким њиховим делима вршене корекције грешака ,од стане сабора, које нису биле намерне.

Свако светоотачко дело и писање је продукт живота и рада једног светитеља. Апостол Павле каже ,, и ви као живо камење зидајте се у дом духовни....,,. Управо ово живо камење које се својим делом и трудом и страдањем уграђивало у дом духовни који је Црква су свети оци чији је темељ сам Исус Христос. Као сасуди Божији они су у једном делу историје поживели на овом свету спознали Бога и имали неки свој призив који су испунили. Управо је тај, њихов живот, дело и труд записан у њиховим делима као допринос једној цркви, а та дела су сведочанство њиховог живота у Христу који су и положили за Њега. Они су се упокојили али нису престали да буду део цркве, то што нису присутни телом не значи да нису у Цркви, јер Црква је заједница свих светих без временског ограничења. Свако даље историјско напредовање предања може бити само надоградња на претходно постојеће, и тако се Црква гради и проширује и напредује у бескрај ка Господу. По оваквој логици нико не може да каже да има право да раскине везу са предањем Цркве и богословљем и да каже да је оно продукт само одређеног времена јер и онда истог светог оца који је то писао омаловажава као део Цркве и искључује га из ње, јер његово дело је продукт његовог спасењског подвига и живота., па ако је он део Цркве онда је и његово дело.Како можеш да зидаш зидове а темељ да немаш или како да поставиш кров а нећеш да га ослониш на зидовеАли тешко да ће неко онога ко се већ изборио и задобио место у цркви Божијој искључити из ње, него ће пре себе одсећи од корена и дрвета на коме је никао као изданак, па зато како каже апостол Павле пре би требао да се пази да не буде одсечен. Стога се свако даље напредовање и изграђивање у предању може вршити само у складу са претходно изграђеним предањем а никако мимо њега.

 

Шта мислите има ли ово логике?

[Ђорђе Р]

По оваквој логици нико не може да каже да има право да раскине везу са предањем Цркве и богословљем и да каже да је оно продукт само одређеног времена јер и онда истог светог оца који је то писао омаловажава као део Цркве и искључује га из ње, јер његово дело је продукт његовог спасењског подвига и живота., па ако је он део Цркве онда је и његово дело.

 

 

Овде исто тако морамо бити обазриви. Јер су св. оци живели у свом времену. Њихова дела су и продукт њиховог времена, а истовремено и надвремена. Тако је све у Цркви, коју не можемо искључити из простора и времена, иако је суштински Црква изнад свега тога. Постоји прожимање, да тако кажем, обоготворење времена и простора, пребивањем Цркве у свету и времену.

 

Морамо тога увек бити свесни, али то не значи, као што си рекао, да сме ико да омаловажава та дела из тог разлога.

 

Дакле, кад читамо беседе св. отаца, морамо бити свесни околности у којим су настали, којим конкретним људима се он обраћа. То су људи који живе у једном времену, на једном простору. А та беседа је и нама корисна, јер људи углавном болују од истих слабости, у свако време.

[Megidon]

Морамо тога увек бити свесни, али то не значи, као што си рекао, да сме ико да омаловажава та дела из тог разлога.

Када кажем дела мислим на генерални став који је просијавао из њих и кроз која су они остављали слику своје православности. Ако је неко нпр. пострадао у животу или крв пролио због неког става или био гоњен и животом га бранио, да ли може доћи време када ће неко заузети дијаметрално супротан став од таквог светитеља и за њега тврдити да је истинит и исправан, онда једноставно имамо тај црквени раздор кроз временску перспективу у једној саборној и апостоској цркви.