Jump to content

Да ли постоји "духовни стаж"? Откад сте у Цркви?


Препоручена порука

  • Гости

Све се да поправити и све се да покварити. Духовни живот треба стално усавршавати. Да ли ту нешто значи "стаж" не знам, предпостављам да значи, када је духовни пут исправан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

http://upodobljavanje.wordpress.com/

    "Актом оваплоћења Богочовека Христа, човек је постао биће шансе, али то се увек односи на целог психофизичког човека, јер се православним учењем о васкрсењу, анулира свака примисао стављања тела, тј. целине у друкчије планове веровања..."

ђакон М. Лазић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bas kao i Ribar-najpre sam bila jako stroga i prema sebi i prema drugima,sto je,verujem,svima bilo tesko podnositi,a to tek sad vidim.O sebi sam imala visoko misljenje,jer,idem u crkvu i trudim se itd...

Proslo je dosta vremena dok nisam uvidela da stalno trebam nesto da ispravljam-kod sebe.

Znanje jeste vazno,ali bez iskustva ne vredi mnogo.

Bog zna potrebe svakog čoveka,meru snage i moć nemoći svakoga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hmm pa ne lako pitanje sve u svemu. Hronlosko pojam staza mozemo odmah da bacimo kroz

prozo jer Crkva nije ni firma ni partija. Ali ne treba smetnuti sa uma da je covek kao dinamicko bice

u neprestanom kretanju. Sto je kako i znamo osnov nase vere, uzrasti u Hristu.

Moze neko ko  vec 10 ili vise godina vodi borbu sa samim sobom i koje uspeo da

pobedi neke svoje "decije  slabosti" da ukaze nekom ko je tek usao u veru na sta da obrati paznju.

Svakoko da taj posao pre svega preuzimaju dohovnici ali nemogu duhovnici da zive umesto nas.

Narocito je zgodno ako medju brcom nije veliki  generacijski jaz. Da su istih godina. A jedan tek

pristupa duhovnosti korisno je da mu neki vrsnjak koji se krece u slicnim drustvenim kurgovima

prezivljava slicna iskusenja vremena ukaze u kojim momentima kako postupiti.

Nikako ne treba neki mirjanin da zameni duhovnika daleko bilo ali svakako bi trebalo poslusati savet nekoga

ko ima veca iskustva sa opitnom verom. Mogu se izbeci mnoge suvisne krize.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се са aquilio-ом, и само бих још додао да духовни стаж НЕ постоји јер је Литургија УВЕК нови догађај...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном сам од о.Илариона који је био у манастиру Лелић чуо сјајну мисао: "Једино истинско стање човека је стање покајања"

Ко размишља и ради о покајању њега не интересује духовни стаж, а још мање га рачуна...

Мудро и истинито, пре свега прецизно!!!!!!!!!!!!!!!

www.facebook.com/home.php?#!/pages/Novi-Sad-Serbia/Mirici/115386398553?ref=ts iliti

http://slobodanmiric.blog.rs/blog/slobodanmiric

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чистота срца и ума води ка духовним висинама, нема то везе са временом или прочитаном литературом. Ако се прочитано не настани у срцу, џабе се читако. Самокритичност, искреност према себи и својим поступцима, речима, мислима више вреди од ма колико Литургија ако смо у њима само физички. Па ипак, колико год били исправни, чисти и ревносни, ништа смо беж Божије Милости. Али и то не треба да нам буде алиби за лоше мисли и дела. Најружније је и помислити а тек рећи неком ''дуже сам у Цркви од тебе'' - то никакве везе нема са Христом, у таквом срцу нема љубави. Бити виђен у Цркви без учешћа у Литургији, гордити се и ценити себе више јер недељно јутро поводи ту, неће загарантовати пролаз у Царство Небеско.

Духовна чедност и невиност су, по мени, почетак и добар темељ духовности, надоградња се стиче временом.

Вкусите и видите јако благ Господ....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

Причешћивао сам се од малена али на снази је била бабска теологија, типа: једном или два пута годишће, припрема 6 дана на води и долазак на крај Литургије..... 319.gif

Заинтересовао сам се захваљујући свом вероучитељу из средње школе, протојереју Александру Станковићу, међутим, активан сам постао крајем 2008. године!

Шта да кажем? Хвала свештенству из храма Св.Пантелејмона (нарочито  о.Петру) и хвала свима вама са форума!  4chsmu1

confused1

http://www.svetigora.com/node/5903

Радуј се мучениче и Цјелевниче, Пантелејмоне!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Родитељи ме крстили кад ми било свега седам дана од рођења.

Причали ми да су ме као малог водили у цркву и причешћивали , неколико пута годишње.

Ја се сећам као мали (са неких три год.),да сам ишао у цркву и био сам толико знатижељан да сам Сам улазио у олтар , да гледам свештеника како "он то тамо нешто ради", тад је био + о.Станимир , веома угледни и поштовни свештеник у мом селу , народ га и дан данас у доброме спомињу.

Онда када сам мало одрастао (са неких 5-6.год.) , тада се баш лепо сећам да сам чешће ишао у цркву и причешћивао се неколико пута у току године.

Тад је био + о.Драгиша који ме је понекад звао да дођем у олтар , поготово кад би био без Олтарског црквењака.

Кад би се вратили кући,онда би ушао у дневни боравак,наместио сто са иконама и крстовима,узимао би православни мисионар (мој деда је редовно куповао) и глумио би свештеника ,тј."служио" би литургију  smej.gif а моју бабу и сестру који нису били у цркву би "пичешћивао"  319.gif а  1413_love био сам дете , чак сам и направио кадионицу од конзерве на ланчићима и прапорцимА и кадио по читавој кући , ту "кадијоницу" и дан данас имам , сад ме омењује мој мали сестрић  smej.gif.

Кад сам имао око 10.год.већ сам пуно тога схватио , доста чешће сам ишао Сам и по манастирима у мом селу , обилазио моју бабу + с.Гаврилу.

Већ у тим годинама , знао сам шта запрво ја желим да будем.

Већ од седмог разреда редовније идем и постим да би се причестио , и тако до данас.

Моји родитељи ме нису то толико васпитали у вери , само онолико колико су знали али захваљујући мојој прабаби + Љубици , од ње сам доста сазнао јер је била најпобожнија у кући и најчешће ишла у цркву и причешћивала се.

Увек би са њон ишао у цркву , моја сестра била је лења.

Што се тиче Поста ,

увек смо постили среду и петак , остале једнодневне и дане када би се причешћивали .

Од 1994.год.почео сам све постове да постим , онда прилази сестра и касније отац и мајка.

Данас сви активно постимо све постове ( као и мамини родитељи ) од 1997.год.,

редовно се причешћујемо и идемо на Лит.!

Моје старе бабе и деде , они слабије јер им доаста далека црква , посте све постове и када би зими ишли да се причесте ја их све четворо покупим у ауто и водим их у цркву или и неки манастир на литургију , чак направим и као један мали излед за њих.

Ето такви су моји почеци.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam u Crkvi vec 17 godina i 9 meseci.Prvi put sam se pricestila pre 19 godina,a ispovedila pre 16.

"Што се човек присније сједињује с Господом бива мудрији, а самим тим и срећнији."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...