True detective

[Danijela]

"True Detective" je rečit narativ koji nudi putovanje u osenčeni deo ljudske psihe i njenih fundamentalnih principa koji žive ispod civilizacijskog radara.

 

 

"Ljudi su toliko jebeno slabi da bi pre bacili novčić u bunar nego platili večeru" /Rast Kol/

Kada se u ulozi izvršnih producenta serije "True Detective" (HBO) između ostalih pojave i imena protagonista Vudija Harlesona i Metjua Mekonahea, scenariste Nika Picolatija i reditelja Keri Džodži Fukunage postaje jasno da je ljudima koji stoje iza projekta itekako stalo da budu autonomni u donošenju odluka i u određenoj meri nezavisni od zakona tržišta. Američke serije godinama unazad neguju autentičnost i autorstvo otvarajući na taj način prostor za teme i ideje koje se retko sreću u okvirima holivudskog mejnstrima.

Odavno na televiziji nije viđen lik poput Rasta Kola. I odavno nije viđen tako zavodljiv postmodernistički scenario koji vrvi od referenci preko kojih nam Picolato opipava puls. Serija "True Detective" postala je internet senzacija po broju spekulacija u onoj meri u kojoj se nekada nagađalo o tome ko je ubio Loru Palmer i da li je Matriks naša realnost. Pored toga što za idejnu građu uzimaju različite diskurse, ono što je zajedničko ovim ostvarenjima jeste da računaju sa izmenjenim stanjima ljudske svesti, percepcijom i podsvešću. Ako se uzme jedna takva zagonetka kao što je čovek sam i postavi naspram ogledala, ono što se prepoznaje u odrazu samo je puka refleksija, a kako pravila nalažu nešto uvek mora da ostane iza emulzije.

Okultno, ritualno ubistvo mlade prostitutke čiji je leš zatečen u molitvenoj pozi, sa jelenskim rogovima na glavi kao krunom, vezanim rukama i oslikanom spriralom na leđima, u čijem su telu nađeni tragovi kristal-meta i LSD-a, čini se dovoljno volšebno i kontroverzno za okruženje u kome se zaplet odvija, a čije degenerisano nasleđe, kako će se ispostaviti, stoji iza (serije) ubist(a)va. Rast Kol, detektiv sa cenzurisanim dosijeom, dobija ovaj slučaj na rođendan svoje preminule ćerke, a ta simbolika postaje njegov bagaž koji će ga kao Senka progoniti od prve do poslednje epizode terajući ga da ličnije i odlučnije putuje ka Srcu Tame.

Močvarni predeli Luizijane, koja se po svemu sudeći sve više prepoznaju kao roršarhova mrlja severnoameričkog kontinenta iz koje se neretko iščitavaju vrlo mračne asocijacije na račun američke istorije, postaju scenografija, za reklo bi se ovaj klasičan murder mistery zaplet.

 

 

Uz promišljeni ritam, štimung i vizuru Fukunaga nas sa lakoćom uvlači na mesto na kome se susreću gotik i bluz, a već u prvim minutima uvodne špice u duplim ekspozicijama i sukcesivnoj smeni arhetipskih slika, melanholičnih industrijskih predela i izolovanih pojedinaca koji popunjavaju prostor američkog juga naslućuje se bizarno-autentična distorzija realnosti koju ćemo gledati. Melodična numera 'Far from any road' folk benda The Handsome Family čiji se stil opisuje kao mešavina tradicionalnog kantrija, blugrasa (podžanra kantrija koji svoju inspiraciju pronalazi u muzici Apalača) i tzv. balada o ubistvu svojom rečitošću polako uvlači gledaoca u sive sfere ovog narativa. Ljubitelji krimi-drame, trilera, horora, noara, roudmuvija pronaćiće svoje mesto u poližanrovskoj strukturi palpa koja sjajno naleže na priču koja pretenduje da bude subverzivna i kritička. Svaki od žanrova dolazi do izražaja u dovoljno prepoznatljivoj meri i na tačnim mestima, a Picolato sjajno koristi retrospekciju kao način pripovedanja, uključuje više paralelnih tokova i otvara gledaocima mnogobrojne mogućnosti da sami nagađaju i anticipiraju, uživaju u sopstvenoj kreaciji, tragaju.

Martin Hart je na prvi pogled paradigmatik, primer poslušnog i odgovornog građanina koji se uklapa u društvene stereotipe zapadne, bele kulture. Iako zvuči banalno, njegova mračna strana zapravo je kriza srednjih godina, a greh neverstvo. Dok Marti upada u zamku sopstvenih slabosti i uništava porodicu, fundamnent sopstvenog identiteta, Rast Kol zna ko je po horizontali i po vertikali. On figurira kao Übermensch koji u tom moralnom vakuumu kreira nove vrednosti, a lišenost i otuđenje od (hrišćanske, istorijske) linearnosti mu omogućava pronicljivost i prepoznavanje zakonitosti koje se kriju iza događaja. Rast ne veruje u postojeće društveno ustrojstvo, evolucijski progres, blizak je nihilizmu i skepticizmu, filozofijama koje je na prvom mestu teško živeti do kraja u praksi. To je vrlo radikalna (o)pozicija koja direktno gađa ahilovu petu postojećih društvenih konsezusa koji su kao i ostali društveni konstrukti podložni anomalijama. Dva detektiva, dva tasa na vagi, komplementarni likovi ovako suprotstavljeni još više naglašavaju i zaoštravaju svoje pozicije postajući na taj način sjajan izvor sukoba, humora i ambivalentne dinamike.

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=TXwCoNwBSkQ

 

 

Fukunaga stvara rigidno, postapokaliptično okruženje u kome vladaju muška pravila igre, krut moral i vešta kontrola kroz crkvu. Na temeljima ovako ustrojene realnosti se gradi mitska dimenzija serije u čijem središtu leže dva pojma, Karkosa i Kralj u Žutom, entiteti koje srećemo u literarnoj zaostavštini horor klasika počev od Čembera, preko Lavkrafta i Čendlera, a koji će Picolatiju poslužiti da u narativ utka višeznačni mekgafin.

Karkosa je misteriozno mesto zločina, Kralj u Žutom ubica. Tu dolazimo do tvrdog jezgra oko kog gravitira ceo korpus ideja koji se krije iza ove serije, koju su neretko napadali da propagira antihrišćanske vrednosti. Vratimo se na početak članka, na metaforu o ogledalu. Ono što se vidi u refleksiji govori samo o širini individualne percepcije i sposobnosti razumevanja stvari. Veličina ogledala nije bitna!

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=roiKrE5KLbk

 

 

izvor: http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=389&yyyy=2014&mm=03&nav_id=829574

[Danijela]

Odgledala sam u dahu prvu sezonu. Osveženje je, u smislu, nepredvidivosti, nenašminkanosti ličnosti i okruženja, nema ispraznosti...

 

Meni, lično, uvek smetaju scene seksa al ovde su savršeno uklopljene i dozirane.

[GeniusAtWork]

  On 28. 3. 2014. at 10:25, 'Danijela рече

Melodična numera 'Far from any road' folk benda The Handsome Family

 

 

 

[Иван Ивковић]

Ко издржи прву епизоду ценим да ће му се свидети читава серија. Што већ рекоше горе, врло лепо је избалансирана. Мени су мало засметали окултни мотиви али вреди погледати. Надам се да ће и друга сезона бити бар овако квалитетна.

[marko_13]

Одлична серија!

[Aquilius Cratus]

  On 10. 5. 2014. at 21:50, Иван ПТ рече

Ко издржи прву епизоду ценим да ће му се свидети читава серија. Што већ рекоше горе, врло лепо је избалансирана. Мени су мало засметали окултни мотиви али вреди погледати. Надам се да ће и друга сезона бити бар овако квалитетна.

 

Pa kako sad to? Bez okultnih motiva se ne moze ispricati ova prica. Ovo se sve vrti oko Cthulhu mita delimicno Lovkraftovog a ponajvise  Roberta Chejmbersa i Ambrosa Brisa takodje genijalnih pisaca horora. Odatle i sve ono sto je Redzi Ladu mrmljao pred smrt Karkosa, Kralj u Zutom, vreme je spljostena kruznica, multiversi, ontologija smrti, smrt kao bice a zivot kao iluzija sto je Rast prihvatio kao filozofiju pesimizma. Nista to nije moguce razumeti ni takvu pricu ispricati bez okultnih motiva. Svakako se slazem da zbog toga i jos zbog mnogo cega ova serije nije za svakoga niti svako moze da razume iz vise razloga. Ali koga muce takva eticka i filozofska pitanja taj to koroz ovakvu pricu ne moze ni prikazati ni promislajti bez okultnih motiva.

[Млађони]

predobra. 

[Aquilius Cratus]

  On 28. 3. 2014. at 10:28, Danijela рече

Meni, lično, uvek smetaju scene seksa al ovde su savršeno uklopljene i dozirane.

 

 Marti i njegove "devojke" i naravno scena koju su svi ocekivali pa i prizeljkivali.

[Иван Ивковић]

@@Aquilius Cratus, јасно је мени то све. Нисам читао дела свих поменутих писаца осим Лавкрафта али сам успео да испратим за толико. Не знам ни сам како бих тачно описао то осећање. Рецимо да сам био тужан имајући у виду лепоту хришћанства и поредећи је са духовима који зраче одавде. Тако некако...

[Aquilius Cratus]

  On 10. 5. 2014. at 22:18, Иван ПТ рече

@@Aquilius Cratus, јасно је мени то све. Нисам читао дела свих поменутих писаца осим Лавкрафта али сам успео да испратим за толико. Не знам ни сам како бих тачно описао то осећање. Рецимо да сам био тужан имајући у виду лепоту хришћанства и поредећи је са духовима који зраче одавде. Тако некако...

 

Da ali bas je u tome i kvaka u ovoj seriji. Zato je zaista nesto vise nego genijalno sto sam gledao u poslednjih par godina. Kakav je kraj?! Iz Rastove perspektive ne moze biti hriscanskiji pozitivniji. Dok je bio u komi prepoznao je svoju pokojnu cerku i oca ali za razliku od onih pateticnih pricica o duhovima, livadama i jednorozima on kaze da ih je osetio i prepoznao u nistavilu. Kaze "there was a thick black darkness, deeper than nothing but still there they were, I it's them, I recognized them!". Nije imao nikakvu viziju, nikakve boje, oblike i lice ali je znao da su oni tu, osecao njihovo pristutvo. To je odlicna analogija kojom se moze objasniti sustina hriscantva modernom coveku. Moderni covek je umoran vise od smesnih pricica o duhovima i vilama. Transcendecija kakvu ocekuje moderni covek mora sadrzi sustinu, svest a ne pojavu. Mora da odvoji licnost od stvari i objekata. E to je upravo to poznanje ili spoznaja kakvom se susreto Rast u komi. Sve moze da propadne i nestane, sve stvari, svi objekti oko nas pa i nasa tela mogu da potonu u tu gustu crnu tminu ali nase ipostasti, nas subjekat ne moze. Nakon toga, ako se seca, kada razgovaraju van bolnice i kad gledaju zvezde Rast kaze "Vidi svetlece zvezde odskacu od tame" a Marti kaze "Ipak je mnogo vise tame" na to ce Rast "Seti se da je jednom sve bilo tama". To je upravo to. Od apsolutnog pesimiste je postao optimista cak toliki da mu je zao sto nije ostao sa cerkom i ocem. Ali iz opste perspektive da Ktuluovska energija prozima celu pricu a tako i treba jer zivot u srzi jeste takav i zato svi treba da se nadamo licnim otrkovenjima kao Rast koja nas drze dalje od takvog ocajanja i opsteg nihilizma.

[marko_13]

Upravo tako.

 

Prica je upravo takva da govori o putu modernog coveka od apsolutnog nistavila do radosti i punoce zivota.

[Deja Vu]

Одгледао сам серију, могу само рећи: Ау какав крај! Значи све време сам размишљао о томе шта @@Aquilius Cratus  види философско у њој кад црња не може бити, пошто ми је он препоручио да гледам, али крај је дефинитивно круна целе серије. Свакако и прича без оваквог краја је исто добра.

 

По мени мислим да има мало Шопенхауерове философије. На самом почетку Раст спомиње колективно самоубиство, па онда вечност, ту имамо и оне две визије, прва са птицама (веза са Јунгом и синхроницитетом) а друга је она на крају када се појављује неки плави облак  што нисам разумео шта је. И крај говори на неки начин, тама без икакве појаве али остаје суштина, ствар по себи. Можда грешим пошто слабо знам Шопенхауера. 

Но, има доста хришћанског, ето на самом крају Раст спомиње да док је био у коми није било ничег осим љубави, мене то асоцира на Бога. 

[Млађони]

sta vi mislite jel ova serija po malo jereticka i nije bogougodna ima nemorala i bluda.. ne bih ja to preporuicio

[verum est in beer]

  On 10. 5. 2014. at 22:12, Млађони рече

predobra. 

 

 

  On 27. 12. 2014. at 21:03, Млађони рече

sta vi mislite jel ova serija po malo jereticka i nije bogougodna ima nemorala i bluda.. ne bih ja to preporuicio

Шта ти се десило Милосављевићу?

 

 

Него једва чекам другу сезону.

[Deja Vu]

  On 27. 12. 2014. at 21:03, Млађони рече

sta vi mislite jel ova serija po malo jereticka i nije bogougodna ima nemorala i bluda.. ne bih ja to preporuicio

 

Мислим да се иза свега тога крију илуминати.