Зашто се каже?

[JESSY]

• MEDVEĐA USLUGA

Kad neko u najboljoj nameri, svojom uslugom nanese nekome štetu, a ponekad i veliko zlo, kaže se obično da mu je učinio – medveđu uslugu. Medveđa usluga je, dakle, nevešta, nespretna, trapava usluga; ona, uprkos dobrim namerama, ne donosi ništa dobro.

Zašto se takva usluga vezuje baš za medveda, a ne za neku drugu zver? Odgovor na to pitanje može se lako nazreti. Medved je krupan, nezgrapan i trapav stvor i od njega se može svašta očekivati, pa i nespretna usluga. Ima, međutim, na svetu još nezgrapnih, trapavih i nespretnih životinja, čak i trapavijih od medveda, kao što je na primer, slon, a ipak se ne kaže slonovska usluga i sl. Govori se samo, kad je neko grub, kad nema smisla za fine stvari, pa ruši sve oko sebe, da se ponaša kao slon u staklarskoj radnji. Slon, dakle, i pored svoje nezgrapnosti, nema veze s nespretnom uslugom. Takva se usluga vezuje za medveda. Razlog može biti i to što ovaj truntavi stanovnik naših šuma slovi kao priglupa dobričina, mada u stvarnosti nije baš tako. No, bilo kako bilo, kada se spoje njegova dobrota i glupost, na jednoj, i trapavost na drugoj strani, ispadne – medveđa usluga.

 

Priča o medveđoj usluzi postoji, verovatno od davnina, jer je ta zver bila poznata našim precima, starim Slovenima. Ali prvi je tu priču zabeležio i u svojim basnama u stihove pretočio glasoviti ruski basnopisac Ivan Andrejevič Krilov (1768-1844). Među njegovim delima ima jedna basna pod naslovom Pustinjak i medved. Napisana je 1808. godine, a kasnije je prevedena na naš jezik. U toj se basni govori o jednom čoveku koji je živeo sam, bez igde ikoga – „daleko od grada, u šipražju gustom“, kako piše u jednom našem prevodu (Gustava Krkleca i Dobriše Cesarića). Nije mu bilo lako, jer „život je težak, kad u kraju pustom i samoći gluhoj nigdje nemaš nikog.“

Jednoga dana usamljeni čovek sretne medveda i sprijatelji se sa njim. Živeli su oni tako zajedno, družili se i postali nerazdvojni: „Pustinjak je s Medom, Medo s Pustinjakom, na koraku svakom.“ Prolazilo je vreme, došlo i žarko leto, nastale velike vrućine, te Pustinjak, umoran od duga hoda, poželi da se malo odmori u hladu.

„Legni malo, brate, ja ću pazit na te“ – reče mu Medved i Pustinjak se pruži u hladovini i čvrsto zaspa. Ali, ne lezi vraže! Jedna dosadna muha poče obletati oko njegove glave i remeti mu san. Medo nikako nije mogao da je otera šapom: sad sleti na nos, sad na obraz, sad opet na čelo. Njega to razljuti, pa uzme jedan veliki kamen i, upravo kada je dosadna zunzara pala na Pustinjakovo čelo, svom snagom udari po njoj. Tako, u želji da odbrani prijatelja, da mu pomogne, ubije i njega i muhu.

Kako svaka basna ima svoju pouku (ono „što je pisac hteo da kaže“), tako je ima i ova Krilovljeva. Izrazio ju je sam pisac sledećim stihovima:

„Usluge su mile, pa makar bile male,

Al’ vrijednost njinu ne zna cijenit svako.

No ništa nema gore od uslužne budale,

I biti drug budali – to zbilja nije lako.“

Iz Krilovljeve basne izraz medveđa usluga prenesen je u običan govor pa se danas često upotrebljava i u našem jeziku. Sad znamo i šta taj izraz znači i kako je nastao. Ali, trebalo bi dobro zapamtiti i Krilovljevu pouku („naravoučenije“) i kloniti se prijatelja što nam prave usluge od kojih možemo imati samo štete, makar i sa zadrškom. A ponekad i sami tražimo takve usluge: u osnovnoj i srednjoj školi, recimo, zahtevamo od drugova da nam šapću kad odgovaramo matematiku, ili istoriju, biologiju i sl., da bismo tako prevarili profesore i dobili prolaznu ocenu. A posle, na studijama, i u životu, kad više šaptanja nema, kad moramo da se snalazimo i sami rešavamo životne probleme, ispadne da od te drugarske pomoći imamo samo štetu, da to, zapravo, i nije bila pomoć, nego obična – medveđa usluga.

[JESSY]

NOVINARSKA PATKA

 

Postoje tri objašnjenja kako je nastao izraz novinarska patka. Po jednom, najmanje verovatnom, taj izraz potiče od skraćenice NT, kojom su, navodno, u redakcijama listova obeležavali sumnjive i neproverene tekstove dospele s raznih strana. To bi kao trebalo da znači latinski „non testatur“ („nije provereno“, ili nešto slično). Pošto se latinska skraćenica NT čita „en-te“, a tako upravo u nemačkom jeziku glasi naziv za patku (Ente), svaka neproverena vest nazvana je „patkom“. Po toj pretpostavci, dakle, moglo bi se zaključiti da nam je novinarska patka dolepršala iz nemačkog jezika. Možda je ona kao izraz i došla iz toga jezika, ili preko toga jezika, ali su putevi njenog nastanka ipak mnogo duži i zamršeniji. U knjizi Iz života reči Edvard Vartanj raspreda ovu priču.

Želeći da se naruga lakovernoj čitalačkoj publici, poznati belgijski humorista Kornelisen lansirao je vest o proždrljivim patkama. Javio je kako je neki narednik kupio dvadeset pataka i naredio da se jedna od njih odmah zakolje i sva (s kostima i perjem) isecka na sitne komadiće kako bi njome nahranio ostale patke. Posle nekoliko minuta to je učinio i s drugom, pa s trećom, četvrtom… i tako redom do devetnaeste. Na taj način je dvadeseta patka proždrla devetnaest svojih drugarica. Tu besmislenu vest o proždrljivosti pataka preneli su i drugi listovi, pa se posle o tome danima pričalo. Autor je, naravno, nakon izvesnog vremena otkrio tajnu svog „naučnog eksperimenta“ i time se narugao lakovernim čitaocima i „žutoj štampi“. Slučaj je potom zaboravljen, ali se od tada, kako misli Vartanj, svaka lažna vest u novinama naziva novinarskom patkom.

Zanimljivo je da je mnogo godina kasnije jedan američki list objavio istu vest. Rezultat je opet bio isti: laž o proždrljivim patkama primljena je sa velikim zanimanjem.

Nema razloga da sumnjamo u ovu Vartanjevu verziju, da smatramo kako je njegova priča o naredniku i patkama izmišljena, tj. da je i ona sama „novinarska patka“. Ipak treba reći da je patka u značenju: „lažna vest“, „izmišljotina“, postojala mnogo pre pomenutog napisa belgijskog novinara.

U jednom etimološkom rečniku francuskog jezika stoji da je reč canard (čita se: канâр) u značenju: „patka“ izvedena od glagola caner (канê), što znači: „gakati“, „kvakati“. Značenje „lažna vest“ zabeleženo je već 1750; ono dolazi od izraza vendre des canards à moitié (doslovno: „prodavati patke napola“), koji je zabeležen u XVI stoleću, a odatle pak donner des canards à quelqu’un („izneveriti čija očekivanja) – od kraja XVII do sredine XIX stoleća.

Dictionaire universel de la langue française beleži 1834. godine reč canard („patka“) sa značenjem: „lažna vest“, a 1842. Akademijin rečnik dodaje značenje: „letak“ („feuille volante“) i „loše novine“.

U nemačkom jeziku Ente („patka“) s posebnim značenjem: „novinarska laž“ sreće se od 1850. po uzoru na francusko canard. No još u XVI stoleću postojao je izraz blaue Enten (doslovno: „plave patke“) u značenju: „laži“. Taj se izraz razvio iz priče o nekakvim izmišljenim plavim patkama, koje je, navodno, neko video pa je o tome naokolo lagao.

Svi ovi podaci pokazuju da izraz novinarska patka ima dugu i zanimljivu istoriju: od francuske reči canard („patka“), kojom Francuzi i danas označavaju lažnu vest ili izmišljotinu, preko nemačkog Ente, i još ranijeg blaue Ente, u istom značenju, do ustaljivanja toga izraza u našem jeziku, proteklo je više vekova. Po tome bi se moglo reći da su laži i izmišljotine večne i da se svugde u svetu prenose na isti način.

Kojim je putem izraz novinarska patka stigao u našu novinarsku terminologiju – direktno iz francuskog jezika, ili preko nemačkog – nije toliko važno, bar ne za ovu priliku. Važno je da znamo šta on znači i da pomoću njega možemo razlučiti laži i podmetanja od istinske, ozbiljne novinske informacije.

[JESSY]

ŠPANSKA SELA

 

„Kad je nekome nešto potpuno nerazumljivo, daleko, ili strano, nepoznato, kažemo obično da su to za njega španska sela.

Zašto baš „španska“, zašto ne „nemačka“, „francuska“ ili „portuglska“, na primer? I zašto u množini, a ne u jednini: španska sela, a ne špansko selo? Na kraju, zbog čega se nešto nepoznato i nerazumljivo veže upravo za sela, a ne za nešto drugo (šumu ili džunglu i sl.)?

Opširan i obrazložen odgovor na sva ta pitanja daje romanist Karlo Brudor u jednom jezičkom časopisu (1974). Uz njegova objašnjenja, podatke iznesene u knjizi Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik Pavice Mrazović i Ružice Primorac i neke napomene prof. Ivana Klajna, moguće je sa sigurnošću objasniti poreklo i izvorno značenje izraza španska sela, koji se, inače, u nas veoma često upotrebljava.

Pre svega, treba reći da je to doslovan prevod odgovarajućeg nemačkog izraza spanische Dörfer, s istim značenjem kao i kod nas. Brudor tvrdi da je taj izraz u nemačkom jeziku prvi upotrebio Johan Volfgang Gete u svom čuvenom sentimentalnom romanu Jadi mladoga Vertera (1974). U najstarijem srpskom prevodu toga Geteovog dela (Branko Mušicki, Mala biblioteka III-V, Mostar 1905) rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz glasi ovako: „To su bila za poslanikov mozak španska sela, i ja se preporučujem da se ne bih morao još više žučiti zbog daljeg nerazumnog govora.“

Ako je ovaj podatak tačan, tj. ako nema ranijih prevoda Vertera, to bi onda značilo da je izraz španska sela preuzet iz nemačkog u naš jezik početkom dvadesetog veka, tačnije 1905. Kasnije je on iz literature prešao u svakodnevni govor tako da je danas široko poznat i rasprostranjen.

Zanimljivo je kako je izraz  španska sela nastao u nemačkom jeziku, posebno s obzirom na činjenicu da u istom tom jeziku postoji i mnogo stariji izraz češka sela (böhmische Dörfer), koji se pojavio negde u drugoj polovini sedamnaestog veka, nakon Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648). Nemačkim vojnicima, koji su u toku rata prolazili kroz Češku, slovenska imena sela zvučala su čudno, strano, bila su im nerazumljiva. Tako je nastao izraz češka sela (böhmische Dörfer) u opštem značenju „nešto strano, nerazumljivo“.

Ostaje da se objasni zašto su Nemci umesto böhmische Dörfer („češka sela“) počeli govoriti spanische Dörfer („španska sela“).

Već pomenuti književnik (K. Brudor) smatra da je do toga došlo ukrštanjem dvaju nemačkih izraza: 1) böhmische Dörfer („češka sela“)  i 2) das kommt mir spanisch for (doslovno: „to mi dođe španski“, u značenju: „to mi je nerazumljivo“).

Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo. Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom esto es griego para mi (bukvalno: „to je grčki za mene“), isto kao i u engleskom: it`s Greek to me. Španci kažu i esto es arabigo para mi („to je arapski za mene“), a Francuzi: c`est du chinois („to je kineski“) ili c`est l`hébreu („to je jevrejski“) itd. Svugde je ime slabo poznatog jezika dobilo opšte značenje nečeg nepoznatog, odnosno nerazumljivog. Za Nemce je stran i nepoznat bio španski, za Špance grčki ili arapski, za Francuze kineski ili jevrejski i tako redom. Za nas je, opet, presudan bio nemački uzor, jer je u tom jeziku umesto češka sela, ukrštanjem, nastao izraz španska sela, koji je kako smo videli, direktno preuzet u srpski jezik preko Geteovog dela.“

[bambika]

Zašto se u narodu upotrebljava izraz, recimo ''Pogibe čovek na pravdi boga''?

U kom kontekstu se nesreća vezuje za Božju pravdu?

[Милан Ракић]

пре 11 минута, bambika рече

Zašto se u narodu upotrebljava izraz, recimo ''Pogibe čovek na pravdi boga''?

U kom kontekstu se nesreća vezuje za Božju pravdu?

https://www.bastabalkana.com/2018/01/sveti-sava-starac-i-pravda-ne-uzajmljuj-zlo-jer-ce-ti-se-kad-tad-vratiti/

https://www.bastabalkana.com/2014/11/na-pravdi-boga/

[bambika]

Hvala za tekstove. Ispravi me ako grešim, dakle, podrazumeva se da niko nije čist pred Bogom i da uvek postoji neki razlog za nesreću, bez obzira što nesrećnika znamo kao dobrog i čestitog čoveka na njegovu sudbinu utiču i gresi predaka?

Meni se do sada činilo da kada ljudi to izgovore obično misle da taj čovek to nije zaslužio a eto, ipak pogibe, pa sam čak pomislila da je primerenije reći da čovek nepravedno pogibe.

[Милан Ракић]

пре 4 минута, bambika рече

Hvala za tekstove. Ispravi me ako grešim, dakle, podrazumeva se da niko nije čist pred Bogom i da uvek postoji neki razlog za nesreću, bez obzira što nesrećnika znamo kao dobrog i čestitog čoveka na njegovu sudbinu utiču i gresi predaka?

Meni se do sada činilo da kada ljudi to izgovore obično misle da taj čovek to nije zaslužio a eto, ipak pogibe, pa sam čak pomislila da je primerenije reći da čovek nepravedno pogibe.

Iskren da budem, nisam razmišljao o tome.

Ova dva teksta onako "izguglavši" tvoju frazu pa mi se nametnula ta dva teksta sa "Bašte Balkana", tj. viđenje Rajsovo o religioznosti Srba i ta narodna skazka o Svetom Savi.

Lično mislim da "Pogibe čovek na pravdi Boga" nije u kontekstu neke jurisprudencije Boga, gde on nekog "pogibe" zbog greha njegovog (a mi eto "znamo" da je on bio dobar i čestit čovek), nego tu frazu više tolmačim da se ta "pogibao" desila po Božijem dopuštenju, volji, kako god. A mi ne možemo da znamo kakva je ona... Tako nekako mnim.

[JESSY]

~~~Izraz „DRAKONSKA KAZNA “ veoma je star.Vezuje se za ime atinskog zakonodavca Drakona.Veruje se da je on 621. god. p.n.e. kodifikovao niz zakona koji su se odlikovali izuzetnom strogošću. Govorilo se da su „krvlju pisani“, jer su gotovo za svaki prestup predviđali smrtnu kaznu.

[JESSY]

~~~VANDALSKI POSTUPAK – Ko su ti ,po zlu čuveni Vandali?

Pod tim imenom krije se jedno staro germansko pleme,koje je,

još pre naše ere,živelo na severu Evrope.U vreme velikih seoba

krenuli su Vandali na jug,do samih granica velike Rimske imperije.

Opustošili su celu Galiju.Njihov najsnažniji pohod bio je onaj

na Rim.Tom prilikom ,pljačkajući i rušeći sve pred sobom,

uništili su ,mnoge vredne i neponovljive istorijske spomenike,

kojima je „večni grad“ obilovao.Nepuno stoleće posle tog

divljačkog čina Vandali su nestali sa lica zemlje.Njihovu državu

uništio je vizantijski car Justinijan 533. godine.

[JESSY]

~~~~Izraz „NABITI ROGOVE“ —O ovome postoji više anegdota.

Jedna govori o tome kako je francuski kralj imao običaj da muža

neke dvorske dame ili kontese koja bi mu se posebno svidela,

pošalje u lov,da bi u međuvremenu mogao osvojiti njegovu ženu.

Prevareni muž bio je obavezan da,kao dokaz izvršenja kraljevog

naloga,donese jelenje rogove.Zato su ga oni na dvoru koji su znali

o čemu se radi podrugljivo zvali „rogonja“ i govorili iza leđa kako

mu je žena „nabila rogove“.