Како васпитати децу да буду предузетници

[Aquilius Cratus]

Господо.

 

Деца треба да иду у Цркву у школу да уче праве вредности, а не да млате овакву празну сламу.

 

Образ и личност, душа, не чува се у новчанику!

 

Зато сам рекао нихилизам јер поричу најбитније ствари а баве се прахом и прашином.

 

Нико није рекао да треба да ленствујемо и гладујемо али што је превише превише је.

 

Потпуни поремећај приоритета.  Зна се шта је прво, па друго па треће па задње и последње.

 

 Znaci neumoran si u tvrdoglavosti i lupetanju? Nema sanse da nisi u pravu, nisi upucen? Sve sto si do sada mislio sve je 100% istinito?

 

 -Ovo ni na koji nacin ne dovodi u pitanje odlazak dece u Ckrvu. Ni izokola nema veze sa time. To je naprosto nepovezan prica.

 

- Kao sto rekoj ovo nije prica o novcaniku, velikom novcu, bogacenju, brzom bogacenju, lakom bogacenju vec o upravolju proizvodnjom i distribucijom. To je jedna sasvim druga prica nevezana za bilo kakvo srebroljublje pa sa cuvanjem obraza opet nema veze.

 

- Uopste ne sugeris to sta je najbitnije vec govori i tome na koji nacin razmisljati kad je pitanje rad i produktivnost. Zato    nikakve veze ne moze imati sa nihilizmom.

 

- Ako ne treba da lenstvujemo to automatski znaci da treba da se odupremo lenosti najvise sto mozemo a to automatski podrazumeva preduzetnistvo. Elementarna logika.

 

-Nije ovde rec o privilegiji nego o metodologiji.

 

Kao sto rekoh ne poznajes oblast, pricas napamet, uvlacis neke pojmove cije znacenje ne razumes a sto je najgore ni za glavu neces da priznas da ne razumes, u potnunosti ne razumes, o cemu se tu radi. Tuzno, pretuzno, ocajno.

[Arsenija]

A kako vaspitati preduzetnike u Srbiji ?

[DYNABLASTER]

Pogledo sam klip i slazem se u potpunosti. Covek ustvari prica o talantima i kako ih ne protraciti, nego umnoziti.

 

Samo me ta rec Entrepre wtf nervira ne umem ni da je izgovorim

[Павле Слободан]

Не разумем енглески, па ћу се држати наслова. Тешко је причати на ту тему кад погледамо шта нам се генерално дешава и сад треба зажмурити и наставити даље а то није лако. Онда да наставимо и да се држимо како су наши стари. Прво, која год да су интересовања и таленти детета оно треба да буде упознато са оним што доноси приход породици у којој живи. Прича да такве стари њега не занимају је одраз размажености, да не кажем себичности. Тиме се у старту подстиче мотивација само из личних интереса а не и за породицу, данас сутра колектив, интерес фирме и уопште друштва.И ето лошег предузетника. Зато дете треба по могућству да се научи оним што што му родитељи раде. Јер ако то за почетак не научи,основне ствари, неће радити добро ни тамо неки посао за који је талентован, јер ће се кад тад показати као мотив искључиво лични интерес. Ако ово некоме изгледа као демагогија може слободно без тога, не знам што сам и спомињао кад је много битнија друга страна овог начина предузетничког васпитања. Дете дакле треба да је свесно да се то ради за породицу и да му та љубав буде мотив да заволи да ради. Уколико је могуће укључити га у послове, ма колико безначајно то било, битно је да оно осећа одговорност за тај део који ради а кључна ствар је да то поштује и родитељ а не да се понаша као надређени, за тај део који дете обавља. И тако кроз цело детињство, значи нема ту посебног васпитања, само треба нормално живети. Тако ће се научити савесности, одговорности, а у данашње време када многи гледају да забушавају, одговорношћу се најлакше стиче ауторитет у колективу. Развијати вољу за радом код деце је најбољи начин за развијање предузетничког духа. Наравно да треба усмеравати децу на оно што им лежи, али искључиво усмеравање може да доведе до оне реченице која се данас тако често чује, за све остале послове -не могу. Остаје нам да се надамо да ће се после таквог детињства остварити ако не у својој држави а оно у некој другој држави која има више свести о колективном интересу.

[Млађони]

Zanimljiv si post napisao Pavle. mada ljudi ovde ocigledno mesaju termine, sebicluk, lichni interes i pohlepu.

 

Kada ja radim da bi mi bilo kvalitetnije u zivotu to je lichni interes, kada radim za decu to je takodje lichni interes.

 

Medjutim 30 godina socijalizma i komunizma nas je ubijala, onako kulturno, i nabacila nam neku ideju da je lichni interes uvek sebicluk koji skodi drustvu. Sto je u sustini marksisticka ideologija.  

 

Ima tu jos stvari.. ljudska psihologija je kompleksna stvar, a ljudska osuda cesto neobjektivna.

 

Naprimer, mnogi bogate gledaju sa prezirom po Srpskoj devizi "sve cu ti oprostiti a uspeh necu" ili trgovce ili proizvodjace kada traze cenu visoku za nesto kao pohlpne ili materijalista. Tesko je tu utvrditi sta je sta... siva je to zona poprilicno.

 

Uzmimo sad eto ja sadim neke ruze.. i ja bih hteo da ih prodam sto vise.. i ako bih to uspeo, ljudi bi rekli vidi ga materijalista kako juri prodaju. Ali ta prodaja meni znaci da su moje ruze dobre da moj posao radim dobro, ona mi je dokaz toga. Mozda su mi pare sesta rupa na svirali u toj celoj prici. Navodim primer... kako mozemo pogresno da protumacimo preduzetnike i kako to radimo ovde u Srbiji.

 

 I kao sto rekoh, to se desava zbog izjednacavanja termina - lichni interes, pohlepa, materijalista itd..

[Grizzly Adams]

Похлепни су они који желе туђе паре, а не они који су их зарадили поштено.

[DYNABLASTER]

Zanimljiv si post napisao Pavle. mada ljudi ovde ocigledno mesaju termine, sebicluk, lichni interes i pohlepu.

 

Kada ja radim da bi mi bilo kvalitetnije u zivotu to je lichni interes, kada radim za decu to je takodje lichni interes.

 

Medjutim 30 godina socijalizma i komunizma nas je ubijala, onako kulturno, i nabacila nam neku ideju da je lichni interes uvek sebicluk koji skodi drustvu. Sto je u sustini marksisticka ideologija.  

 

Ima tu jos stvari.. ljudska psihologija je kompleksna stvar, a ljudska osuda cesto neobjektivna.

 

Naprimer, mnogi bogate gledaju sa prezirom po Srpskoj devizi "sve cu ti oprostiti a uspeh necu" ili trgovce ili proizvodjace kada traze cenu visoku za nesto kao pohlpne ili materijalista. Tesko je tu utvrditi sta je sta... siva je to zona poprilicno.

 

Uzmimo sad eto ja sadim neke ruze.. i ja bih hteo da ih prodam sto vise.. i ako bih to uspeo, ljudi bi rekli vidi ga materijalista kako juri prodaju. Ali ta prodaja meni znaci da su moje ruze dobre da moj posao radim dobro, ona mi je dokaz toga. Mozda su mi pare sesta rupa na svirali u toj celoj prici. Navodim primer... kako mozemo pogresno da protumacimo preduzetnike i kako to radimo ovde u Srbiji.

 

 I kao sto rekoh, to se desava zbog izjednacavanja termina - lichni interes, pohlepa, materijalista itd..

 

Da, to je vec stvar kucnog vaspitanja u hriscanskom duhu.

 

Ti ako od ruza napravis pare, onda ce i svi oko tebe bolje ziveti, tj. vise imati, e ta stvar se previdja i brka sa time sto si naveo. Znaci u pitanju je paradox razmisljanja, greska u postavci. Kao sto je Akvilonja objasnio, sasvim je suprotno od onoga sto zatucani (rigidni, tj. oni koji ne vide, suzena svest) misle.

 

To je stvaranje, ono sto nam je sad najpotrebnije u materijalnoj dimenziji, ako mislimo da se izvucemo iz ove nezavidne lol situacije.

[Млађони]

Da, to je vec stvar kucnog vaspitanja u hriscanskom duhu.

 

Ti ako od ruza napravis pare, onda ce i svi oko tebe bolje ziveti, tj. vise imati, e ta stvar se previdja i brka sa time sto si naveo.

 

Upravo ne mora da znaci da samo ocu da uvalim ljudima sto vise, da ih navaram i nalazem da mi daju pare - na prevaru. To je vec pohlepa.

[DYNABLASTER]

Upravo ne mora da znaci da samo ocu da uvalim ljudima sto vise, da ih navaram i nalazem da mi daju pare - na prevaru. To je vec pohlepa.

 

Da, tu stupa hriscansko nacelo na scenu, i tako se ostvaruje komplementnost duhovnog i materijalnog i to je punoca, bas onako kako nam je i receno da radimo.

 

“Dajite, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete, onakvom će vam se vratiti.” (Luka 6,38)

 

 

“Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.”

Ovo da bi ispunio moras prvo imati da bi mogao dati.

http://dopisna-biblijska-skola.org/17%20Lekcija.html

[Grizzly Adams]

Похлепа је духовна болест, а за успех у послу (као и у било којој другог области) потребна је велика самоконтрола, штедљивост, стрпљење, вредан рад... У ствари је ово "предузетничко васпитање" у потпуном складу са хришћанским васпитањем јер дете треба научити многим врлинама које се вреднују и у хришћанству.

[Млађони]

Похлепа је духовна болест, а за успех у послу (као и у било којој другог области) потребна је велика самоконтрола, штедљивост, стрпљење, вредан рад... У ствари је ово "предузетничко васпитање" у потпуном складу са хришћанским васпитањем јер дете треба научити многим врлинама које се вреднују и у хришћанству.

 

Svi uspesni ljudi pricaju da je STEDLJIVOST najbitnija i najzapostavljenija savka. Mnogi zaborave da stede. Zato kazu nekad da iako imaju mnogo para, voze mnogo jeftinije automobile. Ne zbog neke lazne skromnosti, vec da znaju sta znaci stedeti.