Volim_Sina_Bozjeg Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 Odluka je doneta, neko drugi odlucio je kada ce biti doneta, a ja je dozivljavam kao svoju sopstvenu. A kako papagaji donose odluku? Van eksperimenta u svom prirodnom stanovištu? Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
drvce Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 A kako papagaji donose odluku? Van eksperimenta u svom prirodnom stanovištu? Za njih je kasno. Mongol General: Wrong! Conan! What is best in life? Conan: To crush your enemies, see them driven before you, and to hear the lamentation of their women. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Volim_Sina_Bozjeg Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 Za njih je kasno. Za nacrtane je kasno, ali odosmo.... Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Deja Vu Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 Игра ту и значајну улогу навика. Дрвце је споменуо ногу коју је покренуо тај други човек а овај који има ногу доживео то као сопствену вољу. На неки начин ми смо робови ходања, јер смо навикли да ходамо тако како ходамо, то радимо од прве године живота. Мада ово је везано физиолошки, јер нога и мозак су дакле део истог тела. Е сад, да ли би се ово што је Дрвце споменуо могло применити на неку ситуацију где нема навике, на нешто што је ново. Рецимо човек испред себе има две исте картице. На једној пише рецимо ДА на другој НЕ. Ако узме ону са ДА добија 1 000 евра, ако узме НЕ не добија ништа. Ту по мени игра слободна воља, мада опет она може зависити од мотива. Можда човек пише десном руком па ће изабрати картицу са десне стране и сматра да му то доноси срећу. То око мотива је говорио чини ми се Спиноза и Шопенхауер. Свакако занимљива тема. Додао бих још нешто. Дешавало се оно са врачарама где дође нека девојка код врачаре и тражи помоћ како да освоји неког момка који јој се свиђа а он њу неће ни да погледа. И она њој ту нешто да и после неког времена, момак се заљубио у ту девојку до ушију а ни сам не зна како. Такве ствари су се дешавале, можда има измишљотине, но свакако има везе са слободном вољом јер је момак против себе изабрао ту девојку и некако му се свидела иако је пре никад није гледао. drvce је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Arsenija Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 Ne treba zanemariti ni greške pri merenju. Mozak je neverovatan,da ne kažem bogolik,sa svojih 12 kranijalnih nerava i kičmenom moždinom koja podseća na Crkvu,zapravo,mene najviše podseća na oltar.... a kičmeni pršljen,mislim na njegov presek -na osnovu hrama. Senzitivna inervacija šake je priča za sebe.... ...... I da li je Bog stvoritelj ,stvarajući čoveka imao na umu Hrista ? Verovatno nije. Zbog slobode koju je dao Adamu i Evi ...a opet čovek u sebi nosi celo Jevandjelje. Pitanje slobode je užasno teška stvar.Najlakše je reći-postoji sloboda.Mi smo slobodna bića.Donosimo odluke nezavisno od bilo koga,bilo čega,apsolutno smo slobodni da izaberemo.... Ali ponekad,govorim iz ličnog iskustva,sve deluje potpuno drugačije... Pišite... Ako mene pitate-ja se slažem sa Patrijarhom Pavlom Svetitelj- http://www.youtube.com/watch?v=iBfvcgWKY0w Bog je čoveka stvarao u večnosti,mi ga posmatramo u vremenu. Bog je sada u večnosti,mi smo u vremenu.Ne može se izračunati brzina Božje promisli,jer Bog je večnost,mi smo vreme,mislim na telo koje je u vremenu.Duša je nešto drugo,duh treće,Sveti Duh četvrto... P.s.Budimo ljudi. :icon_pop: Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Volim_Sina_Bozjeg Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 P.s.Budimo ljudi. like Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Megidon Написано Март 25, 2014 Пријави Подели Написано Март 25, 2014 Има ли ово везе са темом пошто нисам баш пратио: Рим. 95 зач. (VII, 14 - VIII, 2).Браћо, знамо да је закон духован, а ја сам тјелесан, продан у ропство гријеху. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар. Тада то не чиним више ја, него гријех који живи у мени. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени. Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно. Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човјеку; али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом гријеха који је у удима мојим. Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове? Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијему, а тијелом закону гријеха. Никакве, дакле, сад осуде нема онима који у Христу Исусу не живе по тијелу него по Духу. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука