Страшне приче

[Aquilius Cratus]

"Nikad nisam video nista paranormalno jer nikad nisam prizivao demone." - Miroljub Petrovic

 

       

[Иван Ивковић]

Па било је неких чудних догађаја...

Рецимо, док још нисам био у вери много сам волео да шетам ноћу некад сам а некад у друштву једног или два пријатеља. Волим и сад само ређе... Дешавало се више пута да се обиђе и локално гробље, ништа посебно, само обилазак, размишљање о смрти, потрага за смислом... Једном приликом кад сам се тако са другом приближавао гробљу, пролазио поред, зачуо сам учестало шуштање и пуцкетање као кад се на радију траже станице. Погледах у правцу једног високог споменика и кроз ту "статику" зачух глас који је могао бити шапат или промукао, могао је припадати детету или старици. Речи које мислим да сам разабрао биле су "врати се" и поновљене су неколико пута. Што је интересантно, правац из ког је глас долазио није био са леве стране где се налазило гробље већ са десне на којој је био јарак пун грања, шибља и сл. па је мала вероватноћа да је ту било неког. Наравно, штрецнуо сам се и потрчао неколико корака. Кад сам упитао другара рекао ми је да није ништа чуо.

Можда је ово био само плод моје уобразиље. У сваком случају једно од најчуднијих и најшокантнијих искустава која сам имао до сада.

 

Другом приликом такође док сам тако шетао, овога пута сам, десило ми се нешто више занимљиво него чудно... Док сам пролазио сеоским путем у глуво доба ноћи видех белог голуба како стоји према мени и то баш на средини пута. Наставио сам као да није био тамо иако са језом. Кад сам му се приближио на неколико метара полетео је и почео да кружи око тог места. Наставио сам да ходам и нисам се освртао. Можда је само однекуд побегао и залутао ал' где баш мени да препречи пут...?

 

Иначе у мом крају је позната прича о извесним фантомским свирачима који се тако "ниоткуд" појављују на неочекиваним местима. Блиска пријатељица коју знам из Цркве је имала прилике да их "упозна". Једне ноћи кад је била у друштву две сестре из Цркве засвирали су им пред капијом. Или је била нечиста сила или масовна халуцинација. Како год мала је вероватноћа да се неко шалио... Други су их чак и виђали...

[Arsenija]

Sveti Bože,sveti Krepki sveti Besmrtni pomiluj me...
Slava Ocu,Sinu i Svetome Duhu...
Sveto Pismo.Sveta Liturgija.Svete tajne.

P.s. Aliluja,aliluja,slava tebi Bože.
P.s.s.Neću ovo da čitam,posle ću stvarno nešto i da sanjam... :shocking:

[Deja Vu]

  On 23. 3. 2014. at 21:51, Arsenija рече

Sveti Bože,sveti Krepki sveti Besmrtni pomiluj me...

Slava Ocu,Sinu i Svetome Duhu...

Sveto Pismo.Sveta Liturgija.Svete tajne.

P.s. Aliluja,aliluja,slava tebi Bože.

P.s.s.Neću ovo da čitam,posle ću stvarno nešto i da sanjam... :shocking:

 

Хахаха, сад је право време да се читају ове ствари, да се не може заспати у кревету. 

[ИгорМ]

Морам признати, иако искрено избегавам о свом искуству да износим више детаља, да сам више пута имао, рећи ћу, чудних доживљаја које нисам могао другачије схватити и описати. Детаље ћу прескочити као и један део искуства, јер не желим више да их се сећам.

Углавном, дешавало се то пре мог крштења(пре 19. год. а после пар год касније опет) у кући где сам некада живео. Кућа је била доста велика. Сасвим изненада и без правила би осећао нечије присуство и хватала би ме језа. Ничим изазван осећај сам приписивао подсвесном или тинејџерском узрасту и све што га прати. Неколико пута, у већим временским размацима би и неке ствари падале предамном (једном је то била тегла са полице, утрнуо сам). То се ретко дешавало, таман толико да заборавим и опустим се. Никада нисам разговарао о томе... можда и јесам са пок. оцем, више се и не сећам.

Тада сам кришом почео да се интересујем за паранормално, почео да читам и тд. Што је био погрешан корак, само сам учесталије размишљао и оптерећивао се. Морам признати да су у појединим ситуацијама моји примећивали на мени некада чудно понашање у виду неке замишљености или неког страха предострожности. Али опет, преписивало се то узрасту.

Да додам,био сам миран, сталожен, бавио се спортом, здрав начин живота, дружење... никада као ни данас, не реагујем на прву лопту када су овакве теме у питању, поготово када треба донети неки суд о томе и увек прво тражим неко логично објашњење.

Након свог крштења и упознавања са вером имао сам другачији поглед на све то. Али опет сам имао то неко лоше искуство, само сада доста другачије. Они трипови са сновима (буђење у исто време око 03:30ч па би то чак било пропраћено неким чудним мирисом), грчеви, присуство, све сам то одбацивао као обичну ноћну мору. Умео сам некако да се одбраним, увек ми је прво долазила Исусова молитва и да се прекрстим јер нисам знао другачије тада.

Најгора мора коју сам доживео је била та да од прилике изнад моје собе на тавану који је неприступачан, чујем неко думбање које се интензивирало са временом иако сам покушавао да га игноришем. Углавном ноћу. Подсећало ми је на кораке, такав је ритам био док се није убрзало. Морам рећи да поред неприступачности нису ни живуљке могле горе Последњи пут је толико јако било да сам готово убедио себе да дефинитивно нисам сам па чак и да је нешто живо морало би бити заиста велико... Све ово се повремено дешавало, неколико година скупа. Да иронија буде већа, у том периоду смо сестра и ја нажалост остајали без свих чланова породице, годину за годином. Да несрећа не иде сама показало се и то што ми је у близини било више особа које су се бавиле магијом, не могу ни да одкуцам то колико презирем, а биле су у контакту са укућанима. Не желим да верујем у њихово садејство.

 

Сада живим у другом граду и у стану, и сваки пут када ме комшија изнад пробуди са буком у пола ноћи, дође ми да му 'објасним' али знам шта би ми рекао

 

Дакле, не причам о овоме, што би рекли клинци "не ложим се", нисам све изнео, не желим да ме људи чудно гледају и вазда све преписујем нечему што не желим у свој живот да има удела јер му не дозвољавам ни педаљ, и увек уз молитву и ако је прилика у цркви уз свећу пропратим као одговор.

Али ипак сам желео један део да поделим са вама.

[Name]

1. Сан који се дословно сутра испунио

2. Лупање у току молитве

3. Два пута када би се пробудио ,угледао би црну масу изнад себе

4. Ех, ... небитно ,углавном награда за гријех је смрт

Када се молиш и јако трудиш на духовном узрастању ,демон те опипљивије напада, а када си успаван нема потребе да те необичним појавама подсјећа на духовну стварност.

[Arsenija]

U snove ne verujem. I ne pridajem im nikakav značaj.

Ali me muče,ponekad...

No,moram da se setim nekih strašnih snova od pre godinu ili dve,a možda i tri,kad sam se tek probudila iz mrtvila i neznanja.

Sanjam da me neko grli, i da ja uživam u tom razgovoru,sve je divno,moja majka je tu negde i kao da me ne vidi,zagledana u more obaveza ,a onda je u momentu nema,ja se sve više nasanjam i osećam da je to neki kostur,a onda zagledam te ruke i vidim mrtvačke tetive,ruke su sve duže i duže ,jagodice su sve veće i kao da ispituju moju dušu i kao ta traže ono što bi mogle da zgrabe....i ja shvatam da je to zamka,otimam se,borim se na život ili smrt ,a onda padam na pod,ne mogu da se pomerim,molim Boga da mi da posednju šansu ,ali to nije molitva,ja se nikada nisam molila ,to je bio vapaj i u momentu je pored mene ćovek kome vidim smo noge i vrhove bele haljine koja s vijori.Osećam blagost i da je taj neko star ,kao neki dobri deka koji me prati....Ja vidim da ljudi od gline padaju svuda oko nas...... Taj neko mi daje neku belu gazu u kojoj je moja figura uhvaćena u trenutku pada...

A o strahovima koji su me pratili u mladosti,bolje je da ne govorim.To su bile paralize...koje je samo molitva Dostojno jest,u koju nisam vreovala,niti sam je razumela ,mogla malo da ublaži.  Možda su me neki demoni proganjali,jer sam bila veliki štreber i nije postojao deo dana tokom koga nisam učila.Ceo moj život je proticao za jednim stolom.Godišnja doba su se menjala...a ja sam sedela i sedeela.Sada su stvari mnogo drugačije-nisam više interesantna ili su prešli na druge sfere.

P.s. winter  Pomolite se nekada za mene.

[Иван Ивковић]

  On 23. 3. 2014. at 23:33, Arsenija рече

Pomolite se nekada za mene.

 

Добра тема, дивне приче. Но, могли бисмо мало да употпунимо доживљај. :774236lrsdhmiw4r:

 

[Иван Ивковић]

Ово вреди! :good2:

 

  On 18. 10. 2014. at 23:06, Рада. рече

Pred bakin 40to dnevni parastos krenula sam da sređujem njenu sobu, počela sam da perem prozore i sledila se kad sam videla u odrazu na staklu da stoji iza mene u po bela dana, kad sam se okrenula (sa srcem u petama, naravno) videla sam da njen crni kaput visi na vešalici na vratima ormara a da je neko od gostiju zakačio narandžasti kačket na tu vešalicu,tako da je on u odrazu na staklu izgledao kao vrat i lice.

Nekoliko dana posle toga, maglovito jutro,tek svanjiva, vozim kolima  putem pored koga je  groblje i vidim baku šeta se, ide u groblje. Sledila sam se, gledam i ne verujem, trepćem ali mi se nije učinilo. Kad sam došla skroz blizu videla sam da su bakinu odeću dali ženi koja se hrani sa onim što ljudi ostave na groblju.

[Deja Vu]

  On 18. 10. 2014. at 23:13, Иван Ивковић рече

Ово вреди! :good2:

 

Више смешно него страшно   

[Ђуро Станивук]

  On 23. 3. 2014. at 22:18, ИгорМ рече

Најгора мора коју сам доживео је била та да од прилике изнад моје собе на тавану који је неприступачан, чујем неко думбање које се интензивирало са временом иако сам покушавао да га игноришем. Углавном ноћу. Подсећало ми је на кораке, такав је ритам био док се није убрзало. Морам рећи да поред неприступачности нису ни живуљке могле горе Последњи пут је толико јако било да сам готово убедио себе да дефинитивно нисам сам па чак и да је нешто живо морало би бити заиста велико... Све ово се повремено дешавало, неколико година скупа. Да иронија буде већа, у том периоду смо сестра и ја нажалост остајали без свих чланова породице, годину за годином. Да несрећа не иде сама показало се и то што ми је у близини било више особа које су се бавиле магијом, не могу ни да одкуцам то колико презирем, а биле су у контакту са укућанима. Не желим да верујем у њихово садејство.

 

 

 

Мој пријатељ је живео сам у изнајмљеној кући где је узгајао буковаче и шитаке печурке...Кућа типична војвођанска са двориштем, таван огроман...

Почео и је и он ноћу да чује разне звукове са тавана а кад би се попео горе дању ништа не би нашао...

Било је светско првенство у фудбалу, у Јужној Африци ваљда, па смо ТВ изнели у двориште под надстрешницу.

И тако он седи једно вече и гледа Џек Николсона у "Исијавању" и у једном тренутку опази нешто окрену се и види две огромне живуљке налик на џиновске пацове како излазе из просторије која води на таван. Реко ми је: "Брате, не померио се с места, погледа ме једна она живуљка и зарежи на мене а онда се ноншалантно окрену и полако оде у башту...а овамо Џек на ТВ-у разваљује врата."

После је сазнао да комшија до њега узгаја нутрије...

[Kaludjerovic Sreten]

jel ko od vas forumasa ikad cuo vriskove ljudi al to nisu bili vriskovi ko nasi ,nego onakvi vriskovi kao sto ih prikazuju u filmovima o paklu, dolazili su od stijena i pecina,kako sam se najezio a jos noc je bila,eh kad se sjetim jeza uhvati.ti vriskovi ko iz pakla cuo sam ih po drugi put nedaleko od jednog groblja. od stijena i pecina sam uhvatio da trcim  samo sto nisam poludio,a na ovom drugom mestu kod groblja stao sam i slusao,ne mogu da vjerujem da se to cuo :/  nemojte misliti da izmisljam pricam istinu,jel zna neko otkud se javljaju ti vriskovi?

[Deja Vu]

Мене Ђуро подсети са таваном на један доживљај који је имао мој буразер кад је био мали. 

Елем ради се о буразеру од тетке, не рођеном, који живи пар стотина метара од мене. Када се доселио из Босне (иначе и ја сам одатле родом), његови су купили једну стару кућу док је касније нису реновирали, није се имало пара. 

 

Е како он прича, кућа није била освештана и он се увек плашио тавана на којем је чуо увек неке звуке, вероватно се радило о голубовима. Једног дана он је био сам кући, његови су радили, и нестало је струје јер је била као нека олуја, шта знам. И тако он сам у кући, нема струје, нема никог блеји и ваљда у страху, био је клинац тад, чује како неко каже:''Срђооо!'', а зове се Срђан. Колико се уплашио излетео је напоље на кишу и није улази у кућу све док му мајка није дошла са посла. 

 

Има још неких прича исто везано са помоћну кућу у којој је своје последње дане проводио газда, да је нешто виђао, чуо, али се сад не могу сетити шта. А увек има неке паранормалне доживљаје, иако је доста рационалан, има понекад и неке атеистичке извале, али каже да се шали. Тако је сазнао некако да му је у дворишту сахрањена нека девојчица испод неке крушке и слично. 

[Рада.]

  On 19. 10. 2014. at 11:22, Kaludjerovic Sreten рече

jel ko od vas forumasa ikad cuo vriskove ljudi al to nisu bili vriskovi ko nasi ,nego onakvi vriskovi kao sto ih prikazuju u filmovima o paklu, dolazili su od stijena i pecina,kako sam se najezio a jos noc je bila,eh kad se sjetim jeza uhvati.ti vriskovi ko iz pakla cuo sam ih po drugi put nedaleko od jednog groblja. od stijena i pecina sam uhvatio da trcim  samo sto nisam poludio,a na ovom drugom mestu kod groblja stao sam i slusao,ne mogu da vjerujem da se to cuo :/  nemojte misliti da izmisljam pricam istinu,jel zna neko otkud se javljaju ti vriskovi?

 

Tvoj kraj je prepun skrivenih pećina, to podzemne vode proizvode te zvukove, osim toga i blaga seizmička aktivnost, godišnje se registruje do 300 potresa u Montenegro, slabije potrese niko ne belezi.Na grobljima često spavaju pijanci i narkomani, možda si njih čuo. Samo se ti prekrsti kad nekud kreneš i nemaš čega da se plašiš

[Deja Vu]

  On 19. 10. 2014. at 11:22, Kaludjerovic Sreten рече

jel ko od vas forumasa ikad cuo vriskove ljudi al to nisu bili vriskovi ko nasi ,nego onakvi vriskovi kao sto ih prikazuju u filmovima o paklu, dolazili su od stijena i pecina,kako sam se najezio a jos noc je bila,eh kad se sjetim jeza uhvati.ti vriskovi ko iz pakla cuo sam ih po drugi put nedaleko od jednog groblja. od stijena i pecina sam uhvatio da trcim  samo sto nisam poludio,a na ovom drugom mestu kod groblja stao sam i slusao,ne mogu da vjerujem da se to cuo :/  nemojte misliti da izmisljam pricam istinu,jel zna neko otkud se javljaju ti vriskovi?

 

Нисам, иако је код мене гробље доста близу и понекад ноћу прођем крај њега нисам ништа чуо. 

 

Али има једна прича коју сам као мали чуо од стрица ваљда, и не могу да се сетим да ли се радило о једном рођаку или о комшији, али мислим да је у питању рођак, што је небитно сад, јер се сећам приче. Елем, били они у проводу и враћа се (ајд рећи ћу) рођак ваљда кући кроз гробље, оно ноћ, глуво доба. И иде он кад у једном тренутку му се некако прикључи непознати лик, војник и упита да ли има упаљач да запали цигарету. Овај ладно као ''па да имам'' извади упаљач и крену да му запали кад лик нестаде чим се пламен показао на упаљачу. Он пребледо, трчао кроз гробље и дошао код ових другара, прича им, они не верују.