Radost u Hristu i radost van Hrista

[Mironosica]

@@асдф,

 

normalno je da ne osećaš radost

koliko vidim sve te je omelo u tome

samo polako i sve će doći na svoje

nigde ne žuri

 

ni dete ne prohoda čim se rodi

sve ima svoje vreme

ne žuri

ako možeš ponekad svrati do crkve

lepo je biti na liturgiji

svrati , vidi , poslušaj

i ne žuri nigde

[emilija]

(ne obracaj paznju na traktat o budizmu, to posle citaj natenane kad savladash sve religije:)))

 

gde stadoh...

da...u toj fazi sam zortala, imala sam i probleme sa snom..

onda nabasam na objasnjenje da su i ti sveti Oci razliciti medju sobom, iako na kraju isto zbore, da se treba u pocetku, dok duhovno uzrastash drzati onih koji su akcentirali tu ljubav, blagost, posle cijih pisanija osecas MIR a ne uznemirenost i strahove

(e , a sta cu s onolikim periodom kad to nisam znala, al' hajde, kuca casti:)))

 

dok se sve to iscitalo, slabo se islo na Liturgije....ali eto, Bogu hvala, bivala sam sve bliza Crkvi, Liturgiji, Pricescu..u dugom periodu sam bila shatro vernik, ali od onih-ma ja se molim kuci, dosta je.

[асдф]

Nije budizam u pitanju, već objašnjavanje šta ti može donijeti radost u pravoslavlju. Ne može ti je donijeti niko, jer ti je nije niko ni uzeo. Pravoslavlje jeste radost, ovdje i sada, i uvijek će biti. To nije mjesto gdje se traži, radost, to je život.

 

Па како радост, пази атеистички поглед искључује вечни живот, ал самим тим искључује и вечну казну, једноставно умреш и то је то. А у православљу ми је мало теже да будем срећан знајући да постоји ризик да заглавим на вечним мукама, и не само ја већ било ко

[Лазар Нешић]

Ко ми обриса пост? Погодило некох што сам написао да има спасења ван Православља? Ок.

[Oglo]

Па како радост, пази атеистички поглед искључује вечни живот, ал самим тим искључује и вечну казну, једноставно умреш и то је то. А у православљу ми је мало теже да будем срећан знајући да постоји ризик да заглавим на вечним мукама, и не само ја већ било ко

 

pazi ti jesi već u vječnim mukama, samim time što misliš da nemaš radost. U čemu je problem?

[Oglo]

Ко ми обриса пост? Погодило некох што сам написао да има спасења ван Православља? Ок.

 

Volim ovog čovjeka

[Лазар Нешић]

Volim ovog čovjeka

 

Кад ово чујеш од чика Огла, онда је то то

[obi-wan]

Ко ми обриса пост? Погодило некох што сам написао да има спасења ван Православља? Ок.

 

Nisam primetio da je bilo ko bilo sta obrisao, jesi siguran da nisi sam ti greskom? Ja gleda` i ne vidim da je neko iz urednistva...

[Лазар Нешић]

Nisam primetio da je bilo ko bilo sta obrisao, jesi siguran da nisi sam ti greskom? Ja gleda` i ne vidim da je neko iz urednistva...

 

Па сад кад размислим, могуће је. Промисао ...

[emilija]

u stvari, hocu reci, ako zelis tim putem, a vidim da zelish, postuj zelju Gospoda da ti pomogne tako sto ces vecinu briga svojih poloziti na Njega.

Prepusti Njemu vreme kad ces dolaziti do nekih odgovora a ti ih svakako trazi.

Trpljenje i strpljenje su vazni kao i prihvatanje cinjenice da duhovni razvoj traje dozivotno a da ni na kraju zivota neces znati dokle si stigao...

da ce ti se otvoriti putevi saznanja, (duhovnici, ili tvoj svestenik ili forum ili knjige ili osobe koje ces sretati itd)

Ovako kako postavljas stvarno slozena pitanja, to je kao da neko podje u prvi osnovne i odmah trazi odgovore iz cetvrtog gimnazije jer ga odbija ono sto je nachuo....mozda trapavo objasnih ali otprilike je tako....

ne izgubi iz vida da je cilj ovozemaljskog zivota zadobiti Duha svetoga, da se radi o uskom i teskom putu (onaj ko ne zeli veru, nikad se ne bi pitao shta i ti, njima je prividno lako:)

[emilija]

pazi mene al' savetujem kao uciteljica dok Oglo udara magistarski )

[асдф]

pazi ti jesi već u vječnim mukama, samim time što misliš da nemaš radost. U čemu je problem?

 

Проблем је што сада осећам обавезу да идем на литургије, да се исповедам, причешћујем, у супротном ми следује пакао. Свестан сам да је то лоше размишљање али сам параноичан. Док сам био мишљења да ће у пакао само зли људи (они који свесно чине велико зло другима и не кају се), а остали у рај, био сам спокојан, а сад кад видим шта морам радити да бих избегао вечне муке, никако не могу бити срећан. Јер не осећам потребу да (тренутно) живим црквено, а опет због свега што сам читао, скапирао сам да је то неопходно за спасење. И онда испада да се моје веровање заснива на страху што никако не желим. Желим веровати из љубави, а да бих имао ту љубав, морам избацити слику пакла, што је немогуће. Барем идеја о привременом паклу ми даје неку утеху али колко видим нема баш пуно симпатизера те идеје.

 

Ја желим да се у мени роди жеља да идем у цркву, да се причешћујем, а не да то радим јер се плашим казне, то је погрешно. Вероватно звучим веома размажено, и хоћу "и јаре и паре", ал само искрено износим своје стање. Не могу мирно да проведем ни један дан јер сам константно забринут да сам у заблуди, у греху... а ако ћемо искрено, мени савест каже да ће се спасти свако ко има љубави. А ако слушам своју савест онда сам веома горд што игноришем 2000 година Цркве... и сам сам себи конфузан док пишем ово

[Oglo]

Свестан сам да је то лоше размишљање али сам параноичан.

 

 

Svjestan si da je loše razmišljanje i ipak ga se držiš? Ispovijedi ovo kod duhovnika, i više prisustva na liturgijama, pa onda dođi da razgovaramo

[асдф]

u stvari, hocu reci, ako zelis tim putem, a vidim da zelish, postuj zelju Gospoda da ti pomogne tako sto ces vecinu briga svojih poloziti na Njega.

Prepusti Njemu vreme kad ces dolaziti do nekih odgovora a ti ih svakako trazi.

Trpljenje i strpljenje su vazni kao i prihvatanje cinjenice da duhovni razvoj traje dozivotno a da ni na kraju zivota neces znati dokle si stigao...

da ce ti se otvoriti putevi saznanja, (duhovnici, ili tvoj svestenik ili forum ili knjige ili osobe koje ces sretati itd)

Ovako kako postavljas stvarno slozena pitanja, to je kao da neko podje u prvi osnovne i odmah trazi odgovore iz cetvrtog gimnazije jer ga odbija ono sto je nachuo....mozda trapavo objasnih ali otprilike je tako....

ne izgubi iz vida da je cilj ovozemaljskog zivota zadobiti Duha svetoga, da se radi o uskom i teskom putu (onaj ko ne zeli veru, nikad se ne bi pitao shta i ti, njima je prividno lako:)

 

Да али кад бих био сигуран да ћу живети још дуго па онда натенане, учим се на грешкама... ал овако, фрка паника, могу умрети сваког тренутка, зато јурим што пре то боље да сазнам одговоре... параноја, шта ћеш пролупао сам мало (више) од свега овога...

[асдф]

Svjestan si da je loše razmišljanje i ipak ga se držiš? Ispovijedi ovo kod duhovnika, i više prisustva na liturgijama, pa onda dođi da razgovaramo

 

Не желим да га се држим ал не могу одбацити, знаш оно, параноја...

 

Укратко речено не желим да верујем из страха, а страх ми је изгледа једини повод... не мислим на саму веру у Бога, него веру у то да морам ићи на литургије и да се исповедам и причешћујем, иначе пакао