Предавања епископа Атанасија Јевтића

[Александар Милојков]

Највећи живи српски теолог. На многаја љета владико!

[Zeebedee]

I preko glave mi je pricama o tzv. zrtvovanju Artemija na Kosovu. On je u eparhiji bio na celu kada je poceo rat na Kosovu. Imao je svu podrsku od drzave Srbije ( posebno finansijsku) koliko god mnogi mrzili DS.

Sa druge strane Vladika Atanasije je 1992 Banat zamenio Hercegovinom usred rata. Kada je Mostar vec pao, Zitomislic srusen, Saborna Crkva srusena, Eparhijska kuca srusena, izbeglice, jad i cemer i bez ikakve podrske od strane vlasti.

Bioe je tamo kada je bilo najteze i bas zato u Hercegovini se ime Vladike Atanasija izgovara sa najvecim postovanjem.

[Милан Меденица :)]

јао бре Зиби, колико си бре зарибо човече  4chsmu1 facenew22222222

пусти тему да дође до изражаја  0110_hahaha

[ljuba miljkovic]

Hvala Bogu da imamo živih učenih ljudi kao što je vladika Atanasije...

Артемије је недавно на некој од ТВ и у неким новинама (то му је поодавно омиљени домен и домет) изјавио за оне који нису са њим, и не иду за њим: “Они мењају Литургију”; “не служе по типику Светога Саве”! итд., и лансира сличне јевтине а клеветничке слогане. У одоговoру на то, рекли бисмо, као прво: Било би врло интересантно кад би велеучени Артемије (“доктор теологије”, како се зове и воли да га тако зову), показао нама незналицама: у којем то “Типику” Свети Сава говори и пише како се служи Света. Литургија? Јер се зна да ни у Хиландарском ни у Студентичком Типику Св. Саве (а оба су превод, уз мање адаптације, Типика цариградског  манастира Богородице Евергетиде, где је Светитељ обично одседао) нема речи о начину служења Св. Литургији. Али зато у Студентичком Типику (глава 5) има одредба о томе: да се “три пута недељно” причешћујемо, док велики типичар и литургичар и духовник Артемије (познат је слоган Артемијеве клике: “истина је само једна – Владика Артемије!”/упркос Јеванђељу Јн.14,6/; узгред да додамо: већ постоји написано “Житије” Артемијево, и најављују већ “чудеса” на његовом гробу!) – он као њихов непогрешиви папа већ одавно не дозвољава Причешеће сиротом верном народу, осим “неколико пута годишње”, фарисејски “цедећи комарце, а гутајући камиле”. Донедавно је и он служио како смо обично сви служили, не “по новом”, ни “по старом”, него по живом Православном вековном Предању, а однедавно се вратио на црквенословенски (да је макар на србуљски језик и наше старе прве штампане Служабнике!), и пре тога, по наредби С-Д. Виловског, службеним актом из Епархије забранио је употребу свих “Атанасијевих превода” (забрана нађена у архиви Епархије).

Iz "Žitija"...

СМИРЕНИ МОНАХ

  Добре нарави и благочешћа, тих и пријатан, а преиспу­њен благодаћу и радошћу; љубављу и захвалношћу према свом духовном руководиоцу, уписује богословље на Правос­лавном богословском факултету у Београду, 1960. Исте годи­не, 20. новембра, уочи Аранђеловдана, дајући монашке заве­те бива пострижен с именом великомученика Артемија, свог бу­дућег заштитника. Прве године монаховања оца Артемија про­тицале су уз уобичајена искушења, са пропратним помислима, сновима и сумњама, али и указањима, символичким визијама (враћајући се једном приликом у родно село, према властитом сведочењу, мла­ди инок се, из далека, загледао у високе пов­лен­ске планине, на чијим је прекрасним пропланцима ''видео'' велико стадо оваца и зажелео да буде пас­тир. Ни слутио није да ће му Господ испунити жељу и подарити му ''го­ле­мо стадо'' на чување, само не на Повлену, него у најдревнијим српским зем­љама - Рашкој и на Косову и Метохији. Његов најчешћи дечији ''сан'' био је да буде морепловац - крманош, што му је, као што се и касније пока­зало, Господ такође поверио управ­љање ''препуном лађом'' - на путу ка спа­сењу); подстицајима на подвиг и прегнућа. Био је потпуно пре­дан тешким телесним трудо­ви­ма; у непрестаном молит­ве­ном погружењу и покајничким уз­да­сима; у читању душеко­рисних књи­га и тражењу одговора на све недоумице и питања - у делима Светих Отаца, који су га руко­водили на строгом и тесном ду­ховном путу. (Како је о. Артемије био васпитан у истинском православном подвигу и духу најбоље ће показати његови не­поколебиви ста­вови у раз­ним поводима живота наше Цркве, нарочито касније, на Ко­со­­ву и Метохији, када је као епископ, често остајао усамљен, али чврст и ис­трајан у одбрани истине и правде Божије).

http://www.pastirdobri.com/2003-01-06-21-13-53/2003-01-06-21-15-03/28-2010-04-14-06-52-01.html

[Semberac]

Највећи живи српски теолог. На многаја љета владико!

greengrin уз њега вреди поменути и митрополита Амфилохија.

[ljuba miljkovic]

Zna li neko nešto više o autoru "Žitija" m. Artemija?

Da li je to ovaj:

Profesor doktor Slobodan Kostic je jedan od najistaknutijih stvaralaca na Kosovu i Metohiji, rođen je 1952 godine u Rečanu u Kosovskom Pomoravlju. Osnovnu skolu je završio u Rečanu, gimnaziju u Kosovskoj Kamenici, a Filozofski fakultet, odsek za srpsku književnost i jezik u Prištini, gde je i počeo da radi kao asistent, a potom i doktorirao teoriju književnosti. Danas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Prištinskog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. (http://www.kosovskopomoravlje.rs/index.php?ccat=1&subcat=0&newsf=3118&ccmt=old)

[Владан]

I preko glave mi je pricama o tzv. zrtvovanju Artemija na Kosovu. On je u eparhiji bio na celu kada je poceo rat na Kosovu. Imao je svu podrsku od drzave Srbije ( posebno finansijsku) koliko god mnogi mrzili DS.

Sa druge strane Vladika Atanasije je 1992 Banat zamenio Hercegovinom usred rata. Kada je Mostar vec pao, Zitomislic srusen, Saborna Crkva srusena, Eparhijska kuca srusena, izbeglice, jad i cemer i bez ikakve podrske od strane vlasti.

Bioe je tamo kada je bilo najteze i bas zato u Hercegovini se ime Vladike Atanasija izgovara sa najvecim postovanjem.

4chsmu1

постоји једна прича у народу Херцеговине коју сам чуо када сам био на једном семинару у Требињу. Наиме за вријеме ратних сукоба у БиХ (херцеговачко је било једно од тежих ратишта) Преосвећени Владика Атанасије "шеткао" се по првој линији фронта  дословно у првим рововима храбрећи војску, кажу да је ишао од војника до војника свакога  упитавши "јеси крштен" ако  би овај одговорио да јесте Владика би рекао " Сав твој гријех на моју душу" а ако није био крштен Владика би га закрстио и рекао " крштавам те у Име Оца и Сина и Светога духа, сав твој гријех на моју душу"... Ову причу сам чуо од старијег човјека иначе доктора медицине сматрам да није лагао... За ово би га "ревнитељи" оптужили да је измјенио крштење, тако да је боље да остане међу нама... 4chsmu1 greengrin

[Prolece]

I preko glave mi je pricama o tzv. zrtvovanju Artemija na Kosovu. On je u eparhiji bio na celu kada je poceo rat na Kosovu. Imao je svu podrsku od drzave Srbije ( posebno finansijsku) koliko god mnogi mrzili DS.

Sa druge strane Vladika Atanasije je 1992 Banat zamenio Hercegovinom usred rata. Kada je Mostar vec pao, Zitomislic srusen, Saborna Crkva srusena, Eparhijska kuca srusena, izbeglice, jad i cemer i bez ikakve podrske od strane vlasti.

Bioe je tamo kada je bilo najteze i bas zato u Hercegovini se ime Vladike Atanasija izgovara sa najvecim postovanjem.

4chsmu1

постоји једна прича у народу Херцеговине коју сам чуо када сам био на једном семинару у Требињу. Наиме за вријеме ратних сукоба у БиХ (херцеговачко је било једно од тежих ратишта) Преосвећени Владика Атанасије "шеткао" се по првој линији фронта  дословно у првим рововима храбрећи војску, кажу да је ишао од војника до војника свакога  упитавши "јеси крштен" ако  би овај одговорио да јесте Владика би рекао " Сав твој гријех на моју душу" а ако није био крштен Владика би га закрстио и рекао " крштавам те у Име Оца и Сина и Светога духа, сав твој гријех на моју душу"... Ову причу сам чуо од старијег човјека иначе доктора медицине сматрам да није лагао... За ово би га "ревнитељи" оптужили да је измјенио крштење, тако да је боље да остане међу нама... 4chsmu1 greengrin

Citaju oni ovaj forum itekako...tako da nemoj se iznenaditi kada budu ovu tvoju pricu prepricavali u jednom od svojih foto albuma na FB 

[Владан]

не могу они њему ништа он је једноставно "свима све"...

[Semberac]

Кад спомену ратне приче владике Атанасија желим нешто да додам: Наиме, у Херцеговини је у току рата једном фалило тенкова. Потом је владика Атанасије лично отишо у Србију и вратио се са тенком у Херцеговину са војском :cheesy:

П.С: Можда хашке судије сада буду тражили и владику Атанасија, али владика има мјеста по херцеговачким пећинама...недамо свога владику ни под цјену главе

[Semberac]

На тим бранитељским форумима се често чује да је владика Атанасије "циганин ал најлепши" :cheesy:

Да је и Абориџини ја ћу га увјек готивити. Дјела говоре много. Мада и бивши владика Артемије је много задужио нашу Свету Цркву добрим дијелима, то му ни владика Атанасије не спори нити било ко...осим можда Зеебеедее, хаха, јел тако?

[berđajev bijeli]

Zaista nesvakidašnji tekst vladike Atanasija...Kakvo dubokomisaono pronicanje u suštinu, kakav spoj ljubavi prema bližnjem i kritike koja pobuđuje na dobra djela. I to poznavanje otaca, korišćenje svih mogućih izvora, umetanje jelinskog, judejskog jezika i to fantastično poređenje sa Muamerom Zukorlićem...Pa tvorenje sasvim novih riječi...Posve nesvakidašnje...

Da li se u klub obožavalaca može upisati preko ovog foruma ili moramo šipčiti do Tvrdoša. Poslednji put kad sam bio tamo (a bijah davno) od protojereja Džomića se nisam mogao dobrati do vladike Atanasija... Bio je prosto svuda oko njega...Pa ako neko ima vezu, ili preporuku, ja bih rado pošao...Red je...

[Guest - . . .-]

Шта конкретно није добро написано? Можеш ли икако да нам кажеш, пошто сам покушавао да пронађем заиста здраву критику овог текста, међутим нигде је нема, што само поврђује да ја Владика Атанасије убо у суштину проблема, као и увек.

Овакав Твој коментар је био за очекивати.

[Crveni Baron]

On je u eparhiji bio na celu kada je poceo rat na Kosovu. Imao je svu podrsku od drzave Srbije ( posebno finansijsku) koliko god mnogi mrzili DS.

Kakve veze ima DS sa ratom na kosovu? I finansijama Srbije u to vreme?

[Владан]

Кад спомену ратне приче владике Атанасија желим нешто да додам: Наиме, у Херцеговини је у току рата једном фалило тенкова. Потом је владика Атанасије лично отишо у Србију и вратио се са тенком у Херцеговину са војском klapklap

П.С: Можда хашке судије сада буду тражили и владику Атанасија, али владика има мјеста по херцеговачким пећинама...недамо свога владику ни под цјену главе

моја родица се 2009 удала у Требиње за сина човјека  на  високом положају и великог добротвора Епархије ЗХ вјенчање је обављено у херц. Грачаници био је присутан и владика Атанасије али није служио. Мој стриц је био на тој свадби и вратио се пун утисака понајвише о Владици Анатасију. Морам рећи да је до тада посљедњи пут био у Цркви 2000 године када се упокојио мој деда. Као сватови били су политички званичници, директори великих фирми и све "виђеније требињске главешине" :cheesy: Овако ми је описивао ситуацију коју смо касније и на ДВД-у гледали, каже:  

"улази неки поп сав рашчупан, све оно лета око њега" на то мој брат добацује " Владика  сигурно" (брат га познаје јер га је опоменуо што је прекрстио ноге када је сједио на плочнику испред храма ријечима    "Јес ти Турчин па крстиш ноге"... елем да се вратим на стричеву причу...

"ја сам стајао одмах до врата па сам све даље видио.

како су га примјетили истом су  сви у Цркви и  ови "главати" почели сагињати главе и љубити му руку он је прошао иза попа и стао пред иконе.

ја идаље неконтам ко је он, а он је  стао код оних што пјевају и гледа поповима у леђа. кад чујеш само "Чекај Оче  куд си пожурио", поп позелени   прође неко вријеме кад чујеш " свежи Оче дјеци руке прво" поп само мјења боје,било ми  га  жао, дошло ми да одем да га питам  шта се петља. упитам зетовог ујака: "ко је овај што добацује"  каже он мени ко у страху : " То је ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ, ћути!" посматрам ја тако даље и гледам тај народ нигдје нисам видио да некога толико поштују, сви пјевају, право ми је било неугодно а најчудније ми је било када је стала служба а владика почео причати, оног попа што је два-три пута опомињао похвали у фазону добар је он, мало је заборавио, тамо одакле је нема вјенчања још од рата, заборави се... младој је поклонио икону Богородице а младожењи дрвени крстић намјерно му покваривши фризуру  :cheesy: па га помази и пољуби  а родици рече " што ме ниси питала ја га знам од малена па знаш да је мутав", сви се насмијаше. нико није изашао напоље док  Он није завршио и пожелио срећно весеље. . такође из   Цркве нико није изашао да му није руку пољубио, да некога толико поштују нисам нигдје видио.....

нисам желио да описујем вјенчање родице али од када је видио како  се народ опходи према Владици и какво поштовање гаје према њему , мој стрикан  поче мало "гуглати", па поче читати књиге и у Цркву ићи недјељом, не пропушта Литургије поготово Архијерејске нешто му се посебно свиђа у њима, Сутра ћемо слава Богу на Богојављенску литију заједно. О Владици могу "разни" свашта да говоре треба само отићи до ХЕрцеговине и питати народ за њега, баш да видим како ви се провели, собзиром да су наши "камењари" малко уровни... хехехехехе

СЛАВА БОГУ И ХВАЛА МУ ШТО ЈЕ ЊЕГОВОМ МИЛОШЋУ +АТАНАСИЈЕ ЕПИСКОП