Патријарх српски Господин Иринеј

[Guest ага пије млеко]

  Ма, шегачим се оче: то је из цртаћа о певцу Софронију. Хтео сам да кажем да не стоји оно о неразвијености науке у византијском комонвелту.

  Не замераш?

Naravno da ne.  facenew22222222

[Аурор]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мислиш на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? facenew22222222

Nikola Tesla je većinu istraživanja sprovodio u Americi pošto su ga odavde oterali, Pupin je bio mason, Milutin Milanković rođen u Austro-Ugarskoj, školovao se u Beču i umro u komunističkoj Jugoslaviji.

Prvi ljudi u svemiru takođe su bili pod sekularnim društvom - CCCP.

[Guest ага пије млеко]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мислиш на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? dada

Nikola Tesla je većinu istraživanja sprovodio u Americi pošto su ga odavde oterali, Pupin je bio mason, Milutin Milanković rođen u Austro-Ugarskoj, školovao se u Beču i umro u komunističkoj Jugoslaviji.

Prvi ljudi u svemiru takođe su bili pod sekularnim društvom - CCCP.

Да, сасвим исправно....

Зато сам и написао следећи пост.

Верујем да си га видео, бар прва 2 пасуса.......остало није битно за тебе.. dada

[Guest]

 

[Милан Меденица :)]

дистинктивне су две групе људи у животу - једни који га живе и уживају у њему, а други који су стално загледани у њега и никако да мрдну - у преводу активно умиру.

да не испадне бомба, да се појасним -

постоје људи који ће да уживају и да се моле, подсећају и обнављају животом и топлином кад погледају у крст и постоје људи који ће да га меркају, вагају, пљују, смишљају другу намену, налазе мане или сањаре шта је могло другачије.

првима је све потаман у животу и живе  :cheesy2: јер имају и свест о смислу, други обесмишљавају на 100 начина сваки један смисао и тако цео живот.

молим не будите опадачи.

[ВладаВ]

на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? 4chsmu1

Мислио сам на пример на мишљење Василија Татакиса исказано у уводу у књигу Византијска филозофија. Људи које си навео васпитали су се на тековинама античке науке развијене на Западу. Питање је зашто се научници који би покренули напредак науке нису јавили у хиљадугодишњој историји Византије и касније Русије.

[ВладаВ]

Нисам рекао ништа што не можеш прочитати и код православних аутора. На почетку књиге Византијско богословље Мајендорф каже како му је намера да покаже да је Византија и поред заостајања и стагнира ња на другим пољима имала велики значај на пољу богословља.

Византинци нису били варвари, нецивилизовани или непознаваоци античке литературе али је чињеница да ништа ново нису допринели на пољу науке. Не постоји жеља за сазнањем, као пре тога у старој Грчкој. Цело знање се посматрана традиционалистички споља, без жеље да се свет постави на научне основе. Богословље потпуно доминира умовима Византинаца (наравно ја не мислим да је то апсолутно лоше) и мало или нимало простора остаје за аутономна интелектуална истраживања. 

[ВладаВ]

Елементи науке постојали су од најранијих дана цивилизације и она је дуго била помешана са магијом и религијом. Међутим, у Старој Грчкој се развија наука као таква. Као аутономна грана људксог духа. Не видим какав проблем имаш са чињеницом да је наука процветала ван земаља које су биле под традиционалним утицајем православне Цркве. 

[Guest Оливера]

Тешки дани за Србију

Ако погледамо прошлост, изгледа да је ово један од најтежих периода историје српског народа, рекао патријарх Иринеј у интервјуу за РТС, непосредно пре свечаног устоличења у Пећкој патријаршији. Патријарх нагласио да је Пећка патријаршија административни и духовни центар СПЦ.

Непосредно пре свечаног устоличења 45. наследника светог Саве, патријарха Иринеја, које ће се обавити на литургији у Пећкој патријаршији, 3. октобра, патријарх Иринеј је, у интервјуу за РТС, рекао да је Пећка патријаршија административни и духовни центар Српске православне цркве, као и да је „ово један од најтежих периода историје српског народа“.

Ваша светости, свечано увођење у пећки трон обавиће се на литургији која ће бити служена у храму где су традиционално, кроз векове, устоличавани српски патријарси. У чему видите значај чина устоличења за српски народ и Српску православну цркву?

Пре свега, овај чин устоличења на трон српског патријарха у Пећи потврђује једну предањску историјску чињеницу да се српски патријарх после, да кажемо, административног увођења у трон, у Саборној цркви у Београду, свечано, торжествено и завршно представља увођењем у пећки трон, на коме су се устоличавали и где су увођени у патријараршску дужност сви српски патријарси. То је био знак да је онај изабрани патријарх представљен народу, цркви, сигурно и помесној цркви, као поглавар једне православне цркве. За нас је ово велики догађај, с обзиром на време, јер и на овај начин потврђујемо да је Пећка патријаршија административни и духовни центар наше цркве, да је он био место одакле се управљало српском црквом, место одакле су долазили и полазили српски патријарси, место одакле се чуо глас цркве који је упућиван свом народу српском.

Дакле, продужетак и наставак те праксе потврђује да је за нас и даље, и данас и убудуће, Пећка патријаршија центар наше цркве, у коме седе српски патријарси, одакле управљају светом црквом својом.

Да ли је, у готово осмовековној историји древног трона српских архиепископа и патријараха, било теже време од садашњег, за српски народ?

Па, ако бацимо поглед у прошлост, изгледа да је ово један од најтежих периода историје српског народа. Ми смо доживели пораз на Косову, али не потпуни, јер је и после Косова остала Србија, која је коначно пала после Цариграда и за то време је она функционисала као држава, благодарећи мудрости царице Милице и њеног малолетног, а касније пораслог и дораслог сина Стефана. За време владавине Османске империје било је страшно тешко, али смо тада били присутни на свим својим територијама. Било је страдања – уосталом, о томе говори читава наша историја – али садашње време је веома тешко и зато га сматрамо једним од најтежих периода у нашој историји, и народној и црквеној.

Поред многих проблема и тешкоћа са којима смо суочени, за нас данас је посебно тежак проблем питање Косова и Метохије. Ми не можемо замислити Србију без Косова и Метохије, без њених светиња, без Пећке патријаршије као центра и седишта српске цркве, без Дечана и светог краља дечанског, без Грачанице, Богородице Љевишке, а да ту додамо – и без Богословије призренске, која је, скоро преко 130 година деловала. Данас је спаљена, данас је уништена. И не само што је уништена, него је Призрен, некада царски град, Душанов и Милутинов, данас остао без народа, где спаљене зјапе српске куће, а на Косову српски манастири и цркве. Дакле, једно стање за Косово и Метохију теже, катастрофалније него икада.

Како видите односе са другим традиционалним црквама, али и са другим верским заједницама?

Па, наша црква, као и наш народ, увек се труде да поштују свачија верска убеђења и веровања и, наравно, желели смо и очекивали смо да то и други чине, када смо ми у питању. Нама је, у природи наше вере и народа, да поштујемо свачија убеђења. Имали смо до сада – а надамо се и сада и убудуће – добре односе са Црквом католичком, јер нам је она најближа од свих других цркава, а онда и са другим црквама: са муслиманством, јеврејством, јеврејском заједницом. Поштовали смо њихово убеђење, њихову веру, јер и са једнима и са другима имамо нешто и заједничко и на основу тога заједничког, па и на основу другога, били су поштовање, уважавање и најбољи односи, могући у једном времену и у једним историјским приликама. То је била пракса наша, жеља наша и желимо да то буде и убудуће.

А шта је оно што бисте, у овом свечаном тренутку, поручили народу српском?

Пре свега, ја као поглавар Српске православне цркве, заједно са браћом архијерејима, могу да упутим апел свом народу да остане веран својој вери, да остане веран својој цркви, јер је црква била верна свом народу, увек била са народом, како у време благостања, тако и у време патње и страдања и, неретко, онда када није било представника народа и вође народа, српска црква је замењивала вође и водила га онако како је знала и умела, увек имајући у виду корист свога народа. Дакле, то је разлог један да и данас, у овоме времену, народ буде одан својој цркви, својој вери, да не заборави своје духовне корене, јер ако бацимо летимичан поглед на нашу прошлост, нашу историју, културу, видимо дасве што је вредно и значајно нашем народу, то је учињено с помоћју и на темељу и истинама вере православне.

Према томе, немамо разлога да се стидимо ни своје прошлости, ни оне улоге коју је црква имала. За то имамо пуно разлога и очекујем да наш народ буде везан за своју цркву, да живи њоме и њеним истинама, које су истине општељудске и општечовечанске и које доприносе једном реду и поретку и осмишљавају и овај земаљски живот, а улива наду у бесмртни живот. Друго што бих желео да упутим нашем народу, а то је жеља моја и потреба нашег народа, јесте за јединством нашег народа у овим приликама и у овом времену.

Ми смо прилично подељени по разним основама, што није добро. Оно што треба да нас карактерише, увек и свагда, посебно сада, јесте да будемо јединствени у ономе што је интерес и народа и цркве, да нам општи интереси буду изнад личних интереса. Ако тако буде, онда ће нам то помоћи да лакше пребродимо садашње стање и прилике и да, на крају крајева, и остваримо оно што је свеопшта жеља народа, а то је да сачувамо своје име, да сачувамо своје границе вековне, своју културу, свој језик и све оно што нас чини народом.

Биљана Савић

Извор: РТС

[Аурор]

Patrijarh je zavrsio moju skolu. Wau

[дибидусрус]

http://www.blagogon.ru/news/64/

Е, то Руси пишу.

[Пантелејмон Нови]

Јел може на нашки, брате? 

[Justin Waters]

Шта пишу? Не говоре овде сви руски.  

[Михајло]

Стари чланак...после посете Бечу...

Пишу да се предлаже заједнички календар и сл..

Gооglе преводиоц

Према сајту Сибирски католичког листа " , као и руско-српским сајт српска.ру , патријарх Српске православне цркве Иринеј, током посете Аустрији, је позвао на јединство православних и католичких цркава и заједничке прославе Ускрса.

"Морамо учинити све да обезбеди да две Цркве су се вратили једно другом, тако да путање које су поново раздвојени ишли близу за то је Божја воља" - шаље реч патријарха српског Седмитса.ру сајта.

Што се тиче заједничке прославе Ускрса, патријарх Иринеј изјавио је да овај "огромна потреба", а ово питање календара. "Ми смо се размишља, и био је чак и цркву у Цариграду, која је опширно расправљало календара. Део православна црква је усвојила нови и другачији - стари "- рекао је он.

"За нас је то сада велики проблем, али имајући у виду чињеницу да је овај нови календар уопште није тачно, имамо одличан стручњак (Миланко) Миланковић, који је предложио савршено календара, који је достављен УН. Ако дође до разматрања календару, овај пројекат је сигуран да се разматра "- рекао је патријарх Иринеј.

Као сајт објашњава, "Сибирски Католичка новине", током његовог боравка у Аустрији Патријарха Иринеја учествовали у католичкој прослави дана Светог име Марије. Овај празник са дозволом Рима је први пут прослављен у 1513 у Епархији Куенка у Шпанији. Касније Ст Пије В отказао прославу тог дана, али у 1671 је била обновљена Сикст В, а подељен Напуљску краљевину и Милана. После победе Јан ИИИ Собјески против Турака у Бечу 12. септембра, 1683, папе Иноћентија КСИ знак захвалности празник учинио заједнички за целу католичке цркве, именовање га је у недељу у октави Рођења Пресвете Богородице (септембар 8-15). Почетком КСКС века, папа св Пије Кс подесите неки фиксни датум за прославу 12. септембра. У току литургијске реформе у 1970 је нестала из календара празника, али у 2002 је поново враћен литургијске употребе.

[дибидусрус]

Сајт је старотарски, тј. против "новотарија". Вл. Игнатије или митр. Јован би били просто проглашени за обновњенце, неообновљенце, јеретике. Зато вероватно и не долазе у Русију, да држе предавање.

Он је под покровитељством Епархијалног савета г. Москве. Лудило!

Мислим да је овде кључ за разумевање ситуациеј у нас Срба данас. Например, против п. Кирила ни речи. А сам Кирил је ученик великог екумениста Ротова кога исти критикују. Ко је сад ту луд?

Двоструки аршини.

А ево има и ово

http://www.blagogon.ru/news/88/