Srpska šapka na glavi najveće britanske ratne heroine

[Дејан]

Flora Sends prva britanska žena frontovski oficir, i to upravo u našoj vojsci, pomerila je granice i postala jedna od heroina Prvog svetskog rata. U Srbiji je neko vreme bila zanemarena, ali nedavno je o njoj objavljena i knjiga istoričarke Luiz Miler “Flora Sends, naš brat”. Šira britanska javnost, međutim, priču o ovoj hrabroj i u svakom pogledu izuzetnoj ženi otkriva tek ovih dana, u dokumentarnim emisijama BBC radija i televizije posvećenim I svetskom ratu.

Korica knjige  Luiz Miler

Rođena i odrasla u Safoku, Flora je od detinjstva sanjala da bude vojnik. Detinjstvo je provela galopirajući poljima na svom konjiću i zamišljajući da učestvuje u bitkama.

 

 

Dvadeset godina kasnije, ova žena koja je čak i po današnjim merilima živela krajnje neobičan život, odlučila je da svoje dečije snove proživi i na javi, boreći se rame uz rame sa muškarcima, u svemu jednaka s njima. 

Flora kao mlada devojka

Nakon tipičnog britanskog vaspitanja srednje klase, koje je ženu pripremalo za brak, materinstvo, čajanke i partije tanisa, i nakon kursa stenografije u Londonu, Flora je nasleđe koje joj je bogati ujak ostavio iskoristla da krene u istraživanje sveta.

 

Radila je kao sekretarica u Kairu, Kampovala u Britanskoj Kolumbiji i Kanadi, prokrstarila Ameriku i pritom jednom čak i ubila čoveka u samoodbrani.

 

Priključila se srpskoj vojsci jer je jedina primala žene

 

Uvek nestašna: Flora sa svojim ljubimcem

Kada je Britanija 1914. objavila rat Nemačkoj, bilo joj je 38 godina, i živela je u Londonu, sa 15-godišnjim nećakom i starim ocem.

 

Prijavila se kao dobrovoljac za sanitetsku službu i u roku od 8 dana već je putovala za Srbiju, u prvoj dobrovoljačkoj jedinci koja je napustila Britaniju. Najpre je radila za Crveni krst, ali ubrzo se priključila srpskoj vojsci - jednoj od malobrojnih u svetu koje su u svoje redove primale žene.
 

Sendsova kao oficir, na smotri srpskih vojnika

Ubrzo je napredovala i stekla čin, najpre kaplara, a zatim kapetana, i nikad nije bežala od akcije. Za muškarcima nije zaostajala ni u drugim vojničkim zanimacijama - piću, pušenju, streljaštvu i vožnji kola.

 

Uživala je veliko poštovanje i simpatije kolega. Kada je prilikom borbe prsa u prsa teško ranjena granatom, drugi oficir je rizikovao život da bi je izvukao iz bitke.

 

Udaja za ruskog oficira

 

U uniformi i sa odlikovanjem

Odlikovana je za habrost, a čim se oporavila od teških povreda ponovo se našla sa svojim ljudima, na prvoj liniji fronta.

 

Srbi su je poštovali i nazivali “bratom”, smatrajući je nekom vrstom “počasnog muškarca”. Luiz Miler tvrdi da je Srbija bila jedina zemlja u kojoj su žene tokom I svetskog rata mogle da rade sve što žele kada je reč vojnom angažovanju, jer je postojala očajnička potreba za dobrim borcima i cenila se svačija požrtvovanost i hrabrost.

 

Nakon rata, Flora je ostala u vojsci, tvrdeći da “nikada u životu ništa nije volela više od toga”, ali kada je 1922. demobilisana, bilo joj je teško da se prilagodi.

 

Nekoliko godina je lutala Srbijom i Enleskom, u ženskoj odeći koja joj više nije pristajala, da bi na kraju našla ljubav i udala se: za Jurija Judentiča, “obrazovanog ruskog oficira”, koji je bio 12 godina mlađi od nje i služio u vojsci kao jedan od njenih narednika. Venčali su se 1927. i živeli su u Kraljevini Jugoslaviji. 

 

Borila se i u Drugom svetskom ratu

 

Grupna slika sa ratnim drugovima 

U II svetskom ratu, 1941, ponovo se prijavila u vojsku, ali zbog starih rana, u 65. godini, nije više bila kao nekad. Nemici su je zarobili, da bi je ubrzo pustili na slobodu, ali uz obavezu da se redovno javlja u gestapo. Iste godine, umro joj je i muž.

Nakon rata, sama i siromašna, napustila je Jugoslaviju da bi sa sestrićem živela u Zimbabveu. Na kraju se vratila u rodni Safok. Mada teško pokretna, sačuvala je neobuzdani temperament: pamte je kako juri ulicama u invalidskoj stolici na struju, dok duga seda kosa vijori za njom.

 

Do kraja života nije propuštala godišnje skupove ratnika solunaca, za koje je živela i na kojima je slavljena kao heroina.

 

Umrla je u 80. godini, 1956.

 

Blic

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovo je jako dobar tekst.