Zašto je Vučiću preko potreban politički protivnik?

[коЖељ њацИ]

Aleksandar Pavlović: Zašto je Vučiću preko potreban politički protivnik?

 

 

„Mlađan Dinkić, lider URS, juče se pridružio kampanji političara i tajkuna čiji je cilj rušenje prvog potpredsednika Vlade i predsednika SNS Aleksandra Vučića. Iako ga je premijer u ostavci Ivica Dačić izbacio iz Vlade, zbog čega je Dinkić koristio svaku priliku da „oplete“ po lideru socijalista, on se juče bukvalno ostrvio na lidera naprednjaka, koji, prema svim istraživanjima, uživa najveće poverenje među građanima Srbije.“

Ovako počinje uvodna špica kurirovog spin-teksta pod radnim naslovom „Dinkić udario na Vučića“ koja je prvobitno bila zasoljena fotografijom Mlađana sa sve bacačem granata fotografisana u pogonu Prve Petoletke u Trsteniku prošle godine. Naravno kurirovi novinari su uvideli da ovakva fotografija može imati samo kontraefekat pa su je ubzo povukli.
Famozno „najveće poverenje koje uživa među građanima“ kako to lepo objasni Kurir nije zapravo ništa drugo do odsustvo bilo kakve volje građana za učestvovanjem u političkom životu. Izlaznost na prošlim izborima na kojima je upravo nategnuto pobedila SNS kao i na kasnijim lokalnim pokazuje da je prevelik broj apstinenata da bi se uopšte ovaj parametar mogao uzeti kao osnov za pokazatelj volje većine građana Srbije.
Zaključak Kurira da je Dinkića iz vlade izbacio Ivica Dačić kao kakvog nepoželjnog gosta iz kafane takođe nije tačan. Dinkić je samostalno napustio vladu takoreći u dogovoru sa Dačićem i uz Vučićevu saglasnost, da bi potom vršio funkciju savetnika PPV.

Šta je zapravo problem u izjavi Mlađana Dinkića da je narodu dosta gorkih pilula?
Prosto problem je što je to istina. Narod nema više ni volje ni snage da guta bilo kakve gorke pilule i čeka neko bolje sutra dok vreme neumitno prolazi a siromaštvo postaje način života u Srbiji.
Efekat ovakve izjave Mlađana Dinkića u predizbornoj kampanji je očigledno prepoznat od strane SNS-a pa je bilo potrebno kako tako reagovati makar i preko Kurira.
No problem je zapravo mnogo ozbiljniji.
Vučić realno nema političkog protivnika. Narod je ušao u stanje letargije i apatije, koje posledično vremenom izazivaju agresiju i revoluciju, dok se s druge strane ceo politički sistem nalazi u fazi raspadanja. Jedan ozbiljan politički protivnik, po oprobanom receptu velikog brata, bi dobrim delom mogao amortizovati neke od efekata rezignacije, međutim njega nema ni za leka.
Il’ se skloni il’ mu se pokloni.
Čedomir Jovanović je može se reći kukavički ili mudro izjavio da ne želi da ulazi ni u kakve konflikte. Zapravo Jovanović ne želi da bude na meti moćne SNS-ove propagandne mašinerije. Manje više i drugi lideri opozicionih partija rezonuju slično Jovanoviću. Stoga se niko ne upušta u neku ozbiljniju konfrontaciju sa SNS-om i Vučićem. Istina desničarski pokreti priželjkuju ovaj konflikt ali tu Vučić mudro i/ili kukavički ćuti, jer argumenti koje oni iznose protiv njega ( izdaja Kosova, servilnost zapadu, loše bezbednosno stanje, nacionalistička retorika s kojom je reformisani Vučić prestao i sl.) ipak imaju podršku  dobrog dela tog naroda na koji se sam Vučić i SNS pozivaju.
Armija SNS-botova na ovaj marginalni tekst se zaista ostrvila na „zlog“ Dinkića sa skoro 100 ispraznih, jednoličnih i hejterskih komentara, pa se stiče utisak da je sadržaj teksta od nekakvog naročitog značaja za SNS i lično PPV. Zapravo i jeste značajan. NJegov značaj je u insceniranju sukoba na političkoj sceni i unošenju dinamike u ovu mlitavu i monotonu kampanju (sem ako se ne računa kiks iz Feketića).
Da bi se osigurao izlazak simpatizera SNS-a na predstojeće izbore bitno je da kampanja bude dinamična. Zastrašivanje tajkunskom opozicijom takođe ide u prilog podizanja borbene svesti simpatizera i članova, mada opoziciji ni ne pada na pamet da vodi ozbiljnu antirežimsku kampanju.
Ipak i pored svega mora se priznati da je Dinkić ovim potezom zadobio pažnju tabloidnih medija, možda i poslužio podizanju morala u redovima SNS-a ali pre svega skrenuo pažnju na sebe. To je jedan od onih zanimljivih i neočekivanih poteza koje Dinkić i njegova stranka priređuju praktično prilikom svakih izbora i pri tom udvostruče podršku svojih simpatizera. „Naša karta za uspeh su ideje“ kaže Dinkić. Da li je ovo dobra ideja da se uđe u direktnu konfrontaciju sa SNS-om i time podigne sopstveni rejting ili je loša pokazaće rezultati izbora.

Aleksandar Pavlović
Izvor: Analitika

[Avocado]

Već ima ova tema (Kako prepoznati psihopatu), predlažem da se spoje...

 

 

[Crveni Baron]

Kakva je razlika izmedju tih botova i lepljenja plakata po gradu?

Nikakva. razlika je samo gde lepe plakate. I nemojte se cuditi previse botovima, to je potpuno noirmalna stvar kao i plakati pred izbore ..