Бранислав Перановић

[Натан]

 Бранислав Перановић је рођен у Теслићу 1958. године. Завршио је пољопривредни факултет.

 Више година је радио са великим успехом на лечењу најтежих болесника, пре свега зависника од дроге, о чему сведоче бројне изјаве излечених пацијената и њихових родитеља.

За велике успехе у свом раду добио је највише звање Српске Православне Цркве - "протојереј ставрофор".

Бранислав Перановић је био оптужен за злостављање штићеника у кампу "Црна Река".

Све оптужбе су биле одбачене јер су се особе, које су долазиле на лечење, као и њихови пратиоци, уговором обавезивали да прихватају кућни ред кампа, као и да пристају на ограничену употребу силе према њима у случају кршења кућног реда.

Бројни су случајеви штићеника који су унели дрогу у камп и вршили друга тешка кршења правила кућног реда кампа. У тим случајевима Бранислав Перановић им је нудио новац да напусте камп и да се више никада не врате у њега, или да буду адекватно кажњени и остану на лечењу. У највећем броју случајева штићеници су молили управу кампа да буду кажњени и да остану на лечењу, јер би напуштање кампа било равно смртној казни. Кроз програм лечења је прошло преко 1300 пацијената, а у 22 случајева, пацијенти су изабрали да напусте камп, да би у периоду од 3-4 дана уследила њихова смрт.

У августу 2012. десио се инцидент у кампу за лечење "Сретење" када је Небојша Зарубац, који се девет месеци успешно лечио од наркоманије, вратио са викенда у камп, и под дејством дроге тражио да напусти камп. Као и у бројним сличним случајевима, Бранислав Перановић је покушао речима да га убеди да остане на лечењу, јер ће одлазак из кампа значити његову сигурну смрт. Након безуспешног убеђивања, уследила је умерена примена силе у виду неколико шамара, а затим и ударци по задњици и табанима да штићеник не би могао да побегне, а све у складу са овлашћењима и договором који је штићеник прихватио приликом доласка у камп.

Пошто је здравствено стање штићеника било залечено, а затим додатно нарушено конзумирањем дроге приликом боравка изван кампа током викенда, уследило је покретање желудачног сока у дисајне путеве штићеника што је довело до смрти, а што је потврдила и лекарска комисија. Дакле, смрт није услед шамара и удараца по табанима и задњици.

Међутим, стравична медијска хајка против Бранислава Перановића извршила је невиђен притисак на правосудне органе, тако да је Бранислав Перановић осуђен на 20 година затвора због кривичног дела тешког убиства. Цео судски процес је био праћен бројним контрадикторним изјавама и закључцима тужилаштва и кршењем судског поступка, уз невиђењу медијску хајку.

Иако је налаз обдукције морао да се обави у року од 48 сати да би истражни судија могао да процени да ли да се продужи притвор Браниславу Перановићу, овај налаз је стигао тек после три месеца, а узорци преминулог су предати на токсиколошку анализу чак месец дана након његове смрти, што је подстакло одбрану да изрази сумњу у аутентичност налаза и објективност закључивања у вези њихове анализе.

Бранислав Перановић је, заједничким радом са његовом породицом, током више година, спасио животе више стотина људи у својим рехабилитационим камповима "Црна Река" и "Сретење". Одговор друштва на њихов рад био је невиђена медијска хајка која је кулминирала хапшењем и притварањем Бранислава Перановића.

Нека им Господ Бог помогне у борби против неправде која им се дешава.

[Odahviing]

[Срђан Шијакињић]

Како каже Станис Баратион (ако се не варам) У ГоТ-у : добре ствари не потиру лоше, нити обрнуто. Шта год је он радио, и какав год он да је, чињеница је да је убио човека,на бруталан начин. Да ли је намеравао - вероватно није, али то не мења поменуту чињеницу. Не видим стога какву то он неправду трпи, што је у затвору због убиства.

[Бели Раде]

  On 9. 2. 2014. at 13:35, todor рече

Након безуспешног убеђивања, уследила је умерена примена силе у виду неколико шамара, а затим и ударци по задњици и табанима да штићеник не би могао да побегне, а све у складу са овлашћењима и договором који је штићеник прихватио приликом доласка у камп.

 

 

 

 После снимака лопатања и песничења које смо имали прилике да видимо, речи су сувишне. 

 

 Ово је зло од човека. Садиста.

 Не знам како још да га назовем. 

 

 И да је поменути штићеник преминуо од удисања повраћеног садржаја, оваквог човека требало би лишити сваког рада са људима.

[Натан]

  On 9. 2. 2014. at 13:38, Odahviing рече

 

  On 9. 2. 2014. at 13:51, Justina рече

A jel spasio zivot nekoga koga i ti poznajes ili pricas onako po sistemu " sta je babi

milo, to joj se i snilo"?

On je ubica i kao takav ce morati i u apsu.

Cuj, covek zavrsio poljoprivredni faks, ali se specijalizovao za ljopatu i ljopacenje.

 

Svako ko je uspesan u nekom alternativnom lecenju (pa i zavisnosti od droge) taj lepo to patentira

ali ne ubija svoje "pacijente". Ova stoka je jedan surovi ubica i treba da mu se tako i sudi.

Ko je jos nekoga uspeo da ubedi da se mane duvana, alkohola i droge tako sto ga je

lopatom ili sekirom ucio od apstinencije?

Постоје бројна сведочанства да је спасио многе животе, а знам и лично неке људе који су се лечили у ''Црној реци''. Види чуда, излечени су и поштују Бранислава Перановића.

Теби препоручујем да не гледаш Б92, а нарочито не ''Утисак недеље''. Чему такве речи и толика мржња?

[Натан]

  On 9. 2. 2014. at 14:00, Срђан Шијакињић рече

Како каже Станис Баратион (ако се не варам) У ГоТ-у : добре ствари не потиру лоше, нити обрнуто. Шта год је он радио, и какав год он да је, чињеница је да је убио човека,на бруталан начин. Да ли је намеравао - вероватно није, али то не мења поменуту чињеницу. Не видим стога какву то он неправду трпи, што је у затвору због убиства.

Значи, мислиш да и сви лекари којима пацијент не преживи морају у затвор због ''убиства''?

[Срђан Шијакињић]

  On 9. 2. 2014. at 14:27, todor рече

Значи, мислиш да и сви лекари којима пацијент не преживи морају у затвор због ''убиства''?

Не. Али он није лекар а премлаћивање човека није метод лечења који цивилизован човек може да прихвати. Све и да га је млатио из најбоље намере - верујем чак и да јесте имао добру намеру - морао је да буде свестан могућих последица.

[Натан]

  On 9. 2. 2014. at 14:02, Бели Раде рече

 После снимака лопатања и песничења које смо имали прилике да видимо, речи су сувишне. 

 

 Ово је зло од човека. Садиста.

 Не знам како још да га назовем. 

 

 И да је поменути штићеник преминуо од удисања повраћеног садржаја, оваквог човека требало би лишити сваког рада са људима.

Аха, жао ти је наркомана који су у тренуцима кризе хтели да убију и силују чланове своје породице, што се у неким случајевима и дешавало. Немаш појма са каквим људима је имао посла!

[Бели Раде]

  On 9. 2. 2014. at 14:27, todor рече

Значи, мислиш да и сви лекари којима пацијент не преживи морају у затвор због ''убиства''?

 

Да ли си ти свестан тога што пишеш?!

 

Наркоманија је болест, а кад пацијенти буду умирали од лекарских батина онда ће морати за то да и одговарају.

 

 

Доктор Бранислав Перановић алијас Менгеле.

[Натан]

Изјаве излечених:

 

БОЈАН МИЛОВАНОВИЋ:
“Ја лично сам био на лечењу у Црној Реци 2005. године када сам се задржао 6 месеци, а други пут 2006.године када сам се задржао 13 месеци и изашао сам као излечен. Што се тиче самог лечења то је подразумевало одређене обавезе које смо имали и то су биле радне обавезе. Постојала су правила понашања која су морала да се поштују.

Након неког времена ја сам побегао и наставио сам да живим по старом. Када сам дошао у стање  да сам мислио да ми је остало можда још месец дана живота ја сам сам одлучио да се вратим, па сам назвао Оца Бранислава и он ми је рекао да могу да дођем. Ја сам се вратио  и био сам спреман и на физичке казне само да ми не дозволи да поново напустим камп. Ја сам након 13 месеци проведених у кампу пуштен са благословом!

Мени је и дан-данас Отац Бранислав  духовник и ја долазим код њега и његове породице.

2006. године када сам се вратио у Центар након пар дана ја сам поново хтео да напустим Центар и пуштен сам. После пар дана проведених изван Центра, ја сам поново звао Оца Бранислава  и рекао да хоћу да се вратим. Оба пута када сам звао Оца Бранислава и рекао му да хоћу да се вратим у Центар он је то примио са одушевљењем. Ја мој боравак у Центру нисам плаћао. Ја Оцу Браниславу не замерам примену силе и сматрам да је она била оправдана и корисна . Ја имам потпуно поверење  према Оцу Браниславу и према њему сам потпуно искрен. Сарадња  након изласка из Центра  са Оцем Браниславом ми веома значи. У случају сваког проблема ја се јавим Оцу Браниславу !”

[emilija]

Dakle, kad se mi dohvatimo sudijskog ocenjivanja i procenjivanja, Gospod se sigurno pita ima li Njegovo postojanje svrhu kao krajnjeg pravednog Sudije.

[Јаков.]

Projekat Zemlja Živih, koji dugo već bitiše i sprovodi se u Bačkoj Eparhiji, je primer kako crkva treba da pristupa problemu zavisnosti i lečenju iste. 

 

Ovo ostalo što se primenjivalo u centrima Crna Reka i Sretenje, može možda i da pomogne, ali je Srednji Vek. Ipak živimo u drugoj civilizaciji. 

Da ne pominjem duhovni guruizam koji je štetan sam po sebi.

[Натан]

  On 9. 2. 2014. at 14:30, Срђан Шијакињић рече

Не. Али он није лекар а премлаћивање човека није метод лечења који цивилизован човек може да прихвати. Све и да га је млатио из најбоље намере - верујем чак и да јесте имао добру намеру - морао је да буде свестан могућих последица.

За стотине излечених, он јесте лекар. У праву си да је имао добру намеру, а био је свестан и ризика и последица.

[Бели Раде]

  On 9. 2. 2014. at 14:33, todor рече

Аха, жао ти је наркомана који су у тренуцима кризе хтели да убију и силују чланове своје породице, што се у неким случајевима и дешавало. Немаш појма са каквим људима је имао посла!

 

Није уопште спорно ко су људи који су тамо одлазили на ,,лечење,, него како су лечении од стране кога.

[Натан]

НЕМАЊА ПРОТИЋ:
“Ја сам се 2006.године налазио на лечењу у Црној Реци. Након неког времена ја сам хтео да напустим Центар и мој отац је Оцу Браниславу рекао да је он спремио два метка и ако ме пусти из Центра да ће убити и мене и себе.

Отац Бранислав ме није пустио из Центра, добио сам пар шамара и  добио сам батине по табанима. Углавном, након тога сам се ја смирио и у потпуности сарађивао. Након неких шест месеци у Кампу ја сам постао и сарадник, и свеукупно у Кампу сам провео неких 4 године. По изласку из Кампа ја сам се оженио, а Отац Бранислав ме оженио. Према Оцу Браниславу могу да изразим дубоку захвалност због свега што је учинио. Он је и данас мој духовник.”